Sombor.info

29. Međunarodni sajam pčelarstva i ove godine predstavio se svojom bogatom ponudom u Somboru. Posetioci su imali priliku da probaju i kupe poslastice i proizvode od meda, opremu za pčelarstvo, a uz to predstavili su se i izglagači rukotvorina i cveća.

Sajam pčelarstva zvanično je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, dok su prisutne pozdravili i Rade Malbaša, predsednik Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ iz Sombora, Stanko Čulјak, predsednik pčelarskog saveza Vukovarsko-sremske županije i Dušan Kontić, član organizacionog odbora, a sajam je posetio i član Gradskog veća za oblast polјoprivrede Boris Bulović.

Ratković se ovom prilikom zahvalio organizatorima i najavio nastavak podrške lokalnim pčelarima putem gradskog konkursa za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo.

„Veoma je bitno što se nastavlјa sa ovim sajmom, koji predstavlјa jednu svakako i turističku ponudu našeg grada, a ono što je najbitnije, da pored svih ovih proizvoda: meda, propolisa i opreme koja se koristi u pčelarstvu, mislim da će svi učesnici imati priliku i da razmene iskustva i to je ono najbitnije. Grad Sombor daje podršku razvoju pčelarstva putem konkursa za kupovinu novih pčelinjih društava i kupovinu opreme za pčelarstvo. Očekujemo do kraja septembra da se raspiše konkurs za sva udruženja pčelara sa teritorije Grada Sombora i apelujem na sve pčelare da se jave i iskoriste ovu mogućnost da dobiju sredstva od Grada Sombora“, rekao je Ratković.

Na 29. Međunarodnom sajmu pčelarstva u organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ predstavilo se tridesetak izlagača iz Srbije i regiona.

Juče je u maloj sali Gradske hale „Mostonga“ održan četvrti po redu Memorijal „Srđan Trtica”, u čast prerano preminulog somborskog sportiste i trenera.

U pitanju je takmičenje koje se odvija po pravilima „luta livre”, brazilske borilačke veštine – mešavine rvanja i džudoa. Na takmičenju je učestvovalo 50 takmičara koji su se borili u šest seniorskih, dve juniorske kategorije, kategoriji pionira preko 55 kg i ženskoj apsolutnoj kategoriji.

Otvaranju turnira prisustvovali su i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i članica Gradskog veća za oblast omladine, sporta, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, kojima je organizator turnira „Family Fight Team“, dodelio plakete u znak zahvalnosti za podršku organizacije.
Generalni pokrovitelji turnira su Grad Sombor i Sportski centar „Soko“.

Spuštanje starosne granice za profesionalne vozače ispod 24 godine, besplatna obuka za mlađe od 30, ali pre svega usvajanje državne strategije u oblasti transporta i bezbednosti saobraćaja, to su preduslovi da izbegnemo suočavanje sa velikom krizom u prevozu robe i putnika, objašnjava u razgovoru za RTS generalni direktor poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" i član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Goran Aleksić.

Autobus je najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji govori statistika. Međutim, tokom jedne nedelje dva puta su se prevrnuli autobusi puni putnika na međunarodnim linijama. Putnici ulaze u autobuse ubeđeni da su svi strogi bezbednosni propisi ispoštovani, a ispada da se satima voze na sopstveni rizik.

Sektor transporta se suočava sa nedostatkom profesionalnih vozača, stručnih zaposlenih radnika u radionicama, ali i organizatora poslovanja, što ima direktan uticaj na obim i kvalitet pružanje usluga, ali i na bezbednost saobraćaja.

Generalni direktor poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" i član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Goran Aleksić u razgovoru za RTS predlaže da se primene pravila koja su na snazi u Nemačkoj i Sloveniji.

Te zemlje starosne granice za profesionalne vozače dodatno snižavaju, dok se kod nas situacija ne menja. Dok je tamo sa 18 godina moguće imati D1, u Srbiji je ta kategorija dozvoljena tek sa 24 godine.

Tokom jedne nedelje dva puta su se prevrnuli autobusi na međunarodnim linijama. Da li je zatajila kontrola?

Prema mojim saznanjima inspekcijski i policijski nadzor se sprovodi, ali je okrenut ka kažnjavanju legalnih prevoznika a ne ka podizanju bezbednosti i preventivnom uređenju rada u poslovnim sistemima. Saobraćajni sistem je takav da se mora planirati, preventivno postupati i organizovano sprovoditi.

Naknadna kontrola i nadzor će ustanoviti tačne uzroke i propuste, kako bi se sistemskim merama u budućem vremenu predupredile nezgode.

Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. U Kanadi i Americi mladim ljudima preporučuju da se bave ovim poslovima, jer nedostaje 900.000 profesionalnih vozača. Koliko Srbiji nedostaje profesionalnih vozača i kako rešiti taj problem?

O Strategiji bezbednosti saobraćaja i transporta

Srbija trenutno nema ni Strategiju saobraćaja i transporta ni Strategiju bezbednosti saobraćaja. To su dva izuzetno važna dokumenta koje treba da radi srpska stručna, naučna, institucionalna i privredna javnost, uz analizu svetskih iskustava i odabir referentnih konsultanata iz sveta.

Nadam se da će se formiranjem ministarstva nadležnog za saobraćaj, hitno preduzeti mere u cilju izrade ovih dokumenata, koja imaju veliku važnost za korisnike usluga, razvoj saobraćajnog sistema države, bezbednost saobraćaja, korisnike usluga ali i za mogućnost obezbeđivanja međunarodnog finansiranja infrastrukturnih objekata i projekata u transportu.

Potpuno je neprihvatljivo da Strategiju saobraćaja i transporta rade strane kompanije, ako se ima u vidu da je saobraćajni sistem jedne države od strateškog interesa za razvoj društva i predstavlja važnu poslovnu i privrednu delatnost koji treba da podstiče bolji kvalitet života i da ima svoju efikasnu funkcionalnu ulogu u razvoju privrede, krizama u društvu, pa i kao potencijal u eventualnim ratnim situacijama.

Strategija saobraćaja i transporta mora biti multimodalno definisana po svim nivoima, vidovima saobraćaja, društvenoj organizaciji, funkcionalnosti - od lokalnih samouprava do međunarodnog nivoa uvažavajući osobenosti srpskog tržišta i interese privrede i građana Srbije.

Prema procenama poslodavaca, trenutno u Srbiji nedostaje 12.000 profesionalnih vozača, od čega oko 8.000 vozača teretnih vozila i oko 4.000 vozača autobusa. Imajući u vidu broj angažovanih vozača, to znači da nedostaje još oko 18% vozača autobusa i preko 9% vozača u teretnom transportu.

To je ogroman problem za naše društvo, dovodi u pitanje održivost transportnog sistema, ima za posledice intenzivnu fluktuaciju i snižavanje kvaliteta radne snage, povećanje troškova poslovanja, lošijeg kvaliteta usluge i snižavanje bezbednosti saobraćaja.

U Srbiji je u prethodnom periodu došlo do velikih promena u smislu očigledne demografske krize, smanjenje radno sposobnog stanovništva, koncentracija stanovništva u veće gradske centre i depopulacije ruralnih područja.

Istovremeno smo svedoci privrednog rasta, rastućih zahteva za prevoz robe i putnika, novih investicija u proizvodne kapacitete, zahteva veb-trgovine i novih metoda isporuke robe i otvaranja novih radnih mesta.

Imajući sve ovo u vidu treba naglasiti da je Srbija dodatno otežala svoju poziciju u prethodnih 20 godina, od kada ovaj problem počinje da raste.

Ukidanjem vojske, ukinuta je obuka velikog broja vozača kamiona i autobusa u vojsci, povećana je starosna granica za pristup profesiji, srednjoškolski sistem upisuje manje od 25% vozača potrebnih Srbiji, a zbog velikog obima sive ekonomije, rada na crno i nezakonitog rada ceo sektor drumskog transporta se nalazi na ivici ekonomski održivog poslovanja.

Sektor transporta ima veoma važnu ulogu za privredu i društvo. Radna snaga u transportu ima veoma važnu i nezamenljivu ulogu. U tom smislu je neophodno hitno preduzeti niz mera koje će sistemski urediti oblast pristupa profesije, edukacije, uslova rada, obezbeđivanja kvalitetne radne snage i ekonomski održivog saobraćajnog sistema.

Iako su zarade za ovo deficitarno zanimanje značajno povećane, jednu od velikih prepreka za one koji žele da se njime bave predstavljaju strogi uslovi licenciranja, kao i visoka cena obuke. Koliko iznosi obuka i licenca? Da li je tačno da niže obrazovani moraju da prođu proces certifikacije koji traje 280 sati.

Profesionalni vozačem se smatra lice čije je osnovno zanimanje upravljanje vozilom i koji za obavljanje svog posla mora imati stečenu početnu kvalifikaciju. Stečenu kroz srednju stručnu školu – vozač motornog teretnog vozila ili početni CPC – stručnu profesionalnu kompetenciju.

Uz to mora redovno da pohađa periodičnu obuku, periodični CPC, u cilju održavanja prava na kvalifikacionu karticu koja je uslov za obavljanje delatnosti.

Posao profesionalnog vozača u drumskom transportu je veoma zahtevan, traži potpunu posvećenost, kompetentnost, sposobnost i veštine i u tom smislu zahteva stručnu edukaciju, celoživotno učenje i stalan trening veština i sposobnosti.

Za sva lica koja nisu završili srednju stručnu školu, kada steknu starosnu granicu za pristup profesiji polažu vozački ispit za vozača kamiona u auto-školi.

Nakon toga pristupaju početnoj obuci za CPC za vozača teretnog vozila u certifikovanim centrima za obuku i ta obuka traje 140 sati za sve one koji su završili neku drugu srednju školu, dok za lica koja nemaju završenu SSS obuka traje 280 sati.

Nakon obuke za vozača kamiona, posle dve godine i sa navršene 24 godine života, može se pristupiti polaganju za vozača autobusa.

Po dobijenoj potrebnoj kategoriji, pristupa se obuci od 35 časova za CPC vozača autobusa u certifikovanim centrima za obuku.

Lice koje želi da postane vozač kamiona ima ukupne troškove za auto-školu, takse, centru za CPC i za polaganje ispita od 300.000 dinara.

Posle toga, kada navrši 24 godine, mora da potroši još 150.000 dinara. Obuka je potrebna i u skladu je sa evropskim direktivama, ali skupa za naše uslove.

Mislim da je moguće naći rešenje da se procedura pojednostavi, a obuka subvencioniše za lica koja su mlađa od 30 godina.

Smatram da je u ovom trenutku periodična CPC obuka profesionalnih vozača, koju obavezno svaki vozač sluša svake godine po 7 sati veoma skupa, zbog raznih taksi i malog broja certifikovanih centara za obuku.

Ukupan trošak profesionalnog vozača za periodičnu obuku u zemljama EU je na nivou od 25 do 35 evra, što je pet puta jeftinije nego u Srbiji, iako su zarade zaposlenih vozača u EU značajno veće nego u Srbiji.

Kakva je trenutno situacija u autobuskom prevozu i ko su nam prevoznici?

Prema izveštajima APR za 2021. godinu u sektoru javnog prevoza putnika je 1.166 privrednih subjekata aktivno, dok je delatnost je u prethodnoj godini sa ostvarenim prometom, obavljalo 676 prevoznika sa 11.420 autobusa, od kojih oko 9.600 poseduje izvod licence za javni prevoz putnika a oko 1.800 autobusa obavlja prevoz za sopstvene potrebe.

U sektoru je radno angažovano 20.066 radnika i ostvaruje se prihod od 591 milion evra.

Interesantno je 90 prevoznika, njih 13% ima 90% prometa i zaposlenih, a najvećih 10 srpskih prevoznika zapošljava nešto više od 62% ili 12.500 radnika i ostvaruje prihod od 55% ukupnog prihoda sektora.

Svakako da je razlika između prevoznika očigledna i u tom smislu i organizacija poslovanja na različitim nivoima.

U sektoru javnog prevoza putnika postoji veoma izražen problem nedostatka profesionalnih vozača autobusa, prosečna starost sada angažovanih vozača je oko 55 godina.

Evidentno je zapošljavanje penzionera i sve češći uvoz vozača iz drugih država. Zbog neuređenog poslovnog okruženja ovo je niskoakumulativna delatnost koja preko 30% ukupnog prihoda na razne načine odvaja u budžet Srbije.

Posebno veliki problem u ovoj godini jeste rast cena energenata.

Pokrenuli smo inicijativu za primenu Direktive EU kojim je regulisano da se javni - komercijalni transport putnika i stvari jasno favorizuje u interesu privrede i dnevnih migracija stanovništva sa velikim uticajem na energetsku efikasnost i u skladu sa zelenom agendom.

Ona predviđa da akciza na evrodizel gorivo za licencirane prevoznike u drumskom transportu iznosi 330 evra/1.000litara. Time bi srpski prevoznici bili konkurentniji i dobili mesto na tržištu kakvo imaju i prevoznici Evropske unije.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija je finansijski urušila privrednike u sektoru, te je prosečna starost autobusa visoka.

Najpovoljnija starosna struktura autobusa je u Beogradu, gde Grad Beograd odvaja značajna finansijska sredstva za obnovu voznog parka i subvencioniše nabavku novih autobusa.

Često u autobusu, iznad vozača stoji natpis: "Zabranjen razgovor sa vozačem", što ukazuje da je neophodna pažnja vozača prilikom vožnje, a posebno pri dužim relacijama gde je prisutan zamor. Da li je umor dominantan faktor i na koji način se kontrolišu vozači i vozilo?

Posao profesionalnog je veoma zahtevan i on mora uvek biti posvećen svojoj profesiji (24/7), kada vozi, ali i kada koristi pauzu u vožnji, dnevni odmor i nedeljni odmor.

On mora biti odgovoran prema vozilu, korisnicima usluga, poslodavcu, porodici, sebi...

Posao profesionalnog vozača je sam po sebi težak a izgubio je ugled kakav je nekad imao.

Posao i rad profesionalnih vozača se stalno beleži tahografom na digitalnoj kartici vozača. Zakonom su propisana vremena vožnje, angažovanja, pauza, odmora i vozač mora da ih poštuje.

Profesionalni vozač svakodnevno vozi i od njega se zahteva odgovornost da poštuje zakonske propise i u smislu rada i u smislu umora. I pored toga poslodavac mora da ima razvijen sistem dnevne kontrole psihofizičkih sposobnosti vozača u cilju poslovne, profesionalne i opšte bezbednosti.

Zbog neophodne koncentracije pri upravljanju vozilom na putu, zabranjena je upotreba mobilnog telefona, a u uslovima potrebne povećane pažnje i velike odgovornosti profesionalnih vozača, svako ometanje i skretanje pažnje profesionalnih vozača je veliki rizik.

Ali kada vozač svakodnevno radi umor se nakuplja. Zato je važno da vozač bude zdrav i da poštuje vreme odmora, kako bi mogao da kvalitetno obavlja svoj posao.

Može li Srbija da računa na nižu starosnu granicu za profesionalne vozače?

Zakonskim rešenjima iz 2009. godine podignuta je starosna granica za profesionalne vozača u drumskom transportu. Pored toga uveden je niz parafiskalnih nameta za profesionalne vozače, što dodatno komplikuje situaciju, destimuliše važan resurs transporta i ograničava mogućnost realizacije potrebnog obima usluga. Urušava konkurentnost u transportu i pored cena energenata predstavlja značajan faktor rasta cena logističkih usluga.

Sistem reagovanja kod masovnih nesreća

Srbija ima plan postupanja u kriznim i vanrednim situacijama.

Svakako da je ovaj sistem moguće evaluirati i unaprediti, o čemu treba sprovesti detaljnu stručnu analizu i uvažiti predloge nauke, struke, svetskih iskustav i novih tehnoloških rešenja.

Starosna granica za profesionalne vozače u Srbiji je znatno viša nego u zemljama EU, i poslodavci godinama traže da se primene principu pristupa profesiji profesionalnog vozača kamiona i vozača autobusa, kako je ona definisana u Nemačkoj ili Sloveniji.

Činjenica je da su mnoge države u EU sada u novim poslovnim uslovima donele nacionalne propise koji dodatno značajno snižavaju starosnu granicu za polaganje vozačkih ispita, proširuju kategorije vozila kojima se može upravljati sa B kategorijom, produžavaju dnevno i nedeljno vreme upravljanja vozilom, uz značajno snižavanje zahteva i troškova osnovnih i periodičnih obuka za profesionalne vozače.

Pronalaze se rešenja za održivo poslovanje i rad drumskog transporta u interesu korisnika usluga.

Naš predlog je da se sa 18 godina može steći C1, C, (vozač kamiona) i D1 kategorija (vozač minibusa) uz zajednički uslov posedovanja B kategorije i završenu srednju stručnu školu ili početni CPC sertifikat.

Da se sa 21 godinom može pristupiti kategorijama CE, C1E, (vozač teških kamiona i kamiona sa prikolicom, uz uslov posedovanja C kategorije) i D, DE, D1E (vozača autobusa uz uslov posedovanja D1 ili B kategorije) i početnim CPC sertifikatom i da se sa 24 godine dobija pravo pune vozačke dozvole za profesionalnog vozača autobusa u međunarodnom transportu.

S obzirom na potrebu privrede i ograničene resurse srednjih stručnih škola koje su besplatne, a imajući u vidu trenutni nedostatak potrebne radne snage treba omogućiti besplatan pristup profesiji mlađima od 30 godina.

Koliko bi tzv. "crne liste" koje bi pokazale ko je ozbiljan prevoznik pomogle u bezbednosti?

Profesionalni ugled prevoznika

"Jedan od uslova u okviru profesionalnog ugleda prevoznika, koji nije uspostavljen u Srbiji, trebalo bi da obezbedi institucionalnu vezu sa drugim ministarstvima, sudovima i institucijama u smislu evidentiranje prekršaja, krivičnih dela i kazni koje se kumuliraju, kao i kod nesvesnih vozača, i treba da predstavljaju ograničenje i uslov prevozniku za obavljanje delatnosti", smatra Aleksić.

Toga u Srbiji sada nema, kao ni drugih mera za održavanje licence za obavljanje delatnosti koje se primenjuju u EU, a trebalo bi da ima. Takođe je neophodno onemogućiti rad bez licence što je dodatno veoma veliki problem u Srbiji.

Zakoni o javnom prevozu putnika i stvari u drumskom transportu su 2015. godine uveli licence za obavljanje delatnosti za pravna lica i izvode licenci za vozila.

Licenca za prevoz izdaje se pravnom licu koje ispunjava uslove u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, voznog parka, vozača, kao i stvarnog i stabilnog sedišta.

Principi licenciranja prevoznika u EU uspostavljaju transparentan rad institucija, registre licenci, kao i uslove za obavljanje delatnosti.

Uvođenje licenci nije donelo očekivane efekte za legalne prevoznike i unapređenje konkurentnosti, jer nisu postale regulator kvaliteta usluga i zakonitog rada.

U drumskom transportu je veliki obim sive ekonomije, rada bez licence i nelegalnog poslovanja.

Legalni prevoznici se suočavaju sa izuzetno velikim problemima zbog nelojalne konkurencije, velikog rasta cena energenata i nedostatka radne snage. To dovodi u pitanje ekonomski održivo poslovanje.

Srbiji je potreban saobraćajni sistem koji je efikasan, konkurentan, bezbedan i pouzdan.

Sadašnje poslovno okruženje vodi sektor transporta u potpuno drugom pravcu uz kontinualno gomilanje problema i negativne posledice po korisnike usluga, privredu, putnike i društvo u celini.

Izvor: RTS

Ako se jednom zarazite virusom herpesa, on ostaje pritajen u vašem telu i samo čeka povoljnu priliku. Naučnici su otkrili način na koji se taj virus, nakon više godina, pa i decenija, ponovo aktivira.

Varičele su dobro poznat primer. Uzročnik tih mehurića na koži koji svrbe je jedan od devet poznatih virusa herpesa kojim se mogu zaraziti ljudi: varičela zoster virus (VZV). On je raširen po čitavom svetu, a varičele su pre svega poznate kao dečija bolest. Deca je većinom preleže bez većih posledica, eventualno im ostaju mali ožiljci na koži od grebanja. No – virus ostaje.

On ulazi u nervne ćelije, takozvane ganglije, i može ponovo da se aktivira i nakon više godina, pa čak i decenija, i da prouzrokuje zaraznu bolest herpes zoster.

Osim varičela zoster virusa, u porodici virusa herpesa spadaju i virusi herpes simpleks tipa 1 i 2. Oni su dobro poznati širom sveta, jer uzrokuju pojavu bolnih mehurića na usnama, kao i genitalni herpes. I citomegalovirus (CMV) je široko rasprostranjen, on može da bude uzrok teških komplikacija i oštećenja organa, pre svega kod ljudi sa suprimiranim imunitetom.

Epštajn-Bar virus (EBV) i herpes-virus povezan s Kaposijevim sarkomom mogu pak da prouzrokuju nastanak tumora.

"Najvažnije kod virusa herpesa jeste da oni nakon primarne zaraze čitav život latentno ostaju u telu", objašnjava Lars Delken, virusolog sa Univerziteta u Vircburgu. On zajedno sa svojim kolegama želi da otkrije koji mehanizam se krije iza ponovnog buđenja virusa, pa zato proučava humane herpes viruse tipa 6A (HHV-6A). On i njegov tim objavili su rezultate svoje studije u stručnom časopisu „Priroda“ (Nature) i otkrili su do sada nepoznati ćelijski mehanizam pomoću kojeg se virus ponovo budi.

Virus čeka povoljnu priliku

Kad se neko prvi put zarazi virusom herpesa on to često i ne primeti. Probleme većinom stvara ponovna reaktivacija virusa. On za to često koristi fazu u kojoj se imunitet neke osobe već bori protiv nekih drugih uzročnika bolesti. To može biti prehlada, ali i jak fizički ili psihički napor. Posebno su pogođeni ljudi s HIV-om ili transplantiranim organima.

HHV-6A ulazi u genom ljudske ćelije i tamo ostaje u latentnoj fazi sve dok mu se ne ukaže dobra prilika za ponovni napad i razmnožavanje. Tada jedan određeni mikro RNK reaktivira virus.

"Skoro svi virusi herpesa stvaraju sopstvene mikro RNK koji su za viruse posebno važni. No ne postoji primer virusa herpesa gde je mikro RNK tako fundamentalan“, kaže virolog Delken. „Ako isključimo te virusne mikro RNK, onda je virus – pomalo pojednostavljeno rečeno – mrtav."

Virusni mikro RNK kao pomagač

Mikro RNK, za razliku od recimo mRNK, nije zadužen za prenošenje plana za proizvodnju proteina. Ona se ubraja u nekoridajuće RNK. Umesto toga, virusni mikro RNK zadire u metabolizam određenih ljudskih mikro RNK i koči njihov razvoj.

Posledica toga je smetnja u proizvodnji tzv. interferona tipa I. To su prirodni proteini koji proizvode stanice imunološkog sistema kao odgovor na, recimo, pojavu virusa. "No to sigurno nije jedini mehanizam koji je ometen", kaže Delken i naglašava da su on i njegov tim u svojim istraživanjima tek na početku.

Virusni mikro RNK omogućava virusima herpesa izbegavanje imunološkog sistema, tačnije rečeno B i T-ćelija koje eliminišu zaražene ljudske ćelije. Te ćelije prepoznaju strane proteine, recimo neki virus.

"No virusi herpesa uspevaju da uz pomoć RNK reprogramiraju ćelije domaćina i upotrebe ih u sopstvenu korist, bez da naš imunološki sistem dobije šansu da prepozna te ćelije kao zaražene", objašnjava nemački virusolog.

Od kovida 19 do herpesa i produženog kovida?

Otkriće jednog odlučujućeg virusnog mikro RNK, naučnicima nije samo omogućilo sprečavanje reaktiviranja virusa herpesa. Ta saznanja i dalja istraživanja bi takođe mogla da pomognu i u reaktiviranju latentnih ćelija u telu koje bi imunološki sistem onda mogao da prepozna i učiniti neškodljivim. "Pre transplantacije organa bilo bi dobro kada bi mogle da se isključe ćelije zaražene virusima herpesa", kaže Delken.

On i njegove kolege mogli bi svojim istraživanjima da doprinesu i u rešavanju jednog drugog problema: takozvanog produženog ili post-kovid sindroma. S obzirom na to da virusi herpesa često napadaju ionako oslabljeni imunološki sistem, naučnici sumnjaju da oni učestvuju i u različitim slikama bolesti kod pacijenata s produženim kovidom.

Ipak, iako još uvek ima više pitanja nego odgovora, sada je bar poznato nekoliko glavnih "osumnjičenih", među kojima je i HHV-6.

Izvor: nova.rs

Somborski prevoznik “Severtrans” je izdao saopštenje povodom nesreće koja se u nedelјu, 21. avgusta dogodila na autoputu kod Leskovca, u kojoj je autobus ovog preduzeća sleteo sa puta, a tom prilikom život su izgubile dve osobe. Saopštenje prenosimo u celosti:

Poštovani putnici, partneri, saradnici, poštovani predstavnici medija,
Nedelјa 21. avgust ostaće ubeležena kao najteži dan u našoj kompaniji, u saobraćajnoj nezgodi nedaleko od Leskovca, po povratku iz Grčke, učestvovalo je jedno od vozila naše kompanije. U ovoj saobraćajnoj nezgodi, povređeno je 30 osoba, nažalost, život su izgubili vodič turističke grupe i jedan putnik.

Kompletan kolektiv kompanije Severtrans Sombor AD izražava najiskernije saučešće porodici i prijatelјima preminulih putnika.
Tokom 75 godina postojanja kompanije Severtrans Sombor AD, ovo je najtragičniji događaj sa kojim smo imali situacije da se susretnemo. Protekli period aktivno smo radili na značajnom pobolјšavanju i usavršavanju sigurnosti, bezbednosti i udobnosti naših putnika. U cilјu navedenog, vozni park kompanije je značajno podmlađen, obnovlјen i uvećan. U procesu poslovanja kompanije, počeli smo sa primenom najnovijih savremenih standarda u skladu sa profesijom kojom se bavimo.

Kompanija Severtrans Sombor AD jedna je od najstarijih kompanija za prevoz putnika u Republici Srbiji i regionu, tokom svoje duge istorije kompanija je nekoliko puta u starijem i novijem periodu bila odlikovana kao bezbedna kompanija i kompanija od poverenja. Sva vozila koja aktivno učestvuju u poslovanju kompanije Severtrans, redovno su održavana i servisirana, prolaze sve neophodne provere i bezbednosne procedure pre polaska na put. Radno vreme i uslovi rada svih posada kompanije su striktno u skladu sa zdravstvenim propisima i Zakonom o bezbednosti saobraćaja Republike Srbije.
Izuzetno žalimo zbog saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovalo naše vozilo po povratku iz Grčke, u kojoj je povređeno 30 osoba i dve osobe izgubile život. Iako smo preduzeli sve mere da do ovakvih stvari ne dođe, postoje i neke više sile na koje ne možemo uticati.
Prethodnih dana su ovu tragičnu situaciju iskoristili neki predstavnici medija, koristeći se neproverenim i netačnim informacijama, pokušavajući da bombastičnim naslovima skrenu pažnju na sebe, napravili su trajnu štetu našoj kompaniji, kao i našim vozačima, iza kojih je višegodišnje iskustvo u ovom poslu. Želimo da verujemo da iza svih neproverenih informacija, svedočenja anonimnih putnika, ne stoji zla namera, već samo želјa za postizanjem većeg tiraža.
Kompanija Severtrans Sombor AD kao društveno odgovorna kompanija će učiniti sve što je u našoj moći da se otkrije uzrok nezgode, sve medije molimo da se i pored dosadašnjih pisanja, suzdrže širenja različitih informacija u cilјu preciznog informisanja javnosti i neometanja istrage koja je u toku.
Kompanija Severtrans Sombor AD će i dalјe nastojati da primenjuje najviše standarde u poslovanju i da bude vaš pozdan partner za sva putovanja.

Hvala svima na razumevanju.
Severtrans Sombor AD

Mediji su raanije objavili da je vozaču M. Ž. (57), koji je upravlјao autobusom određen pritvor nakon saslušanja u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu. U saopštenju Tužilaštva se navodi da je vozač osumnjičen da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

“Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu priveden je M. Ž. iz Stanišića, kod Sombora, koji je, po odobrenju Osnovnog javnog tužioca, zadržan zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, u vezi sa saobraćajnom nezgodom koja se dogodila 21. avgusta kod mesta Pečenjevce. Nakon saslušanja osumnjičenog, Osnovnom sudu u Leskovcu stavlјen je predlog za određivanje pritvora, koji je od strane Osnovnog suda i određen”, navodi se u saopštenju.

Izvor: Radio Dunav

Na svim vodama i kanalima kod nas krivolov je višedecenijski problem, krade se sva vrsta ribe, a najisplativiji u sivoj zoni je šaran, smuđ i som kada je reč o krivolovu na stotinjak kilometara vodovodne kanalske mreže u Somboru i okolini. Ribočuvari JVP “Vode Vojvodine” kažu da su zahvaljujući savremenim čamcima sa sonarima u mnogo čemu doskočili dovitljivim kradljivcima ribe.
Savremena oprema u mnogo čemu doprinela je tome da ribokradice budu češće uhvaćene na delu nego ranijih godina, ističu ribočuvari “Voda Vojvodine” i dodaju da posao ima i svojih opasnosti kada se suoče licem u lice sa ribokradicama, neretko bude vrlo neprijatnih situacija.

Saša Marjanović, ribočuvar JVP “Vode Vojvodine”: “Dešavalo se svašta na terenu, gađali su nas ciglama sa mostova, pretili, zvali nas telefonima, pa su čak stavljali i žilete na mreže kako bi se mi prilikom vađenja tih mreža i alata isekli šake, ali kako smo se mi osavremenili oni su prestali, sve je manje ribokrađe, a mi smo svakog dana na terenu. Desi se da ih jurimo, a magla je takođe njihovo vreme, jer misle da su neuočljivi, pa kradu”.

Dalibor Radmilović, ribočuvar JVP “Vode Vojvodine”: „Bilo je zaista neprijatnih situacija, ali sve smo uspeli da rešimo. Na nekim terenima zaplenimo i oko tonu ribe, riba se vraća u svoje stanište, a ono što je oštećeno se dalje procesuira. Većinom ribokradice koriste gume i to one od traktora koje se naduvaju i rade na vodi, jer lako koordiniraju. Na ovom našem terenu najveći problem bio je Prigrevica,Bački Monoštor i Bezdan“.

Ove godine pokrenuta je akcija ribočuvar - volonter gde je ispit položilo 27 volontera, koji su vodoprivrednom preduzeću značajna ispomoć.

Miljan Mirković, koordinator u sektoru za razvoj JVP „Vode Vojvodine“: „Teren koji kontrolišu Vode Vojvodine su Dunav od Bačke Palanke do Beške, kompletna kanalska mreža i tri zaštićena područja. Od početka godine ribočuvarska služba Vode Vojvodine uspela je da izvrši preko 2.000 kontrola na terenima koje pokrivamo i prekontrolisali smo preko 5.000 rekreativnih ribolovaca. Imamo 16 ribočuvara od kojih su tri za zaštićena područja, ali svakako to nije dovoljan broj..

I pored svih kontrola ribokradice ne miruju, a tome u prilog govori činjenica da su ribočuvari JVP „Vode Vojvodine“ od početka godine zaplenili 50 kilometara nelegalno postavljenigh mreža, a pokrenuto je 42 je prijave.

Izvor: RTV

Zamenica gradonačelnika Sombora Ljilјana Tica potpisala je danas Memorandum o razumevanju sa kompanijom „Cut collecting“ doo Novi Sad, zahvalјujući kom će Sombor postati jedan od prvih gradova u Srbiji koji će dobiti aplikaciju za prikuplјanje otpada za reciklažu.

U pitanju je aplikacija koja će omogućiti građanima, koji instaliraju aplikaciju, da jednim klikom na dugme pozovu kompaniju „Cut collecting“ da dođe na njihovu kućnu adresu i odnese otpad na reciklažu.

Prikuplјaće se plastična ambalaža, limenke i papir, koje je potrebno prethodno selektovati. Prilikom prvog dolaska po otpad, građani će dobiti džakove za naredno razvrstavanje materijala za reciklažu. Otpad koji je preuzet biće izmeren i na osnovu težine u njihovoj aplikaciji će se upisati odgovarajući broj bodova, a za određeni broj skuplјenih bodova dobijaće se nagrada.

U planu je da aplikacija počne sa radom u narednih mesec dana.

U Sportskom centru „Soko“ u Somboru, danas je počeo peti po redu Međunarodni rukometni turnir veteranki i veterana pod nazivom „Fijaker stari, u laganom ritmu“. Turnir su organizovali Ženski rukometni klub „Ravangrad“ i Muški rukometni klub „Sombor“, uz podršku Grada Sombora, Sportskog saveza grada Sombora i Sportskog centra.

Početak takmičenja zvanično je označila članica Gradskog veća, poželevši učesnicima puno uspeha, ali i dobro druženje i prijatan boravak u Somboru.

Na turniru učestvuje trinaest muških i šest ženskih ekipa iz regiona koje će odmeriti snage tokom petka i subote za kada su zakazana finala.

PU „Pčelica“ Apatin obaveštava roditelje da će se roditeljski sastanci u svim vaspitnim grupama , u svim objektima, održati u utorak, 30.09.2022. godine sa početkom u 18,00 časova, a prisustvo je obavezno.

Polazak u predškolsku ustanovu predstavlja uglavnom prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme, prvenstveno od majke, i novu životnu situaciju na koju dete treba da se prilagodi. Ovo je stresna situacija i za roditelje i za dete, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dete nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato, pa najveći broj dece burno reaguje zbog razdvajanja.

Medicinske sestre-vaspitači u jaslama i vaspitači u vrtićima su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu. Adaptacija dece je očekivani proces, posebno u septembru mesecu, za koji se prave posebni planovi i osmišljavaju aktivnosti kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i što pre naviklo na kolektiv.

Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija drugačija – dete mora da deli pažnju vaspitača, prostor, igračke i mnogo čega drugog. Tok prilagođavanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, kao i od porodične atmosfere. Lakše se prilagođavanju deca koja su zdrava, fizički snažna, koja imaju bogata i raznovrsna socijalna iskustva pre dolaska u kolektiv, deca čiji roditelji imaju pozitivan stav prema vrtiću .

Istovremeno, adaptacija zavisi i od opštih uslova života i rada u samim jaslama ili vrtiću (opremljenosti potrebnim sredstvima, stručne osposobljenosti i karakteristika ličnosti medicinskih sestara-vaspitača ili vaspitača, broja dece u vaspitnoj grupi i drugih činilaca).

Obično se u stručnoj literaturi navode tri osnovna tipa adaptacije: lakaadaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.

Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od mesec dana boravka u kolektivu, dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju. Adaptaciju srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do dva meseca boravka u vrtiću ili jaslama, tokom kojih dete uporno odbija dolazak u kolektiv.

Teška adaptacija se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije (česta odsustva iz kolektiva, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji i sl.). U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (medicinska sestra–vaspitač / vaspitač, roditelji i stručni saradnici) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu.

Tokom perioda adaptacije može se očekivati odbijanje hrane ili prejedanje, odbijanje spavanja, često buđenje, probavne smetnje, česte prehlade, ali i plač, agresivno ponašanje ili povlačenje. Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv.regresija, što znači da su se kod deteta pojavili oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju npr. sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje. Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije i ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini.

Adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti. Posebnu pažnju treba obratiti na povučenu decu koja obično tiho sede u nekom kutku i ne pokazuju nikakvu inicijativu. Najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije. Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i njeno trajanje skratiti primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece i postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima.

Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:

• da kod kuće razgovaraju o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu,
• da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom...),
• da planiraju odsustvo sa posla dok je dete na adaptaciji,
• da upoznaju vaspitače / medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta,
• da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić,
• da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu,
• da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću,
• da rastanke u vrtiću učine kratkim, jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti,
• da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti,
• i da uvek održe svoju reč!

Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. Ključ uspešnosti nalazi se u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji roditelja i vrtića.

U Srbiji će se od sledeće godine u svim porodilištima za novorođenu decu raditi skrining i na spinalnu mišićnu atrofiju, što znači da će četiri retke bolesti spadati u obavezni skrining u svim porodilištima, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.

Pilot studija je krenula u aprilu u porodilištu Narodni front i traje godinu dana, podsetila je.

„Kada je u pitanju spinalna mišićna atrofija, taj projekat se radi za svu novorođenu decu u porodilištu GAK „Narodni front“, ali je država odlučila da od sledeće godine uvrsti i tu bolest u obavezni skrining novorođenčadi“, navela je.

Ona je podsetila da je od juna prošle godine za novorođenu decu uveden skrining o trošku države za tri retke bolesti – cističnu fibrozu, fenilketonuriju i hipotireodizam, što se radi u svim porodilištima u Srbiji.

Najavila je i koje genetske analize će se raditi o trošku države, a koje će se i dalje slati u inostranstvo. Pogledajte video:

„Najnovije i najsavremenije metode smo uveli od juna 2021. godine, a to su tzv. postnatalni mikroerej – posebne genetske analize za razne genetske bolesti i najsavremenija metoda koja predstavlja revoluciju u molekularnoj genetici u poslednje vreme, a to je tzv. NGS ili sekvencioniranje gena“, rekla je Škodrić.

Navela je da se u našoj zemlji za sada radi sekvencioniranje od 2.500 do 3.000 gena, ali da je sa Institutom za molekularnu genetiku ugovoreno da se do kraja ove ili početkom sledeće godine to radi na čak 30.000 gena što znači ispitivanje čitavog egzoma.

Dodala je da će to biti o trošku države i napomenula da se za sada ispitivanje čitavog egzoma, u slučaju kada postoji sumnja, šalje u inostranstvo.

Škodrić je rekla da postoje genetske analize koje će se i dalje slati u inostranstvo i da je to odluka struke zato što, pojasnila je, postoje slučajevi retkih bolesti koje su toliko retke da se sa njima kvalitetno i krajnje stručno može raditi samo u dva ili tri referentna centra u svetu, i da sve zemlje šalju slučajeve u te centre, te da ćemo tako i mi.

Nabavljena najkvalitetnija vakcina za grip, stiže 1. oktobra

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić izjavila je da je o trošku države nabavljena najkvalitetnija vakcina protiv sezonskog gripa koja će, kako je najavila, da stigne prvog oktobra.

„Završen je postupak javne nabavke za vakcine protiv sezonskog grupa. Nabavljena je o trošku države četvorovalentna, najkvalitetnija vakcina i to vakcina (francuskog proizvođača) „Sanofi Paster“ u količinama od 373.360 doza“, rekla je Škodrić za Tanjug.

Od 2023. biće uveden sistem za integraciju državnog i privatnog zdravstva

U Srbiji će početkom sledeće godine biti uveden novi informacioni sistem koji će omogućiti integraciju privatnog i državnog zdravstva, kako bi se obezbedile sve informacije o pacijentu, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

Ona je za Tanjug najavila i da će u narednih mesec dana biti dostupna aplikacija putem koje se može doći do svih informacija do kojih građani trenutno mogu da dođu jedino odlazeći na šalter RFZO - Poše N1.