Sombor.info

Mađarska nacionalna zajednica u Somboru je danas obeležila nacionalni praznik – Sent Ištvana.

Novi hleb posvećen je na svetoj misi koja je služena u crkvi Svetog Stjepana kralja, uz prisustvo velikog broja vernika i zvanica.

Nakon mise podeljen je novi hleb, a svečana povorka krenula je ka zgradi Županije, gde je prisutne pozdravio predsednik Asocijacije za razvoj Zapadnobačkog okruga „Dunataj“ Peter Ištvan i prisutni su imali priliku da poslušaju kulturno-umetnički program.

Кao i prethodnih godina svečani defile kulturno-umetničkih društava prošao je glavnom gradskom ulicom uz muziku i ples, a na Trgu Svetog Đorđa tradicionalno je odigran zajednički čardaš.

Sent Ištvan slave Mađari u celom svetu, kao sećanje na jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujediniteljem svih Mađara, utemeljivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. avgust

Ružičasta boja perja flamingosa potiče od njihovog načina ishrane i karotenoidnih pigmenata koji se nalaze u algama i rakovima kojima se ove ptice hrane.

Sa svojim prelepim ružičastim perjem, dugim nogama i elegantnim vratom, ova ptica izgleda kao supermodel u ptičijem svetu. Naziv flamingo potiče od španske reči flamengo, što znači plamen (flame).

Pored algi i rakova, flamingosi se hrane i škampima, kao i larvama koje su bogate beta karotenom. Ove ptice obitavaju u brojnim kolonijama koje često broje stotine jedinki.

Ne postoji plavi flamingo, a crni flamingo je jedinstvena jedinka locirana na dva lokaliteta na Kipru i u Izraelu - piše RTS.

Ove ptice žive u Africi, srednjoj i jugozapadnoj Aziji, Južnoj Evropi i srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnezde se ružičasti flamingosi (Phoenicopterus roseus), koji su najrasprostranjenija i najmnogobrojnija vrsta. Mala kolonija ovih ptica živi na granici Nemačke i Holandije.

Jedinke sa najružičastijim perjem imaju najviši status u koloniji jer svetla boja ukazuje na njihovu snagu i sposobnost da pronalaze hranu.

Tokom razmnožavanja, visokorangirane jedinke utiču na ostatak jata da započne razmnožavanje, tako što menjaju boju svog perja u tamniju ružičastu, čime pokreću rituale razmnožavanja.

Postoji šest vrsta flaminga, uključujući velikog flaminga, čileanskog flaminga, manjeg flaminga, karipskog flaminga, andskog flaminga i flaminga puna.

Naučnici su prvi put otkrili da ove ptice formiraju dugotrajna i odana prijateljstva i da fizički izgled igra značajnu ulogu u tim odnosima.

Da li se flamingosi izlegu ružičasti?

Iako je ružičasta boja perja ovih ptica dominantna, one takođe imaju i tkiva u ružičastoj boji. Flamingosi su među retkim pticama koje hrane svoje mladunce direktno iz tečnosti koja podseća na mleko, a koja se proizvodi u njihovom ždrelu (grlu). Ovo „mleko ždrela“ je čak jarko ružičasto.

Zanimljivo je da oba roditelja hrane svoje mladunce koji su u početku bledi i postepeno dobijaju svoje ružičaste nijanse. Tokom sezone parenja, izgled odraslih jedinki bledi. Zanimljivo je da mleko koje proizvode roditelji apsorbuje toliko karotenoida, da na kraju sezone parenja, roditelji oba pola gube ružičastu boju perja i izgledaju belo. Njihovo perje se takođe menja.

Koliko dugo žive flamingosi?

Zabeleženo je da neki od primeraka mogu da dožive duboku starost, čak 70 godina. Jedna su od vrsta ptica koje imaju najduži vek života. U divljini, njihove najveće pretnje su predatori poput orlova i babuna.

Erotski snovi su univerzalno iskustvo – ne biraju pol, godine, emotivni status niti životne okolnosti. Neurohirurg dr Raul Jandial objašnjava da oni nisu slučajni, već deo prirodnog rada mozga tokom REM faze sna, a njihova poruka često je daleko složenija od pukog odraza naših želja.

Izvor snova je isti kao i sve mentalne aktivnosti, talasi elektriciteta koji se kreću kroz mozak svakog trenutka kada smo živi. Snovi su proizvod normalne funkcije mozga i izuzetne transformacije koja se dešava u mozgu svake noći dok spavamo, prateći cirkadijalne ritmove - cikluse dan-noć - koji biološki upravljaju celim životom.

Svake noći, naš mozak i tela prate ciklus laganog sna od 90 minuta koji se ponavlja, praćen dubokim snom, gde su moždani talasi spori i ritmični. Oči počinju da se kotrljaju ispod kapaka i većina mišića u telu postaje paralizovana. Kada oči vibriraju ispod kapaka, to je poznato kao brzo kretanje očiju ili REM spavanje.

Snovi se menjaju kako noć odmiče

Rani jutarnji snovi obično uključuju više elemenata iz našeg budnog života. Snovi na kraju noći su verovatnije emotivni i uključuju starija autobiografska sećanja, a najveća je verovatnoća da ćemo se sećati onih snova koje sanjamo neposredno pre nego što se probudimo.

Menja se i tenor naših snova. Snovi su negativniji početkom noći i postaju pozitivniji kako noć odmiče. Snovi duboko utiču na nas jer ih doživljavamo kao stvarne. Radost koju doživljavamo u snovima fiziološki se ne razlikuje od radosti budnog stanja, kao ni užas, frustracija, seksualno uzbuđenje, bes i strah.

Trčanje u snovima aktivira motorni korteks, isti deo vašeg mozga koji biste koristili za stvarno trčanje. Osetite dodir ljubavnika u snu i čulni korteks se stimuliše, baš kao što bi bio da ste budni. Erotski snovi su deo ljudske prirode. Ne biste mogli da ih zaustavite čak ni da to želite.

Ne gase se ni menopauzom, ni hemijskom kastracijom. Nije bitno da li ste seksualno aktivni, u celibatu, oženjeni ili slobodni. Erotski snovi su univerzalni.

Mogu nas ostaviti zajapurene od zadovoljstva ili ispunjene ljubomorom. Često su uznemirujući. Šta znači imati seksualni san o svom bivšem? Šta ako vaš partner sanja erotski san o nekom drugom? Da li otkrivaju nešto o našim istinskim željama?

Svi varamo u snovima

Samci imaju veću učestalost erotskih snova od muškaraca u stabilnom partnerstvu. S druge strane, žene prijavljuju više seksualnih snova kada im nedostaju partneri ili su na vrhuncu svoje veze, dok muškarci ne prijavljuju sličan porast erotskih snova u ovim scenarijima.

Ali postoji jedan način na koji se usklađuju životi snova muškaraca i žena - skoro svi mi varamo u svojim snovima. Šta da radimo sa ovim?

Kao kreatori svojih snova, biramo glumačku postavu, scenu i radnju naših noćnih drama. Snovi koje dočaravamo su naša sopstvena senzualna proizvodnja.

Zar san u kome prevarimo partnera nije znak da želimo da budemo neverni ili bar otvoreni za to?

Svakako da je erotski san naš nefiltrirani i oslobođeni libido. Ako ne, šta bi onda moglo biti? Svi snovi su proizvod 'mreže mašte' u našem mozgu, nisu vezani za pravila i logiku našeg budnog života.

Kada sanjamo, mašta je nesputana, slobodna da pronađe labave asocijacije i veze u našim sećanjima. Može nas navesti da razmišljamo o ljudima u našim životima na iznenađujući, uznemirujući, pa čak i erotski način.

U erotskim snovima, slobodni smo da zamislimo seksualne susrete koji bi bili tabu ili nezamislivi u našem budnom životu. Verovatno neće uključivati našeg trenutnog partnera. Umesto toga, imamo mnogo veću sklonost prema biseksualnosti i novim seksualnim interakcijama uopšte.

Dakle, šta zapravo znače erotski snovi?

Istraživači su sproveli ankete o seksualnoj aktivnosti, ispitujući koliko su ljudi srećni u svojim romantičnim vezama, da li imaju ljubomorne ličnosti i kako ove lične karakteristike utiču na njihove snove. Pokušavali su da izazovu erotske snove tražeći od učesnika da gledaju filmove za odrasle. Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće.

Erotski snovi nisu vezani za to koliko često imate intimne odnose ili da li masturbirate.

Oni čak nisu ni povezani sa tim koliko pornografije konzumirate. Čini se da je najbolji pokazatelj erotskog sanjanja koliko vremena provodimo u budnom životu sanjajući o erotskim fantazijama. To nas čini otvorenijim za erotske snove noću.

Međutim, postoji jedna veoma bitna razlika između sanjarenja i erotskih snova. Kada maštamo tokom dana, ove erotske misli kontroliše racionalni deo našeg mozga, izvršna mreža, koja ograničava seksualne želje. Ovaj umereni uticaj nestaje kada sanjamo, dozvoljavajući našim erotskim snovima da budu divlje kreativni i istraživački.

Erotski snovi ne samo da odražavaju ili oslobađaju naše emocije, maštu i libido. Oni mogu pružiti jednako intenzivno zadovoljstvo kao pravi intimni odnosi. Možda su čak i bolji.

U erotskim snovima mozak ne prima nikakve signale dodira. Erotski snovi se javljaju samo u mozgu. Uprkos tome, više od dve trećine muškaraca i više od trećine žena kažu da su doživeli orgazam samo kao rezultat sna. Bez ikakvog senzornog unosa, mozak stvara i opaža zadovoljstvo tela.

Intimni odnosi i druga erotska zadovoljstva koja doživljavamo u snovima imaju isti osećaj za nas jer, što se mozga tiče, nema razlike. Mozak ne doživljava prave ili lažne orgazme; mozgu, svi su stvarni.

A pošto naš neobuzdani emocionalni sistem dok sanjamo može premašiti nivoe koje dostižemo u budnom stanju, razumno je zaključiti da nas orgazam u snu može odvesti do visina koje ne može seks u budnom stanju.

Šta erotski snovi otkrivaju o našim odnosima?

Nauka sugeriše da snovi o neverstvu verovatno neće biti znak da želimo da budemo neverni. Varanje partnera u snu može jednostavno biti znak radoznalosti i normalnog seksualnog uzbuđenja, a ne želje da se povučete iz veze.

Čak i snovi u kojima istražujemo drugačiju seksualnu orijentaciju nisu znak tajne ili potisnute želje, već radoznalosti, libida i mašte.

Uprkos tome, erotski snovi imaju mnogo toga da nam kažu o zdravlju naših trenutnih romantičnih veza i o tome koliko smo dobro preboleli svoje bivše, ali možda ne na način na koji bismo očekivali.

Erotski snovi mogu izazvati jaka osećanja želje, ljubomore, ljubavi, tuge ili radosti dovoljno jake da utiču na to kako se osećamo prema partneru sledećeg dana. Kao osećanja u snu, mozak doživljava emocije kao stvarne. Istraživači su otkrili da sukob sa partnerom u snu obično rezultira sukobom sledećeg dana.

U nezdravim vezama snovi posebno utiču na odnos

U nezdravim vezama, snovi o neverstvu su povezani sa smanjenim osećanjima ljubavi i intimnosti u danima koji slede. U zdravim vezama snovi o neverstvu nemaju mnogo efekta. Ono što osećamo prema partneru dok smo budni takođe može uticati na naše snove. Osećanja ljubomore tokom dana mogu proizvesti snove o neverstvu, što zauzvrat utiče na ponašanje prema partneru.

Vrlo je verovatno da negativne emocije u erotskom snu o partneru mogu poslužiti kao važan signal o tome kako se osećate prema toj osobi. Ali emocije povezane sa erotskim snovima su mnogo važnije od same priče o snu.

Ako vi ili vaš partner sanjate da ste neverni, to nije znak nečijih istinskih želja.

Iako se možete probuditi uznemireni, zapamtite da su snovi dizajnirani da nas nateraju da razmišljamo drugačije, uključujući i naše seksualne živote. Ono što se zaista računa nije naša erotska priča iz snova ili priča našeg partnera, već kako reagujemo na te snove.

Bivši partneri se mogu pojavljivati, i pojavljuju, u snovima dugo nakon što više nisu deo naših života. Dok snovi o sadašnjim partnerima često uključuju da radite nešto zajedno, snovi o bivšim partnerima su verovatnije erotični. Možda ćete biti u iskušenju da zaključite da to znači da žudimo za našim bivšim. Ali, na osnovu brojnih studija, obično je suprotno. Čini se da nam ovi snovi pomažu da prebolimo naše bivše partnere. Oni mogu jednostavno biti način obrade emocija nakon raskida.

Naš mozak je evoluirao da bude veoma prilagođen erotskom razmišljanju. Fantazija, erotsko sanjarenje - i na kraju naša seksualnost - proizašli su iz suštinskog nagona za razmnožavanjem, prenosi Večernji.hr.

Inicijativa „Pravo na vodu“ saopštila je danas da je tokom juna, jula i avgusta prijavljeno 108 lokacija širom Srbije na kojima nije bilo pijaće vode, gde pojedini krajevi uopšte nisu imali vodu, a u drugima su nedeljama uvođene restrikcije.

„Velika suša, sve manji vodostaji i zanemarena vodna infrastruktura koja je u sve lošijem stanju ostavili su desetine gradova i sela bez osnovnog uslova za život – čiste pijaće vode. Ljudi javljaju o presušenim bunarima, mutnoj vodi, puklim cevovodima i nepravdi koja se oseća prilikom svakog odvrtanja slavine“, navodi se u saopštenju, prenosi Beta.

Prema njihovim rečima, Srbija se nalazi u delu Evrope koji je najteže pogođen klimatskim promenama, a situaciju dodatno otežava to što se mere prilagođavanja ne sprovode blagovremeno ili uopšte.

„Dugotrajna suša je činjenica, ali za ovakvo stanje u vodosnabdevanju odgovornost leži pre svega u lošem planiranju, neulaganju, nesprovođenju propisa i promašenim političkim odlukama“, ocenila je ta inicijativa.

Planovi za rešavanje problema vodosabdevanja su, prema njihovoj oceni, birokratizovani, a neutemeljeni prema realnom stanju, potrebama i mogućnostima na terenu, navodeći kao primer selo Donje Brijanje kod Leskovca, gde nešto više od hiljadu stanovnika nema vodovod, a većina bunara je presušila - prenosi Nova ekonomija.

Naveli su da u Srbiji postoji opšte uverenje da ljudi u selu piju čistu vodu, dok je situacija u realnosti obratna, dodajući da su sela ta koja prva ostaju bez vode i poslednja je dobijaju.

„Ljudi odustaju od stočarstva, pa čak i svojih malih bašta, koje propadaju, jer nemaju vodu kojom mogu da održe imanje. Voda iz cisterni, kad i stigne, često nije dovoljna i ne predstavlja dugoročno rešenje“, piše u saopštenju.

Kov vodovoda u selima, navode da postoje mnogi problemi – nebriga opština, nemaju određene zone sanitarne zaštite, infrastruktura je u lošem stanju i nerazvijena, upravljanje je često u sivoj zoni, a ljudi na selu ni ne znaju kakvu vodu piju jer kontrola zdravstvene ispravnosti često izostaje.

Inicijativa „Pravo na vodu“ je istakla da pravo na čistu i sigurnu pijaću vodu nije privilegija, nego osnovno ljudsko pravo.

„Ne možemo čekati još deset sušnih leta da se stvari pokrenu. Potrebna su ulaganja sada – u infrastrukturu, u zaštitu izvorišta, u javno upravljanje vodama na neprofitnoj osnovi. A mi ćemo nastaviti da budemo glas svih žednih – dok poslednja slavina ne zažubori“, piše u saopštenju.

Dodali su da nastavljaju da prate situaciju sa vodosnabdevanjem u Srbiji i pozvali građane koji se suočavaju sa nestašicama da im se obrate.

Putnik i Jutjub kreator sadržaja Gabrijel Moris putuje svetom već više od 30 godina, a za to vreme uspeo je da obiđe šest kontinenata i više od 90 zemalja.

Gabrijel je posetio tačno 100 zemalja.“ A postoji jedno „mesto bez duše“ sa njegovih putovanja u koje nikada više ne želi da se vrati.

Sa 613.000 pratilaca na Jutjubu, Gabrijelovi video-snimci privlače dosta pažnje i komentara, jer putnici i fanovi žele da čuju njegova iskustva i stavove. U svom najnovijem videu pod nazivom „Bio sam u 100 zemalja, koje mesto je najgore?“, ovaj Jutjuber otkriva da je najmanje impresivno mesto koje je posetio Persijski zaliv - prenosi Nova.rs.

„Video sam dobar deo sveta i mnoge od tih zemalja obilazio sam više puta i dosta putovao po njima. Ali reći ću vam odmah, moj najmanje omiljeni deo sveta je Persijski zaliv“ .Iako Iran zaliv naziva Persijskim, zemlje sa južne i zapadne strane nazivaju ga Arapskim.

Zašto je onda oblast Persijskog zaliva Gabrijelov najmanje omiljeni deo sveta?

„Nisam bio u Iranu, a Iran izgleda apsolutno neverovatno, tako da ga ne uključujem u ovo. Ali ne verujem da duž Persijskog zaliva ima naročito mnogo lepih stvari za videti.“

Gabrijel je obišao dosta mesta u i oko Persijskog zaliva. Bio je u Saudijskoj Arabiji, konkretno u Rijadu i Džedi, gde je jedan dan iznajmio automobil da bi istražio malo van gradskih granica. Posetio je i Kuvajt, Bahrein, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, uključujući Dubai i Abu Dabi, ali nijedno od tih mesta nije ga naročito impresioniralo.

„U pustinji van gradova ima malo više toga da se vidi, ali ne previše. Uglavnom je to ravna pustinja. Ja uglavnom mislim na glavne gradove uz Persijski zaliv, a onda i na gradove Saudijske Arabije koji nisu uz sam zaliv, ali ga graniče. Jednostavno smatram da ti gradovi nemaju ništa posebno zanimljivo za jednog putnika. Deluju mi veoma dosadno i beživotno. Ulice su gotovo prazne osim ljudi u automobilima. Nema užurbanih, živih pijaca i uličnog iskustva. Svi ti gradovi građeni su u veoma sličnom stilu, ogromni soliteri. To deluje impresivno kada gledate panoramu, ali kada se nađete na ulici, sve su to široke avenije koje je gotovo nemoguće preći. Mnogo je saobraćaja, ogromne udaljenosti i zapravo ništa što bih želeo da radim. Možete ući u tržne centre, otići u neki restoran. Alkohol je uglavnom zabranjen, što je još jedan nedostatak.“

Nazivajući ih „mestima bez duše“, Gabrijel dalje primećuje:

„Smatram ih nekako beživotnim i nimalo jedinstvenim. Mogli biste me spustiti u bilo koji od tih gradova i ne reći mi gde sam, i osim ako nemam pogled na, recimo, Burdž Kalifu u Dubaiju ili neki poseban orijentir, u tipičnom naselju ne bih mogao da razlikujem jedan grad od drugog. Svi su izgrađeni gotovo isto i jednostavno su super dosadni. Sada, nisu to nužno loša mesta za život ili za podizanje porodice. Sigurna su, čista i bez mnogo komplikacija. Nema uličnih prevaranata, nema previše briga.“

Osim Katara i Dubaija, koje svrstava na prvo i drugo mesto, Gabrijel smatra da generalno nema nikakvu želju da se ikada vrati u taj deo sveta, iako priznaje da je kultura „sasvim u redu“.

„Većina ljudi sa kojima ćete imati kontakt nisu zapravo lokalni Saudijci, Emirati, Katari, Kuvajćani ili Bahreinci, jer su lokalne populacije u svim tim zemljama u manjini. Većinu ljudi koje sretnete čine radnici iz Južne Azije, Indije, Pakistana, mnogo Bangladešana, koji rade u restoranima, tržnim centrima, hotelima i drugim uslužnim poslovima.“

„Lokalci, koliko ja znam, dobijaju prihode od nafte i ne moraju zaista da rade, bar ne u tipičnim uslužnim poslovima. Možda to nije svuda isto, ali generalno, ako i rade, češće je to u biznisu ili profesionalnim ulogama, pa je malo verovatno da ćete imati kontakt s njima kao posetilac. To je još jedna stvar zbog koje je iskustvo nekako razvodnjeno, zapravo nemate mnogo lokalnog kulturnog doživljaja. Dakle, ništa lično protiv ljudi,“ zaključuje Gabrijel.

U stvari, ovaj digitalni kreator je jednom bio zaustavljen u Kuvajtu i ispitivan zbog snimanja, iskustvo koje je nazvao „traumatičnim“.

„Mislim da je to bilo u gradu Kuvajtu gde su me ispitivali zbog snimanja. Snimao sam blizu jedne palate, ili tako nešto, i trudio sam se da ne snimam jedno određeno mesto za koje sam mislio da bi moglo biti problematično.

Ali onda sam počeo da snimam nešto drugo, i obezbeđenje mi je dalo znak da priđem. U tom trenutku nikako ne želite da bežite ili da ih izbegnete, jer to samo pogoršava situaciju. Zato sam prišao i verujem da je govorio engleski. Pitao me je za šta snimam, postavio par pitanja i pustio me. Ali, i pored relativno bezazlenog ishoda, to je i dalje bilo veoma traumatično iskustvo, biti ispitivan od strane autoriteta a da ne znate kako će se sve završiti.“

Razmišljajući o svim mogućim scenarijima kako je situacija mogla da se završi, Gabrijel kaže:

„Mogli su lako da kažu: ‘Hoću da pričaš sa mojim nadređenim’, i onda vas odvedu u neku kancelariju gde postanu sumnjičavi i nastave da postavljaju pitanja. To je uvek prilično stresno iskustvo i u suštini vas tera da samo želite da odete. Upravo tako sam se osećao posle toga, samo sam se nadao da ću izaći odatle bez dodatnih problema. To je bio još jedan nedostatak.“

Muškarci takođe imaju strahove o kojima ne žele da govore. Ispod fasade snage i kontrole, kriju se tihe borbe.

Suprotno uvreženom mišljenju i popularnim stereotipima, najdublji strahovi koji muče svakog muškarca retko su povezani sa partnerskim odnosima.

Ispod fasade snage i kontrole, koju društvo često nameće, kriju se tihe borbe koje značajno utiču na mentalno zdravlje, samopouzdanje i ukupni kvalitet života, piše Medium.

Najčešći strahovi muškaraca

Od svih unutrašnjih borbi sa kojima se muškarci suočavaju, određeni strahovi se posebno ističu – često su potisnuti i retko izgovoreni, ali snažno utiču na njihov svakodnevni život, prenosi Net.hr.

Strah od neuspeha i beznačajnosti

Jedan od osnovnih muških strahova je strah od neuspeha, usko povezan sa strahom od prosečnosti i beznačajnosti. Društvo tradicionalno očekuje da muškarci budu uspešni, pouzdani i ostvareni, bilo u karijeri ili kao hranitelji porodice.

Ovaj pritisak stvara ogroman teret, gde se svaki neuspeh doživljava kao lični poraz i dokaz sopstvene bezvrednosti.

Prema rečima stručnjaka, ovaj strah se intenzivira u tridesetim godinama, kada život postaje „ozbiljniji“. Osećaj da zaostajete za svojim vršnjacima ili da ne ispunjavate očekivanja može dovesti do hronične anksioznosti, stida i izbegavanja novih izazova.

Finansijska nesigurnost

Strah od siromaštva i finansijske nestabilnosti je glavni izvor stresa. Za mnoge muškarce, finansijska sigurnost je direktno povezana sa osećajem identiteta i samopoštovanja.

Uloga hranitelja porodice je duboko ukorenjena, a briga o dugovima, računima ili sigurnosti posla može izazvati osećaje stida, krivice i neadekvatnosti.

Finansijski stres ne utiče samo na vašu psihu, već može uticati i na vaše fizičko zdravlje, a ćutanje o problemima iz straha od osude samo produbljuje osećaj izolacije.

Gubitak kontrole i strah od ranjivosti

Muškarci su odgajani da budu jaki i da drže svoje emocije pod kontrolom. To dovodi do dubokog straha od gubitka kontrole i pokazivanja ranjivosti.

Mnogi veruju da je kontrola sinonim za snagu, ali često služi kao štit koji krije unutrašnju nesigurnost i anksioznost. Strah da ih drugi vide kao slabe ili emotivne sprečava ih da potraže pomoć.

Mladići se plaše da priznaju da su usamljeni. Ovo potiskivanje emocija i strah od ismevanja dovode do usamljenosti i pogoršanja mentalnog zdravlja.

Strah od seksualne impotencije

Možda najintimniji i najrazorniji je strah od seksualnog neuspeha. Samopouzdanje muškarca je često neraskidivo povezano sa njegovom seksualnom moći.

Erektilna disfunkcija, koja pogađa muškarce svih uzrasta, predstavlja ozbiljan psihološki izazov koji može potkopati samopouzdanje i emocionalnu stabilnost.

Istraživanja pokazuju da ovaj problem izaziva osećanja stida, poniženja i straha od napuštanja.

Sama anksioznost zbog potencijalnog neuspeha stvara začarani krug koji dodatno komplikuje postizanje erekcije, uništavajući intimne odnose i samopoštovanje.

Juče u 13 časova najtoplije bilo u Somobru gde je izmerena temperatura od 37 stepeni Celzijusa, a najsvežije na Kopaoniku, gde je zabeleženo 22 stepen na temperaturnoj skali, objavio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Samo jedan stepen svežije u odnosu na Sombor je u Novom Sadu, Velikom Gradištu, Leskovcu i Ćupriji.

U glavnom gradu Srbije, Beogradu zabeleženo je 35 stepeni, kao i na Paliću, u Zrenjaninu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu i Nišu.

U celoj zemlji je na snazi upozorenje na visoku temperaturu.

Vreme u Srbiji danas će biti veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 34 do 38 stepeni, u Beogradu do 36 stepeni Celzijusa.

Meteorološki uslovi biće izrazito pogodni za iniciranje i širenje požara na otvorenom usled isušenog tla i perioda bez padavina, u domenu jake i ekstremne suše u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokom dnevnom temperaturom.

Do kraja dana biće pretežno sunčano i veoma toplo. Uz lokalni razvoj oblačnosti u Vojvodini i brdsko-planinskim predelima jugozapadne Srbije očekuje se retka pojava kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom.

Duvaće slab vetar, promenljivog pravca.

U nedelju će uslediti blago zahlađenje - biće promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, svežije i nestabilno, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, češćim posle podne na severu i zapadu Srbije.

Duvaće slab i umeren vetar, u zoni fronta kratkotrajno i jak severni i severozapadni.

Najniža temperatura biće od 15 do 22, a najviša od 29 do 33.

U ponedeljak će biti promenljivo oblačno, na severu suvo sa sunčanim intervalima, u ostalim krajevima mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom. Uveče se očekuje prestanak padavina i postepeno razvedravanje.

U utorak i sredu biće pretežno sunčano, a samo u utorak na istoku i jugoistoku uz promenljivu oblačnost tek ponegde sa kratkotrajnom kišom.

Od četvrtka se očekuje ponovo promenljivo i nestabilno vreme, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.

U Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, u subotu, 23. avgusta, biće realizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi. Građani koji su u mogućnosti i koji žele da daju krv, to će moći uraditi u terminu od 9 do 13 časova.

Podsećamo, s obzirom da je leto, zalihe krvi su na minimumu, te je važno da svaki pojedinac uzme učešće i odazove se akcijama koje realizuje Crveni krst Sombor.

Fudbaleri čonopljanske Sloge doživeli su ubedljiv poraz na startu novog prvenstva Srpske lige Vojvodine. Oni su danas manje više očekivano poraženi od Naftagasa iz Elemira sa 4:0 (3:0). Kao i prošle godine pobedu domaćinu obezbedio je Miloš Savanović golovima u 28. i 40. minutu susreta. U poslednjim trenucima prvog dela Stefanović je povisio na 3:0. Konačan rezultat utakmice postavio je rezervista Perin sedam minuta pre isteka regularnog dela meča.

Narednog vikenda Sloga će ugostiti Sloven iz Rume - piše somborsport.org.

U ostalim mečevima subotnjeg programa postignuti su sledeći rezultati: Dinamo 1945 – Sloboda 1:0 (Zapisnik), Bačka – Omladinac 0:2 (Zapisnik), Kikinda – Inđija 0:1 (Zapisnik), Veternik – Vrbas 1:2 (Zapisnik), Mladost (BJ) – Mladost (O) 1:0 (Zapisnik). U nedelju se igraju dva preostala meča: Željezničar (I) – Jedinstvo i Hajduk – Sloven.