Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. mart

U utorak, 8. aprila 2025. u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor Srđan Olman izvodi svoj novi Stand Up Show “Stručnjak” u 20.00 časova.

Srđan Olman je jedan od najpopularnijih komičara regiona, autor 4 različita Stand Up Show-a sa kojima je punio dvorane i uveseljavao publiku kako u domaćim okvirima, tako i van granica naše zemlje.

“Stručnjak” je četvrti stand up show Srđana Olmana, koji na sarkastičan način govori o raznim istorijskim promašajima, razlikama u mentalitetu i komičnim situacija koje nastaju usled nestručnosti velikog broja ljudi.

Zašto nam je normalno da sami popravljamo struju, zidamo kuću i lečimo se preko Googla? Kada je reč stručnjak postala uvreda i zašto više podležemo sujeverju, nego stručnosti i obrazovanju, samo su neke od tema o kojima Olman govori.

Ne propustite premijerno lokalno izvođenje ove sjajne Srđanove komedije!

Cena ulaznice je 1200 dinara.

Prodaja karata na biletarnici Kulturnog centra “Laza Kostić”.

Broj biletarnice: 069/56-22-560

Planirana isključenja struje u Somboru i Prigrevici za sredu, 12. mart

SOMBOR

07:30 - 10:30
ULICE: 12.VOJVOĐANSКE UDARNE BRIGADE 31-65

09:00 - 12:00
Gruje Dedića 1-17 i 18-24, Benje Antala, Ivana Parčetića 2-22, A.Dudića 17-27, Cara Dušana 13-31, 6.Ličke 21-33 i 14-30

11:00 - 12:00
 ULICE: SVETOZARA MILETIĆA 53-81 I 52A-94

12:30 - 13:30
ULICE: JORGOVANSКA

PRIGREVICA

09:00 - 14:00
ULICE: APATINSКI PUT, GREBENARSКA 13-29 I 4-16, VASILIJE GAĆEŠE 5-25 I 2-34, NINE MARAКOVIĆ, MALA, STOJANA MATIĆA, APATINSКA, КARAĐORĐEVA 1-99 I 2-92, КRALJA PETRA 1 3-73 I 2-32, D.RAКIĆA

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 13. marta, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija se organizuje u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Rezerve krvi su izuzetno smanjene, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji kako bi se u što kraćem roku stabilizovale zalihe krvi.

Kuglaši "Kljajićeva" u derbi meču 15. kola Super lige Srbije odigrali su nerešeno 4:4 (3.378:3.446) sa ekipom "Jedinstva" iz Novog Bečeja.

Domaćin je bio bliži pobedi, ostvario je četiri pojedinačne pobede, međutim, gosti su dobili bodove na ukupan broj srušenih čunjeva, te su stigli do remija. Poene za domaćina upisali su Rade Šušnjar (558), Đorđe Dragojević (566), Jovan Ćalić (597) i Dragoslav Mudrić (569). Oba tima nakon ovog kola nalaze se u sredini tabele sa po 16 osvojenih bodova.

Somborski "Vihor" u derbiju začelja poražen je na gostovanju u Gornjem Milanovcu od domaćeg "Metalca" sa 7:1 (3.562:3.451). Jedini poen za Somborce upisao je Aleksandar Stojšić koji je oborio 623 čunja u duelu sa Goranom Ćalukovićem.

"Vihor" je pretposlednji tim lige sa deset bodova. U narednom kolu "Vihor" će ugostiti sastav novosadske "Vojvodine", dok će "Kljajićevo" putovati u Golubince.

Ekipa "Korduna" nastavlja sa dobrim rezultatima u prvoligaškom društvu. Kordunaši su gostovali u Debeljači gde su sa 3:5 (3.370:3.444) porazili domaći Spartak. Poene za goste uknižili su Marko Basara (588), Milan Cimeša (616) i Nikola Blagojević (561). Sa nova dva boda ekipa iz Kljajićeva (22) je dva koraka iza zrenjaninskog Banata (24). U sledećem kolu Kordun će ugostiti poslednjeplasirani Srem iz Sremske Mitrovice.

Izvor: somborsport.org

U utorak, 18. marta, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Svetlosni ples”, umetnice Manuele Pavković, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 25. aprila 2025. godine.

Izložba „Svetlosni ples“ se sastoji iz dva dela: 3D slike i slike boje i teksture. 3D slike stvaraju fluidnu dinamiku u prostoru poput plesa oblaka, mirnih voda ili cvetova lotosa. Talasi su stilizovani u organskim, fluidnim formama koje se smiruju, pružajući osećaj unutrašnjeg mira i ravnoteže kroz pulsirajuće linije svetlosti koji putuju kroz 3D formu. Za razliku od 3D, slike boje i teksture razvijaju se kroz teksturu tako da podsećaju na pejzaže, ali sa apstraktnim i fluidnim linijama koje simbolizuju prolaznost i nepreglednu dubinu duhovnih iskustava, dok transparentni slojevi omogućavaju “smer” svetlosti kroz organsku materiju u boji pred stavljenim kroz tamne i svetle tačke.

Manuela Pavković

Manuela Pavković iz Apatina, rođena je u Somboru 1989. godine. Diplomu primenjenog umetnika na Odesku za savremeno odevanje stiče na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu 2012 godine. Iste godine počinje da radi kao dizajner trikotaže za brend “KOOI knitwear” do 2015. godine posle čega odlazi u Barselonu na Fakultet za dizajn (IED Continuing Studing Program – za dizajn venčanica i svečanih haljina). Od 2016. do 2019. radi kao dizajner trikotaže i štampe na tekstilu za poznati brend “Escorpion”. U periodu od 2008. do 2019. u stutusu umetnika i dizajnera učestvovala je na osamnaest grupnih izložbi u Apatinu, Beogradu, Barseloni, Mataru (Španija), Sitgesu (Španija), Lisabonu, Skoplju, Lođu, (Poljska) i četiri puta u samostalnoj postavci u Apatinu (Galerija “Meander”), kao i tri samostalne i četiri grupne modne revije. To kom 2019. i 2020. godine drži umetničke radionice veza i pustovanja vune u Barseloni i okolini. Od 2024. je vlasnik, umetnik i dizajner u svom modnom studiju “Lamanue” u Somboru.

Dvanaestog marta biće obeleženo 90 godina od smrti Mihajla Pupina, a planira se niz manifestacija velikanu u čast.

Pupin nam je omogućio da se čujemo ma koliko god bili udaljeni. Odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Jedan od osnivača NASE, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, počasni doktor 18 univerziteta. U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se Pupinov legat.

Poklonio je muzeju dela Paje Jovanovića i Uroša Predića. A neka su nabavljena zahvaljujući fondu koji je osnovao. Posle knjige o Pupinovim patentima, inženjer Milan Božić priprema novo izdanje knjige o slavnom naučniku - piše RTS.

„Ona o patentima, malo je stručna za inženjere. Ova knjiga između ostalog je treće izdanje Mihajlo Pupin najveći hrišćanin među naučnicima i detaljno govori šta je Pupin sve preživeo i šta je uradio od 1907. kad je počeo da se bavi političkim radom uopšte, nacionalno političkim radom, do smrti. Detaljno je obrađeno to i naravno, naš jedan istorijat celog tog inovacijskog pokreta zadnjih 55 godina“, kaže predsednik Fondacije „Mladen Selak“, inženjer Milan Božić.

Memorijalni kompleks se sastoji od naučnikove rodne kuće, zgrade stare škole, zgrade Narodnog doma Mihajla Pupina koja predstavlja njegovu zadužbinu i zgrade doma kulture.

„Radovi na staroj školi se u ovoj fazi polako privode kraju. Do sada je ministarstvo kulture uložilo više od 40 miliona dinara. Nadamo se da će nam i ove godine biti odobrena nova sredstva kako bi se radovi nastavili“, navodi direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin“ u Idvoru, Svetislav Zakić.

„Trudićemo se da ovog proleća kroz niz tribina, odgovarajućih dogadjaja zaista obeležim ona pravi način ovu 90. godišnjicu od smrti velikana i da u svetlu izmene i ovih globalnih odnosa podsetimo na Pupinov sistem vrednosti, odnosno unapredimo bilateralne odnose sa njegovom drugom otadžbinom, odnosno njegovom drugom domovinom, SAD, a ne zaboravljajući na našu zajedničku otadžbinu Srbiju“, ističe državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ivan Bošnjak.

Tako će se i ovog 12. marta u Pupinovom Idvoru služiti parastos, položiti venci kraj spomenika. Opština Kovačica dodeljuje nagrade najboljima učesnicima konkursa „Mihajlo Idvorski Pupin – naučnik, humanista i rodoljub“.

Nagrađuje pre svega mlade autore literarnih, likovnih i multimedijalnih radova. Naučniku u čast. 19. marta u Bačkoj Topoli biće održano predavanje i otvorena izložba.

Nikada nećemo sa sigurnošću saznati kako je davno izumrli megalodon zaista izgledao, ali nova studija nam donosi možda najtačniju rekonstrukciju do sada.

Međunarodni tim predvođen paleontologom Kenšuom Šimadom sa Univerziteta DePaul u SAD-u utvrdio je da je megalodon (Odontus megalodon) verovatno bio duži i vitkiji nego što su ranije interpretacije njegovih oskudnih i tajanstvenih ostataka sugerisale, piše ScienceAlert.

"Ova studija pruža najdetaljniju analizu veličine i oblika tela megalodona do sada", kaže morski biolog Filip Sternes, bivši istraživač sa Univerziteta Kalifornija Riversajd, a sada zaposlen u SeaWorld-u.

"Umesto da podseća na ogromnu veliku belu ajkulu, zapravo je više ličio na džinovsku limun ajkulu, sa vitkijim i izduženijim telom. Taj oblik ima mnogo više smisla za efikasno kretanje kroz vodu."

Megalodon je jedna od najfascinantnijih misterija fosilnih zapisa. Živeo je pre otprilike 23 miliona do 3,6 miliona godina i zauzimao je visoko mesto u lancu ishrane pre nego što je izumro.

Znamo da je bio ogroman u poređenju sa današnjim ajkulama, ali saznati više o njegovom izgledu izuzetno je teško. Razlog za to je što je, kao i kod savremenih ajkula, njegov skelet uglavnom bio građen od hrskavice.

Samo su mu zubi i pršljenovi sačuvani kao fosili na morskom dnu, ukazujući na ajkulu-čudovište koja je mogla da bude dugačka između 11 i preko 40 metara.

Bila je veća nego što se mislilo

Većina procena veličine kreće se između 13 i 18 metara, a kao model se često koristi velika bela ajkula (Carcharodon carcharias), na osnovu jednog od najpotpunijih fosila megalodona – skoro cele kičme pronađene u blizini Belgije, duge 11 metara.

Velika bela ajkula je snažan i smrtonosan predator, pa nije iznenađujuće što su je naučnici koristili kao osnovu za rekonstrukciju megalodona. Međutim, ne izgledaju sve ajkule isto.

Umesto da posmatraju kičmu megalodona samo u kontekstu nekoliko srodnih vrsta, Šimada i njegove kolege uporedili su je sa ogromnim katalogom od 145 živih i 20 izumrlih vrsta ajkula.

Njihov cilj bio je da izračunaju dužinu delova tela koji nisu sačuvani u fosilima – glave i repa.

Njihov novi pristup pokazao je da, ako je građa megalodona bila u skladu sa većinom drugih ajkula koje je evolucija oblikovala, njegova glava i rep činili bi 16,6% i 32,6% ukupne dužine tela. To znači da bi megalodon imao vitkije i izduženije telo, više nalik limun ajkuli (Negaprion brevirostris) nego velikoj beloj ajkuli.

U slučaju belgijskog fosila, glava bi bila duga 1,8 metara, a rep 3,6 metara, što bi dovelo do ukupne dužine od 16,4 metra.

Iako kičma pruža dosta informacija, ona nije jedini fosilizovani niz pršljenova megalodona koji su paleontolozi pronašli – niti je najveći. Najveći pršljen u tom skupu dug je 15,5 cm.

Drugi pršljenovi pronađeni u blizini Danske znatno su veći, i dostižu prečnik od čak 23 cm. Ako ovaj podatak predstavlja najveću moguću veličinu pršljena megalodona, istraživači su izračunali novu gornju granicu veličine ove drevne ajkule.

"Dužina od 24,3 metra trenutno je najrealnija moguća procena za O. megalodon koja se može naučno opravdati na osnovu postojećih fosilnih zapisa", kaže Šimada.

Taj raspon je ekvivalentan dužini dva školska autobusa postavljena jedan iza drugog, daleko veći od većine današnjih ajkula. Ipak, kit-ajkula (Rhincodon typus), koja se hrani planktonom, može dostići dužinu od 20 metara, dok su pravi kitovi još veći.

Zanimljivo je da su tela svih ovih ogromnih morskih životinja takođe dugačka i vitka. Kraći i zdepastiji oblik velike bele ajkule prilagođen je brzim, snažnim napadima, dok duža i aerodinamičnija tela limunskih ajkula, kit-ajkula i kitova omogućavaju energetski efikasnije plivanje sa minimalnim otporom vode.

Duža, vitkija i hidrodinamičnija građa omogućila bi megalodonu da naraste mnogo više od velike bele ajkule, čija maksimalna veličina ne prelazi šest metara, jer njeno plivanje i stil lova imaju visoke energetske zahteve.

Sa dužinom od 23,4 metra, megalodon bi se kroz okeane kretao brzinom od oko 2,1 do 3,5 kilometara na sat, koristeći snažne ubrzanja samo kada je to bilo neophodno.

"Ovo istraživanje ne samo da poboljšava naše razumevanje izgleda megalodona, već pruža i okvir za proučavanje kako veličina utiče na kretanje morskih životinja", kaže Sternes.

"Gigantizam nije samo stvar veličine – radi se o razvoju pravog oblika tela za preživljavanje na toj skali. A megalodon je možda jedan od najekstremnijih primera toga."

Istraživanje je objavljeno u časopisu Palaeontologia Electronica, a prenosi B92.

Bele niti banana su bogate vlaknima, koja pomažu u regulisanju varenja i održavaju osećaj sitosti.

Banane su mnogima omiljeno voće, a poznate su po svom slatkom ukusu i bogatom nutritivnom sastavu. Međutim, mnogi njihovi obožavaoci su često u nedoumici zbog neuglednih belih niti koje se pojavljuju kada se oljušti banana. To su snopovi floema, koji igraju važnu ulogu u rastu i razvoju banane.

Ovi tanki, vlaknasti snopovi protežu se celom dužinom ploda banane, od stabljike do vrha, i omogućavaju protok šećera, minerala i drugih esencijalnih hranljivih materija od listova do ploda tokom rasta. Ovo osigurava da banana dobije sve neophodne supstance za pravilan razvoj i sazrevanje.

Prema mišljenju dr Nikolasa D. Gilitu, potpredsedniku u "Dole Nutrition Institute“, snopovi floema verovatno imaju drugačiji nutritivni sastav od ostatka jestivog dela banane.

- Oni imaju specifičnu funkciju, očekuje se da imaju drugačiji profil jedinjenja od obične jestive pulpe banane - objasnio je on za Huff Post.

Da li su snopovi floema jestivi?

Dobra vest za one koji se pitaju da li su ove vlaknaste niti bezbedne za jelo je da su snopovi floema potpuno jestivi. dr Gilit je ovo potvrdio:

- Kao deo banane, naravno da su bezbedne za jelo. Pitanje je samo da li su ukusni.

Iako mnogi ljudi instinktivno uklanjaju ove niti kada jedu bananu, nema dokaza da su one štetne po zdravlje. Štaviše, snopovi floema mogu čak pružiti dodatne nutritivne prednosti.

Iako specifična hranljiva vrednost snopova floema nije detaljno istražena, stručnjaci veruju da oni sadrže više vlakana i strukturnih komponenti u poređenju sa mesom banane. dr Gilit je objasnio:

- One verovatno sadrže više različitih vrsta vlakana i strukturnih komponenti neophodnih za njihovu funkciju.

Međutim, važno je napomenuti da su snopovi floema prisutni u veoma malim količinama u poređenju sa ostatkom banane. Stoga, osim ako ne konzumirate velike količine samih snopova floema, njihov uticaj na ukupnu nutritivnu vrednost banane je minimalan.

Dodatna vlakna prisutna u snopovima floema mogu doprineti zdravlju probavnog sistema. Poznato je da vlakna pomažu u regulisanju varenja, održavaju osećaj sitosti i potencijalno smanjuju nivo holesterola.

Banane bez snopova floema

Međutim, mnogi ljudi i dalje odlučuju da ih uklone zbog njihovog uticaja na teksturu i ukus banane. Ove vlaknaste niti mogu imati blago gorak ukus i žilavu teksturu, što je nekima neprijatno.

Zanimljivo je da su neki uzgajivači počeli da razvijaju hibridne sorte banana koje nemaju snopove floema ili ih imaju u vrlo malim količinama. Ovo je odgovor na preferencije potrošača kojima se ne sviđa tekstura ovih vlaknastih niti.

Međutim, dr Gilit upozorava da bi uklanjanje snopova floema moglo imati negativne posledice po rast i razvoj banane.

- Ako su snopovi floema neophodni za adekvatnu distribuciju hranljivih materija u biljci i nisu zaista ometajući, koji bi bio razlog za njihovo uklanjanje? - kaže on.

Šta znači banana država?

Sledeći put kada oljuštite bananu, možda ćete dvaput razmisliti pre nego što automatski uklonite te male bele niti. Ko zna, možda ćete otkriti da vam se sviđa dodatna tekstura i hranljiva vrednost koju pružaju snopovi floeme, prenosi Net.hr.

Tri meseca otkako traju protesti i blokade, pred novo okupljanje u Beogradu, zakazano za 15. mart, studenti su pozvali da se organizuju zborovi gde bi se raspravljalo o svim važnim pitanjima.

Poučeni iskustvom odlučivanja na plenumima, gde ne postoje vođe, već se odlučuje većinom, studenti predlažu da taj model izađe iz fakulteta i stigne do mesnih zajednica ili opština.

„Pozivamo vas da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno se organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo – zbora građana“, objavili su studenti u Pismu narodu Srbije na društvenim mrežama.

Studenti u Srbiji mesecima blokiraju fakultete i protestuju na ulicama širom zemlje, zahtevajući da institucije rade posao i da utvrde krivičnu odgovornost za novosadsku tragediju, kada je živote izgubilo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno - piše Danas.rs.

Dva puta su pozvali na jednodnevnu obustavu rada, kojoj su se odazvala mnoga strukovna udruženja, lanci knjižara i ugostitelji.

Organizovali su i velike proteste u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a protestnih skupova je sve više i u manjim mestima.

„Studentski marševi su bili velika ideja, sledi i protest u Beogradu, ali se postavlja pitanje kuda dalje i sami studenti shvataju da nešto novo mora da se uradi“, kaže Mladen Mrdalj, politikolog za BBC na srpskom.

Kada bi se formirali zborovi i posle sastanaka imali određene zahteve, predloge ili zamerke za organe lokalne samouprave – o tome bi upravo oni i odlučivali, objašnjava.

Odbornici mogu da prihvate, delimično ili u potpunosti, ili da odbace predloge i na tome se sve završava, što je, kako kaže Mrdalj, slabost ove ideje.

Zborovi nisu novina na Balkanu.

U socijalističkoj Jugoslaviji zborovi radnika su davali legitimitet samoupravnom modelu odlučivanja, i organizovani su u preduzećima.

Osim privrede, samoupravljanje se odnosilo i na političko i društveno uređenje u gradovima i opštinama, kao i u kulturi i prosveti.

‘Za studente plenum, za narod zbor’

Aktuelni protesti u Srbiji su, zbog sve većeg učešća ljudi i drugih sektora društva, prerasli iz studentskih u opštenarodne, tvrde studenti u blokadi.

Studenti nisu, ne žele, niti mogu biti odraz opšte volje, a odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se samo njih, te pozivaju sve „sve građanke i građane da se uključe u diskusuju“.

„Dakle, šta je za studente plenum, to je za narod zbor“, napisali su u nedelju 9. marta.

Zbor građana, ukazuju studenti u pismu, predviđen je Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Ljudi neposredno učestvuju, razgovaraju i daju predloge o konkretnom problemu na lokalnom nivou.

„Snaga studentskog pokreta je u neposrednoj demokratiji koja, za razliku od predstavničke, nije podložna manipulaciji i potkupljivosti.

„Predstavnička demokratija nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu u zemlji, dok model neposredne, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu“, poručili su studenti.

Vlast u Srbiji ponavlja da su svi zahtevi studenata ispunjeni, ali oni negiraju te tvrdnje i odbijaju poziv na razgovor.

Dometi predložene neposredne demokratije su ograničeni, upozorava politikolog.

„Ukoliko skupštinska većina ne usvoji predlog ili zahtev, onda zbor građana može da odluči – da li da izađe na sledeće izbore i uđe u partijsku politiku ili da razmisli o alternativnim vidovima borbe poput blokada i ozbiljnijih demonstracija“, objašnjava Mrdalj.

Sednica stanara primer je zbora u praksi.

„Zbor građana nije sporan i to može da bude bilo koja incijativa grupe ljudi koja zagovara određenu ideju ili politiku.

„Ne mora nužno da bude jednokratna i ne treba da joj se prepisuje uvek ideološki prizvuk“, tvrdi Mrdalj.

Plenumi i ideologija

Studenti od početka blokada odluke donose na plenumima, striktno zatvorenim za one bez važećeg indeksa.

Ipak, plenumi su kroz istoriju imali različite uloge.

Kao vid neposredne demokratije, podseća Mrdalj, bio je prisutan u Jugoslaviji i kada se, kako objašnjava, „šira baza Saveza komunista okupljala u jedinice, kako bi se donosile određene odluke“.

One bi se potom delegirale višim nivoima, ali je nepravedno da se plenum vezuje samo za komunizam.

Studenti su ovim vidom odlučivanja privukli veliki broj ljudi, a izostanak lidera se pokazao korisnim, ukazuje politikolog.

„To otežava vlastima da targetiraju studente i oni uspevaju da se zaštite od pritiska“, dodaje.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, od početka protesta ponavlja da je reč o obojenim revolucijama i da je zemlja „napadnuta“ kako bi se usporio njen ekonomski napredak.

„Srbija je ugrožena, spolja napadnuta, a pomažu i mnogi iznutra koji bi da manipulišu našom decom i da ih zloupotrebljavaju u najpokvarenije političke svrhe“, izjavio je Vučić.

Plenumi imaju i nedostatke.

Zbog pritiska vlasti da studente poveže sa opozicionim strankama koje su ogađene ljudima delimično i zbog višegodišnje kampanje vlasti protiv njih, studenti odbacuju kontakt sa političarima iz opozicije, kaže Mrdalj.

„Plenumi moraju da uvaže i širi spektar mišljenja zbog čega je studentima dodatno otežano da brzo kristališu preciznije ideje“, dodaje politikolog.

Vlast u rukama naroda

Direktna ili neposredna demokratija je izjašnjavanje ljudi sa pravom glasa o nekom konkretnom pitanju, bez uključivanja političkih predstavnika u donošenje te odluke, objašnjava politikolog Mrdalj.

Pitanje se postavlja pred lokalnu zajednicu, opštinu, pokrajinu ili na nivou zemlje.

Reč demokratija grčkog je porekla: demos (narod) i kratos (vlast/vladavina) što u prevodu znači da je vlast u rukama naroda.

Ovaj sistem upravljanja uspostavljen je u grčkom gradu Atini u 5. veku pre nove ere.

Najmanje jednom mesečno, svi stanovnici Atine bi se sastajali u skupštini kako bi razgovarali o rešavanju potencijalnih problema.

Stav je mogao da iskaže svako sa pravom glasa i to je bio prvi put da su obični ljudi bili uključeni u odlučivanju kako država treba da se vodi, pisao je BBC ranije.

Direktnoj demokratiji bili su skloni i Francuzi u 18. veku, nezadovoljni tadašnjim elitizmom koji je doveo do loših uslova života i, na kraju, revolucije, ukazuje politikolog Mrdalj.

Plenumi su bili način odlučivanja i tokom studentskih protesta u Americi, Francuskoj, ali i Jugoslaviji 1968.