Sombor.info

U okviru programa rešavanja pitanja dugovanja i prestanka poslovanja privrednih subjekata Zapadnog Balkana, koji Privredna komora Srbije realizuje u saradnji sa ministarstvima privrede i pravde, kao i Međunarodnom finansijskom korporacijom, članicom Grupe Svetske banke uz podršku Vlade Švajcarske, u Somboru je održan sastanak sa privrednicima Zapadnobačkog okruga na temu "Kako do povoljnijih izvora finansiranja".

Privrednici iz okruga kažu da povoljna sredstva dobro dođu i da treba pratiti inovacije na polju finasijskih kretanja, naročito ukoliko će tim putem ostvariti povoljnije finasiranje za svoju firmu.

Kako da privrednici iz Zapadnobačkog okruga poboljšavaju svoje poslovanje i dođu do povoljnijih izvora finansiranja, u odgovoru na ovo pitanje kažu da koriste sredstva Fonda za razvoj, konkurišu za projekte kod resornog ministarstva ili bespovratna sredstva čime uglavnom obnavljaju opremu za proizvodnju.

Probleme vide u jakoj konkurenciji, a za jaku konkurentnost na tržištu kao formulu vide balans cene i kvaliteta.

"Tržište ima konkurenciju, borimo se sa dobrim proizvodima, a na ceo proces poslovanja utiče svetska ekonomska kriza. Koristimo subvencije NSZ, Poreske uprave, snalazimo se kako umemo i znamo"", navodi Radmila Čeljuska iz "Betonjerke" Sombor.

"Dolazim iz specifične branše, a to je tgovina, a u tom poslu baš nema kreativnosti ili da neko da savet, a da nije u ovom poslu. Kako učiniti zanimljivom nekom neku veš mašinu ili frižider, kod nas je najveća kreativnost biti jeftiniji na tržištu", objašnjava Dragan Bračika iz firme "Elbrako" Sombor.

Aleksandar Kolić iz Crvenačke "Sigme" ističe da je to preduzeće karaktera.

"Koristimo subvencionisane kredite za opremu. Krediti koje nudi država su sa znatno povoljnijom kamatnom stopom i veoma su nam značajni", ukazuje Kolić.

Ekonomski stručnjaci smatraju da postoje brojni izvori i načini pribavljanja novca, ali da je za ozbiljno pozicioniranje neophodno pratiti i kretanje konkurenata.

Prof. dr Dejan Erić, redovni profesor BBA tvrdi da je cilj programa smanjenje rizika poslovanja i unapređenje okvira i prakse nesolventnosti.

"Što će doprineti poboljšanju položaja poverilaca, zaštiti poslovanja ekonomski održivih kompanija, kao i većoj sigurnosti za nova ulaganja. Posebna pažnja u programu posvećena je merama i postupcima za očuvanje vitalnosti kompanija, pravovremeno reagovanje na zahteve tržišta, obezbeđenje kontinuiranog finansiranja poslovanja, posebno u uslovima koje su nametnula aktuelna zbivanja u svetu", zaključuje Erić.

Tradicionalni ili bespovratni izvori finasiranja, uvek su dobro došli, smatraju bankarski stručnjaci i napominju da, ako se želi razviti posao u više grana, da to uključuje skuplje ili alternativnije ulaganje i više partnera u biznis priči.

Izvor: RTV

Milioni Jugoslovena godinama su praznovali Dan Republike - 29. novembar. 34 godine je prošlo od kad je poslednji put položena pionirska zakletva.

Prva asocijacija svima koji se sećaju velikog praznika je polaganje pionirske zakletve. Nedugo posle 29. novembra 1989. tadašnja zemlja Jugoslavija počela je da se raspada i da besne ratovi.

Nekadašnji najveći praznik Jugoslavije, međutim, uglavnom je ostao u lepom sećanju generacijama koje su ga slavile, podsećajući na neradne dane i porodična okupljanja.

Generacije rođene do 1982. godine svedoci su polaganja Pionirske zakletve u prvom razredu osnovne škole uz koju su dobijali plavu kapu sa petokrakom - zvezdom crvene boje - "titovku" i crvenu maramu koja se nosila oko vrata. Prvaci su za tu priliku oblačili belu košulju i teget pantalone odnosno devojčice suknje. Dobijale su se pionirska značka i knjižica.

A onda bi se, pred roditeljima i državnom zastavom, polagala svečana zakletva:

"Danas, kada postajem pionir,
dajem časnu pionirsku reč
da ću marljivo učiti i raditi,
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč.
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju,
da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
i ideje za koje se borio drug Tito;
da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!"

Na današnji dan nezaobilazno je pomenuti i pesmu "Dan Republike" grupe "Zabranjeno pušenje" koja najbolje opisuju kako se nekada slavilo.

"Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena i stari se sjeća ratnih vremena..."

Dan Republike uglavnom se slavio dva dana i često se spajao sa vikendima. Od raspada Jugoslavije ovaj nekada najveći državni praznik prestale su da slave sve nekadašnje republike, a poslednja među njima je to uradila Srbija, gde je zadnji put ovaj datum obeležen 2001. godine.

Novo energetsko piće „Prajm“ u Srbiji je brzo postalo jako popularno, ali ne toliko dostupno zbog izrzito visoke cene koja za njega mora da se plati. Iako je ovaj proizovod u pojedinim zemljama regiona, ali i sveta zabranjen zbog potencijalne štetnosti za zdravlje, u Srbiji se institucije ne oglašavaju, a deca još mogu slobodno da ga kupe i konzumiraju.

„Prajm“ (Prime) je piće koje su osmislili američki influenser Logan Paul i britanski influenser i bokser Olajide Olainka Vilijams poznatiji kao „KSI“.

Ovo piće pojavilo se pre samo godinu dana, odnosno 2022. godine, a za jako kratko vreme postalo je popularno širom sveta.

Pažnju šire javnosti pre svega je privuklo to što je ovo piće izazvalo pomamu među mlađom populacijom, kao i cena koja je bila izuzetno visoka. Tako je u Srbiji flašica čak 1.000 dinara, a onlajn se prodaje još skuplje, za celih 30 dolara.

„Prajm“ su promovisale brojne zvezde interneta, ali i javne ličnosti iz različitih oblasti kao što je fudbaler Erling Haland, a među sponzorima i partnerima nalaze se i fudbalski klubovi Barselona, Arsenal, kao i Bajern Minhen.

Ovde treba razlikovati dve vrste ovog proizvoda, „Prajm hidratejšn“ (Prime Hydratation), koji, kako je objašnjeno služi za rehidrataciju, i „Prajm enerdži“ (Prime Energy) koji je energetsko piće sa visokim nivoom kofeina.

Međutim, gotovo od nastanka ovog pića, prate ga različite spekulacije, koje su kasnije prerasle u to da je ovo piće dobilo zabranu prodaje u određenim zemljama sveta, kao što su Kanada i Novi Zeland, a zabranjeno je, takođe, u školama u Australiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama… a u poslednje vreme i zemlje regiona kao što su Hrvatska i Slovenija krenule su istim stopama, a poslednja je to učinila i Republika Srpska.

Neke zemlje su ovaj proizvod zabranile zbog visokog nivoa kofeina.

Kako navodi CNN, u Kanadi je zakonsko ograničenje za kofein u energetskim pićima od 180 miligrama za jednu limenku. „Prajm enerdži“ sadrži 200 miligrama po limenci, što je skoro šest puta više nego u običnoj Koka-koli. Zbog toga je ova zemlja, ali i druge, zabranila prodaju ovog proizvoda.

Kako je objašnjeno iz Hrvatske, ovo energetsko piće sadrži sastojak L-teanin, čija je upotreba u bezalkoholnim pićima u suprotnosti s odredbama Evropskog parlamenta. Tako da je upravo ova supstanca bila razlog za zabranu u nama susednoj zemlji.

L-teanin je aminokiselina koja se nalazi prvenstveno u zelenom i crnom čaju i nekim pečurkama. Takođe je dostupan u obliku tableta.

Kako je N1 pisao, Teanin se prodaje kao dodatak ishrani i smatra se bezbednim u dozama do 250 miligrama i kao takav odobren je od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

Ljudi koriste L-teanin za poboljšanje mentalne funkcije. Takođe se koristi za anksioznost, mentalna oštećenja, stres, menstrualne tegobe i druga stanja, ali Evropska agencija za bezbednost hrane otkrila je da nema dobrih naučnih dokaza koji bi podržali njegovu upotrebu.

Ono što je, takođe, sporno kada je u pitanju Prajm, jeste prisustvo L-teanina i njegova kombinacija sa kofeinom.

Ipak, nijedan od ovih razloga, kako se čini, nije prepreka da se „Prajm“ koristi u našoj zemlji, s obzirom da se nadležne institucije nisu oglašavale o ovom proizvodu.

„Prajm“ je nedavno stigao na tržište Srbije, a trenutno se prodaje samo na benzinskim pumpama NIS i Gasprom, ali se može pronaći i u još nekim marketima.

Redakcija Danasa pisala je NIS-u i Gaspromu povodom ove teme, međutim do objavljivanja ovog teksta, od njih nismo dobili odgovor.

Međutim, iz kompanije NIS su nedavno u odgovoru za portal N1 naveli da na domaćem tržištu isključivo nudi hidrirajuća pića ovog brenda koja ne sadrže kofein, niti gluten i služe za uspostavljanje ravnoteže mineralnih soli i vitamina za osobe koje se bave fizičkom aktivnošću.

„Na originalnoj deklaraciji proizvoda navodi se da nije namenjen deci, već odraslima, a ista informacija navedena je i na web stranici naše kompanije Prime – NIS Petrol i Gazprom. Uz to, deklaracija proizvoda u Srbiji je prilagođena važećim zakonskim propisima“, rekli su iz NIS-a.

Kako su naglasili, u „svojoj ponudi kompanija NIS nema energetsko piće “Prime” koje je predmet zabrane na pojedinim tržištima“.

Oni su dodali da NIS ne planira da širi asortiman ovog pića i ne planira da nastavi sa uvozom.

Na njihovom sajtu zaista ispod ovih pića stoji napomena.

„Piće je namenjeno odraslim osobama. Dozvoljen dnevni unos je jedna flašica od 500 mililtara“, piše ispod ovih proizvoda.

Naša redakcija se sa pitanjima obratila i državnim organima.

Sektor tržišne inspekcije je na naša pitanja poslao odgovor u kom nas je uputio da ta pitanja postavimo nadležnom ministarstvu.

To smo i učinili, ali ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije odgovorilo na naše upite.

Kako energetska pića kao što je „Prajm“ deluju na organizam?

Nutricionistkinja Branka Mirković za Danas navodi da je „Prajm“ energetsko piće, koje je prošle godine imalo promociju najviše preko vrhunskih sportista, klubova i drugih poznatih ličnosti, uglavnom namenjeno mladoj populaciji, omladini i deci.

„S razlogom je zabranjeno i povučeno iz prodaje u mnogim zemljama jer sadrži velike količine kofeina i L-teanina koji pojačava dejstvo kofeina“, objašnjava ona.

U tim zemljama, gde je zabranjena prodaja, kako navodi naša sagovornica, primećeno je da se prodaja nastavlja preko društvenih mreža.

„Opravdane zabrane prodaje „Prajm“ energetskog pića polaze od činjenica da L-teanin nije dozvoljen u energetskim pićima, da jedna limenka sadrži velike količine kofeina i šećera. Obično konzumenti popiju nekoliko limenki, jer deluje osvežavajuće i daje subjektivni osećaj veće energije, smiruje i poboljšava kognitivne sposobnosti. I to samo u veoma kratkom vremenu dok se pije. Posle izvesnog vremena a posebno ako se popije više limenki izaziva mučninu, bolove u stomaku, povraćanje, ubrzan rad srca, nesanicu, dezorijentisanost… Posebno je opasno ako se meša sa alkoholom ili dodaje koktelima“, pojašnjava naša sagovornica.

Mirković dodaje da je, kao i za sva energetska pića, ukus tako dizajniran da se stvara potreba za dodatnim uzimanjem, uglavnom se popije više limenki, dok je bezbedna količina samo jedna konzerva dnevno, a tako je i deklarisano.

„Stvara određenu vrstu zavisnosti kao sva energetska pića. Potrebe da se više i češće konzumira su primećene kod potrošača, posebno kod dece. Posle takvih epizoda „zavisnosti“ od energetskog pića odustajanje od konzumiranja, izaziva pojačanu zeđ, nervozu, preznojavanje i nesanicu“, ukazuje ona.

Kako potrošači da znaju šta konzumiraju?

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas potvrđuje da je verzija pića „Prajm“ koja sadrži kofein i L-teanin zabranjena u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, zato što ta dva sastojka u kombinaciji izazivaju štetne posledice.

„NIS Petrol je ranije izdala saopštenje da se ta sporna verzija „Prajma“ nije uvozila u Srbiju i da ne može da se kupi, već da kod nas postoji samo ova verzija pića koja služi za hidrataciju organizma, ali i ova druga verzija sadrži veštačke zaslađivače, pa ni ona nije pogodna za decu“, navodi on.

Koliko je zdravlje potrošača u Srbiji bezbedno, kako dodaje, pokazuju brojne pošiljke hrane koje su u poslednjih nekoliko meseci vraćane sa hrvatske granice, koje su u sebi sadržale razne pesticide i druge štetne sastojke.

„To jasno pokazuje činjenicu da se u Srbiji proizvodi hrana koja u sebi ima štetne sastojke i da se u procesu proizvodnje to ne kontroliše na adekvatan način i da mi o štetnosti tih proizvoda saznajemo tek kada oni dođu na granice Evropske unije (EU)“, ukazuje Gavrilović.

Ono što ne dođe na granice EU, kako kaže, mi pojedemo i ne znamo šta smo pojeli.

Naš sagovornik naglašava i to da se nijedna državna institucija, niti nadležna inspekcija nije oglasila o „Prajmu“.

„Ovo je zemlja bezakonja, ovde je sve moguće. Najbolji primer toga je onda kada je nivo aflatoksina bio preko granične vrednosti, naša država je to rešila tako što je samo povećala tu graničnu vrednost i rekla da je sad sve u redu. Ne sećam se kad je kod nas poslednji put inspekcija utvrdila da je neki proizvod štetan i da se on uklanja, sve to saznajemo samo kad krenu van granica naše zemlje“, navodi Gavrilović.

Koliko je štetan kofein?

Prema rečima nutricionistkinje Jasne Vujičić, većina odraslih osoba može bezbedno da konzumira do 400 miligrama kofeina dnevno.

To je otprilike ono što bismo uneli ako popijemo četiri do pet šoljica kafe.

Međutim, kako je navela, to je opšta preporuka, ali pojedine osobe mogu biti osetljivije od drugih.

Ukoliko se pretera sa unosom kofeina mogu se pojaviti određeni neželjeni simptomi kao što su ‌drhtavica, ‌nervoza, n‌esanica, glavobolja, vrtoglavica, u‌brzan rad srca, kao i dehidracija.

Što više kofeina sadrži hrana ili piće, veća je verovatnoća da osoba doživi ove neželjene efekte.

„Većina osoba oseti maksimalan efekat kofeina oko sat vremena nakon konzumiranja. Posle četiri do šest sati, vaše telo će potrošiti oko polovine onoga što ste uneli“, navela je Vujičić.

Izvor: danas.rs

Dva tipa gripa, A (H3), a od pre nekoliko dana i A (H1), šire se Srbijom, a prenose se vazduhom, putem kašlja, kijanja, pa čak i glasnijeg govora i rukovanja. Čekaonice domova zdravlja pune su dece i odraslih zaraženih i različitim stomačnim virusima, potom velikim kašljem, a pre svega respiratornim infekcijama, među kojima su i grip i kovid-19. Lekari upozoravaju na simptome gripa koji se kod većine ljudi javljaju naglo, “iz punog zdravlja”, ali ga najčešće prenosi mali broj pacijenata, koji imaju asimptomatsku infekciju, pa i ne znaju da su bolesni.

Sezona gripa krenula je iz Vojvodine gde je početkom novembra registrovan prvi slučaj A (H3), dok je u Valjevu prošle nedelje potvrđen zaraženi drugim tipom A (H1), a lekari naglašavaju da tek očekuju nalet “gripoznih” u Beogradu.

Kliconoše ne osećaju simptome

“Ne treba da nas brine što su otkriveni različiti tipovi A virusa gripa, jer biće možda i B tipova, sad kad je krenula sezona. Ono što više zabrinjava je što mali broj ljudi oseća samo blage simptome ili ih ne osećaju uopšte, pa ne znaju da su zaraženi, a oni su najopasniji. Odlaze na posao, ulaze u saobraćaj, u zatvorene prostorije, posećuju slave, rođendane i šire virus, koji kod većine ljudi, posebno hroničnih ili onkoloških bolesnika, ili trudnica, može izazvati teške komplikacije”, objašnjava za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Simptomi gripa slični su koronavirusu, a tačna dijagnoza postavlja se isključivo nakon testiranja.

“Kada se pacijent sa simptomima gripa, koji traju duže od dve ili tri dana, javi izabranom lekaru, on će proceniti da li treba da se rade testovi na grip ili kovid. Dok se ne urade testovi, ne možemo znati pravu dijagnozu. Broj oboljenja sličnih gripu je u naglom porastu. Prethodne nedelje došlo je do povećanja za 25 odsto u odnosu na period od pre dve nedelje, a u Beogradu su to još oboljenja koja samo liče na grip. Tek ćemo osetiti sezonu gripa sa hladnijim vremenom i slavama na koje ide veliki broj ljudi, posle kojih je talas zaraženih očekivan. Grip se prenosi sitnim kapljicama, putem vazduha, a vazduh nikada ne možete potpuno pročistiti, ali možete da provetravate prostorije i stavljate maske”, savetuje dr Begović Lazarević.

Sve manje vakcinisanih

Vakcina je jedina zaštita od gripa, koju naši građani koriste u minimalnom procentu.

“U Srbiji je nažalost ove godine došlo do pada interesovanja za vakcinaciju protiv gripa. Apelujemo da svi koji su u rizičnim kategorijama prime vakcinu. Zaliha ima dovoljno, a imunitet se stiče u roku od dve nedelje”, kaže doktorka.

Pročitajte još:

Grip napada naglo, upozoravaju lekari, da čovek ne zna šta ga je snašlo.

“Pacijent je pre podne sasvim zdrav, bez ikakvih smetnji, a popodne jedva hoda, što ukazuje na grip. Vazduh nam je pun virusa, samo čekamo šta je sledeće. Za sada još nismo imali potvrđen slučaj gripa u glavnom gradu, ali imamo mnogo zaraženih različitim respiratornim infekcijama. Imamo oboljenja koja su slična gripu, a A (H1) i A (H3) u Beogradu tek očekujemo. Ne testiramo svakog pacijenta, samo pojedine. Ukoliko se kod nekoga ko je bio zdrav, kako kažemo iz ‘punog zdravlja’, odjednom jave simptomi poput visoke temperature koja se teško obara, nagle slabosti, jake glavobolje, bolova u mišićima, velika je verovatnoća da je dijagnoza gripa u pitanju. Grip se, kao i sve respiratorne infekcije, prenosi kapljično, kada osoba kija, kašlje, pa čak i ako glasno govori”, kaže doktorka Opše prakse iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Ona naglašava da je, osim respiratornim infekcijama, poslednjih nedelja, neuobičajeno mnogo odraslih zaraženo stomačnim rota virusom, koji je inače karakterističan za decu.

Podsetimo, iz Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” su 9. nоvеmbrа оvе gоdinе pоtvrdili prvi slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H3) nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје (АP Vојvоdinе), a 23. nоvеmbrа saopštili su da je pоtvrđеn slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H1) nа tеritоriјi Коlubаrsкоg окrugа.

“U biоlоšкоm mаtеriјаlu, tačnije brisu ždrеlа i nоsа, којi је dоstаvljеn оd strаnе Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Vаljеvо, pоtvrđеnо је prisustvо virusа gripа tipа А (H1). Virus gripа је pоtvrđеn коd pаciјеntкinjе stаrоsti 29 gоdinа, која sе lеči u кućnim uslоvimа”, kažu u Batutu.

Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta „Batut“, pre nekoliko dana saopštila je da je u poslednja dva meseca u Srbiji registrovano oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnim gripu, da je i dalje prisutan kovid 19, a da imamo više od 270 potvrđenih slučajeva velikog kašlja kod dece i odraslih. Reč je o bolesti protiv koje postoji, i obavezna je imunizacija..

Epidemiolozi upozoravaju da se simptomi gripa javljaju ponekad u roku od samo nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, jer može doći do komplikacija ako se razvije teža forma bolesti.

Uobičajeni simptomi gripa su: povišena telesna temperatura koja naglo skače, groznica, malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa.

Za koga je grip najopasniji?

Ovaj virus je najopasniji po trudnice, hronične i onkološke bolesnike, lica starija od 65 godina, pacijente koji su prošli transplantaciju, kao i one koji su na imunosupresivnoj terapiji.

Najefikasniju meru prevencije, vakcinaciju, lekari preporučuju svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, odnosno spadaju u rizičnu grupu. Imunitet se stiče za dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a traje do kraja sezone, zbog čega se vakcinacija sprovodi svake godine. Neželjene reakcije nakon vakcinacije su uglavnom blage i povlače se posle najviše tri dana, a najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine. Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Takođe, lekari savetuju opšte mere prevencije, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa zaraženima, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, kao i jačanje imuniteta odmorom i vitaminima kroz ishranu.

izvor: nova.rs

Priča oko izgradnje pogona za preradu plastike “Bioneks”, nakon višemesečne pauze ponovo se nastavlja. Uprkos otporu velikog broja građana izraženog i kroz peticiju, koju je potpisalo 3.500 ljudi, radovi su ovih dana nastavljeni i to izgradnjom trafo-stanice.

Istina, na parceli budućeg pogona juče nismo zatekli nikog. Jedina razlika u odnosu na prethodne mesece su velika tabla na ulazu, na kojoj su navedeni investitor, projektant, izvođač radova, stručni nadzor, rokovi... i hrpe građevinskog materijala u krugu budućeg gradilišta ali i van njega.

Podsetimo, na 19. sednici SO Apatin, održanoj 21. juna prošle godine, prihvaćen je predlog Aneksa ugovora između opštine Apatin i doo “Bioneks”. Većinom glasova, odbornici su izglasali da se “Bioneksu” odobri novih 18 meseci za izgradnju trafo stanice, pošto to nisu učinili u prvom roku (koji je istekao dan nakon sednice SO).

Prisetimo se: Od ukupno 29 odbornika, toj, 19. sednici nije prisustvovalo devetoro i to Marija Ivanović, Maria Molnar, Anica Kovač, Milan Malbaša, Dejan Stojaković, Bojan Tomašević, Saša Lukić i Žužana Dukić. Marija Rapaić je stigla sa zakašnjenjem, a sednicu je, pre glasanja o “Bioneksu”, napustio Danijel Ajduk. Dakle, od 20 odbornika koliko je bilo u sali, ZA aneks ugovora sa “Bioneksom” je glasalo njih 14, tri odbornika su bila PROTIV (Perica Popić (NSP), Milorad Mrđa (SRS) i Željko Ikonić (tadašnji POKS, danas SNS)) i troje UZDRŽANIH (Miloš Đerić (SPS), Vesna Pavlović (SPS) i Stevan Žužić (SNS)).

Na početku sednice opozicioni odbornik Popić je tražio da se ova tačka izbaci iz dnevnog reda a da se umesto nje glasa o raskidu ugovora sa “Bioneksom”.

-Predsednica opštine pokušava da svoju nesposobnost i neodgovornost, zajedno sa “Bioneksom”, prebaci nama, da mi peremo fleke i peglamo tuđe probleme. Ja vas molim da uvrstimo u dnevni red moj predlog o raskidu ugovora i da izađemo iz svega ovoga kao pobednik, jer ako tako ne bude, svi ćemo biti gubitnici, rekao je Popić, što su odbornici, sa 17 glasova vladajuće većine, odbili.

Nakon svega ovog, sasvim je očekivano da “Bioneks” podnese zahtev opštini za još jedno produženje ugovora. Po navodima UG “Bez straha”, on je već podnet. Iako Skupština o njemu još nije odlučivala, radovi su počeli.

-Briga ih za dozvole, briga ih za ljude, briga ih za propise. Briga ih za 3.500 potpisa građana, koji su im jasno rekli da su protiv spaljivanja plastike u Apatinu. Predsednica ćuti i skriva se kao i ceo mandat. Da li i mi treba da ćutimo? Ili da nešto menjamo? I oteramo..., navode u UG “Bez straha” i dodaju da je ovo poslednja šansa ovog lokalnog režima, da kad su već izgubili institucije, prugu, šansu za bilo kakav razvoj grada, da bar delimično sačuvaju obraz i oteraju "Bioneks", ako ništa drugo zbog opravdanog straha da ono što je nedavno bilo u Osijeku, može sasvim lako da se ponovi i u Apatinu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Tokom prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 14 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i osam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i tri lake telesne povrede.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je tri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Napisana su 46 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 316 prekršajnih naloga.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 181. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8. tačaka.

Na sednici je utvrđen Predlog odluke o donošenju Plana detalјne regulacije ulica Blagoja Parovića, Sime Šolaje, Miodraga Petrovića Čkalјe, Dinarske, Dinarske – Jug Nova 2, Majora Tepića i Svetog Nikole u Somboru. Nacrt Plana detalјne regulacije navedenih ulica izrađen je od strane JKP „Prostor“ Sombor, a cilј izrade Plana je definisanje javne površine saobraćajnica i smeštaja potrebne infrastrukture i zelenila.

Pored toga, Gradsko veće je utvrdilo i Predlog odluke o donošenju Plana detalјne regulacije Bloka 54 u Somboru. Nacrt Plana detalјne regulacije Bloka 54 takođe je izradio JKP „Prostor“ Sombor, a cilј izrade Plana je plansko definisanje novih javnih površina – uličnih koridora, definisanje pravila uređenja i građenja za javne i ostale površine u predmetnom obuhvatu, a u skladu sa potrebama korisnika prostora.

Na 181. sednici, data je saglasnost na Odluku Sportskog centra „Soko“ Sombor za cene za Spa centar na zatvorenom gradskom bazenu. Prema navedenom cenovniku, građani će moći da koriste spa i velnes po ceni od 1.000 dinara radnim danima, a vikendom će plaćati 1.200 dinara. Zakup privatnih termina će koštati 5.000 dinara za do 5 osoba, a tu će biti i druge usluge, odobrene ovim cenovnikom.

Gradsko veće je, takođe, prihvatilo ponudu JKP „Čistoća“ Sombor za sanaciju divlјe deponije u naselјenom mestu Gakovo. Stručni nadzor nad izvođenjem radova na uklanjanju divlјe deponije vršiće Odelјenje za komunalne delatnosti, imovinsko pravne i stambene poslove Gradske uprave Grada Sombora.

Takođe, članovi Gradskog veća su odobrili Predlog zaklјučka u vezi sa sufinansiranjem projekta za uvođenje gasnih instalacija u objekat vrtića „Pčelica“ u Čonoplјi, kako bi grejanje u ovom objektu bilo efikasnije i ekološki prihvatlјivije od dosadašnjeg.

U utorak, 5. decembra u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Balkanska kula“, umetnika Aleksandra Bajunovića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 22.12.2023. godine.

Biografija:

Aleksandar Bajunović (Šabac, 1995) Osnovnu školu završio u Badovincima, a školu Primenjenih umetnosti završava u Šapcu. Akademiju umjetnosti u Banja Luci upisuje 2014. godine, smer Slikarstvo u klasi Vese Sovilja. Diplomira 2018. godine, a iste godine upisuje master studije na istoj akademiji u klasi Borjane Mrđe. Zvanje Demonstratora-stručnog pomoćnika stiče na smeru Slikarstva, na Akademiji umjetnosti u Banja Luci (2018/19). Radio je kao profesor Likovne kulture u Srednjoj Mačvanskoj školi u Bogatiću (2018/19). Član je Udruženja likovnih stvaralaca Šapca (od 2019). Od 2023. godine je u Umetničkom savetu udruženja likovnih stvaralaca Šapca. Održao 16 samostalni izložbi i učestvovao u 20 grupnih izložbi u zemlji i regionu. Dobitnik više nagrada i priznanja za svoj rad od kojih se izdvajaju: • Plaketa za najboljeg studenta smera Slikarstvo na studijskom programu Likovnih umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci u akademskoj 2017/18. godini, KC Banski dvor; • Nagrada fondacije „Igor Belohlavek” za najboljeg mladog umetnika na 64. Oktobarskom salonu, Narodni muzej, Šabac (2021); • Druga nagrada za crtež fondacije „Vladimir Veličković”, galerija „Haos”, Beograd (2022).

U četvrtak, 30. novembra, od 16 do 18 časova, povodom 16 Dana aktivizma protiv nasilјa nad ženama Muzej organizuje kurs veza za žene.

Povodom 16 Dana aktivizma protiv nasilјa nad ženama Gradski muzej Sombor organizuje kurs veza za žene u četvrtak, 30. novembra, od 16 do 18 časova. Učešće na kursu je besplatno, a zainteresovane treba da ponesu igle, makaze, ramove i konce.

Edukatorka veza koja će voditi kurs je Ljilјana Zlatar. Kontakt za prijave je Nevena Živadinović Kusonić, kustos pedagog, na adresu e–pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pred Višim sudom u Somboru počelo je suđenje P. P. (40) iz okoline Apatina koji se sumnjiči za saobraćajnu nesreću na putu Apatin-Svilojevo u kojoj je stradao stariji muškarac.

Okrivljeni se optužnicom tereti za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, piše Dnevnik.

Suđenje će biti nastavljeno 6. decembra, kada bi trebalo da budu saslušani svedok i veštak saobraćajne struke.

Okrivljenom je rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 1. septembra ukinut pritvor i istovremeno određena mera zabrane napuštanja stana.

"Dnevnik" podseća da je P. P. je na putu Apatin-Svilojevo 10. maja izazvao saobraćajnu nesreću upravljajući automobilom "dodge caliber" neprilagođenom brzinom, pod dejstvom kokaina, kanabisa, amfetamina i benzodijazepina i sa 1,06 promila alkohola u organizmu.

On je, kako se sumnja, prešao u suprotnu saobraćajnu traku i udario u golf koji je vozio sedamdesetčetvorogodišnji muškarac iz Kraljeva koji je poginuo na licu mesta, dok je njegov pedesetdevetogodišnji saputnik iz Sonte teško povređen.

Nesreća se dogodila oko podneva nekoliko stotina metara od kružnog toka kod banje Junaković.