Sombor.info

Ona kaže da postoje dva izbora, a oni koji odluče da ne vakcinišu svoju decu igraju ruski rulet sa njihovim životom

"Ćerka nije vakcinisana, uskoro nam je sistematski za školu, kako izbeći vakcinu?", "Kontakt sa osobom koja ide da se vakciniše protiv gripa, izbegavati je određeni period ili ne treba?", "Možete li mi reći kako ste uspeli da upišete svoju decu u državni vrtić, a da nemaju primljenu MMR vakcinu?". Ovo su samo neka pitanja i komentari koje pojedini roditelji koji se deklarišu kao "antivakseri" svakodnevno postavljaju u grupama na Fejsbuku posvećenim izbegavanju vakcinacije dece.

Ipak, mnogi od njih nisu se, na svu sreću, susreli sa gubitkom deteta. Nisu se susreli sa čekanjem rezultata i sa najtežom rečenicom u životu - "Vaša ćerka nije preživela". Dragana Petrović nažalost jeste. Njen maleni anđeo izgubio je bitku za život zbog morbila, ali i jedne velike greške.

Naime, Nađa je imala autoimunu bolest, te nije smela da primi MMR vakcinu. To je nije sprečavalo da živi normalan život, a po njenom ponašanju i živahnosti niko nije mogao da primeti da od nečega boluje. Razdragano i srećno dete pred kojim je svetla budućnost bila je sve do 4. januara 2018. godine, tada je za porodicu Petrović počeo pakao kom se nisu nadali.

- Tog 4. januara otišli smo na redovnu terapiju u KC Kragujevac, a tada je već uveliko trajala epidemija morbila. Normalno smo smeštene u sobu, a sutradan je u tu sobu ubačeno i dete koje je imalo konjuktivitis, kašalj i visoku temperaturu, te smo posle saznali da ima morbile. Zbog nedostatka mesta ono je ubačeno kod nas i Nađa se naravno zarazila. Oko 9. januara ona je prebačena na Institut za majku i dete. Na premeštaju nije navedeno da je bila u kontaktu sa zaraženim detetom, pa smo opet bili u četvorokrevetnoj sobi sa ostalom decom. Već 12. januara Nađa je dobila visoku temperaturu koja nikako nije mogla da se obori i krvarila je iz nosa i usta. Nije otvarala oči, dobila je konjuktivitis, celu sliku koja ukazuje na morbile. Nije se budila, nije jela ni otvarala oči, ali čula me je, to znam - priseća se Dragana sa bolom u glasu.

Već 20. januara zdravstveno stanje joj se pogoršalo. Dobila je upalu pluća, a kiseonik više nije pomagao. Četvrtog aprila porodica dobija one najgore vesti - devojčica je izgubila bitku.

- Život mi se u momentu promenio iz korena, patimo zbog jedne sekunde nepažnje i Nađe više nema. Krivim i sebe, stalno se pitam zašto sam je odvela baš tog dana u bolnicu. Moja starija ćerka je imala samo 5 godina kada je Nađa umrla i to je veoma teško podnela. Ona me sada ispituje da li je vakcinisana, da li će se zaraziti, veoma je uplašena. Nakon Nađe dobili smo još jedno dete, ono je takođe vakcinisano. Ne bih nikada sebi ponovo dozvolila da dođem u tu situaciju - kaže Dragana.

Zdravstvena inspekcija je utvrdila da je bilo propusta u Nađinom lečenju i da je ugroženo njeno pravo na bezbednost jer je devojčica boravila u sobi sa zaraženim detetom, a njena majka tužila je KC Kragujevac, Institut za majku i dete i državu Srbiju. Nakon 5 godina, Prvi Osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom se tuženi UKC Kragujevac, Institut za majku i dete "Dr Milan Čupić" i država Srbija obavezuju da roditeljima devojčice, na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, isplate po 1.200.000 dinara.

"O vakcinama se informišite kod stručnjaka, a ne kod Ljubice iz Kamenice"

Dragana kaže da Nađa živi kroz nju. Sada se trudi da pomogne drugim roditeljima da brinu o zdravlju svoje, ali i tuđe dece. Jedna je od majki koje su se zalagale za vakacinaciju, iako Nađa nažalost cepivo nije smela da primi. Kako kaže, i sada moli roditelje da svoju decu vakcinišu što pre, kako se ova situacija nikada ne bi ponovila.

- Shvatam roditelje koji se plaše zbog raznih priča koje kruže o vakcinama, a koje nisu medicinski dokazane, kao na primer priče o autizmu, teškim metalima u vakcinama, sumnjivim sastojcima... Njima bih poručila da se informišu kod ljudi koji su završili školu za to, epidemiologa, imunologa, farmakologa, a ne po internetu kod "Ljubice iz Kamenice", ako me razumete - poručuje Dragana.

Ona kaže da su vakcine najveće dostignuće savremene medicine i dodaje da bi u antivaksere svrstala one koji ne vakcinišu svoju decu, a svesno lažu o tome pri slanju u kolektiv poput škole ili vrtića.

- U antivaksere, da ih tako nazovem, svrstavam one koji ne vakcinišu decu i svesno lažu o statusu vakcinacije pri slanju u kolektiv. Dete ne leče kod lekara već nadrilekara, raznim protokolima, varikinom, klistirom, kafom... E za takve bih već odvojila poseban deo u krivičnom zakonu, od jedno 10 godina zatvora - kaže Dragana oštro.

Ona kaže da postoje dva izbora, a oni koji odluče da ne vakcinišu svoju decu igraju ruski rulet sa njihovim životom.

- Svako ima dva izbora, vakcinisati ili ne, onaj ko odluči da ne vakciniše, mora da shvati da igra ruski rulet sa detetovim životom i jedino što mogu da poručim je da se iskreno nadam da u nekoj bliskoj budućnosti neće morati da prođe kroz šta sam ja prošla jer mi dete nije bilo vakcinisano, ne mojom voljom, već odlukom lekara - zaključuje Dragana za naš portal.

 Izvor: Telegraf.rs

Nova školska godina učenicima, nastavnicima i roditeljima u Srbiji donela je dosta nepoznanica s obzirom na to da je najavljivano mnogo velikih, korenitih izmena kada su u pitanju propisi u školama.

Mobilni telefoni, vejpovi, pa čak i neprikladno oblačenje, postali su tako deo liste zabranjenih stvari u pojedinim ili svim obrazovnim ustanovama, ali jedno pravilo posebno je pokrenulo polemiku - dežurstvo učenika. O njemu su se poslednjih dana izjašnjavali i iz Ministarstva prosvete, ali i Zaštitnik građana.

Dežurstva učenika

Tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, dovela je početkom juna do prevremenog završetka školske godine, ali je pokrenulo i pitanje da li bi đaci trebalo da dežuraju na ulazu u školu jer su dve devojčice koje su tog dana bile dežurne nastradale nakon pucnjave. U uputstvu Ministarstva prosvete nigde nije prepoznato dežurstvo učenika, ali je praksa prilično drugačija, te su nadležni, postupajući po zahtevu Zaštitnika građana, nedavno ponovo upozorili direktore škola da je ova praksa nedopustiva.

Darko Eger, direktor OŠ “Kneginja Milica”, kaže za “Blic” da su škole pre bile sredine gde dežuranje učenika nije bio problem, te da se nije moralo definisati pravilnikom. On ističe da su izazovi vremena i društva, poput dešavanja u OŠ “Vladislav Ribnikar”, pred prosvetu postavili potrebu da sve bude uređeno pravilnikom.

- Bezbednost učenika je najbitnija, ona nema alternativu, i svako izlaganje učenika dežurstvu sada je ugrožavanje bezbednosti, bar u ovom trenutku. Kod nas u školi učenici ne dežuraju još od pre korone, evo skoro pet godina. Tokom onlajn rada dežurstvo je potpuno izgubilo svaki smisao - govori Eger za “Blic”

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže za “Blic” da je institucija Zaštitnika građana donela odluku da deca, odnosno srednjoškolci i osnovci, ne mogu da dežuraju.

- To su đaci, nisu zaposleni koji mogu to da rade. Maloletno dete ne može da bude odgovorno ako se nešto desi u školi, niti da traži na uvid ličnu kartu. Zaštitnik građana je to prosledio ministarstvu, a ministarstvo školama. Dežurstva u školama nikada pre nisu bila eksplicitno dozvoljena zakonom, ali ni zabranjena. To su škole više na svoju ruku, i u svojim pravilnicima uređivale sve do tragedije u “Ribnikaru” - govori on za “Blic”.

Vejp, paf, snus...

U školama je zabranjeno pušenje, kako cigareta, tako i među đacima sve popularnijih proizvoda kao što su vejp, paf, nikotinske vrećice i snus. Odnedavno, njihova prodaja je zabranjena maloletnicima.

Obzirom da je konzumacija navedenih proizvoda najviše zastupljena među mlađom populacijom, srednjoškolcima i osnovcima, nekada i u školskim dvorištima Danica Grujičić, ministarka zdravlja je za Blic TV rekla “da bi trebalo uvesti strože kontrole”.

- Recimo u Hjustonu se zatvori školsko dvorište, niti deca mogu da izađu iz školskog dvorišta, niti može da uđe bilo ko, čak i roditelji ako nisu najavljeni. Potrebna je maksimalna kontrola, neko će sad reći da kršimo slobodu i prava. Ja mislim da je to dobra stvar, pre svega ako smo sprečili one koji našoj deci nude drogu i psihoaktivne supstance da uopšte dođu do te dece - rekla je ministarka.

Nadovezujući se na ovo Darko Eger za “Blic” kaže da je korišćenje ovakvih uređaja strogo zabranjeno u školi, i da zbog toga može doći do suspenzije đaka od pet dana kada škole usvoje tu odluku.

- Pored običnih cigareta, elektronske cigarete, vejpovi i sve slično podvodi se kao uživanje opojnih sredstava, i to je u školama zabranjeno. Sve to je naravno zakonom zabranjeno, škole ne moraju to same posebno da propisuju - objašnjava Eger za “Blic”

Pravila oblačenja
Rukovodstva Trinaeste i Četrnaeste beogradske gimnazije uvela su nedavno najstrože pravilnike o oblačenju učenika u školama. Povod je bio “što su učenici na nastavu dolazili kao da idu na utakmicu ili trening ili u noćni klub.

Ovim pravilnicima se đacima zabranjuje da na časove dolaze u majicama na bretele, trenerkama, šorcevima i bermudama, mini suknjama, prekratkim majicama, duksericama sa kapuljačama, helankama i drugoj odeći koja se ne smatra prikladnom.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da pravilnici o oblačenju postoje u svim školama.

- To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji, tu je Medicinska škola, kao i gimnazija u kojoj ja radim. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda - kaže Markov za “Blic”.

Prema njegovim rečima, pravilnici o oblačenju nemaju nikakvog smisla ako se ne primenjuju adekvatno.

- Ključno je da li se to i primenjuje u praksi, odnosno da li će nastavnik kada vidi učenika da je neadekvatno obučen, odlučiti da ga vrati kući na presvlačenje. To znači da će učenik za taj izostanak dobiti neopravdane, odnosno za časove koje je propustio dok se vratio do kuće da se presvuče i nazad - podvlači Markov.

Kada su u pitanju pravila oblačenja u osnovnim školama Eger nam kaže da nije bilo potrebe za uvođenjem pravilnika o oblačenju. Ukazao je na to da su učitelji i odeljenske starešine roditeljima na prvim roditeljskim sastancima naglašavali da deca u školu moraju da dolaze uredno obučena.

Mobilni telefoni

Poslednjih godina u centru pažnje su mobilni telefoni, te je sve više škola, pre svega osnovnih, koje su se odlučile da zabrane njihovu upotrebu tokom časa, a neke čak i donošenje.

Ipak, Ministarstvo prosvete nije donelo odluku na nivou cele Srbije, već je to prepustila samim školama. Naime, one imaju mogućnost da zabrane upotrebu mobilnih telefona i pametnih satova opštim aktom, u dogovoru sa roditeljskim savetom i učeničkim parlamentom, što se potom izglasa na školskom odboru.

Zabranu korišćenja mobilnih telefona tokom nastave, prvo su uvele pojedine obrazovne ustanove u Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici, Beogradu. Internim pravilnicima škole su jasno definisale gde i kada mogu da se koriste mobilni telefoni. Direktori škola kažu da su prezadovoljni učinkom. Više nema snimanja na čas i kačenja na društvene mreže, što je bio trend među đacima.

Kako kaže direktor Eger, nije lako ni uvesti zabrane u školu.

- Važno je razumeti da kada se uvodi neka zabrana da u škole dolaze deca iz različitih sredina, da je svako dete vaspitano i odgojeno na drugačiji način. Na sve to morala bi da se obrati pažnja i zbog toga su zabrane dosta pipava stvar - podvukao je on za "Blic".

Šta je sve zabranjeno

fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje;
diskriminacija i diskriminatorsko postupanje;
uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola;
prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola;
uništenje ili krađa imovine škole;
posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda;
unošenje u školu oružja, pirotehničkih sredstava ili drugih predmeta kojim može da se ugrozi ili povredi drugo lice;
zabranjeno je ponašanje učenika kojim se ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi;
zabranjena je upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

Izvor: blic.rs

Uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu.

On neprestano traga za mudrošću. On uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu. Njegova ličnost je neukrotiva i intelektualno nezavisna. On ide svojim putem, bez obrira na kakve prepreke nailazi.

On je Vodolija!

Vodolija je nezavisna osoba i svaki pokušaj da se ona obuzda ili ograniči je provokacija za bekstvo. Trebalo bi da budu slobodni. Nezavisnost nije samo njihova želja, već i njihovo blagostanje i sreća.

Njegova hladna spoljašnjost krije prijateljsko srce koje će na svaki način pokušati da pomogne prijateljima. Voli kada su ljudi srećni i veseli i uvek se trudi da učini sve da se drugi osećaju dobro.

Ne očekuju ništa zauzvrat. Njima je jedino važno da im niko ne pokušava da ograniči slobodu, kako bi živeli bez obaveza. Jednostavno, neka budu slobodni.

Vodolija želi da uradi nešto korisno u životu. Komunikacija sa ljudima može mu pomoći da postane veliki političar, socijalni radnik ili psiholog. On je progresivan mislilac i često utiče na stvaranje novih ideja i teorija.

Vodolija uvek traži mudrost. On uvek govori svoje mišljenje i govori istinu. Prilično je objektivan i ne dozvoljava da mu emocije pomute um.

Ponekad može biti šokantno i bolno za druge da čuju istinu, ali Vodolija će je izgovoriti bez obzira na sve. Vodolija je vizionarski znak, neukroćen i intelektualno nezavisan. Vodolija uvek ide svojim putem.

Uvek je u potrazi za intelektualnom stimulacijom i stalno otkriva nešto novo i formira nova mišljenja.

Ljudi rođeni u znaku Vodolije puni su paradoksa. Njih zanimaju potpuno suprotne stvari – žele da budu sami, ali žele i da budu u velikom društvu.

Imaju odlične društvene veštine, a neki bi čak rekli da imaju dve ličnosti, presnosi Luftika.

U svakom slučaju, to ih i čini tako posebnim!

Ovog vikenda, značajna "epidemija" hladnoće na Arktiku kreće ka istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Najjača hladnoća ove sezone zahvatiće jug, stvarajući snažnu zimsku oluju širom Balkanskog poluostrva i formirajući ogromne količine snega od Rumunije do Ukrajine. Vremenske prognoze predviđaju da će se znatno hladniji period produžiti do kraja novembra.

Nakon neuobičajeno toplog vremena tokom poslednjih nedelja, u narednom periodu doći će do značajne promene vremenskog obrasca, piše „Severe weather„.

Predviđa se da će taj obrazac dovesti do velike hladnoće na Arktiku ka istočnoj i centralnoj Evropi do subote i nedelje, šireći se, početkom sledeće nedelje dalje na jug preko Balkanskog poluostrva.

Snažna zimska oluja zahvatiće Grčku posle čega će ojačati i formirati se u veliku mećavu u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Meteorolozi prognoziraju da će se takvo vreme biti u subotu i nedelju. Predviđa se da će deo snega zahvatiti oblasti od Sofije preko Bukurešta do Odese i Kijeva u Ukrajini. Sa oko 50 centimetara intenzivnih snežnih padavina u kombinaciji sa jakim vetrovima.

Arktički hladni front jača na Balkanu

Dok će temperature na zapadu ostati blizu normalne, arktički hladni front ojačaće do nedelje i ponedeljka širom istočne Evrope, posebno na Balkanskom poluostrvu. Zbog tog arktičkog fronta, u subotu će se iznad Grčke i Jonskog mora formirati zimska oluja.

Dakle, hladnoća tokom vikenda doneće znatno niže temperature od nedavno zabeleženih, čak znatno ispod normale za kraj novembra.

Na Balkan stiže i zimska oluja

Zimska oluja počeće u subotu da jača nad zemljama južnog Balkana, uključujući Albaniju, Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku, sa jakim kišama i snegom. Ona će doneti i znatno hladniju vazdušnu masu bliže površini Balkana.

Sneg će postati jak u subotu kasno u noć uz najintenzivnije snežne padavine za Bugarsku. Takvo vreme postepeno će se širiti na severoistok preko zapadnog Crnog mora i postaće intenzivnje do nedelje ujutru.

Predviđa se da će centralni pritisak dostići najniže 960s, padajući za više od 20 mbar za manje od 24 sata između Grčke i Moldavije odnosno južne Ukrajine. Ovo će uvesti uslove intenzivne mećave za jugoistočnu Rumuniju, veći deo Moldavije i južnu Ukrajinu.

Ova zimska oluja predviđa veliku količinu debelog snega. Proteže se od južne Bosne do Severne Makedonije, Bugarske, južne Rumunije i Moldavije do istočne polovine Ukrajine.

Prognoziraju se najveće snežne akumulacije gde će najintenzivnije snežne padavine biti na severnoj strani jačajućeg jezgra zimske oluje. Pretpostavlja se da napadati verovatno oko 30-50 centimetra snega.

Nova zimska oluja verovatno će se razviti iznad Beneluksa i putovaće će ka alpskom regionu od ponedeljka uveče na utorak. Prema tim informacijama, razvijaće se više snega koji će prekriti delove zapadne i centralne Evrope i Balkansko poluostrvo.

Sa širenjem hladnoće ka zapadnoj Evropi, vrlo je verovatno da će uslediti sneg. Izgledi su da će se sneg u ponedeljak uveče razviti iznad istočne Francuske, Beneluksa i Nemačke, a zatim u utorak dalje u pravcu istok-jugoistok preko Alpa prema Balkanu.

Prema prognozama, jutra od srede i četvrtka biće prilično hladna. Moguće su i temperature ispod -10 stepeni Celzijusa.

Ipak, najznačajnija hladnoća ostaće iznad Skandinavije i Baltičkog regiona. Sa temperaturama -20 stepeni Celzijusa ili niže.

Prvi arktički front jasno se vidi tokom vikenda (od 25. do 27. novembra), praćen privremenim zagrevanjem, ali trenutnim ponovnim zahlađenjem pošto hladni front ponovo jača sredinom sledeće nedelje, odnosno posle 29. novembra.

Ovaj period znatno hladnijeg vremena od uobičajenog značajno će sniziti mesečnu prosečnu novembarsku temperaturu za delove Evrope.

Izvor: nova.rs

Kada se zavese dignu ,gledališna sala uvek je puna i tako već 141 godinu od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor. Mladi glumci dolaze ,reditelji se menjaju ,a na daskama koje život znače neki glumci utkali su deo sebe . Kroz uloge različitih ljudskih sudbina učili su i saznali nešto novo budeći u publici razna pitanja o životu i stvaranju emocija.

"Sećam se da sam bila fascinirana ovom kućom,ovim pozorištem,prvu premijeru sam ovde gledala kao studentkinja,oduševila sam se publikom .Za mene je to bilo nešto nestvarno,za mene je to bilo kako ja zamišljam pozorište,to se upravo desilo u Somboru i otud i ideja i moja ,a i nekih mojih kolega da nakon Akademije dođemo upravo u ovu kuću i da ovde ostanemo veći deo naših života", ispričala je za RTV Vojvodine Biljana Keskenović, glumica Narodnog pozorišta Sombor.

"Utisak koji me prati od kad sam saznao za taj podatak (141 godina od osnivanja) je to da je 1882. godine ovo pozorište napravljeno za 8 meseci. I zapravo kolika je bila želja i potreba ovog grada za umetnošću koliko su želeli da konzumiraju umetnost" objasnio je glumac,Saša Torlaković.

U Somboru su radili i neki od najistaknutijih reditelja, kao što su Dejan Mijač, Vida Ognjenović, Marko Fotez, Mata Milošević, Jagoš Marković i mnogi drugi ,a glumac David Tasić Daf imao je čast da radi sa nekima od njih .Više od pola veka glume ovaj vremešni glumac beleži iza sebe a u somborskom pozorištu biće upamćen kao glumac koji je oodigrao najviše premijera od osnivanja ovog pozirišta.

"To je negde blizu 160 predstava. Moja prva premijera bila je 31.12.1967. godine i bila je to predstava "Vetar u granama" to je režirao pokojni Nikola Peca Petrović ,kasnije i čuveni upravnik ovog pozorišta. Sve žanrove sam igrao koji se igraju u pozorištu. Kultna predstava "Ženidba i udadba,, je predstava sa kojom sam ja proša celu našu zemlju,igrali smo na svim festivalima, prošli smo i staru državu i pola Evrope, pa i Meksiko. Pravili smo dvevno po 1200-1300 km autobusom ,ali je vredelo i zahvaljujući ovom pozorištu u Meksiku su čuli za Sombor, a nisu znali gde je Jugoslavija", ispričao je glumac David Tasić Daf.

Predstava "Sumnivo lice" na repertroaru Narodnog pozorišta Sombor nalazi se duže od dve decenije.

"To je jedan kuriozitet i ne znam da li ima pozorišta u region koja mogu da se podiče tim brojem godina",dodao je Torlaković

Predstava "Semper idem" po romanu Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića publici se prikazuje pune četiri godine.

"To je nešto što zapravo govori o nekom kontinuitetu koje ovo pozorište ima i zbog čega ono i postoji 141 godinu", istakla je Bojana Kovačević,direktorka Narodnog pozorišta Sombor.

538 premijera biće Predstava "Ljudi od voska" po tekstu Mate Matišića u režiji Ivana Vanje Alača.I šta poželeti jednom pozorištu za rođendan nego da sala uvek bude puna,da predstave budu dobre ,da se mnogo smejemo i da sačuvamo umetnost u najzelenijem gradu.

Izvor: RTV

Na održanom Evropskom prvenstvu u boksu za mlađe seniore do 22 godine koje se održalo u Budvi i Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, predstavnici BK „Sombor“ su ostvarili odlične rezultate, osvajanjem jedne zlatne i dve bronzane medalјe. Tim povodom, upriličen je prijem u Kolegijum sali u zgradi Županije gde su sa mladim bokserima razgovarali gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić.

Gradonačelnik Ratković je čestitao bokserima na ostvarenim rezultatima i poželeo im puno uspeha u dalјim takmičenjima.

„Želim da vam čestitam na ostvarenim rezultatima. Siguran sam da iza vas stoji uloženo puno truda i rada kako bi se borili za medalјe na ovako ozbilјnim takmičenjima. Vi ste česti gosti kod nas što pokazuje koliko ste zapravo uspešni u sportu kojim se bavite. Želim vam još puno takvih uspeha u karijeri i da nam dođete ponovo sa nekim novim odličjima“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Na održanom Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, Dragana Jovanović je osvojila titulu prvaka Balkana, pobedivši u finalu domaću takmičarku. Pored toga, na održanom Evropskom prvenstvu u Budvi, na kojem je učešće uzelo preko 300 takmičara iz 35 zemalјa Evrope, dva Somborca, Omer Ametović i Jovan Nikolić, uspeli su da osvoje bronzane medalјe i da time učine ponosnim kako Grad Sombor, tako i Republiku Srbiju, pokazujući da budućnost srpskog boksa u muškoj i ženskoj kategoriji ima veliku perspektivu i svetlu budućnost.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su s druge strane potpisali Goran Kobac iz Telečke, Sanja Majstorović iz Stanišića, Marijana Macura iz Riđice, Slađana Dabić iz Stanišića, Marija Ljubobratović iz Koluta, Nikolina Bolmanović iz Bačkog Monoštora, Danijela Sajčić iz Sombora, Timea Majer iz Alekse Šantića, Nikolina Knežević iz Sombora, Vladimir Varga iz Alekse Šantića, Anita Bihler iz Stapara, Dragana Zagorac iz Riđice, Zorica Pucar iz Novog Sada i Mila Živković iz Sombora.

Gradski većnik Smilјanić izrazio je veliko zadovolјstvo na postignutim dogovorima koji su obezbedili dom za još četrnaest porodica i dodao kako će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to. Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

U sredu, 29. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održana monokomedija pod nazivom Beskompromisni Stand up Semira Gicića. Početak ovog komada, a koji izvodi glumac i dramaturg Semir Gicić, zakazan je za 20 sati. Cena ulaznice iznosi 800 dinara.

Iz Opštinskog kulturnog centra saznajemo da se karte mogu kupiti na blagajni ove ustanove kulture u ponedeljak, utorak i sredu (27,28 i 29. novembar) prepodne od 10 do 12 časova i poslepodne od 17 do 19 časova.

“U nastupima Semira Gicića nema psovki, političkih tema, muško-ženskih odnosa, viceva, jeftinih metafora, pevanja, igranja i drugog badava trošenja vremena. Samo sat i po vremena analize osoba kojima fale osobine osoba, životnih situacija i predrasuda o sortama ljudskim i neljudskim”, rečeno je o ovoj monokomediji, koja je do sada izvedena preko 100 puta, širom Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske...

Izvor: Radio Apatin

Nevladina organizacija (NVO) Centar za podršku ženama saopštio je danas da je od početka godine na teritoriji Vojvodine evidentirao 212 slučajeva fizičkog i 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i da su u 96 odsto slučajeva počinioci muškarci.

Taj centar je u saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se obeležava 25. novembra, naveo da su zabeležena i 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja.

Statistika tog centra pokazuje i da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, u većini slučajeva i živi sa njim.

Direktorka centra Biljana Stepanov navela je da iako Istanbulska konvencija propisuje obavezu pružanja specijalizovane podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su dovoljno dostupne.

„Dok god država ne preduzme sve na šta međunarodnim dokumentima obavezala a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene“, kazala je Stepanov.

Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP Vojvodine, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica, dodaje se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

U Somboru se večeras od 17 do 19 časova u Gradskoj kući održava humanitarna aukcija „Za Emili“ na kojoj će se prodavati oslikana somborska kaldrma.

Prethodnih nekoliko meseci su somborski slikari, glumci i umetnici učestvovali u jedinstvenom poduhvatu i oslikavali komade somborske kamene kaldrmeda bi se prodala na humanitarnoj aukciji za pomoć devojčici Emili Bucalo, koja boluje od cerebralne paralize.

Goran Šujica, multimedijalni umetnik: “Učestvovalo je preko 30 umetnika, drago nam je što smo napravili jedan omaž somborskoj kaldrmi i što će biti komadi kamene kaldrme biti prodati u humanitarnu svrhu“.

Mitra Veselinović, glumica amaterskog pozorišta: „Drago mi je što sam deo ove akcije, treba da pomažemo jedni drugima“.

Stefan Beronja, glumac: „I ako nisam iz Sombora, ovom akcijom dajem svoj doprinos humanoj akciji za malu somborsku Emili Bucalo“.

Umetnici kažu da stvaralaštvo ovakvog tipa spaja ljude i prevazilazi sve različitosti, a cilj svima treba da bude human odnos jednih prema drugima.

Izvor: RTV