Sombor.info

Petu prvenstvenu pobedu, prvu u novoj godini, ostvarili su sinoć košarkaši kraljevačke Sloge pred svojim navijačima.

U bez dileme najboljoj partiji ove sezone „beli“ su u okviru 16. kola Košarkaške lige Srbije na parketu nove hale sportova kraj Ibra ubedljivo savladali Džoker iz Sombora sa 102:69 (23:12, 28:23, 29:23, 22:11) i tako zabeležili važan trijumf u borbi za opstanak u elitnom društvu.

U šuterski veoma raspoloženoj Slogi najefikasniji je bio Simeunović sa 21 poenom, a u stopu su ga pratili američki internacionalci Kangu sa 20 i Heris sa 19, dok je njihov sunarodnik Dejvis sa 15 poena bio najefikasniji u redovima Somboraca.

U narednom 17. kolu Kraljevčanima predstoji gostovanje Spartaku u Subotici, dok će Džoker u Užicu gostovati ekipi Slobode.

Izvor: novosti.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 189. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 12 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je utvrdilo predloge rešenja o davanju saglasnosti na pravilnik o trećim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Prostor“, petim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Vodokanal“, drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Zelenilo“ i drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Čistoća“ Sombor. Pored toga, utvrđen je i Predlog rešenja o davanju saglasnosti na program rada Turističke organizacije grada Sombora za 2024. godinu, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju za 2024., kao i program rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za 2024. godinu.

Gradski većnici su usvojili Finansijski plan Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine za 2024. godinu po Programu „Polјoprivreda i ruralni razvoj“.Prema planu i programu, predviđeni budžet Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine iznosiće 192,2 miliona dinara u 2024. godini.

Na 189. sednici, članovi Gradskog veća su odobrili sredstva za sufinansiranje projekta „Svi u vrtić“, koji realizuje Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ Sombor, u iznosu od 570.000 dinara za potrebe isplate zarade i putnog troška angažovanog vaspitača u objektu vrtića u Bačkom Monoštoru. Projekat „Svi u vrtić“ je sastavni deo projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koga sprovodi Ministarstvo prosvete, a realizuje se od 2020. godine. Cilј projekta je unapređenje koordinacije i saradnje učesnika u pružanju holističkih i kvalitetnih predškolskih usluga deci i roditelјima iz najosetlјivijih društvenih grupa.

U ranu zoru Badnjeg dana, muškarci su izlazili u šumu, obično domaćin sa svojim sinovima, da poseku mladi hrast ili cer, kako bi ga uveče u spalili u ognjištu doma. Neki od ovih običaja zadržali su se i do danas.

Badnjak je mlado drvo hrasta ili cera koje se seče na Badnji jutro, kada domaćin sa svojim sinovima i unucima izlazi u šumu, pre izlaska sunca i bira najlepše drvo. Tako su i Mladen i Miladin Badža, tada petogodišnji dečaci iz sela Bilišani, kod Obrovca u Dalmaciji, ne bojeći se mraka i šume, prvi put sa ocem i dedom krenuli po svoj Badnjak.

"Išli smo u šumu, ne bojeći se ni mraka ni vuka, kako bi sa dedom odabrali Badnjak koji nam predstavlja celu godinu, bogatstvo i sreću u kući", seća se Mladen Badža iz Sombora.

"Izaberemo lepo hrastovo drvo i nosimo kući. Nekada ga je nosio na ramenu deda po starom običaju, sad nosim ja", ispričao je Miladin Badža.

"Veličine je te da se može doneti na ramenu, kako bi ga preko dana stavili ispred kuće i kako bi čekao veče da se unese u kuću", dodaje Mladen.

"Badnjak se unosi u kuću zalaskom sunca, tada se unosi i slama, stavljaju se orasi, lešnici, deca razbacuju slamu", opisuje Miladin Badža.

Badnjak valja zaseći tri puta, a iver koja pada ima poseban značaj.

"Tada bi poneli crno vino, kako bi zalili koren hrasta koji bi sekli, kako bi izraslo mlado drvo za naredne generacije. Običaj je da se okrene ka istoku, isto tako je običaj da Badnjak iz tri puta zasečemo kako bi pao opet na istočnu stranu, kako bi doneo sunčanu stranu i po nekom verovanju sreću i zdravlje u to domaćinstvo. Iver bi obično poneli u kuću i držali ga cele godine kako bi nam po nekim običajima bila srećna i blagoslovena cela godina", rekao je Mladen Badža.

Po narodnom predanju, Badnjak simboliše hrast koji su vitlejemski pastiri doneli u pećinu u kojoj se rodio Isus Hristos, kako bi ogrejali božansko novorođenče i njegovu majku.

Izvor: RTV

U Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, rečeno je za NIN u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Zbog širenja slučajeva velikog kašlja u Beogradu je krajem decembra proglašena epidemija.

Iz Batuta ističu da je najveći broj obolelih prijavljen na teritoriji Južnobačkog okruga i u Beogradu, dok je najveća učestalost obolelih u odnosu na broj stanovnika zabeležena u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.

Situacija se velikim kašljem alarmantna je i u regionu, a Hrvatska i Crna Gora redovno prijavljuju porast slučajeva zaraženih. Koliko je stanje alarmatno i u Srbiji najslikovitije pokazuje broj obolelih od ove bolesti, koja se praktično smatrala iskorenjenom, u proteklim godina. Naime, prema podacima koje je objavio RSE broj zaraženih u 2023. godini u odnosu na period između 2016. i 2019. veći je i do šest puta na nivou Srbije.

Ogroman skok primetan je i u glavnom gradu. Kada je Gradski zavoda proglasio epidemiju velikog kašlja, što je objavljeno 27. decembra, u Beogradu je 409 obolelih. Pre ove godine najveći broj obolelih bio 2018. – sa 29 registrovanih slučajeva, dok se do 2022. postepeno smanjivao i doveo do toga da na kraju pomenute godine nije bilo nijednog slučaja.

Pre samo godinu dana ništa, a sada – epidemija. Šta se dešava i kako je došlo do toga da imamo epidemiju bolesti koja je praktično zaboravljena i stavljena pod kontrolu vakcinacijom?

Šta je uticalo da se širi veliki kašalj

Kako navode iz Batuta, povećanje broja obolelih dovodi se u vezu sa padom imuniteta određenih uzrasnih grupa nakon vremenskog perioda od sprovedene poslednje revakcinacije, kao i sa smanjenim brojem vakcinisanih protiv velikog kašlja u periodu pandemije virusom korona, zbog čega je porastao broj osetljive populacije i okruženja u kom može lakše da se širi.

Dr Rsovac ističe da u kliničkoj praksi, gde radi kao pulmolog godinama, nije bilo ovakvog porasta broja slučajeva.

„Imala sam i 2017. novorođenče na intenzivnoj nezi sa katastrofalnim oblikom pertusisa, a onda devojčicu od 16 godina pre tri godine sa formom pertusisa koja je trajala četiri do pet meseci, ali nije bilo ovakvog porasta broja“, rekla je ona.

Kako je upozorila, sada su pogotovo ugrožena deca u odojačkom periodu, ali bolest se sve više javlja i među odraslima. I Radovanović ukazuje na ozbiljnije simptome kod odojčadi.

„Što je dete starije to je manja mogućnost da će se bolest pogoršati“, navodi Radovanović i dodaje da je važno da se osoba izoluje od ostatka porodice kada se dijagnostikuje veliki kašalj, a naročito ukoliko u domaćinstvu ima trudnica ili male dece.

Kada je reč o simptomima bolesti, Rsovac kaže da je početak nespecifičan kao i kod ostalih respiratornih infekcija.

„Može postojati i manja temperatura, bolnost grla, curenje nosa”, govori dr Rsovac i naglašava da važno napraviti razliku u odnosu na druge respiratorne infekcije.

“Kašalj koji počinje da se javlja se vremenom pogoršava. Kod velikog kašlja nemate da s vremenom postaje blaži, kao što je to recimo kod respiratornog sincicijalnog virusa i drugih korona virusa, prehlada I gripa koji ide sa višim temperaturama. Ovde imate jedan period kada u stvari dete kašlje sve jače, teže, zacenjuje se i to je već prelazak u drugu fazu bolesti”, ističe ona i dodaje da je najbolje kada se bolest ustanovi dok je još u početnim fazama, nakon čega lekari mogu da započnu odgovarajuću antibiotsku terapiju.

Struka da odluči šta dalje

Inače, aktuelna situacija dematovala je mišljenja da je tzv. “magareći kašalj” bolest koja je iskorenjena. To potvrđuju i naši sagovornici, dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova i epidemiolog Zoran Radovanović.

„Veliki kašalj nikada nije ni bio iskorenjen, uvek je postojao neki manji broj pacijenata na godišnjem nivou koji se sporadično javljao u prethodnih 20-ak godina, ali je više faktora uticalo na to da sada postoji taj porast broja obolelih“, ističe dr Rsovac.

I Radovanović navodi da „nikad nismo uspeli da eliminišemo bolest, a ni govora o tome da je iskorenimo“.

„Iskorenili smo velike boginje u celom svetu. Postoji i eliminacija što se dogodilo sa difterijom i tetanusom – klice su prisutne u životnoj sredini, ali zahvaljujući vakcinaciji nema osetljivih osoba, pa se i ne oboleva”, navodi Radovanović i dodaje da se veliki kašalj vraća u talasima na tri do pet godina, te da je bilo aktivnih slučajeva i prethodnih godina.

U Batutu, takođe, navode da prema epidemiološkim podacima iz zemalja Evrope situacija se „ocenjuje da nije neočekivana i neuobičajena“.

Rsovac, s druge strane, navodi da je očekuje da će struka u narednom periodu sigurno razgovarati o kalendaru vakcinacije i odlučiti da li treba još nešto da se uradi po tom pitanju, koje za sada, ostaje otvoreno.

Izvor: n1info.rs

Arnold Fjodorovič Smejanovič bio je beloruski doktor, ali i jedan od najboljih sovjetskih i evropskih neurohiruga. Preminuo je 2021. u 82. godini života, a zanimljivo je da je aktivno radio gotovo do poslednjeg dana; imao je preko 60 godina medicinske prakse. Bio je akademik beloruske Nacionalne akademije nauka i načelnik neurohirurškog odeljenja Republičkog naučno-praktičnog centra za neurologiju i neurohirurgiju u Minsku, neko ko je doslovce izveo preko 10.000 operacija na mozgu i bio spreman danonoćno da spasava živote drugih.

Svi mediji bivših sovjetskih republika rado su prenosili savete ovog lekara koji je godišnje lično radio 250 najsloženijih intervencija. Dr Smejanovič 2018, nešto više od dve godine pre smrti, dao je intervju za ruske novine "Komsomolskaya Pravda" u kom je na pitanje o tajni dugovečnosti i dobrog zdravlja dao prilično opširan, ali jednostavan odgovor.

"Sve je moguće, ako ne preterate", rekao je na početku razgovora ovaj lekar, pa nastavio:

"Čovek treba da uzima hranu koju je celog života jeo. Naši preci nisu jeli kivi ni avokado, a ja sa 80 godina i dalje jedem ono što sam jeo kada sam bio mlad. Raznolikost je važna u hrani, ali ne treba se prejedati. Žena i unuk su mi na selu, pa sam sinoć razmišljao šta bih mogao da pojedem. Popio sam čašu mleka, jer ispijanje čaše mleka jeste normalan obrok noću.

Jedem i meso i masne stvari, ali najviše od svega volim beloruske palačnike. Zašto bih sebe lišio zadovoljstva?

Ipak, ja sam se uvek mnogo kretao, ali nikada nisam bio sportista. Ako praktikujete sport, vodite računa, postoje previsoki zahtevi za telo. Treba živeti umereno, bez iscrpljujućeg stresa.

Svaka osoba ima svoju slabu tačku; nekima je u glavi, drugima su to krvni sudovi jetre ili creva. Morate da pratite svoj način života i raspoloženje. Čak i svojoj supruzi, sa kojom sam 58 godina, kada krene da mi zvoca kažem: "Razgovor na ovu temu kvari nervni sistem". Mora se živeti u zadovoljstvu, a to uključuje hranu, svakodnevnu rutinu, sastanke sa prijateljima, ja ne odbijam votku kad se nađem s njima.

Kako izgledati živahno sa 80 godina? Volite život i pronađite lepotu u svemu. Čovek, i muškarac i žena, stvoren je za ljubav. A onaj ko je ceo život svime nezadovoljan, gunđa bez razloga, taj neće dobro završiti.

Nema potrebe da se život tako često deli na "štetno" i "nije štetno". Uživajte u svakom minutu, nemojte odustajati ni od čega, ali morate da znate kada da prestanete. Zato što, u spurotnom, možete imati najbolje gene, ali prerano umreti zbog sopstvene gluposti".

"Ne dozvolite sebi da postanete ravnodušni"

U intervjuu iz 2013. za beloruski "Sputnik" dr Smejanovič je s druge strane savetovao da svako ko ima više od 40 godina mora redovno da prati stanje krvnog pritiska i da obavezno uzima lekove ako se vrednost poveća!

On je ujedno istakao da nikada nije uspeo da pronikne u sve tajne mozga, ali da jedno sigurno može da preporučo - neophodno je zaštiti mozak od dokolice.

"Nemojte da dozvolite sebi da budete lenji, inače će mozak postati oronuo. Čitajte, razmišljajte, zamišljajte, donosite odluke. Ne dozvolite sebi da postanete ravnodušni. I pokušajte da budete umereni u svemu", zaključio je on.

Izvor: blic.rs

Da li ste među njima?

Imate nešto u sebi što izluđuje muškarce ili još niste otkrili svoje tajne adute? Možda vam ovaj horoskop otkrije upravo koje je vaše tajno oružje, a žene Ovnovi i Škorpije su definitivno magneti za strastvene i žestoke muškarce.

Ovan
Ova “uštogljena” žena je magnet za muškarce koji žude za uzbuđenjima i intenzivnim putovanjima.

Zavisnike putovanja i avanturizma sigurno će privući žena Ovan, a ona pored sebe obožava da ima partnera koji neguje slične​ želje kako bi zajedno postigli savršen užitak.

Bik
Činjenica da se na Bika možete osloniti je ono što ih čini savršenim partnerima.

Bik zna što znači voleti nekoga i verovati mu, a sebe dajete potpuno osobi koju volite. Muškarci koji traže opuštene, pouzdane žene će sigurno poludeti za vama.

Blizanac
Dvostruka ličnost Device je pokazatelj muškarcu kako ga očekuju razna uzbuđenja, a upravo takve i privlačite.

Muškarci koje vi privučete su često impulsivni i spremni za nova iskustva.

Oni prate srce, i upravo su zato pronašli vas.

Rak
Senzualan, dubok i osećajan znak koji zna što znači povezati se s nekim. Rakovi jednostavno ne mare za novce i izgled, što ste osećajniji – to ste im privlačniji.

Muškarci koji postanu opsednuti vama su oni koji traže ljubav.

Lav
Vragolasti Lav može da privuče koga god poželi.

Zrač​i​ samopouzdanjem i lepotom, čak i kada je u trenerci. Nije tajna da muškarci vole žene pune samopouzdanja.

Devica
Kako je Devica proglašena najsmernijim znakom kada su u pitanju emocije, obično ne privlače senzibilne muškarce.

Devica za emotivne rasprave nema vremena. Ako je muškarac poludeo za vama, verujte to je zbog vaše lepote, inteligencije i divne duše.

Vaga
Ovaj znak zna šta znači biti u stanju da sve balansira. Prirodno je da privlačite muškarce koji traže stabilnost i mir.

Njima treba neko ko će videti svet iz njihovog ugla, te razumeti njihovu perspektivu. Vi to možete jer ste “napisali knjigu” o diplomatiji.

Škorpija
Svaka Škorpija u sebi ima jaku strast za životom, ali po njihovim uslovima. Neki će da se opeče na taj plamen vatre, ali oni koji vas razumeju će stići na vreme i ostati.

Muškarci koje privlačite teže sa čistom strašću.

Stelac
Ovaj znak ima moć koju retko ko poseduje, a to je smisao za humor; znate kako da nasmejete ljude.

Taj humor koji primećujete na sve strane je nešto što ludački privlači muškarce.

Jarac
Znak kojeg se verovatno pazite je upravo Jarac. Čovek koji je potpuno nesiguran u sebe potpuno će se prepustiti zaštiti onoga s kim je u vezi.

Sad kada smo to rekli, napomenimo kako ćete osvojiti muškarca koji stoji čvrsto na zemlji i ne traži pomoć nego partnera koji će mu biti podrška.

Vodolija
Muškarac koji se zaljubi u ženu Vodoliju često traži partnerku koja će podstaći ono vragolasto u njemu.

Kako su i one same slobodne prirode, retko sude o tuđim ponašanjima. Zato će muškarac koji poželi ženu Vodoliju sigurno tražiti prihvatanje.

Ribe
Znak koji neguje duboke misli će verovatno i u vama prepoznati nešto posebno.

Muškarci koji su u potrazi za samim sobom će poludeti za ovim znakom, piše Atma.hr.

Kada se odlučimo da kupimo polovni automobil od privatnog prodavca, postavljanje nekih pitanja vrlo je važno kako bismo bili sigurni da je vozilo ispravno.

Jutarnji list list napravio je spisak ovih važnih pitanja za prodavce polovnjaka, a ako i vi planirate da sada ili u skorijoj budućnosti kupite polovni automobil, savetujemo da ih zapamtite.

Relevenatna pitanja za prodavca pre odluke da se kupi polovni automobil
1. Zašto prodajete auto?
Pitanje koje može otkriti važne informacije o povodu prodaje, poput nedostatka prostora ili predstojećih skupih održavanja vozila.

2. Koliko dugo imate auto?

Informacija o periodu vlasništva može pružiti uvid u istoriju automobila i potencijalne probleme. Ako je reč o mesec dana, verovatno imate posla s preprodavcem koji želi brzu zaradu.

3. Gde ste nabavili auto?

Pitanje o prethodnom vlasništvu može otkriti važne informacije o istoriji vozila. Uvreženo je mišljenje da je sigurnije kupiti automobil od vlasnika koji ga je kupio u našoj zemlji nego iz uvoza jer tada o samoj istoriji vozila često nema dostupnih informacija (kilometraža, održavanje, popravke).

4. Da li je vozilo učestvovalo u saobraćajnoj nesreći i da li su obavljene neophodne popravke?

Tražite detalje o eventualnoj prethodnoj šteti i zamolite za račune popravaka.

5. Kakvo održavanje je urađeno?

Pitajte o redovnom održavanju, poput zamene ulja, rotacije guma i većih usluga preporučenih od strane proizvođača.

7. Da li je nešto veće zamenjeno na vozilu?

Informacije o zamenjenim delovima, poput guma, kočnica ili amortizera, mogu otkriti koliko je vozilo održavano u odnosu na kilometražu.

8. Da li sve na autu radi?

Pitajte prodavca o ispravnosti svih funkcija vozila pre nego što odete na probnu vožnju.

9. Da li je sva dokumentacija uključena?

Potražite servisne zapise, koji mogu pružiti uvid u redovno održavanje i povećati vrednost vozila.

Pitanja pre, tokom i nakon probne vožnje

1. Kako nešto na automobilu funkcioniše?

Nemojte se ustručavati da pitate prodavca o radu specifičnih funkcija vozila. Obratite pažnju na zvukove koje pravi polovni automobil.

3. Da li je moguće izvršiti pregled automobila kod automehaničara pre kupovine?

Razmotrite mogućnost nezavisnog pregleda vozila od strane automehaničara kojem verujete pre nego što donesete odluku da kupite dati polovni automobil.

4. Da li postoji mogućnost da se isproba polovni automobil koji je na prodaju?

Obratite se prodavcu za dozvolu probne vožnje kako biste bolje ocenili performanse vozila.

5. Da li će prodavac rešiti neki uočen problem i obavati servis vozila pre nego što ga kupite?

Ako pronađete nedostatak, razgovarajte s prodavcem o mogućnostima popravki ili servisa pre zaključenja kupoprodajnog ugovora i o čijem trošku će to da se obavi.

Izvor: danas.rs

Sveže, tek odimljene i skinute iz pušnice, mirisale su kao nijedne dotad.

Komšija mu je dao specijalitet od divlje svinje: pikantne kobasice iz domaće radinosti.

Svetozar Jovanov iz Dolova, sela udaljenog oko 40 kilometara od Beograda, uživao je u svakom zalogaju sočnog delikatesa, ne sluteći da je kobasica bila zaražena parazitom Trichinella spiralis koji izaziva bolest trihinelozu.

Bolest život mesa, kako je još zovu, opasna je za ljude i prenosi se sa životinje na čoveka.

„Samo su me zalečili, ovde izlečenja nema.

„Nisam razmišljao da takva muka može da me snađe, sve dok nisam dobio temperaturu i grčeve u mišićima“, priča Jovanov.

Zbog zaraze trihinelom, više od mesec dana proveo je u bolničkom krevetu.

Ni danas, posle osam godina, ne oseća se potpuno zdravo.

Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je u Srbiji u 2023. godini do decembra registrovano 14 slučajeva trihineloze, dok je najviše obolelih bilo 2002. godine, kada je registrovano 577 slučajeva.

Šta je trihineloza?

Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih životinja, objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut“.

„Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ali i mesne proizvode od životinja inficiranih larvama trihinele.

„Najčešće je to meso domaće svinje ili divljih životinja“, kažu u „Batutu“.

Siniša Gatarić, veterinar iz Prnjavora, u Bosni i Hercegovini, dodaje da se životinje najčešće zaraze kada pojedu bolesnog glodara.

„Larve se za kratko vreme oslobađaju u crevima, razmnožavaju i ulaze u krvotok, a onda šire po čitavom telu.

„Divlje svinje su daleko opasnije za jelo od domaćih“, kaže Gatarić.

Kada čovek pojede zaraženo meso, bolest počinje stomačnim tegobama: gađenjem, povraćanjem, bolovima i dijarejom, ističu u „Batutu“.

Larve parazita tada se još nalaze u crevima, gde se razvijaju.

„Oplođene ženke zavlače se u sluzokožu creva gde polažu jaja i ova faza može da prođe nezapaženo.

„Vreme od momenta upotrebe zaraženog mesa do prvih znakova bolesti može da traje od dva do 30 dana i to zavisi od količine koju je čovek pojeo“, kažu u „Batutu“.

Kako dodaju, krajem prve nedelje bolesti, larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišiće.

Tada počinje povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

„Čovek prvo ima simptome kao grip, slabost, malaksalost.

„Ali trihineloza je opasna jer ostavlja trajne posledice“, govori veterinar Gatarić.

Čak i kada se preleži, kaže on, larve ostaju u mišićima, učaurene do kraja života, i reaguju na svaku promenu u organizmu.

„Postoje slučajevi teških infekcija koji mogu da se završe smrtnim ishodom“, upozorava Gatarić.

Mere opreza

Obavezna veterinarska kontrola svake zaklane svinje.
Termički dobro obraditi svinjsko meso i prerađevine na visokim temperaturama.
Kupovati meso i proizvode od mesa u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnom sanitarnom i veterinarskom kontrolom, a ne na uličnim tezgama i mestima koja nisu proverena.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo

Obavezan pregled sirovog mesa

Pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina od domaćih svinja ili ulovljene divljači, potrebno je obavezno uraditi veterinarski pregled odgovarajućeg uzorka, kažu u „Batutu“.

„Zaraženo meso nije za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuje“, govore u „Batutu“.

Veterinar Gatarić kaže da je kontrolu mesa najbolje uraditi u ovlašćenim veterinarskim stanicama.

Objašnjava da se uzima parče mišića, uglavnom deo dijafragme koji se analizira.

„Nikada nisam napravio kobasice ili šunku od mesa koje nije prekontrolisano na trihinelozu.

„Rezultati stignu isti dan ili sutradan i, tek kada dobijem papir da je sve u redu, meso može da ide u preradu“, priča Srđan Erak iz Kuzmina, koji ima domaću proizvodnju specijaliteta od svinjskog mesa, za BBC na srpskom.

Svaka svinja obavezno se pregleda, dodaje Erak, jer bez pečata i potvrde – nema ni kobasica.

„Nećemo da se igramo sa ljudima.

„Kupujemo prasiće, tovimo ih i, na kraju, od njih pravimo prerađevine“, kaže Erak.

Dodaje da imaju stalne mušterije koji ih i ne pitaju za potvrdu.

Ipak, ima i onih koji žele da vide da je meso prekontrolisano.

„Najviše problema imaju ljudi koji zakolju nekoliko svinja, a ne odnesu uzorak svake na kontrolu, već misle da je dovoljno od jedne ili dve.

„Svaka svinja mora da se pregleda i tu nema dileme“, ističe Erak.

Posle sopstvenog iskustva sa trihinelozom, Svetozar Jovanov iz Dolova kaže da je dodatno oprezan da zaštiti sebe i članove porodice.

„Nikada više nisam uzeo parče svinjskog mesa, a i sa ovim ostalim sam oprezan.

„Dosta mi je i ova muka koju imam“, dodaje.

Izvor: danas.rs

Somborci su 1859. godine, zahvaljujući njihovom sugrađaninu, Кarlu Bijelickom, pre 165 godina postali bogatiji za biblioteku. Ukupno 75 godina je prošlo od osnivanja Dečijeg odeljenja ove ustanove kulture, časopis za kulturu „Dometi“ objavio je svoj prvi broj pre tačno pola veka, dok je pet godina prošlo od uručivanja prvih Bebiteka paketića.

“Uz brojne jubileje, u 2024. godini, očekuju nas i 15. Veljkovi dani, književna manifestacija koju Biblioteka priređuje od 2007. godine. Povodom jubileja, tokom januara 2024. godine, svojim starim i novim članovima umanjujemo upisninu za 50 odsto”, ističu u somborskoj Gradskoj biblioteci.

Kako dalje navode, Svečana akademija povodom 165 godina od osnivanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“ i 75 godina od osnivanja Dečijeg odeljenja, biće upriličena u petak, 19. januara, u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora. Ovaj događaj zakazan je za 18 sati, a u okviru istog nastupiće Duo Scrivo In Vento (Stanislava Vasiljević – flauta i Igor Ivić – gitara).

Izvor: radioapatin.com

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2024. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić.

Crveni krst Sombor se zahvalјuje svim sugrađanima koji su se odazvali prvoj akciji davanja krvi u ovoj godini, te pozvao i ostale da se priklјuče budućim akcijama kako bi se obezbedile potrebne količine krvi.