Sombor.info

Juče je održan 2. po redu Kajakaški kup Sombor, u organizaciji KK „Sombor“. Preko stotinu učesnika takmičilo se u više uzrasnih kategorija, a najuspešnija je bila ekipa KK „Dunav“ iz Bezdana. Drugo mesto osvojila je ekipa KK „Sombor“, dok je treće mesto pripalo KK Obilić“ iz Novog Kneževca.

Antonija Nađ Kosanović naglašava da je ovaj Kup održan u okviru Evropske nedelјe sporta: “Evropska nedelјa sporta „Be active“ se održava svake godine od 23. do 30. septembra. U okviru toga se i organizuje kajakaško takmičenje Open for all – kajak za sve“.

Mašina za pranje posuđa je uređaj bez koga se ne može zamisliti nijedna savremena kuhinja. Ona olakšava svakodnevni posao pranja sudova ali isto tako štedi vodu, energiju i vreme.

Današnja ponuda na tržištu obuhvata na stotine modela različitih proizvođača, pa za korisnike ponekad može biti teško i zbunjujuće odabrati onu pravu. Kako bismo vam pomogli da otklonite nedoumice, predstavićemo vam pet najbitnijih detalja na koje morate obratiti pažnju kada kupujete novu sudomašinu.

#1 Kapacitet mašine za pranje sudova

Modeli sudomašina razlikuju se po veličini, odnosno kapacitetu. Zato je od velike važnosti da pre nego što se odlučite za kupovinu novog uređaja sagledate koje su vaše potrebe u pogledu količine posuđa za svakodnevno pranje. To pre svega zavisi od broja članova vaše porodice ali i od toga koliko često kuvate.

Tako na primer, Bosch ugradne sudomašine, odnosno pojedini modeli ovog renomiranog proizvođača imaju mogućnost pranja čak četrnaest kompleta odjednom. Isto tako, ovaj i drugi proizvođači nude modele čiji je kapacitet 9, 10 ili 12 kompleta, a u prodavnicama tehnike možete pronaći i sudomašine raznih brendova koji imaju kapacitet od svega 6 kompleta posuđa. 

#2 Program dezinfekcije

Kada birate novu sudomašinu za vaš dom potražite onu koja ima program samočišćenja i dezinfekcije. Ovaj veoma praktičan ciklus pranja ubija bakterije koje se nalaze u ostacima hrane a koje mogu ugroziti zdravlje ljudi. Na taj način osiguraćete da vaša mašina, ali i vaše posuđe nakon pranja bude potpuno čisto i dezinfikovano.

Za ovaj program sudomašine koriste veoma toplu vodu i nešto duže vreme pranja. Sa ovim programom bićete sigurni da je vaše posuđe bezbedno za upotrebu.

#3 Omekšivač vode

Tvrda voda može dovesti do toga da na posuđu nakon pranja ostanu beli tragovi. Takođe, tvrda voda može prouzrokovati i stvaranje kamenca na samom grejaču, što sam uređaj čini manje efikasnim, odnosno sudomašini će biti potrebno više vremena da zagreje vodu do željene temperature.

Zato pojedini modeli mašina za pranje sudova imaju funkciju omekšavanja vode, tako da vaš aparat lakše i bolje pere posuđe bez belih tragova. Ipak, u slučaju da se ne odlučite za ovakav uređaj, možete koristiti posebne deterdžente koji u sebi sadrže omekšivač ili da povremeno u mašinu dodate so.

#4 Energetska efikasnost

Sudomašine koje imaju najveću oznaku energetske efikasnosti troše daleko manje vode i struje. To su uglavnom nešto skuplji modeli sa senzorima koji detektuju količinu zaprljanosti posuđa i programirani su da koriste optimalnu količinu vode koja je potrebna da sudovi budu čisti i sjajni. Na taj način, neće im biti potrebna ista količina vode za pranje šolja do kafe ili jako zaprljanih i masnih tanjira, šerpi i tiganja.

Po novoj energetskoj klasifikaciji, najkvalitetnije i energetski najefikasnije mašine su sa oznakom A, dok su najmanje efikasne one sa oznakom G. Naravno, treba upoređivati mašine koje su istih dimenzija, odnosno istog kapaciteta, jer je sasvim logično da manji uređaji troše i manje energije. Treba istaći da su sudomašine viših energetskih razreda obično nešto skuplje ali i da će se investiranje u njih uštednom energije isplatiti u kratkom roku.

# 5 Nivo buke

Na kraju, svakako treba uzeti u obzir i nivo buke koji sudomašina stvara, posebno ako je vaša kuhinja spojena sa dnevnom sobom. Nivo buke se izražava u decibelima (dB) - što je veći broj decibela to će vaš uređaj biti bučniji. U svakom slučaju,, razlika od 1dB nije primetna za većinu ljudi. Ljudsko uho može da napravi, odnosno čuje razliku tek na oko 3 decibela. Praktično može se smatrati da su sudomašine koje imaju oznaku do 40dB gotovo nečujne u radu, dok one koje imaju 50 dB i više proizvode buku otprilike koliko i razgovor dvoje ljudi umerenim tonom.

Nadamo se da će vam ovi naši saveti pomoći kada budete odlučivali koju mašinu za pranje sudova treba kupiti. Takođe vam predlažemo da uglavnom kupujete one modele onih brendova koji su renomirani i koji imaju dobre ocene od strane korisnika koji su ih već kupovali.

Ako je neki proizvod proslavio mesto nastanka onda je to Lemeški kulen selo Svetozar Miletić (Lemeš na mađarskom i bunjevačkom) kod Sombora, gde se održava festival posvećen ovom delikatesu. Ističući značaj manifestacija koje neguju tradiciju vojvođanskog podneblja festival "Lemeški kulen" otvorio je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

-Uvek sa ponosom ističem da tokom godine u Vojvodini imamo 1.800 manifestacija i da su nam sve jednako važne, da ih ne delimo na male i velike. Svaka od njih je jednako važna za mesto u kome se održava, kako sa turističkog aspekta, jer privlače veliki broj gostiju, tako i u pogledu očuvanja tradicije naroda i narodnosti koje žive u Vojvodini. A bogatsvo i šarenilo tradicije koju čuvamo, a čiji je neizostavni deo lemeški kulen, je ono po čemu je Vojvodina prepoznatljiva i nadaleko čuvena - poručio je Ivanišević, dodajući da će ovakve manifestacije imati podršku pokrajinskih insitucija. - Neke podržavamo finansijski, neke svojim prisustvom i na taj način podstičemo razvoj manifestacionog turizma u Pokrajini. U tom kontekstu najavljujem Balkanski sajam kafana, koji će se po prvi put iduće godine održati u Novom Sadu.

Festival "Lemeški kulen" okupio je brojne izlagače koji se nadmeću u spremanju ovog specijaliteta od prvoklasnog svinjskog mesa.

Nema podataka ko i kada ga je prvi osmislio i napravio, ali se receptura kako izrade tako i čuvanja — nege kulena prenosila sa generacije na generaciju. Paprika jeste glavni začin. Lemešani su, kao uostalom i drugi stanovnici Panonske nizije, odavno ovladali veštinom uzgoja ove biljke. Za izradu se koristi crvena tzv. industrijska paprika za mlevenje. Kvalitet samlevene paprike je jedan od najbitnijih faktora u izradi kulena, tako da se ovome sastojku poklanja posebna pažnja. Čuvanje i nega proizvoda za vreme zrenja je takođe značajan segment u proizvodnom procesu koji je presudan u dobijanju krajnjeg ukusa.

Izvor: novosti.rs

Ovdašnji žitelјi koji imaju specifične potrebe poznati su po dobroj organizovanosti i aktivizmu, pa se i lokalna samouprava trudi da u skladu sa tim pruži svaku vrstu pomoći donekle specifičnim udruženjima građana.

Nјihove aktivnosti prevazilaze, u Srbiji tako omilјen, vid građanskog trange-frange aktivizma koji istinski donosi benefit samo kreatorima takvih NVO dimnih zavesa. Tako su ovih dana gradonačelnik Antonio Ratković i njegova zamenica Ljilјana Tica obišli prostorije Udruženja ratnih i vojnih invalida, gradskog Saveza gluvih i nagluvih ali i Dom kulture u Gradini, gde su u toku radovi na rekonstrukciji ovih objekata, time dokazujući podjednaku brigu i o prigradskim naselјima gradskog područja.

Tokom obilaska, gradonačelnik je istakao da je grad u proteklom periodu investirao u ove objekte kako bi se dodatno podržala udruženja u njihovom radu i društveni život u prigradskom naselјu. U prostorijama Udruženja ratnih i vojnih invalida uređena je unutrašnjost objekta kao i fasada, na prostorijama Saveza gluvih i nagluvih u toku su radovi na uređenju fasade, dok se u Domu kulture u Gradini radi na rekonstrukciji velike sale i fasade.

- Pored svih onih konkursa na kojima je Grad podržao ova udruženja, kao i podrške u kupovini knjiga za decu ratnih vojnih invalida koju smo imali ove godine, želeli smo da još jednom dodatnom podrškom omogućimo bolјe uslove za rad i da ova udruženja shvate da u gradu imaju pouzdanog partnera koji će uvek biti tu za njih, čime se dodatno naglašava značaj koji ovo udruženje i njegovi članovi imaju u našem društvu- poručio je gradonačelnik.

Kao grupu salaša koji se ističu po vrednim domaćinima, ali i po tome što ih karakteriše veliki broj mladih koji na njima ostaju pronalazeći svoju egzistenciju u polјoprivredi, Ratković je obišao i Gradinu, takozvane „bokor salaše“ na samom obodu grada.

- Radovi na rekonstrukciji Doma kulture u Gradini su obavlјani u više faza i konačno u ovoj godini ćemo završiti celokupnu planiranu investiciju. Ono što smo želeli ovom investicijom je da Dom kulture u Gradini bude centar dešavanja kako kulturnog, tako i društvenog života, što je i bio motiv da krenemo u rekonstrukciju ne samo u Gradini, već i u ostalim salašarskim naselјima, jer želimo da se ovde okuplјaju mladi, deca, a naravno da ima mesta i za starije- rekao je Ratković, najavlјujući da će se ovaj rekonstruisani prostor, u svetlu činjenice da se radi o polјoprivrednom kraju, koristiti i za održavanje polјoprivrednih skupova i edukacije za sve one koji od agrara žive.

Gradske čelnike je posebno obradovalo što se ovaj Dom kulture, iako još nije bio kompletno završen, već koristio i tek se može zamisliti koliko će se koristiti u budućnosti. Uz sam objekat urađeni su i sportski tereni i sadržaj za decu. Pored Doma kulture u Gradini, radovi su obavlјeni i na rekonstrukciji krova i fasade na Bukovcu, urađena je u Čičovima rekonstrukcija krova, takođe u Milčiću, a planira se da u narednom periodu u više faza budu uređeni i ostali domovi kulture, potvrdio je gradonačelnik.

Rekonstrukcija Doma kulture u Gradini tekla je kroz tri faze i meštani su iskazali veliko interesovanje za njegovo korišćenje, a Miro Petković, član Saveta mesne zajednice „Mlake“, kojoj pripadaju salaši u Gradini, inače i sam jedan od najuzornijih domaćina i proizvođača mleka, kazao je da će se u ovom prostoru organizovati druženja, kulturni programi, ali i stručna predavanja za polјoprivrednike koji žive u ovom salašarskom naselјu.

Izvor: Dnevnik.rs

U Somboru je danas otvoren dvodnevni festival „Harmonija Gornjeg Podunavlјa“ koji je priredila Turistička organizacija grada Sombora. Festival je zvanično otvorio pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević, a prisutne je ispred Grada Sombora pozdravila zamenicca gradonačelnika Ljilјana Tica.

„Harmonija Gornjeg Podunavlјa“ je festival koji se zasniva na promociji Sombora i Gornjeg podunavlјa kroz kulturno-umetnički program, koncerate, radionice i promocije starih zanata.

Svečano otvaranje ulepšali su nastupi kulturno – umetničkih društava, a u ambijentu otvorenog „Kabarea“ posetioci su imali priliku da pogledaju, probaju i kupe proizvode starih zanata, udruženja žena, proizvođača piva, vina, meda, rakije, rukotvorina, zdrave hrane, suvenira, a za naimlađe su održane kreativne radionice.

U okviru Festivala, tokom subote i nedelјe, posetioci imaju priliku da pogledaju i izložbe fotografija iz Gornjeg Podunavlјa „Foto safari Bački Monoštor“ 2017. 2018, 2021- Foto asocijacija Vojvodine i Foto kino klub Rada Krstić Sombor u Dečijem odelјenju biblioteke i Gradskom muzeju i „Čudesni svet šume“ Budimira Jevtića u Dečijem odelјenju biblioteke, a program se održava i u ambijentu prirode Gornjeg Podunavlјa, gde se u Eko centru „Karapandža“ organizuju koncerti, vožnje katamaranom i organizovane šetnje.

Policija je u Somboru u prethodna dva dana na više lokacija u gradu zatekla 585 migranata koji su prevezeni u prihvatni centar, saopštila je danas lokalna policija.

Akcija je sprovedena u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i lokalnom samoupravom.

Policijska uprava Sombor je u saopštenju navela da će nastaviti sa istim akcijama na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

U Somboru je danas organizovan jesenji Sajam zapošlјavanja koji je okupio 34 poslodavca koji su predstavili ponudu od 517 radnih mesta.

Otvaranje Sajma ispratio je i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je istakao da je na Gradu i Nacionalnoj službi za zapošlјavanje bilo da promovišu sajam kako bi što više nezaposlenih lica na jednom mestu imala mogućnost da pogledaju ponudu poslova i potraže zaposlenje.

„Ono što je bilo do Grada Sombora i nacionalne službe je svakako bilo da medijski ispratimo i da pozovemo sva zainteresovana nezaposlena lica da dođu danas na sajam, da pričaju sa poslodavcima i u skladu sa svojom strukom, s obzirom da imamo različitih profila iz različitih privrednih grana, da se prijave ovde i nadam se i da će zasnovati radni odnos. Ono što bih isto naglasio da je ovo samo jedan dobar vid saradnje između Grada Sombora i Nacionalne službe za zapošlјavanje. U naredne dve do tri nedelјe očekuje nas i uručenje 46 ugovora za samozapošlјavanje i novo zapošlјavanje, 46 novih radnih mesta što svakako nije mali broj koji direktno zavisi od Grada i od Nacionalne službe. Svakako da očekujem da danas što veći broj lјudi iz Sombora nađu posao i da zasnuju radni odnos“ rekao je gradonačelnik.

Sajam zapošlјavanja organizovala je Nacionalna služba za zapošlјavanje Filijala Sombor, a v.d. direktora Filijale Boris Draganov, istakao je da je zadovolјan odzivom poslodavaca i njihovom ponudom.

„Na današnju manifestaciju se okupilo 34 poslodavca, sa teritorije Zapadnobačkog i Severnobačkog okruga, koji nude ukupno 517 slobodnih radnih mesta. Što se tiče ove ponude, ona se uglavnom odnosi na pozicije u proizvodnji, to jest na oblast tekstilne, metalske i kožarske industrije“.

Na Sajmu su se predstavile i nove kompanije koje počinju poslovanje u Somboru.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 119. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo devet tačaka.

Kako bi manifestacija Kros RTS-a bila dostupna i učenicima iz naselјenih mesta Grada Sombora, Gradsko veće odobrilo je da se finansira organizovani prevoz dece na manifestaciju, koja će se održati 24. septembra u najstarijem somborskom parku u Karađorđrvoj ulici. U 27 trka takmičiće se deca predsškolskog, školskog, pa sve do seniora. Takmičenjem u Somboru počinje nova sezona serije Krosa RTS-a.

Gradsko veće dalo je saglasnost da se Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora da u zakup dodatnog poslovnog prostora u Grašalković palati. Centar za pružanje usluga socijalne zaštite koristiće ovaj prostor bez obaveze plaćanja mesečne zakupnine.

Gradsko veće na 119. sednici odobrilo je i sufinansiranje obnove objekta „Hrvatskog doma“ u Somboru.

Opštinski kulturni centar Apatin i ove godine je, po sedmi put, organizator festivala kratke forme „Potpis“. Program će početi u sredu 28.09. koncertom u velikoj sali Željke Milošević, sa početkom u 19 časova.

Željka Milošević umetnica je mlađe generacije. Sa muzikom druguje od najranijeg detinjstva te joj je ona i postala životno opredeljenje. Diplomirala je harfu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali i Snimanje i obradu zvuka na Akademiji umetnosti Beograd. Trenutno radi kao nastavnik Snimanja i obrade zvuka u srednjoj muzičkoj školi „Petar Konjović” u Somboru. Svoje obrazovanje proširila je specijalizacijom Menadžmenta kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Željka je idejni tvorac i osnivač koncepta "Harpomania” nastalog u okviru udruženja „Art mreža” 2008. godine koji pored edukacije za sve uzraste uključuje i izradu malih harfi „Harfinna”, popularizaciju instrumenta, afirmaciju umetnika i izdavaštvo.

Predsednik je i projektni i finansijski menadžer udruženja umetnika „Art mreža” iz Novog Sada i „Kulturni centar mladih Vojvodine” iz Sombora kao i zamenik predsednika udruženja „Fabrik Art” iz Beograda. Ova udruženja se zalažu za istraživanja u umetnosti i kulturi, prosperitet u oblasti informisanja, promociju autorskih dela, podizanje svesti o sadržini i zaštitu kulture i umetnosti, saradnju sa umetnicima iz drugih zemalja i kultura. Takođe, organizator je internacionalnih edukativnih projekata u okviru Evropskih programa „Mladi u akciji” i „Erasmus+” gde kroz umetnost radi na neformalnoj edukaciji i povećavanju socijalne inkluzije mladih, a u jednom periodu bila je i predsednik udruženja „Somborsko pevačko društvo” koje ima bogatu tradiciju. Sa grupom Feabrik nastupala je na brojnim festivalima i simpozijumima u Srbiji, ali i u Izraelu, Turskoj, Italiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj i drugim evropskim državama.

Željka svira i komponuje experimentalno-ambijenatalnu i irsku-keltsku muziku. Na različitim verzijama harfi uglavnom izvodi kreativne obrade pop i rok muzike.Takođe izvodi i meditativnu muziku, solo, na časovima joge. Kao harfistkinja radila je i u nekim od najpoznatijih hotela na svetu u Dubaiju, Indoneziji, Maldivima, Dubrovniku i drugim.

Sarađuje sa brojim umetnicima iz celog sveta kao i sa članovima čuvene grupe „Galija“ sa kojom je ovih dana očekuje nastup u kapetan Mišinom zdanju u Beogradu.

Umetnica će okviru festivala kratke forme „Potpis” nastupiti u sredu, 28. septembra 2022. godine u Velikoj sali Doma kulture u Apatinu gde će izvesti repertoar domaćih i stranih pop i rok numera. Koncert počinje, nakon dodele nagrada na konkursu za kratku priču, u 19 časova. Ulaz je slobodan.

Sutradan, u četvrtak, takođe u velikoj sali Kulturnog centra od 19 časova biće izvedena predstava „Svetozar treći“, dok u petak u galeriji „Meander“ od 18:30 časova publiku očekuje otvaranje međunarodne izložbe „EX LIBRIS“ i proglašenje najboljih radova, a pola sata kasnije, tačnije u 19 časova u velikoj sali Kulturnog centra biće prikazan film Električni orgazam za ljude budućnosti.

Ulaz sva tri dana za ceo program je besplatan.

Opširnije o programu možete pročitati u nastavku teksta.

FESTIVAL KRATKE FORME „POTPIS“

Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču 2022. godine

Od 143 priče koje su autori poslali na konkurs „Miodrag Borisavljević” za najbolju kratku priču, selektor Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i urednik izdavačke kuće “Arhipelag”, doneo je sledeću odluku:

Nagrada „Miodrag Borisavljević” za 2022. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Negde je uvek rat” pod šifrom „Šuma“.

Autorka priče je Aleksandra Jovičić Đinović iz Leška. Aleksandra Jovičić Đinović rođena je 1986. godine u Prištini, a odrasla u Orahovcu. Diplomirala je na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Univerziteta u Beogradu, masterirala na Departmanu za srpsku književnost i jezik Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Objavljivala je priče, pesme i eseje u regionalnim i inostranim zbornicima i književnim časopisima. Poezija joj je prevođena na engleski i arapski jezik. Dobitnica je nagrade "Mak Dizdar" za najbolju neobjavljenu zbirku pesama mladog pesnika (Stolac, 2017). Na Literarnom konkursu u čast Rada Drainca 2018. godine dobila je prvu nagradu za esej. Dobitnica je druge nagrade na konkursu "Ulaznica 2020", a 2021. godine dobitnica je nagrade „Milutin Bojić“ za mlade pesnike. Ciklus pesama Aleksandre Jovičić Đinović ocenjen je kao najbolji od ukupno 47 pristiglih radova.

Obrazloženje selektora Gojka Božovića o dodeli nagrade

Na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“ stigle su ukupno 143 priče. Po prirodi stvari, priče su po kvalitetu bile vrlo neujednačene, ali najbolje priče koje su stigle na Konkurs odražavaju lep književni standard. U pogledu stila, postupka i poetike, priče koje su stigle na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“, pogotovu one koje su izdvojene u najuži izbor, izražavaju tokove savremene književnosti, od izrazitih relističkih priča sa istorijskom ili stvarnosnom osnovom, preko priča u kojima prevladava fantastika, do priča u kojima glavnu reč uzimaju pitanja intimnih i kamernih svetova.

Priča „Negde je uvek rat“ predstavlja istančanu sliku rata. Polazeći od aktuelnog rata u Ukrajini, koji pokreće mehanizam sećanja i budi uspomene junakinje na ratne devedesete i pogotovu na rat na Kosovu koje je proživela ali ih i dalje nosi u živom iskustvu, priča se usredsređuje na opis jednog neobičnog i dramatičnog putovanja autobusom od Prizrena preko Prištine do Kosovske Mitrovice tokom bombardovanja 1999. godine. Ispripovedana sugestivno, u dobro odabranim detaljima, ova priča iskazuje moralnu, ljudsku i egzistencijalnu dramu rata kroz doživljaje običnih ljudi kojima rat iz korena menja život

Pored pobedničke priče, u najužem izboru se našlo još devet priča:

„Lovina“ (šifra: astronaut) Anđela Đokić, Beograd
„Boršč“ (šifra: put svile) Miloš Perišić, Aranđelovac
„Amsterdamsko prepodne“ (šifra: kamenspoticanja) Marija Tepavac, Sokobanja
„®evolucija “ (šifra: aluvijalna ravan) Predrag Mirčetić, Novi Beograd
„Očuh“ (šifra: Naked city) Martin Grabas, Pančevo
„Slučaj nestalog podruma“ (šifra: 14240225) Jelena Tasić, Beograd
„Pihtije u Beču“ (šifra: Bečlija) Predrag Ristić, Beograd
„Anđela“ (šifra: Ghaettta) Nataša Milić, Beograd
“Nadlajavanje” (šifra: Lavr) Aleksandra Grozdanić, Beograd

Nagrada, koja se sastoji iz povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa, biće dodeljena u okviru 7. Festivala kratke forme „Potpis“ koji organizuje Opštinski kulturni centar Apatin.

Druga knjiga kratkih priča

Ove godine Opštinski kulturni centar Apatin izdaje drugi zbornik kratkih priča . U pitanju je knjiga “Kratke priče 2“ u kojoj se nalaze pobedničke i odabrane priče koje su učestvovale na konkursu za nagradu „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču u prethodnih pet godina. Selektori (Rajko Lukač, Uglješa Šajtinac, Jelena Lengold, Muharem Bazdulj i Srđan Tešin) izdvojili su 4 pobedničke i 29 odabranih priča koje će se pronaći u knjizi.

GALERIJA MEANDER APATIN

petak, 30. septembar 2022. godine u 18 časova i 30 minuta

MEĐUNARODNA IZLOŽBA EX LIBRIS-A

U okviru sedmog Festivala kratke forme „Potpis“ Kulturnog centra Apatin priređuje se EX LIBRIS međunarodna izložba od 143 grafike pristiglih od 47 autora iz Tajlanda, Norveške, Nemačke, Ukrajine, Poljske, Belgije, Italije, Rumunije, Argentine, Turske, Rusije, Kine, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Crne Gore, Austrije, Japana i Srbije.

Prema propozicijama konkursa autori su poslali svoje radove na dve teme, prva, Iza maske, i druga tema je slobodna.

EX LIBRIS je oblik primenjene grafike u okviru formata A6. Pojavljuje se u 15. veku sa pojavom štampane knjige kao nalepnica na unutrašnjoj strani koja je označavala simbolima, figurama ili slovima ime vlasnika ili autora knjige. Kasnije Ex Libris se razvio u posebnu oblast primenjene grafike pogodne za način likovnog izražavanja u malom formatu. Danas je EX LIBRIS veoma razvijena oblast sa širokim spektrom primene različitih grafičkih tehnika od onih klasičnih do najsavremenijih kao što je primena specijalnih boja i bojenih efekata, obrade na računaru i digitalne štampe.

EX LIBRIS je više od grafike, on je tražen predmet kolekcionarstva.

Ovom izložbom postojeća kolekcija sada broji 1354 EX LIBRIS-a.

Izložba traje do 20. oktobra.

Komičnu monodramu SVETOZAR TREĆI, koja je osvojila najveće nagrade za monodramu na prostorima Bivše Jugoslavije, posebno se izdvaja ZLATNA KOLAJNA (najmlađi dobitnik, festival postoji već 50 godina)

Iako komedija, ova predstava šalje ozbiljne poruke publici o tome kako u ovom brzom vremenu sačuvati dušu, i ljubav. Osnovni cilj i misija ove predstave je očuvanje srpskog jezika. Junak predstave SVETOZAR je starac od 80-tak godina poreklom iz Šumadije, i govori ijekavicu, specifičnom melodijom koja danas izumire...

Predstava je do sada imala 150. izvođenja (Srbija, BiH, Crna Gora) kao i Austriji (Linc) Švajcarskoj (Cirih)... Iako je već priznata, zahvaljujući nagradama, kao jedna od najboljih monodrama trenutno, zadatak u narednim godinama je da ona postane kultna. Predstava ima potencijal za to, jer je jedna od onih predstava koje, kada se pogledaju, pamte godinama.

„Kada ljudi ozbiljne životne situacije pretvore u cirkus, u meni se stvori neutoljiva želja, da ih osudim i ismejem. Kroz Svetozarevo kazivanje iznosim osudu licemerju, pretvaranju i nekoj vrsti izopačenosti.
Drugi motiv je da svom junaku ispunim želju, koja je podsvesna želja svakog čoveka - da vidi koliko će kome nedostajati, kada ga ne bude bilo.
Likovi koje Svetozar pominje "ne postoje" ... a sasvim su stvarni. Prepoznaćete ih, i slobodno im dajte imena po svom izboru.“

Velika sala, 29.septembar 2022., 19 časova, ulaz je slobodan

Ženski rukometni klub Ravangrad iz Sombora istupio je iz takmičenja na svim nivoima.

Iz kluba navode da su razlozi finansijske prirode kao i nezainteresovanost lјudi zaduženih za sport u Somboru. Ravangrad je na ovogodišnjem konkursu dobio 600.000 dinara, što je, kako su u klubu obrazložili, nedovolјno da se pokriju osnovni troškovi takmičenja. Pored toga, portal SOinfo.org preneo je informaciju da je klubu ukinuto pravo na trenersku platu, da su se pojavili problemi sa terminima za trening u hali Mostonga, kao i da su na adresu kluba stigla sudska rešenja po kojima su dugovanja kluba više desetina hilјada dinara.

Prvotimke Ravangrada su i pored otežanih okolnosti za rad bile spremne da nastave takmičenje u Prvoj ligi Vojvodine, ali je usledila nova neprijatnost. Navedeno je da klub nije smeo da počne takmičenje bez kvalitetnog golmana i da je odlično rešenje nađeno u Vrbasu. Mlada golmanka, srednjoškolskog uzrasta, prihvatila je poziv somborskog kluba, uz uslov da umesto svakodnevnih putovanja, bude smeštena u Domu učenika.

- Niko od onih koje smo kontaktirali nije odgovorio, zahtev za prijem sportiskinje je odbijen po hitnom postupku, pa je samim tim propao i pokušaj angažovanja talentovane rukometašice – saznajemo od rukovodstva kluba.
Predsednica kluba Vesna Marijanović je rekla da trenutno ne postoji način da klub aktivno funkcioniše i napreduje.

- Svi smo se nadali da ćemo da uspemo. Međutim, kada smo sagledali sve aspekte i naše mogućnosti nije nam ostalo drugo nego da povučemo klub iz takmičenja. ŽRK Ravangrad neće biti ugašen. Verujem da ćemo uspeti da sačuvamo školu rukometa koja će u narednim godinama uspeti da iznedri nove rukometne prvotimke - rekla je Vesna Marijanović.

ŽRK Ravangrad je treći vojvođanski klub koji je doneo odluku da istupi iz takmičenja. Pre Somborki to su učinili Feketić i Jabuka.

Izvor: Dnevnik.rs