Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je 84. sednicu na čijem dnevnom redu su se našle 22. tačke.

Između ostalog, Gradsko veće usvojilo je Posebni program društvene brige za zdravlje stanovništva na teritoriji Grada Sombora – program primarne zdravstvene zaštite Doma zdravlja „dr Đorđe Lazić“ Sombor tokom 2026. godine. Ovaj program se sastoji od posebnog programa usmerenog na unapređenje dentalog zdravlja „Zdravi zubi za sve“ i programa za ravnomernu pristupačnost i dostupnost zdravstvenim uslugama „Zdravi i na selu i u gradu“, koji je usmeren na: unapređenje zdravlja i rano otkrivanje bolesti štitne žlezde, viseralnih organa stomaka i trbušne aorte; unapređenje zdravlja i rano otkrivanje simptoma i faktora rizika za nastanak bronhijalne astme kod dece; unapređenje usluga polivalentne patronaže u selu Riđica-program za 2026. godinu; prevenciju i rano otkrivanje raka grlića materice – rak koji možemo sprečiti; rano otkrivanje raka debelog creva.

Gradsko veće prihvatilo je i Izveštaj o korišćenju sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2025. godinu, a između ostalog, sredstva su bila usmerena na praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Sombora; praćenje ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda; projekat revitalizacije sa sadnjom zelenila u gradu Somboru; praćenje nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Grada Sombora; edukacije učenika; nabavku i popravku nadzornih kamera u oblastima gde su nastajale divlje deponije.

Na 84. sednici Gradsko veće odobrilo je raspisivanje Javnog poziva za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji Grada Sombora. Кao i predhodnih godina, grad će putem javnog poziva pružiti podršku sledećim aktivnostima: staranje o lovištu, troškovi čuvanja i održavanja lovišta; ulaganje u razvoj lovišta; uzgoj i zaštita divljači; kupovina i unos divljači u lovišta; zakup lovišta; tekući troškovi udruženja; kao i unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. april

Psi su poznati po odanosti, ali vlasnici često nisu sigurni kako pravilno da protumače njihovo ponašanje.

Profesionalni trener pasa i stručnjak za ponašanje pasa otkrio je znakove i ponašanja koji mogu ukazivati na to da je vaš ljubimac nesrećan ili pod stresom, a važno ih je znati prepoznati. Iako pas u dom donosi mnogo radosti, reč je i o dugoročnoj obavezi koja zahteva puno brige i pažnje, prenosi Index.hr.

Psi su poznati po odanosti, ali vlasnici često nisu sigurni kako pravilno da protumače njihovo ponašanje, pa odgovore traže na društvenim mrežama. Stručnjaci su zato objasnili na šta treba obratiti pažnju kako bismo prepoznali da li su naši ljubimci pod stresom ili uznemireni, piše Mirror.

Način na koji pokazujemo ljubav, a psi to često ne podnose

Trener pasa Filip Legud objasnio je kako bolje razumeti i komunicirati sa svojim ljubimcem. Iako mnogi vlasnici ljubav pokazuju grljenjem, čini se da psima to nije uvek prijatno.

„Nama je grljenje psa često izraz nežnosti i utehe, ali psi to ne doživljavaju nužno na isti način. Nekima zagrljaji mogu biti prilično stresni“, rekao je Legud.

Kako navodi, kada ih obuhvatite rukama i čvrsto držite, neki psi to mogu doživeti kao pretnju, pa je to posebno važno objasniti maloj deci.

"Znaci da psu zagrljaj nije prijatan uključuju ukočeno telo, uši priljubljene uz glavu, oblizivanje, pokazivanje zuba i podignutu šapu“, rekao je.

Znaci stresa i P.E.E.P. test

Važno je pratiti nivo stresa kod psa. Dr Šarlot Rajs, viša tehnička menadžerka za veterinu, preporučuje P.E.E.P. test za prepoznavanje znakova anksioznosti.

„Iako psi često deluju bezbrižno, i oni mogu biti pod stresom, baš kao i ljudi. Ako primetite da se vaš pas ponaša drugačije nego inače i sumnjate da je razlog nervoza, nemojte ga kažnjavati već se obratite veterinaru“, savetuje doktorka.

P.E.E.P. test sastoji se od četiri stavke:

P – posture (položaj tela): proverite da li pas deluje pogrbljeno, napeto, skupljeno ili odbrambeno
E – eyes (oči): obratite pažnju da li su oči širom otvorene, napete i da li su zenice proširene
E – ears (uši): proverite da li su uši spuštene ili priljubljene uz glavu
P – behaviour (ponašanje): posmatrajte da li se pas okreće od vas, skriva, pokušava da pobegne ili se ukoči na mestu

Kako prepoznati srećnog psa

S druge strane, Legud navodi i jasne znake koji pokazuju da je pas zadovoljan:

„Srećan pas ima opušten stav tela, opušten rep ili lagano maše repom, uši su spuštene ili blago usmerene napred, a izraz lica je blag, često uz blago otvorena usta“, rekao je.

Da, evo još jednog domaćeg filma koji se bavi važnim i, za naše prostore, trajno relevantnim temama, pa će se verovatno uzdizati više nego što realno zaslužuje samo zato što se hvata ukoštac sa „bitnom temom“.

Ovoga puta nije reč o progonu Srba kao u „Oluji“, niti o logorskom stradanju kao u „Dari iz Jasenovca“, već o ilegalnoj transplantaciji organa tokom rata na Kosovu i Metohiji. Problem je, međutim, što „Žetva“ zapravo nije ni film o tome. Želi da deluje pametnije, složenije i spretnije nego što jeste, ali ne uspeva da se otrgne okovima jedne bolne, ali niskorazredne fantazije - prenosi NovaS.

Nemačka, 2000. godina. Nakon ilegalne transplantacije srca, nemačkom baronu Johanu fon Vagneru počinju da naviru tuđa sećanja. Te vizije ga odvode na Kosovo i Metohiju, prostor koji je do juče bio ratna zona. U potrazi za istinom iza sopstvenih priviđenja, Johan prolazi kroz trnovit i mračan put korumpirane vlasti i crnog tržišta trgovine organima.

Premisa naginje političkom trileru i film se neko vreme uporno trudi da ostavi utisak jednog takvog ostvarenja, ali nikada nema ni dovoljno hrabrosti ni adekvatnog umeća da zaista ode u tom pravcu. Umesto toga, vrlo brzo tone u mediokritet osrednje melodrame koja uspeva da sroza gotovo svaki iole dobar utisak stvoren tokom prve polovine filma. Autori u početku sasvim pristojno postavljaju Johana, njegove motive i unutrašnji poriv da ode na KiM, ali čim se spusti „dole“, film počinje da puca po šavovima. Od tog trenutka, priča više ne ide nikuda smisleno, već samo baulja između patetike, opštih mesta i dramaturških prečica koje su opravdane njegovim vizijama; odnosno, paranormalnim pojavama, što je najlenji način da se brzo neopravdano pređe preko nečega

Stilska nezgrapnost i potpuna nesigurnost autorskog tima po pitanju kreativnog pravca posebno dolaze do izražaja u drugoj polovini filma. Haotična i neretko bespotrebno zakomplikovana montaža napada čula na najbanalniji mogući način i iz svakog reza vrišti - opšte mesto. Film sa jedne strane pokušava da bude ozbiljno ostvarenje koje se bavi temom dovoljno važnom da zahteva promišljen, disciplinovan pristup, a s druge poništava gotovo sve što je prethodno uspostavio traljavim glumatanjem holivudskog trilera. Odlučite se: ili želite da se zaista bavite velikom i bolnom temom, ili želite da se igrate Holivuda. Ovako ostajete zaglavljeni negde između, bez snage da budete jedno ili drugo.

Koliko god se oko „Žetve“ gradila priča da je to film koji „najzad govori istinu o Žutoj kući“, o stradanju Srba na Kosovu ili o nekoj velikoj prećutanoj traumi, istina je da se film time bavi tek toliko da može da se nakači na težinu same teme. „Žetva“ nije film o tome, već samo pozajmljuje ozbiljnost i potresnost jedne strašne teme kako bi sebi dala na važnosti, a onda tu istu temu gura u drugi plan čim zatreba mesta za melodramsko prenemaganje i scenarističku fantaziju o tome kako pravda navodno može da stigne i posle smrti. „Žuta kuća“ ovde nije srce filma, više je alibi za njegovu lažnu dubinu.

Ton jednog B-filma dodatno potvrđuje i izbor glumaca, odnosno činjenica da su uloge poverene ljudima koje bez problema možemo da zamislimo u jednom takvom ostvarenju. Metju Meknaldi i Angus Mekfajden u glavnim ulogama sasvim korektno iznose svoj deo posla, taman onoliko koliko ovakav film i traži. Nemam neke naročite zamerke na njihovu igru: uradili su šta su mogli sa materijalom koji im je dat, njihovi postupci su bili uverljivi i pametan su izbor za ovakvu vrstu filma.

Tu su i domaći glumci poput Jovane Gavrilović i Aleksandra Jovanovića, uz kratka pojavljivanja Vahida Džankovića i Radoja Čupića. Lepo ih je videti i svakako su osveženje u odnosu na strane glumce, ali ni oni ne uspevaju da izađu iz okvira likova koji su više skrojeni po nekom dramaturškom pravilu nego kao istinski ljudi od krvi i mesa. Više obavljaju određene funkcije u priči nego što zaista postoje kao verodostojni karakteri.

Ako je išta dostavio ovaj film, onda je to produkcija. Nije nimalo lako uverljivo postaviti priču u ovu epohu, pogotovo na turbulentnom prostoru KiM, ali je tim barem na lokacijskom planu uspeo da verodostojno dočara zbivanja tog tmurnog i nasilnog doba. Ista stvar važi i za segmente smeštene u Nemačkoj: lokacije deluju izvrsno odabrano, smisleno iskorišćeno i scenografski je sve na svom mestu.

Čitao sam i negativne komentare publike na račun toga što likovi govore na engleskom. Čak i u scenama u kojima su svi prisutni likovi Nemci, dijalog je na engleskom. Ovo jeste sasvim razumna i legitimna zamerka, ali ne mislim da autorima to treba da se previše uzme za zlo. Glumačku postavu čine ljudi različitih nacionalnosti, pa je engleski bio najlogičniji i najpraktičniji izbor. Uostalom, sličnih primera ima bezbroj, a ne sećam se da se iko preterano bunio kada su svi likovi u HBO seriji „Chernobyl“ govorili na engleskom i to mahom sa britanskim akcentom.

U srži „Žetve“ je postojao potencijal za potresan i važan film, ali su ga autori iz scene u scenu urušavali sopstvenom nesigurnošću i očiglednim manjkom kontrole nad materijalom. Hteli su više nego što ova priča može da podnese, a na kraju nisu pogodili gotovo ništa što je zaista bilo važno. Utoliko je veća šteta, jer se na samom početku nazirao daleko bolji, smisleniji i dostojanstveniji film. Umesto toga, dobili smo još jedno domaće ostvarenje koje će verovatno biti veličano više zbog teme kojom se bavi nego zbog stvarnih kvaliteta. A kao film, „Žetva“ je tek mlako, nesigurno, i na veliku žalost, lako zaboravljivo delo koje emocije forsira tamo gde izostaje kvalitet.

PIŠE: Jovan Semi Pjević

Za mnoge ljude dan ne počinje bez prve šolje kafe – poznatog kofeinskog podsticaja koji pokreće energiju i fokus.

Konzumiranje kafe odmah nakon buđenja steklo je lošu reputaciju zbog navodnog naglog povećanja nivoa kortizola. Međutim, dr Alok Čopra objašnjava u čemu je zapravo pravi problem - piše N1.

Za mnoge ljude dan ne počinje bez prve šolje kafe – poznatog kofeinskog podsticaja koji pokreće energiju i fokus. Sa popularnošću kafe pojavile su se i brojne spekulacije, uključujući tvrdnje da povećava nivo stresa i kortizola, zbog čega se neki pitaju da li je uopšte treba izbegavati. Koliko je toga zasnovano na nauci, a koliko je pogrešno shvaćanje?

Dr Čopra, osnivač i direktor, kao i konsultant kardiolog u bolnici Aashlok sa više od 40 godina iskustva, objašnjava povezanost kafe i kortizola. U videu objavljenom 25. marta razotkriva mit da ispijanje kafe odmah ujutro samo po sebi izaziva stres i naglašava stvarnu grešku koja može dovesti do neželjenih posledica.

Kortizol je ujutro prirodno najveći

Telo prirodno doživljava porast kortizola odmah nakon buđenja, što pomaže da se osećamo budno, fokusirano i spremno za dan. Dr Čopra ističe:

„Kada se probudite ujutro, kortizol već raste. To nije problem. To je fiziologija. Kortizol prati prirodni ritam koji se naziva reakcija buđenja kortizola. Dostiže vrhunac ujutro kako bi vam pomogao da budete budni, fokusirani i spremni za dan. Dakle, ideja da kafa odjednom stvara kortizol je potpuno netačna. Vaše telo ga već proizvodi.“

Međutim, problem nastaje kada se kafa pije odmah nakon buđenja na prazan stomak:

„Problem počinje kada se probudite, ne pojedete ništa i popijete samo crnu kafu. Tada dodajete kofein na već povišen nivo kortizola bez da telu pružite ikakvo ‘gorivo’. To može zadržati kortizol povišenim duže nego što je potrebno i dovesti do nervoze, anksioznosti, lupanja srca, oscilacija šećera u krvi i osećaja da ste istovremeno iscrpljeni i prenadraženi kasnije tokom dana“, kaže on.

Posebno utiče na žene

Dr Čopra ističe da žene treba posebno da budu oprezne kada je u pitanju navika ispijanja kafe, jer su osetljivije na promene hormona stresa:

„Posebno za žene ovo je važno. Žene su osetljivije na promene hormona stresa, a ponavljani porasti kortizola bez adekvatne ishrane mogu vremenom uticati na energiju, raspoloženje, pa čak i hormonsku ravnotežu.“

Najgore na prazan stomak

Umesto ispijanja kafe na prazan stomak, preporučuje se da se kombinuje sa hranom ili hranjivim dodacima:

„Ako pijete kafu, nemojte je piti crnu na prazan stomak. Dodajte nešto poput ghee maslaca, MCT ulja ili još bolje – proteina. Dodavanje zdravih masti ili proteina može pomoći u stabilizaciji energije i podržati bolju hormonsku ravnotežu, posebno kod žena. Kafa sa proteinima zapravo je vrlo pametna opcija jer kombinuje stimulaciju sa hranjenjem organizma", objašnjava on.

Ključ nije u tome da li treba izbegavati kafu, već kako i kada je konzumiramo. Pravilna kombinacija sa hranom može smanjiti negativne efekte i pomoći da energija tokom dana ostane stabilna.

Često na telesni miris gledamo kao na neprijatnost – nešto što treba prikriti dezodoransom ili brzim tuširanjem. Međutim, mirisi koje naše telo proizvodi zapravo mogu otkriti iznenađujuće mnogo o našem zdravlju.

Odakle dolazi telesni miris?

Naš miris počinje od znoja – ali nije sav isti. Većina telesnog mirisa nastaje kada bakterije reaguju sa sekretima apokrinih žlezda, koje se nalaze uglavnom u pazuhu i preponama, prenosi Science Focus.

Ove žlezde luče gušću tečnost bogatu proteinima koja sama po sebi ima vrlo slab miris. Međutim, kada je razgrade bakterije na koži, nastaje prepoznatljiv, jak miris pazuha.

Nasuprot tome, ekrine žlezde, koje su raspoređene po gotovo celom telu, luče razblaženu mešavinu vode i soli. Ona obično nema jak miris, ali može doprineti neprijatnom mirisu kada se bakterije na koži razmnože.

Šta telesni miris može da kaže o zdravlju?

Suptilne promene u mirisu ponekad mogu ukazivati na zdravstvene probleme. Na primer, loše kontrolisan dijabetes može izazvati sladak, voćni miris daha ili kože, koji se često opisuje kao sličan mirisu bombona ili acetona.

To može biti znak dijabetičke ketoacidoze, hitnog stanja u kojem zbog nedostatka insulina dolazi do nakupljanja ketona u krvi.

Slično tome, bolesti jetre dugo se povezuju sa karakterističnim ustajalim ili „fekalnim“ mirisom, dok otkazivanje bubrega može izazvati miris nalik amonijaku, jer telo ne uspeva da izbaci štetne materije.

Infekcije takođe mogu promeniti miris, kao i hormonske promene poput trudnoće, nakon porođaja, menstrualnog ciklusa i menopauze.

Zanimljivo je da naučnici istražuju da li bi ljudski miris mogao da pomogne u ranijem i preciznijem dijagnostikovanju bolesti.

Nedavna istraživanja, na primer kod Parkinsonove bolesti, pokazala su da određena isparljiva organska jedinjenja koja se oslobađaju kroz kožu mogu da se promene mnogo pre nego što se pojave očigledni neurološki simptomi.

Ova oblast istraživanja delom je inspirisana osobama sa izuzetno razvijenim čulom mirisa – uključujući jednu ženu koja je primetila specifičan mošusni miris kod svog muža godinama pre nego što mu je dijagnostikovan Parkinson.

Način života, ishrana i genetika

Naravno, nisu svi mirisi razlog za brigu. Hrana poput belog luka, luka i karija sadrži isparljiva jedinjenja koja se izlučuju kroz znoj. Alkohol, kofein i razni lekovi takođe mogu promeniti miris tela.

Čak i stres može uticati na to kako mirišemo, kroz promene u sastavu znoja.

Važnu ulogu ima i prirodni mikrobiom kože – zajednice bakterija koje žive na našoj koži – zbog čega neki ljudi prirodno imaju jači miris od drugih.

Šta možete da uradite ako vas telesni miris brine?

Dobra higijena je najvažnija. Redovno pranje sapunom, posebno u delovima tela sa mnogo apokrinih žlezda, smanjuje broj bakterija koje razgrađuju znoj.

Antiperspiranti smanjuju lučenje znoja, dok dezodoransi prikrivaju miris.

Nošenje prozračne odeće, poput pamuka ili materijala koji upijaju vlagu, može ograničiti razvoj bakterija, naročito tokom vežbanja. Dovoljna hidratacija i uravnotežena ishrana takođe mogu ublažiti miris.

Ako su promene u mirisu dugotrajne, neobjašnjive ili praćene drugim simptomima – posebno kod dijabetesa, bolesti jetre ili bubrega – trebalo bi potražiti savet lekara.

Putovanja sa malom decom mogu biti predivno iskustvo i prilika za nezaboravne porodične uspomene. Ipak, svaki roditelj zna da mogu biti i veoma izazovna.

Promena okoline, previše utisaka ili obična dosada kod dece mogu izazvati ispade besa. Zato je važno da roditelji u takvim situacijama ostanu smireni.

Umesto frustracije, nekoliko jednostavnih koraka može pomoći da se dete oseća ugodnije i sretnije, a putovanje prođe sa što manje stresa za sve, piše Times of India.

Držite se rutine

Mala deca vole predvidljivost jer im ona daje osećaj sigurnosti. Promene u rasporedu spavanja, obroka i drugih svakodnevnih aktivnosti tokom putovanja mogu ih uznemiriti i podstaći ispad besa.

Zato se trudite da što više održavate njihov uobičajeni ritam. Kada se dete oseća sigurno i opušteno, manja je verovatnoća da će burno reagovati.

Pametno se spakujte

Nelagodnost i dosada česti su okidači za ispade besa tokom putovanja. Zato je važno spakovati sve što bi vam moglo zatrebati – od osnovnih potrepština do omiljenih igračaka ili ćebeta koje detetu pruža utehu.

Kada ste spremni na različite situacije, od iznenadne gladi do potrebe za zabavom, lakše ćete smiriti situaciju bez dodatnog stresa i nervoze.

Zaokupite im pažnju

Mala deca brzo gube interes, pa im lako postane dosadno. Kako biste to izbegli, nastojte ih nečim zabaviti. Pričajte im priče, pevajte pesmice ili se igrajte jednostavnih igara.

Skretanje pažnje jedan je od najučinkovitijih načina za sprečavanje ispada. Kada je dete usmereno na nešto zabavno, manja je verovatnoća da će se frustrirati.

Ostanite smireni

Kada dete doživi ispad besa, najvažnije je da roditelj ostane miran i strpljiv. Vaša ljutnja ili frustracija samo će pogoršati situaciju. Umesto toga, obratite mu se smireno i pokušajte da shvatite šta mu smeta.

Deca često burno reaguju jer su umorna, gladna ili preopterećena. Vaš smiren pristup daće im osećaj sigurnosti i pomoći im da se lakše smire.

Ponudite im izbor

Ispadi besa često su povezani sa detetovom potrebom za kontrolom. Kako biste to sprečili, ponudite mu jednostavan izbor.

Pitanja poput: „Hoćeš li ovu grickalicu ili onu?“ ili „Hoćeš li da sediš ovde ili tamo?“ daju mu osećaj samostalnosti. Kada dete oseća da učestvuje u odlukama, lakše će sarađivati, a putovanje će proći ugodnije.

Grad Loni, udaljen manje od sat vremena vožnje od glavnog grada Nju Delhija, prošle godine je osvojio jedno neslavan rekord – po kvalitetu vazduha nadmašio je i indijsku prestonicu.

Prema izveštaju švajcarske kompanije IQAir, Loni je prošle godine imao najzagađeniji vazduh na svetu. Fabrike, saobraćajni dim i prašina sa gradilišta stvaraju toksičnu mešavinu koja stanovnicima od 700.000 ljudi otežava disanje.

„Zaboravite kašalj, ovde je teško čak i udahnuti,“ kaže Manoj Kumar (45), vozač električnog rikše koji u Loniju živi čitav život.

Stanovnik Mohammad Mohmin Khan dodaje da je zagađenje toliko sveprisutno da masku nosi svaki put kad izađe na slabo asfaltirane ulice grada, piše CNN.

„Ovde je stalno, 24 sata dnevno. Nema gde da se pobegne.“

IQAir meri sitne čestice PM2.5 – najmanje, ali najopasnije zagađivače. Prosečna koncentracija PM2.5 u Loniju prošle godine bila je 112,5, što je 22 puta više od bezbednog limita Svetske zdravstvene organizacije.

Kada se udišu, ove čestice prodiru duboko u pluća, ulaze u krvotok i povezane su sa astmom, bolestima srca i pluća, rakom, respiratornim oboljenjima, ali i kognitivnim problemima kod dece - prenosi Danas.

Dr Anil Singh, koji vodi kliniku u Loniju, primećuje povećanje broja pacijenata sa respiratornim problemima poslednjih pet godina:
„Posebno dolazi mnogo dece sa simptomima rane astme. Jasno je da je izloženost ovakvom okruženju jedan od ključnih faktora.“

Tri od pet najzagađenijih gradova na svetu prošle godine bila su u Indiji, a Nju Delhi je i dalje najzagađenija prestonica. Glavni uzroci su industrijske i saobraćajne emisije, spaljivanje ostataka useva i građevinska prašina.

Zimi, od decembra do januara, Loni i drugi severnoindijski gradovi često se suočavaju sa dramatičnim porastom zagađenja. Fenomen poznat kao temperaturna inverzija „zaključava“ zagađenje blizu tla, dok hladan, gust sloj vazduha sprečava njegovu disperziju.

Prošlog aprila, jaka prašina koja je zahvatila Nju Delhi dodatno je pogoršala stanje u Loniju, posebno ugrožavajući najmlađe i najstarije stanovnike.

„Moj trogodišnji sin često ima alergije, kašalj i stomačne infekcije zbog zagađenja,“ kaže Khushi Feroze, majka iz Lonija. „Moramo čistiti kuću dva do tri puta dnevno jer prašina ulazi svuda – čak i u najudaljenije sobe.“

Indija je 2019. pokrenula Program čistog vazduha sa ciljem smanjenja koncentracije PM2.5 za 40% do 2025–2026. Mere uključuju zatvaranje termoelektrana na ugalj, postavljanje sistema za monitoring vazduha i zabranu spaljivanja biomase. Iako su neki gradovi zabeležili poboljšanja, stručnjaci upozoravaju da slab nadzor i koordinacija usporavaju napredak.

Stanovnici Lonija jednostavno žele da slobodno dišu.

„Ništa se nije promenilo poslednjih 40 godina,“ kaže Manoj Kumar.
„Osećamo se bolje kada napustimo grad. Tamo gde idemo vlada svež vazduh. Ovde se ne osećamo dobro,“ dodaje Feroze.

Novi pravilnik o energetski ugroženim kupcima stupio je danas na snagu i donosi nove prihodovne pragove za domaćinstva koja mogu ostvariti ovaj status, objavljeno je na Služenom glasniku.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je pravilnik kojim se usklađuju iznosi ukupnog mesečnog prihoda domaćinstava sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Prema novim kriterijumima, pravo na status energetski ugroženog kupca imaće:

jednočlana domaćinstva sa prihodom do 25.387,88 dinara,
dvočlana do 40.238,31 dinara,
tročlana do 55.088,73 dinara,
četvoročlana do 69.939,16 dinara,
petočlana do 84.789,58 dinara,
šestoročlana do 99.640,01 dinara.
Za domaćinstva sa više od šest članova, za svakog dodatnog člana prag se uvećava za 14.850,43 dinara.

Donošenjem ovog pravilnika prestaje da važi prethodni akt iz 2025. godine.