Sombor.info

Seks svakako nije presudan za srećnu i dugu vezu, ali jeste njen bitan deo. I ne samo za zadovoljstvo, već i za celokupno zdravlje i muškarca i žene.

Nedostatak intimnosti ne utiče isto na muškarce i žene – i to ne samo fizički, već i emocionalno. Seksualna terapeutkinja Trejsi Koks otkriva kako se telo i psiha menjaju kada se ljubavni život zaustavi.

Muškarci se osećaju odbačeno

Kada muškarac ne vodi ljubav, često se oseća kao da ga partnerka odbacuje u potpunosti. Njegovo samopouzdanje opada, a može se javiti i ljutnja, frustracija ili povlačenje. Seks za muškarce nije samo fizičko zadovoljstvo – to je način da se osećaju voljeno i prihvaćeno.

Žene gube emocionalnu povezanost

Kod žena, nedostatak seksa često vodi ka osećaju emocionalne udaljenosti. One se teže osećaju poželjno, a libido opada. Potreban im je razgovor, nežnost i osećaj bliskosti da bi se ponovo otvorile za intimnost.

Hormoni i zdravlje trpe

Bez redovnog seksa, nivo hormona poput oksitocina i dopamina opada, što može uticati na raspoloženje, san i opšte zdravlje. Kod muškaraca se smanjuje testosteron, dok kod žena može doći do disbalansa estrogena.

Psihološke posledice su ozbiljne

Nedostatak intimnosti može izazvati osećaj nesigurnosti, sumnje u vezu, pa čak i depresiju. Parovi koji ne razgovaraju o svojim potrebama često ulaze u začarani krug nerazumevanja i udaljavanja.

Rešenje je u komunikaciji

Stručnjaci savetuju da se o seksualnim potrebama otvoreno razgovara. Iskrenost, nežnost i spremnost na kompromis mogu vratiti strast i povezati partnere na dubljem nivou.

Vilični zglob je najčešće korišćen zglob u ljudskom telu tokom života. On ima ulogu prilikom žvakanja, govora, smejanja kao i zevanja.

Tegobe u ovom zglobu znaju biti vrlo neprijatne (pored čestog bola pacijenti se žale i na „pucketanje” koje nekada može biti tako jako da čak i okolina primećuje).

Simptomi bola u viličnom zglobu

Prosečno 20 do 30 odsto ljudi iskusi su neprijatne simptome i probleme sa viličnim zglobom u toku života. Interesantno je da se kod žena ove tegobe javljaju višetruko češće nego kod muškaraca - piše Stetoskop.info.

Pacijenti koji tokom sna „škrguću” zubima imaju još izraženije tegobe nego inače, s obzirom da se zglobovi ni tokom noći ne uspevaju da se rasterete.

Simptomatologija vezana za obolenje viličnog zgloba je vrlo raznolika i ide od:

blage nelagodnosti ili zujanja u predelu uha,
zatim „škljocanja” pa do jakih bolova čak i pri minimalnom pokretu donje vilice,
krivljenje vilice u jednu ili drugu stranu pri maksimalnom otvaranju usta,
ograničeno otvaranje usta.

Pacijenti se žale takođe na:

nejasne bolove u predelu slepoočnice, poglavine,
dalje na bol koji ide ka licu ili prema oku,
bol koji ide prema prema grlu i vratu i tako dalje.

Obzirom na raznoliku manifestaciju istog problema pacijenti često lutaju od lekara do lekara raznih specijalnosti (neurolog, otorinolaringolog, fizijatar...) koji opet, u skladu sa svojom oblasti koju leče, pokušavaju da pomognu pacijentu.

Nažalost, nedovoljno znanje i ne obraćanje pažnje na obolenje viličnog zgloba vrlo često dovode do toga da pacijenti beznadežno pokušavaju da se reše bolnih tegoba pri čemu ih često ubeđuju da rešenja nema, da je u pitanju urođena „slabost” zgloba i da moraju da trpe bolove do kraja života.

Uzroci bola u viličnom zglobu

Ono sto je zajednička karakteristika za 95 odsto pacijenata jeste neadekvatan zagrižaj:

nedostajući zubi,
nepravilan međusobni odnos gornjih i donjih zuba,
skeletni deformiteti vilica.

Takođe, čest je slučaj da pacijenti iako i imaju zubne proteze, ne nose ih, je im nisu udobne, smetaju im jer menjaju ukus hrane, postoji i problem sa donjom zubnom protezom koja nije stabilna u ustima kao gornja.

Kod pacijenata kod kojih je prepoznat problem sa viličnim zglobom dešava se da protetski rad nije korektno urađen, a on i dalje ima iste tegobe sa novom zubnom protezom ili mostom.

Svi nabrojani uzroci dovode do toga da pacijenti imaju dugotrajne tegobe koji im utiču na kvalitet života, a postaje jasno da je problem obolenja viličnog zgloba očigledno vrlo komplikovan i zahteva studiozan pristup kao i stručnost (poznavanje stomatologije, ortopedije vilica, hirurgije…) kako bi se pomoglo pacijentu.

Lečenje bola viličnog zgloba

Istina vezana za lečenje viličnog zgloba je sasvim drugačija od onoga sto se najčešće predstavlja pacijentima, pogotovo od onoga sto prezentuju lekari koji nemaju znanje iz stomatologije.

Kako za Stetoskop navodi dr Bojan Pejaković, maksilofacijalni hirurg, kao što se leče drugi zglobovi (koleno, kuk…) tako se leči i vilični zglob. Nažalost, mali broj ljudi bude upućen specijalisti maksilofacijalne hirurgije koji će proceniti koja terapija je adekvatna te na taj način trajno zbrinuti pacijenta.

Dijapazon terapije je širok i zavisi od toga koliko je zglob oštećen kao i šta je uzrok obolenju.

Ona podrazumeva sanaciju bezubosti (implantima, zubnim mostovima ili protezama), izradu takozvanih splintova (štitnika za zube) koji sprečavaju noćno škripanje zubima, aplikaciju lekova direktno u zglob, a na kraju i primenu hirurgije.

Pokreti koji promovišu povratak tradicionalnim rodnim ulogama u braku među mladima u Evropi doživljavaju nagli uspon.

To su tradwives (tradicionalne supruge) i “manosphere” (onlajn zajednice muškaraca koje veličaju “alfa” muškost), pokazuje analiza portala The Parliament Magazine.

Portal navodi primer dansko-ruske influenserke Ekaterine Andersen, koja svoj život opisuje kao “življenu pravoslavnost” i na Instagramu prikazuje prizore idealizovanog domaćinstva, od ručno vezenih kecelja do savršeno uređenih frizura iz pedesetih godina prošlog veka - prenosi N1.

“Tradicionalna ženstvenost nije odricanje od obrazovanja, zanimljivih profesija ili radosti van doma. Radi se o tome da budemo drugačije od muškaraca i da ta razlika bude normalna, dobra i svesno prihvaćena,” poručila je Andersen u objavi iz 2022. godine.

Prema istraživanju medijske analitičke platforme Meltwater, između januara i aprila ove godine heštegovi poput #Tradwife, #FeminineNotFeminist ili #BiblicalWomanhood najviše su beležili rast u Holandiji, Poljskoj, Finskoj i Švedskoj.

Istovremeno, Google Trends pokazuje da su Belgija, Nemačka, Norveška, SAD i Austrija zemlje sa najvećim brojem pretraga pojma “tradwives” u proteklih 12 meseci.

S druge strane, “manosphere” privlači mlade muškarce obećanjima individualnog izlaza iz ekonomske nesigurnosti i povratka statusu i prestižu.

“Govore im: ‘U tvojoj je moći da se izvučeš iz ove situacije.’ To je često ubedljivije od tradicionalnog levog poziva na organizovanje i dugoročnu borbu,” objašnjava Havijer Karbonel Kastanjer iz Evropskog političkog centra, ističući da se publika “manosphere” sadržaja često preklapa sa biračima krajnje desnice.

Ekspertkinja Sesil Simons iz londonskog Instituta za strateški dijalog navodi da oba pokreta koriste razočaranje mladih generacija liberalnim feminizmom.

“Čak i ako ste relativno privilegovana mlada žena u Evropi danas, vidite da feminizam ne donosi rezultate za većinu: niste dobili unapređenje godinama, inflacija raste, a vi ste iscrpljeni,” rekla je Simons.

Iako ti trendovi nisu uvek otvoreno politički, vrednosti koje promovišu, sa naglasakom na majčinstvu, biološkim razlikama i pravu žena da ostanu kod kuće, jasno se poklapaju sa prioritetima krajnje desnice, naročito u kontekstu natalističkih politika i pritisaka na žene da preuzmu više neplaćenog rada u vreme demografskog pada, navodi se u analizi.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 14.08.2025. godine, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu našem pozivu jer rezerve krvi u ovim letnjim mesecima su uvek na minimumu.

U subotu, 23. avgusta, sa početkom od 18 časova, na „Pijaci u lancima“, održaće se drugi po redu „Noćni bazar“.

Izlagači koji žele da uzmu učešće prijave mogu izvršiti lično u kancelariji pijačne uprave ili na brojeve telefona: 060/0101207 i 060/3167596.

Cena kotizacije za tripl tezgu iznosi 1.000 dinara, dok je za singl cena 500 dinara. Raspored izlagača na tezgama vršiće se po prijavama.

Organizator je JKP „Prostor“, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. avgust

U Somboru će u periodu od 15.8.2025. do 5.9.2025. godine preduzeće „ORIS” doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretmane suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje.

Tretman iz vazduha sprovodiće se na području grada Sombora i zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta i sam grad. Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom.

Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

Još 2020. godine, nakon ankete sprovedene među građanima, postalo je jasno da biciklističke staze zauzimaju visoko mesto na listi infrastrukturnih prioriteta u apatinskoj opštini. Tada je započela rekonstrukcija staze uz ulicu Dimitrija Tucovića – skroman, ali značajan korak u pravcu uređenja i povezivanja gradskih i prigradskih deonica namenjenih biciklistima i pešacima.

Narednih godina radovi su se nadovezivali jedan na drugi. Obnova trase ka Banji Junaković, završena pred početak kupališne sezone, donela je gradu stazu koja spaja centar sa Banjom, a uz trasu je uređeno i odmorište u senci starih hrastova – mesta gde su se čuli i razgovori o svakodnevnim putovanjima, ne samo o rekreaciji.

Posle toga, i meštani Svilojeva dobili su svoju trasu – početkom 2024. godine započeti su radovi, a već u aprilu su prvi biciklisti isprobali novi asfalt koji ih je povećao sa Banjom Junaković i Apatinom. Za mnoge je to značilo više od samog puta: značilo je sigurniji dolazak na posao, školu ili izlet. Bezbednost je u ovom slučaju bila važnija od svih drugih benefita, a upravo ona je najčešće spominjana reč među onima koji su svakodnevno na dva točka.

Onda je krajem iste godine usledila najava još jednog poduhvata – biciklističke staze uz Omladinski put. Radovi su počeli i odvijaju se planiranom dinamikom, a početkom jeseni, u danima miholjskog leta, Apatinci će moći da uživaju u vožnji među krošnjama koje lagano prelaze iz zelene u zlatnu, crvenu i smeđu.

I tu priča ne staje. Zahvaljujući podršci Pokrajinske vlade, od jeseni počinju radovi na stazi koja će Banju Junaković povezati sa Prigrevicom. Time će i ovo selo dobiti bezbednu vezu ka Banji, a ujedno i ka Apatinu, otvarajući mogućnost da se na dva točka putuje ne samo radi uživanja, već i kao deo svakodnevnog kretanja.

Možda biciklističke staze ne menjaju lice grada preko noći, ali ga tiho i sigurno čine boljim mestom za život – metar po metar, od jedne linije asfalta do druge.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je danas da nadležne ekipe čine sve kako bi se vatra na deponiji Rančevo kod Sombora u što kraćem roku stavila pod kontrolu i ugasila, kao i da u ovom trenutku nema otvorenog plamena.

Prema podacima Ministarstva, na gašenju požara koji se raširio na površini od 8,5 hektara, pored Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, angažovane su i ekipe više dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Sombora i Apatina.

Na raspolaganju su i kapaciteti lokalne samouprave u ljudstvu i mehanizaciji, a prema informacijama dobijenim od nadležnih organa, na terenu su angažovana dva vozila profesionalne ekipe vatrogasaca, šest vozila dobrovoljnih vatrogasnih društava, dva buldožera, tri utovarna vozila, kao i cisterna JKP „Vodokanal“ Sombor.

Deponija je udaljena oko 10 kilometara od gradske zone, gde se trenutno ne oseća dim, a kako se navodi, Agencija za zaštitu životne sredine će na lokaciju u neposrednoj blizini požara postaviti mobilnu stanicu za monitoring kvaliteta vazduha.

"U narednom periodu, kroz projekat Ministarstva biće urađena sanacija i remedijacija ove deponije, u sklopu šireg projekta izgradnje modernog regionalnog centra za upravljanje otpadom 'Rančevo'. Radovi obuhvataju ugradnju biotrnova i baklje u kojoj će se tretirati biogas po najsavremenijim ekološkim standardima", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

Predviđena je i izgradnja nove sanitarne deponije sa pratećom infrastrukturom, sistema za procedne vode i za degazaciju, kao i za sakupljanje i tretman biogasa.

Kada regionalni centar bude izgrađen, sa svim pratećim postrojenjima i opremom, mogućnost izbijanja požara biće smanjena na minimum.

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, na Gradskom hipodromu u Somboru, u nedelju, 10. avgusta, održan je 3. trkački dan. Na programu je bilo 8 kasačkih trka, a najuzbudljivije bile su za pehar 98. Srpskog kasačkog debrija, kao i „Memorijal porodice Preradović“.

Titulu 98. Srpskog kasačkog derbija odneo je „Lucky de Sajan“ u vlasništvu „LTM Animal Trade“ iz Zmajeva sa vozačem Brankom Skenderovićem, a pehar „Memorijala porodice Preradović“ pripao je grlu „Igor de Vrie“ sa vozačem Dejanom Кatanićem, u vlasništvu porodice Jandrić iz Bečeja.