Sombor.info

Postoje ljudi koji vole da budu sami, neki možda to čak i obožavaju. Kakvi su oni? Da li vam odmah na pamet pada mizantrop ili onaj zloglasni usamljenik koji se skriva negde, smišljajući svoj sledeći zločin?

Pravi usamljenici su ljudi koji prihvataju svoje vreme provedeno u samoći. Oni koji ispoljavaju bes uglavnom su sami protiv svoje volje. Žele da budu uključeni. Žele da ih vole oni do kojih im je stalo. Ali umesto toga, bivaju isključeni i odbačeni. Upravo to isključivanje i odbacivanje (između ostalog) podstiču njihovu neprijateljsku energiju i bes.

Šta je istina o ljudima koji vole da budu sami?

Zahvaljujući novorazvijenim skalama za merenje stavova prema samoći, danas imamo istraživanjima potkrepljene odgovore, navodi „Psychology Today“

Najpre moramo da shvatimo šta znači voleti samoću. Jedno značenje reči „sam“ odnosi se na provođenje vremena nasamo. „Skala želje za samoćom“, koju su razvili Birk Hagemaier i njegove kolege, meri upravo to.

Ljudi koji postižu visok rezultat na skali želje za samoćom slažu se sa tvrdnjama poput:

Kada sam sam, osećam se opušteno.
Volim da budem potpuno sam.

A ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Neprijatno mi je kada sam sam.
Samoća mi vrlo brzo postaje previše.

Drugo značenje reči „sam“ odnosi se na ljude koji su slobodni, odnosno nisu u vezi. Razmišljajući o samačkom životu kao o nečemu čega se neki ljudi plaše, Stefani Špilmn i njene kolege razvili su „Skalu straha od samoće“.

Ljudi koji se ne plaše samoće ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Osećam anksioznost kada pomislim da bih mogao zauvek ostati sam.
Ako na kraju ostanem sam u životu, verovatno ću misliti da nešto nije u redu sa mnom.

Detalji istraživanja

Osobine ličnosti merene su u dve grupe ljudi u okviru studija „Strah od samoće“. Jednu grupu činila su 301 ispitanika regrutovana putem interneta, prosečne starosti 29 godina. Samo 33 su bili u braku, 131 je bio slobodan i nije izlazio ni sa kim, a ostali su bili u vezi. Drugu grupu činilo je 147 kanadskih studenata, prosečne starosti 19 godina. Samo dvoje su bili u braku, 105 slobodnih i bez partnera, a ostali su se zabavljali. Rezultati su objedinjeni za obe grupe.

Dve grupe odraslih Nemaca učestvovale su u studijama „Želja za samoćom“. Svi učesnici su bili u vezi: bili su u ozbiljnoj seksualnoj vezi najmanje godinu dana. Prvu studiju činilo je 476 učesnika (prosečna starost: 35 godina), a rezultati su objedinjeni za muškarce i žene. U drugoj studiji učestvovalo je 578 heteroseksualnih parova (prosečna starost: 42 godine). Rezultati su prikazani odvojeno za muškarce i žene - prenosi Nova.rs.

Osobine ličnosti

„Velikih pet“ osobina ličnosti merene su kod svih učesnika u oba istraživanja:

Neuroticizam: napet, promenljivog raspoloženja, često zabrinut.
Otvorenost: originalan, radoznao, maštovit.
Ekstraverzija: društven, pričljiv, asertivan.
Prijatnost: obziran i ljubazan, poverljiv, sklon saradnji.
Savesnost: pouzdan, organizovan, temeljit.
Studije o ljudima koji vole da provode vreme sami uključivale su i merenje njihove društvenosti, pomoću stavki kao što je: „Ljudi su mi stimulativniji od svega ostalog.“

Studije o ljudima koji se ne plaše samoće uključivale su merenje još šest osobina:

Samopoštovanje zavisno od veze: Koliko samopoštovanje osobe zavisi od toga kako ide njihova romantična veza (ako je imaju).
Potreba za pripadanjem: Ljudi sa visokom potrebom za pripadanjem često se slažu sa tvrdnjama poput: „Treba mi osećaj da postoje ljudi na koje mogu da se oslonim u trenucima potrebe.“
Sklonost povređenim osećanjima: Ljudi čija se osećanja lako povrede.
Osetljivost na odbacivanje: Ljudi koji očekuju odbacivanje i osećaju anksioznost zbog toga.
Usamljenost: Mereno tvrdnjama poput: „Koliko često osećate da vam nedostaje društvo?“
Depresija: Mereno tvrdnjama poput: „Imao sam osećaj da ne mogu da se rešim tuge, čak ni uz pomoć porodice ili prijatelja.“

Rezultati istraživanja

Da su naši stereotipi o ljudima koji vole samoću tačni, otkrili bismo da su neurotični i zatvoreni. Ali istina je upravo suprotna: ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće naročito su malo skloni neuroticizmu. Oni nisu napeti, promenljivog raspoloženja niti skloni brizi.

Ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće češće su otvorenog uma. Ljudi koji se ne plaše samoće prijatniji su od onih koji se plaše. (Ljudi koji vole samoću nisu ništa više ni manje prijatni od onih koji je ne vole.) Takođe, ljudi koji se ne plaše samoće savesniji su od onih koji se plaše. (Rezultati za ljude koji vole samoću nisu bili konzistentni.)

Pitanje koje se postavlja o ličnosti ljudi koji vole da provode vreme sami – da li su introverti. Jedna relevantna studija sugeriše da verovatno jesu. Ali istraživanja obično obuhvataju sve slobodne ljude, bez obzira na to da li žele da budu sami ili ne. Studije koje se navode u tekstu otkrivaju kakvi su oni koji se ne plaše samoće (ili koji vole da provode vreme sami).

Ljudi koji se ne plaše samoće pokazali su se kao ekstravertniji od onih koji se plaše. Možda je to u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da slobodni ljudi, u proseku, imaju više prijatelja nego udate ili oženjene osobe i da više ulažu u održavanje odnosa sa prijateljima, komšijama, braćom, sestrama i roditeljima. Ali, ponovo, istraživanja socijalnih veza slobodnih ljudi uključuju sve slobodne, a ne samo one koji se ne plaše samoće.

Ljudi koji vole da provode vreme sami nisu bili ni više ni manje ekstrovertni od onih koji ne vole, ali su postigli niže rezultate na skali društvenosti. Te dve skale mere slične stvari, pa je čudno što rezultati nisu bili usaglašeni.

Sve druge osobine ličnosti merene su samo u studijama ljudi koji se ne plaše samoće – i rezultati su bili izuzetno afirmativni. Ti ljudi nisu previše osetljivi na odbacivanje niti im se osećanja lako povređuju. Kada su u romantičnim vezama, njihovo samopoštovanje ne zavisi od toga kako te veze funkcionišu. Nemaju naročito jaku potrebu za pripadanjem. Manje su skloni usamljenosti i depresiji.

Kada sve to povežemo sa njihovom otvorenošću, prijatnošću, savesnošću, ekstroverzijom i niskim nivoom neuroticizma, ljudi koji se ne plaše samoće deluju zaista snažno i samouvereno.

I nije reč samo o njihovim rečima – i njihova ponašanja to potvrđuju. Na primer, ljudi koji se ne plaše samoće imaju standarde. Tokom „speed dating“ događaja, oni ređe daju svoje kontakte drugima. Kada uđu u romantičnu vezu i procene da nisu zadovoljni, češće će je prekinuti nego oni koji se plaše samoće.

Uprkos svemu dobrom i afirmativnom što znamo o ljudima koji se ne plaše samoće, ne mogu očekivati da će ih drugi slaviti ili čak poštovati. Ljudi koji vole ili biraju samoću ugrožavaju uvrežena shvatanja o tome šta bi ljudi trebalo da žele i kako bi trebalo da se osećaju. Drugi ih procenjuju strože nego slobodne ljude koji priželjkuju vezu – pa čak prema njima ispoljavaju i više ljutnje.

Kako sve više ljudi otvoreno prihvata svoj samački život, možda će se stvari promeniti. Srećni slobodni ljudi postaće deo naše kulturne slike, a oni koje to ugrožava povući će se na margine.

Hakerska grupa ShinyHunters nedavno je uspela da se domogne Guglovih podataka sačuvanih u Salesforce sistemu. Kompanija je potvrdila incident, navodeći da su napadači došli do osnovnih informacija poput imena klijenata i firmi, ali da lozinke i osetljiviji podaci nisu kompromitovani.

Teoretski, svaka kompanija, organizacija ili pojedinac koji koristi Gugl usluge može biti meta fišing napada.

Kao rezultat toga, korisnici Gugl usluga – uključujući Gmail i Google Cloud – mogu postati žrtve pokušaja fišinga - piše tportal.

Kako funkcionišu fišing napadi?

Prvi pokušaji napada korišćenjem ovih podataka su već zabeleženi. Korisnici Redita su opisali kako su ih navodni zaposleni u Guglu kontaktirali telefonom kako bi ih obavestili o kršenju bezbednosti njihovih naloga.

U ovim prevarama, napadači pokušavaju da preuzmu kontrolu nad korisničkim nalozima Gmail-a pokretanjem takozvanih „resetovanja naloga“, a zatim presretanje lozinki kako bi potom blokirali vlasnike sa njihovih naloga.

Drugi metod napada uključuje korišćenje takozvanih „visećih kanti“ (tj. zastarelih pristupnih adresa) za krađu podataka iz Google Cloud-a ili ubrizgavanje zlonamernog softvera u njega.

Obe metode su izuzetno opasne i trenutno ugrožavaju korisnike Gmail-a i Google Cloud-a, kojih ima oko 2,5 milijarde širom sveta. Teoretski, bilo koja kompanija, organizacija ili pojedinac koji koristi Gugl usluge može biti meta.

Kako da se zaštitite?

Evo bezbednosnih mera koje Gugl predlaže:

Koristite Guglovu bezbednosnu proveru da biste automatski identifikovali bezbednosne ranjivosti i dobili preporuke za bezbednost naloga.

Aktivirajte Guglov program napredne zaštite da biste dobili dodatnu bezbednosnu barijeru koja blokira preuzimanja potencijalno štetnih datoteka i ograničava aplikacije koje nisu Guglove da pristupe vašim Gmail podacima.

Koristite šifre umesto lozinki kako biste bili bolje zaštićeni od hakerskih napada i pokušaja krađe identiteta.

Najvažnije je biti oprezan. Budite posebno skeptični ako vas kontaktira navodno osoblje za podršku koje ne može da potvrdi svoj identitet. Zaposleni u Guglu vas nikada neće kontaktirati telefonom ili imejlom da bi resetovali vašu lozinku ili izvršili druge izmene na vašim nalozima.

U trenutku kada ste pomislili da stvari ne mogu postati čudnije, retki crni Mesec trebalo bi da se pojavi ovog vikenda.

Crni Mesec, naziv koji je uveden relativno skoro i nije zvaničan astronomski termin, razlikuje se od mnogih poznatih „punih Meseca“ tokom godine, kao što su ružičasti, žetveni ili krvavi mesec, piše Nova.rs.

Za razliku od drugih nebeskih spektakala, ovaj ne možete videti. To je zato što je crni Mesec posebna vrsta mladog meseca. Mlad mesec je jedna od osam faza meseca, kada on prolazi između Zemlje i Sunca, čineći ga nevidljivim sa Zemlje.

Crni mesec obeležava ovu nevidljivu fazu, sa osvetljenom stranom okrenutom ka Suncu i tamnom stranom okrenutom ka Zemlji.

Postoje dve vrste crnih meseca: sezonski i mesečni. Ovaj predstojeći je sezonski crni mesec, koji se pojavljuje otprilike jednom u 33 meseca. S druge strane, mesečni crni mesec dešava se kada se dva mlada meseca pojave tokom jednog meseca, a drugi od njih se smatra crnim mesecom.

U februaru, crni Mesec je još ređa pojava od sezonskog, dešava se kada nema ni mladog ni punog meseca. To se događa samo jednom u 19 godina, prema sajtu Time and Date.

Da dodatno zakomplikuju stvari, izraz „crni Mesec“ korišćen je i da označi treći mladi Mesec u sezoni sa četiri mlada meseca, prema Earthsky. Međutim, to se često naziva i „plavi Mesec“. Dakle, možda je sada ispravno koristiti frazu „jednom za vreme crnog meseca“.

Fraza „jednom za vreme plavog meseca“ datira još iz 1528. godine, prema podacima sa MIT-a. Plavi mesec se takođe definiše kao drugi puni mesec u kalendarskom mesecu.

Zašto je crni mesec poseban?

Ako ne možete da ga vidite, a delom se poklapa i sa plavim mesecom, u čemu je onda posebnost?

Pre svega, odsustvo mesečeve svetlosti učiniće posmatranje zvezda još spektakularnijim. Svetlost meseca često može biti dovoljno jaka da zakloni meteorske pljuskove.

Kod mladog Meseca, uticaj na plimu i oseku je još izraženiji, jer se Sunce i Zemlja nalaze u poravnanju. Gravitaciona sila Meseca primarna je snaga koja pokreće okeanske plime. Sledeći sezonski crni Mesec očekuje se 20. avgusta 2028. godine, a naredni mesečni crni mesec desiće se 31. avgusta 2027.

Ako zaista želite da doživite nešto slično crnom mesecu, pokušajte da posmatrate pomračenje Sunca. Sledeće potpuno pomračenje Sunca zakazano je za 12. avgust 2026, ali ćete za to morati da kupite avionsku kartu za Grenland, Island, Španiju, Portugal ili Rusiju.

Sistem Republičkog geodetskog zavoda ponovo radi. Zbog zastoja u sistemu od skoro dva meseca, praktično je bila onemogućena kupoprodaja stanova i kuća, podizanje stambenih kredita…

Zbog hakerskog napada na informacioni sistem Ministarstva pravde bili su zaustavljeni gotovo svi pravni i kupoprodajni poslovi u vezi sa prometom nekretnina.

„Beogradskoj hronici“ iz Ministarstva pravde potvrđeno je da sistem Republičkog geodetskog zavoda radi, prenosi RTS.

Zbog zastoja u sistemu od skoro dva meseca, praktično je bila onemogućena: kupoprodaja stanova i kuća, podizanje stambenih kredita, prenos vlasništva, zalaganje nepokretnosti.

Uzrok je bio, kako su naveli iz resornog ministarstva, hakerski napad na pravni informacioni sistem, koji se dogodio 4. jula i doveo do zastoja u radu pravosudnih organa, javnih beležnika i izvršitelja.

Prednosti i mane rada u startapima u odnosu na korporacije u Beogradu

Zbog toga su zaustavljeni gotovo svi pravni i kupoprodajni procesi u vezi sa prometom nekretnina, odnosno novi podaci nisu mogli da se unose, da se ažuriraju u katastru.

Podsećamo, građani nemaju zakonsku obavezu da pribavljaju list nepokretnosti. Državni organi, javna preduzeća, banke i drugi subjekti koji traže ovaj dokument – dužni su da ga pribave elektronski.

Vlada Srbije na nedavnoj sednici usvojila je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Vrbas–Sombor

Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorija grada Sombora, kao i opština Vrbas i Kula. Na teritoriji Sombora to će biti cele katastarske opštine Telečka, Kljajićevo, Čonoplja i Sombor, na teritoriji Vrbasa katastarske opštine Vrbas i Vrbas – grad, a na teritoriji Kule katastarske opštine Kula, Crvenka i Sivac.

Konačna granica Prostornog plana biće utvrđena Nacrtom prostornog plana, navodi se u odluci Vlade.

- Izrada Prostornog plana zasniva se na planskoj, studijskoj, tehničkoj i drugoj dokumentaciji, rezultatima dosadašnjih istraživanja i važećim dokumentima u Srbiji, kao i Zaključku Vlade od 5. juna 2025. godine, kojim je projekat rekonstrukcije, elektrifikacije i modernizacije železničke pruge Vrbas–Sombor utvrđen za projekat od značaja za Republiku Srbiju - naglašeno je u odluci.

Prostorni plan će sadržati detaljnu razradu za planirane namene, čime će se stvoriti odgovarajući planski osnov u smislu direktnog sprovođenja u skladu sa zakonom, precizira se u odluci.

Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na snagu odluke.

Sredstva za izradu plana obezbediće Infrastruktura železnice Srbije a.d., Beograd, a nosilac izrade Prostornog plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.

Na ovoj pruzi, kako su još ranije izveštavali lokalni mediji, već nekoliko godina ne saobraćaju vozovi - piše eKapija.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a 11 lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola šest vozača.

Na teritoriji Grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a šest je lakše povređeno. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola tri vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Napisana su 74 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 349 prekršajnih naloga.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u subotu, 23.08.2025. godine, organizuje vanrednu akciju davanja krvi. Akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu pozivu jer su rezerve krvi u ovim letnjim mesecima uvek na minimumu.

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 21. avgust

U periodu od 9 do 12 bez struje će biti ulice i delovi ulica Štrosmajerova, Stanka Opsenice, Jovana Cvijića, Josifa Pančića 3, 5, 7, 9 i 11, Staparski put 13- zgrada na uglu Staparskog puta i Josifa Pančića i B. Stankovića br.3

Proteklog vikenda na stazi u Bačkoj Palanci održano je Prvenstvo Srbije u mini kajaku, koje je okupilo čak 25 klubova iz cele zemlje. Kajak klub Sombor je nastupio sa 12 mladih takmičara, koji su ostvarili zapažene rezultate i doneli klubu šest medalja, što je bilo dovoljno za četvrto mesto u generalnom plasmanu klubova. Ispred su bili domaći Tarket, Tisin Cvet iz Sente, te trećeplasirani Šabac.

Kada su u pitanju pojedinačni nastupi, najuspešniji je bio Jordan Vulić (MK – 1, 1.000m, 2015.godište) koji je osvojio zlatnu medalju. Ovaj desetogodišnjak je u paru sa Veljkom Parčetić na duplo kraćoj deonici osvojio i srebrnu medalju. Isto postolje osvojio je i ženski dvojac Vanja Roksandić / Dunja Lazić (MK – 2, 500m, 2014. godište).

Do bronzanih odličja stigli su: Veljko Stričević/Aleks Zolcer (500m, 2014. godište), Veljko Parčetić (MK – 1, 1.000m, 2015. godište) i Veljko Stričević (MK – 1, 1.000m, 2014. godište).

Najbliža postolju bila je Vanja Roksandić (2014) koja je bila četvrta u svojoj kategoriji. Ovim takmičenjem je zvanično završena sezona za mini kajakaše, koja je bila i više nego uspešna. „Naše mlade nade sada imaju nedelju dana zasluženog odmora pre nego što nastave sa treninzima i pripremama za nove izazove.

Klub je ponosan na sve takmičare i njihove trenere koji su dostojno predstavljali Sombor i pokazali da se predanim radom stiže do vrhunskih rezultata“ – navodi se na kraju klupskog izveštaja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. avgust