U Kulturnom centru „Laza Kostić” u Somboru, u subotu 4. juna biće upriličena jednodnevna manifestacija „Noć srpskog filma”. Manifestaciju organizuje Filmski centar Srbije. Osim u Somboru, u više od četrdeset kulturnih centara i bioskopa Srbije biće prikazani, tokom jedne večeri, najgledaniji domaći filmovi u 2022. godini.

Cilj manifestacije je popularizacija srpskog filma, sa akcentom na one koji su podržani na konkursima Filmskog centra Srbije, kao i želja da se savremena srpska produkcija učini inspirativnom i pristupačnom što većem broju zainteresovanih gledalaca, posebno mladima.

Filmovi koji će biti prikazani u okviru ovogodišnjeg programa su „Nečista krv”, „Toma“ i „Južni vetar 2”.

Projekcije se održavaju u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, Cena ulaznice po projekciji je 100 dinara.

Karte za projekcije mogu se obezbediti na blagajni Kulturnog centra, radnim danima, počevši od ponedeljka, 30. maja od 10 do 13 časova, kao i na dan prikazivanja, sat vremena pre projekcija.

Program:

Subota, 4. jun 2022 – Velika sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, Venac Radomira Putnika 2, Sombor

• Nečista krv -17.00 časova
  · Toma – 19.00 časova
  · Južni vetar 2 – 21.30 časova

izvor:025info.rs

Roditelji često iz najbolje namere upadaju u zamke, i umesto da smire svoju bebu i spreme je za spavanje, oni ih rasane, unervoze ili rasplaču. Većina ovih grešaka može se lako ispraviti, ali možda je bolje da saznate koje su i da ih izbegnete.

Predstavljamo 9 grešaka koje roditelji najčešće prave:

1. Beba nema ritam i navike pred spavanje

Ono što se uvek govori jeste da se bebi nametne određeni ritam još od najranijih dana. Ako beba nema nikakav raspored, ako spava gde god i kad god stigne, sigurno ćete imati probleme sa uspavljivanjem ali i čestim noćnim buđenjima. Važno je da ne zaboravite da vi pravite raspored njoj, a ne ona vama!

2. Previše aktivnosti tokom dana

Ako je beba mnogo aktivnija nego obično, to će je iscrpeti i neće moći da zaspi. Rečenice "pusti da se izmori pa da vidiš kako će spavati", kod beba nisu tačne!

3. Ignorisanje znakova umora

Vrlo je važno da znate da prepoznate znakove umora na svom detetu. Obično je to gubitak pažnje, umirivanje, a onda i trljanje okica. Ako dođe do trljanja okica, sledeći stadionje neutešan plač zbog premora, tako da je bitno da ne ignorišete ono što vam dete pokazuje.

4. Spavanje noću u osvetljenoj sobi

Da bi beba imala kvalitetan san, noću joj je potreban mrak. Sa druge strane, danju nikada ne zamračujte sobu u kojoj spava.

Tek rođena beba nema ritam, ne zna razliku između dana i noći, a na vama je da je tome naučite. Proces spavanja i budnosti kod bebe traje 3-5 meseci.

5. Kasni odlazak u krevet ili skraćivanje dnevnog spavanja

Ove dve stvari su možda nešto najgore što možete učiniti vašoj bebi. Mnogi roditelji se vode time da će dete zaspati ranije ako mu uskratite popodnevno spavanje, ili da će ustati kasnije ujutru ako ode kasnije na spavanje. Sve to je potpuno pogrešno, a može i izazvati kontraefekat.

6. Spavanje u potpunoj tišini

Nemojte nikada bebu izolovati potpuno od buke tokom spavanja jer joj to kasnije u životu može napraviti probleme sa spavanjem. Neka navikne da se nešto oko nje dešava dok spava, posebno preko dana.

izvor:bitiroditelj.com

Danas su radnici Odeljenja za mehanizaciju i održavanje Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Sombor, vršili postavljanje novih kanti za smeće na teritoriji MZ “Venac” u Somboru.

Takođe, zaposleni na poslovima održavanja parkovskog i javnog zelenila uklonili su bođoš na Apatinskom putu koji je usled elementarne nepogode napukao.

 izvor:025info.rs

Na skoro održanom plesnom takmičenju pod nazivom „Sombor Open 2022“, plesači iz škole „Jump Dance“ iz Sombora osvojili su nekoliko medalja. Naime, sa šest prvih i jednim drugim mestom, članovi ove škole su ostvarili pravo na besplatno učešće na „Sombor Open 2023“ i takođe na besplatno takmičenje u Beču, koje će se održati tokom tekuće godine.

U kategoriji Mini hip hop, prvo mesto i specijalnu nagradu su osvojili: Leon Jakšić, Sofija Devrnja, Danijel Farkaš, Nevena Trifunović, Tijana Berleković, Una Nikolić Popović, Kristina Galetin, Hana Farkaš, Sara Egić, Elena Damjanović, Miona Konjović, Anastasija Risteski i Nina Bokun.

U kategoriji Kids hip hop, prvo mestu su osvojili: Maja Miović, Milana Resanović, Mija Hazenštaub, Miljana Mastilović, Anastasija Jakšić i Anđela Ševo.
U juniorskoj konkurenciji, prvo mesto i specijalnu nagradu osvojili su: Čaba Kiš, Anđela Tripković, Sara Bala, Mia Milošević, Elena Veselinović, Marija Galetin, Milica Trkulja, Lejla Cvetković, Katja Knežević, Leila Odri i Ljubica Kostić.

Na skoro održanom plesnom takmičenju pod nazivom „Sombor Open 2022“, plesači iz škole „Jump Dance“ iz Sombora osvojili su nekoliko medalja. Naime, sa šest prvih i jednim drugim mestom, članovi ove škole su ostvarili pravo na besplatno učešće na „Sombor Open 2023“ i takođe na besplatno takmičenje u Beču, koje će se održati tokom tekuće godine.

U kategoriji Mini hip hop, prvo mesto i specijalnu nagradu su osvojili: Leon Jakšić, Sofija Devrnja, Danijel Farkaš, Nevena Trifunović, Tijana Berleković, Una Nikolić Popović, Kristina Galetin, Hana Farkaš, Sara Egić, Elena Damjanović, Miona Konjović, Anastasija Risteski i Nina Bokun.
U kategoriji Kids hip hop, prvo mestu su osvojili: Maja Miović, Milana Resanović, Mija Hazenštaub, Miljana Mastilović, Anastasija Jakšić i Anđela Ševo.
U juniorskoj konkurenciji, prvo mesto i specijalnu nagradu osvojili su: Čaba Kiš, Anđela Tripković, Sara Bala, Mia Milošević, Elena Veselinović, Marija Galetin, Milica Trkulja, Lejla Cvetković, Katja Knežević, Leila Odri i Ljubica Kostić.

Što se tiče pojedinačne konkurencije, iz „Jump Dance-a“ su se za medalje izborile juniorka Mia Milošević i u kids kategoriji Leila Odri, obe su dobile prve nagrade, a u kategoriji kids street style Milica Trkulja uzela je prvo, a Katja Knežević drugo mesto.

Koreografkinja koja je pripremala decu za nastupe je Željka Vučinić.-a“ su se za medalje izborile juniorka Mia Milošević i u kids kategoriji Leila Odri, obe su dobile prve nagrade, a u kategoriji kids street style Milica Trkulja uzela je prvo, a Katja Knežević drugo mesto.

Koreografkinja koja je pripremala decu za nastupe je Željka Vučinić.

izvor:025info.rs

Crveni krst Apatin 27.05.2022. godine u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti održana u prostorijama Narodne biblioteke ,,Miodrag Borisavljević'' u Apatinu u terminu od 9 do 12 časova.

Iz Apatinsko Crvenog krsta apeluju na dobrovoljne davaoce krvi i ostale građane da se odazovu u što većem broju ovoj humanoj akciji.

izvor:apatinskenovine.rs

Kompanija : MADA METALL
Grad: SOMBOR
Vrsta radnog odnosa : PUNO RADNO VREME
Opis posla
Zahtevi: POTREBNO POZNAVANJE CRTEZA
I ZAVARIVANJE MIG POSTUPKOM
Uslovi rada: PRIJAVA ,REDOVNA PLATA
SA MOGUCNOSTIMA NAPREDOVANJA
I OBEZBEDJEN PREVOZ DO POSLA.

JAVITE SE NA BROJ TELEFONA: +381 61 2196 358

Poput dece s poremećajem pažnje, visoko senzitivnoj deci se često dešava da im nešto lako skrene misli zato što primećuju mnogo detalja…
Visoko senzitivna deca i poremećaj nedostatka pažnje

Često me pitaju o odnosu između senzitivnosti i poremećaja nedostatka pažnje. Naizgled, postoji neka veza, dok neki stručnjaci smatraju da je kod mnoge senzitivne dece pogrešno uspostavljena dijagnoza poremećaja pažnje. Pretpostavljam kako je moguće da visoko senzitivna deca imaju pomenuti problem. Ali te dve stvari uopšte nisu iste i, na neki način su, zapravo, suprotne. Na primer, kod većine visoko senzitivne dece primećen je veći dotok krvi u desnu stranu mozga, dok je kod dece s poremećajem koncentracije suprotno – povećan je dotok krvi u levu stranu. Deca koja imaju problema sa fokusiranjem verovatno imaju veoma aktivan sistem slobodno kreni  i relativno neaktivan sistem stani i proveri 

Zbog čega onda ljudi mešaju ove dve pojave? Poput dece s poremećajem pažnje, visoko senzitivnoj deci se često dešava da im nešto lako skrene misli zato što primećuju mnogo detalja (mada, kad su veoma zadubljeni u misli, opažaju vrlo malo). Prvi slučaj se, upravo, i naziva poremećajem zato što ukazuje na opšti nedostatak adekvatnih „egzekutivnih funkcija” kao što je donošenje odluka, fokusiranje i razmišljanje o posledicama. Visoko senzitivna deca su obično dobra u svemu ovome, bar kad se nalaze u prijatnom, poznatom okruženju. Ma koji da je razlog (uzrok je nepoznat), deci s poremećajem pažnje veoma je teško da nauče da postavljaju prioritete, da se ponovo usredsrede na ono što su radili nakon što im jednom odluta pogled, ili, na primer, da budu svesni kako se nastavnik na času ne obraća njima lično.

Da ponovimo, visoko senzitivna deca, bar na neko vreme, uglavnom mogu da se isključe iz spoljašnjeg sveta kada žele ili kad moraju. Međutim, za to je potrebna mentalna energija. Stoga, još jedan razlog što visoko senzitivnom detetu može biti pogrešno uspostavljena dijagnoza poremećaja pažnje pojavljuje se ukoliko ga mnogo stvari sprečava da se usredsredi ili ako to traje duže, ili ako je dete emocionalno uzrujano i samim tim već iznutra prima previše stimulacija, pa može biti prilično uzdrmano usled spoljašnjih uticaja i ponašati se kao da je uznemireno ili „euforično.” Može se umoriti usred dugog, bučnog školskog dana zato što mu je, više nego ostaloj deci, potreban veći napor da se koncentriše. Takođe, ako se plaši da će se u određenoj situaciji pokazati lošije zato što je preterano uzbuđeno ili prima previše informacija – na primer, za vreme važnog ispita – često biva previše uznemireno i, shodno tome, zapaža neke detalje koje bi inače zanemarilo.

Nastavnici mogu ustanoviti da visoko senzitivno dete ima poremećaj nedostatka pažnje zato što to podrazumeva određene novčane olakšice, tako da učenik s takvom dijagnozom može da prima socijalnu pomoć – kao što smo rekli, neobično ponašanje se ređe objašnjava kao visoka senzitivnost. (Takođe, među stručnjacima koji proučavaju ljudski karakter, vodi se ozbiljna polemika oko toga da li je u većini slučajeva poremećaja koncentracije jednostavno reč o normalnoj varijaciji u karakteru, koja se, kao i kod senzitivnosti, pogrešno tumači. Interesantnu kulturološku diskusiju o poremećaju nedostatka pažnje možete pogledati u knjizi Ričarda Degrandprea Retalin Nation (Richard DeGrandpre), u kojoj će dosta zanimljivog pronaći i senzitivne osobe.

Spektar autističnih poremećaja

Roditelji ili pedijatar obično rano primete ukoliko dete ima ozbiljan problem. To, naravno, zavisi od dostupne zdravstvene nege budući da se problemi dece iz slojeva sa nižim primanjima ne prepoznaju tako brzo. A često je upravo rano otkrivanje od ključnog značaja za lečenje. Stoga, ukoliko ste zabrinuti zbog ponašanja svog deteta, potražite stručno mišljenje lekara. Ova knjiga nije zamena za pomoć eksperata. Možda se plašite da se vaše dete nalazi „u spektru autizma,” koji danas uključuje blagi ili atipični autizam, ranije poznat kao Aspergerov sindrom. Spektar autističnih poremećaja  podrazumeva lošu društvenu interakciju i komunikaciju kao i ograničene, stereotipne obrasce ponašanja, koji se ponavljaju, a obično se mogu uočiti do druge godine života.

Stepen spektra autističnih poremećaja izuzetno je važan. Neke osobe sa ovim poremećajem mogu pokazivati pomalo neuobičajeno društveno ophođenje i imati unekoliko neobična interesovanja. Gotovo polovina osoba sa visoko funkcionalnim spektrom autizma natprosečno su inteligentne. Iskreno govoreći, ako niste sigurni da li ponašanje vašeg deteta ukazuje na visoku senzitivnost ili na spektar autističnih poremećaja, verovatno je reč o tome da će vam dete biti visoko funkiconalno ukoliko se i u najmanjoj meri nalazi u spektru autističnih poremećaja. Dete sa spektrom autizma, takođe, može biti i visoko senzitivno. Ipak, istraživanje jasno kaže da čak ni visoka funkcionalnost nije isto što i visoka emocionalna preosetljivost. Pored razlika u strukturi mozga, visoka senzibilnost utvrđena je kod oko dvadeset odsto dece; spektar autističnih poremećaja pogađa od dva do četiri deteta na deset hiljada. Uzimajući u obzir ove podatke, visoka senzitivnost smatra se normalnom varijacijom, dok je ASD klasifikovan kao poremećaj.

Međutim, i visoka senzitivnost i visoka funkcionalnost kod autističnog spektra predstavljaju primer „neurodiverziteta.” To znači da nisu tipični i da, čak i ako obe grupe ne funkcionišu isto kao ostale, svakako ne žele da ih smatraju hendikepiranim. Tačno je da se visoka senzitivnost javlja kao normalna strategija preživljavanja kod preko stotinu vrsta, i uvek kod izrazite manjine; ali, oni sa visoko funkcionalnim spektrom autizma u nekim okruženjima, takođe, nose „strategiju opstanka“, tako što ponekad nadmašuju „neautistične.” I oni poseduju vlastito verodostojno životno iskustvo.

Neurodiverzitet se može posmatrati i iz drugog ugla, po kome je svačiji mozak različit poput otisaka prstiju. Ovde se usredsređujemo na jednu važnu karakternu crtu, ali svi mi nasleđujemo mnogobrojne osobine, što se odnosi i na visoko senzitivnu decu. Svakako, neke osobine su korisnije od drugih. U svakom slučaju, vive la différence![1]

Šta da činite ako niste sigurni

Ako ste u nedoumici, posetite tim stručnjaka koji će proceniti vaše dete. Prvo saznajte koji stručnjak je cenjen u svojoj oblasti, a neguje timski rad, a potom se raspitajte i za kolege s kojima sarađuje. Ovo može zahtevati nešto veće troškove, ali problemi s kojima se rano uhvatite ukoštac obično se mogu rešiti uz daleko manje izdatke. Potreban vam je tim stručnjaka jer pedijatri posmatraju uglavnom samo fizičke simptome ili rešenja. Psihijatar će tragati za mentalnim poremećajima, koji se mogu rešiti lekovima. Psiholog će želeti da vas nauči novim načinima ponašanja, ali može zanemariti fizičke probleme. Radni terapeut će se usredsrediti na senzomotorne probleme i rešenja; logoped će se baviti verbalnim sposobnostima; socijalni radnik će se baviti porodicom, školom i okruženjem. Udruženi, mogu postići sjajne rezultate. Može se desiti da u svakoj oblasti postoji problem kome treba posvetiti dužnu pažnju. (Po mom mišljenju, samo lekovi nikad nisu dovoljni kada su prisutne poteškoće u ponašanju kod deteta koje bi trebalo da nauči da se suoči sa svakim svojim problemom.)

Detaljne pretrage mogu trajati nekoliko nedelja, a ne nekoliko sati. Tim lekara koji procenjuje vaše dete trebalo bi da traži izveštaje od vas, detetovih vaspitača i nastavnika, kao i od ostalih stručnjaka koji su prethodno imali prilike da pogledaju vaše dete. Uzeće porodičnu anamnezu, a neko bi trebalo da osmotri vaše dete i, ako je moguće, i dete i vas zajedno. Pre svega, trebalo bi da karakter posmatraju kao deo celokupne slike i da pokažu kako su stručni za ovu oblast. Nažalost, mnogi su nestručni, i mogu napraviti ozbiljne greške.
Konačno, tokom i posle evaluacije, lekari bi trebalo da vam pružaju podršku i da vas ohrabruju. Trebalo bi da im možete verovati i poštovati ih; oni će izvršiti ogroman uticaj na život vašeg deteta. Ukoliko sumnjate u nečije mišljenje, potražite mišljenje još nekog iz ove oblasti. Lekari kod kojih odete trebalo bi i sami da vam to predlože. Nemojte ništa prihvatati naprečac osim ako za to ne postoji valjan razlog.

I zapamtite, visoko senzitivna deca su normalna deca, koja su većinom opuštena i otvorena prema onima koje poznaju dobro. Umeju da slušaju i da se izražavaju vrlo dobro. Kad su pod stresom, privremeno su nesposobna da funkcionišu normalno jer su, verovatno, veoma uzrujana. Ali, vi ih znate i kad se dobro osećaju, kad su druželjubiva, radoznala i zadovoljna sobom.
Da li treba da tražite „lek” za senzitivnost svog deteta? Ne. Na karakternim crtama se može raditi u smislu da dete može naučiti da se uklopi u datu sredinu, a roditelji mogu da nauče kako da mu pomognu u tome. Ako pokušavate da senzitivnost izlečite, uklonite ili sakrijete, najverovatnije ćete stvoriti još veće probleme. Osetljivi mladići i muškarci u našem društvu često osećaju kako moraju da kriju svoje emocije, i to ih obično skupo košta. Varijacije u naravi predstavljaju „začin života” – i, možda, najveću nadu za preživljavanje vrsta.

izvor:bitiroditelj.com

Bliži se sezona letovanja, a kako su brojne zemlje ukinule mere protiv širenja kovida, koje su dosada važile na granicama, putovanja su još lakša. Međutim, zdravstveni problemi, a među njima i problemi sa varenjem, mogu da pokvare odmor. Mogu, ali ne moraju, a naš čuveni prof. dr Vojislav perišić, gastroenterolog, savetuje kako da se spreči ova neprijatna pojava.

"Tri dana pre polaska na put uzeti probiotik, ja sam skoro razmišljao koji probiotik... Može da bude i onaj standardni, ali u mega dozi", rekao je profesor Vojislav Perišić danas gostujući u emisiji "Jutro" na TV PRVA.

"Ljudi se ZALUĐUJU pričama o MEDU, malo morgen deluje": Dr Perišić otkrio ČIME treba započinjati dan, a evo šta kaže za KAFU i RAKIJU u kombinaciji
Objasnio je zatim šta to znači mega doza: "Imate nekoliko mega doza: 20 milijardi po kapusli ili kesici, 35 milijardi i 55 milijardi. Svakako bih savetovao da se, ako se ide u zemlju visokog rizika, uzima ultrastrong doza od 55 milijardi".

Ovom ultrastrong količinom se ne ostavlja mesta u našem organizmu za patogenu bakteriju, dodao je dr Perišić, a zatim napomenuo da je pitanje "koliko probiotika dnevno" evolvirajući subjekt, pa se tako u preporukama išlo i od dva probiotika dnevno, preko tri doze do čak pet probiotika na dan (u zavisnosti od težine zdravstvenog problema).

Istakao je da se mega doze probiotika mogu uzimati i tokom letovanja kao i da taj savet važi i za decu i za odrasle.

"Nećemo pogrešiti i nemojte se plašiti", poručio je i dodao da se određenim količinama zapravo samo popunjavaju receptorna mesta za patogene.

"Enterofuril, jedno antibakterijsko i antivirusno hemijsko jedinjenje koje se ne apsorbuje, a koje ima vrlo visoku koncentraciju u našim crevnim sokovima, pa kad uđe bakterija, ona nema sposobnost da uđe u zid nego biva uništena. To treba uzimati pre odlaska u zemlje visokog rizika", naglasio je.

Njegov savet je i da se ruku obavezno peru pre jela, ali i da se pažljivo bira hrana: "posno mleko, posni sir, zeleniš, paradajz, rotkvice, zelena salata, mladi luk. Jedan paradajz ima više vitamina C od jednog limuna, a to je antiupalni vitamin".

Šta ukoliko ipak dođe do zdravstvenih smetnji?
"Ja ću reći, mnogi će sada da me stave u top, što bi rekli. Mene zovu prijatelji iz Hurgade: "Stigli smo tamo, imamo pet proliva danas i boli stomak, šta da radimo? Temperaturica je laka". Reko’ ponesite antibiotik (antibiotik druge generacije drugoj generaciji fluorohinolonskih antibiotika), to su tablete koje ubijaju sve enteralne patogene i popijte na 12 sati po dve. Posle treće doze, kunem vam se Bogom, sve je gotovo. To je terpaija za odrasle i za decu", istakao je.

Navalite na giros
Profesor je imao još nekoliko preporuka kada je u pitanju hrana pa je tako naglasio da se voće iz hotela dodatno pere, a da se giros slobodno jede.

"Giros se sprema na temperaturi od 900 stepeni, ubija svaku bakteriju. I naravno, voće prati, prati, prati... I da pripremaju sezonsku salatu na licu mesta kuvari koji imaju rukavice. Biti oprezan sa kuvanom hranom koja stoji", zaključio je.

izvor:zena.blic.rs

SOMBOR - Zgrada Crvenog krsta u Somboru, koja je građena od 1996. do 2000. godine, nakon više od 20 godina dobila je svoj konačan izgled. Tokom aprila i maja urađena je kompletna fasada.video icon
Pored fasade zamenjena je i PVC stolarija na servisu za podršku roditeljstva. Grad Sombor izdvojio je iz budžeta 3 miliona dinara za potrebe ovih radova.

"Odnos lokalne samouprave i organizacije Crvenog krsta mora biti svojevrsna simbioza jer smo zajednički angažovani na poslu otklanjanja patnje u kojoj se nalaze naši sugradjani", rekao je predsednik Crvenog krsta Vojvodine Dejan Ukropina.

"Gradjevinski radovi koji traju već nekoliko decenija, konačno su privedeni kraju. Dobili smo fasadu koja se arhitektonski uklapa u prostor ove ulice i sija u punom sjaju", kazao je rekao je predsednik Crvenog krsta Sombor Miloš Petrović.

"Mislim da je ovo kruna uspeha u 2022. godini u saradnji Grada Sombora i Crvenog krsta. Svakako se ovde nećemo zaustaviti i dalje ćemo imati zajedničke projekte, napomenuo je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Najavljeno je da će i sledeće godine Grad Sombor opredeliti sredstva za novu kapiju i parking mesta.

izvor:rtv.rs

Svaka varoš na belom svetu se često poredi sa nekom drugom, u drugoj zemlji i kulturi, pa tako i Sombor može imati svoj pandan u Austriji, zemlji sukcesoru nekadašnje zajedničke države, prostranog Habzburškog i potonjeg Austrougarskog carstva.

Bez sumnje, ako se izuzme topografija, svojim položajem na tromeđi zemalja, urbanistički, arhitektonski, kulturološki i mentalitetski njemu najsličniji bi bio Filah, drugi najveći grad u pokrajini Koruškoj, varoš za desetak hiljada stanovnika veća od njega. U kotlini omeđenoj Karavankama i Juliskim Alpama, prosečenoj mutnom Dravom, ovaj grad je zanimljiv amalgam bučnog mediteranskog mentaliteta „pokupljenog“ od susedne Italije, germanske sklonosti ka redu i poštovanju pravila, kao i slovenskog prepuštanja hedonizmu, čemu poslednjih godina i decenija pridonose i brojni doseljenici sa udaljenijih krajeva muslimanskog sveta.

Kao putna transverzala, dolina kojom dominira Filah bila je poznata još u neolitu, za svakog našeg pretka željnog da vidi šta se krije sa druge strane visokih, naizgled neprelaznih Julijskih Alpa, pa je ova ravnica ušuškana monumentalnim snegovitim vrhovima privukla i slovenska plemena, osnivače Karantanije, na koje je živ spomen i u sadašnjem germanizovanom izgovoru imena pokrajine Koruške (Karinten), baš kao što i ime same varoši vuče koren u slovenskoj reči za belo, što nikako nije slučajno, pošto i danas u njenoj okolini rade kamenolomi, uz one granita, i blistavo belog mermera. Kako bilo, tek 1060. Filah postaje trgovište, a postepeno rastući prvi put se pominje kao grad 1240. Burni Srednji i ništa manje turbulentni Novi vek je donosio brojne političke, ali i promene usled zemljotresa i požara, tek možda i najznačajnija godina,1864. u njegovom procvatu je izgradnja južnog kraka austrijske železničke pruge, kojom je konačno sigurno povezana Centralna Evropa i Italija.

Danas je Filah grad koji se pre svega opisuje kao turistička meka Koruške, koliko zbog zimskih sportova na okolnim vrhovima, toliko i zbog celogodišnjeg turizma proisteklog iz prirodnih lepota od kojih zastaje dah. Zdanja strogog centra grada, očuvana u svom iskonskom izgledu, sa habzburški širokim najznačajnijim ulicama, trgovima, bujnim perivojima i monumentalnim crkvama i državno-gradskim zdanjima, ali i sa bezbroj mediteranskih uskih ulica-prolaza do onih širih, privlače brojne, većinom domaće turiste, koji se u ovo doba godine najčešće odlučuju za duge vožnje biciklima po okolini kojom pleni nekoliko jezera ili pak za klasičan italijanski običaj, naizgled besciljnog sedenja i uživanja u baštama brojnih restorana i kafea. Prosečnom Balkancu je gotovo neshvatljiv savršen mir u kojem koegzistiraju automobili i bezbrojni biciklisti, kao i potpuno ekološki i besplatan gradski prevoz elektro-autobusima, potpuno odsustvo vozačke nervoze i uljudno ponašanje svih učesnika u saobraćaju.

Grad je gotovo besprekorno čist, ali oku posvećenijeg posmatrača ne promiče da se ne radi toliko o samom podrazumevajućem ponašanju samih stanovnika i posetilaca, već se ogromna zasluga za to može pripisati i varoškim vlastima i komunalnim radnicima. Naime, za razliku od srpske i opštebalkanske navade da se za svaki segment komunalnog posla prave posebne firme, u Filahu funkcioniše samo jedno gradsko komunalno preduzeće, koje se stara za sve. Od održavanja travnjaka i zelenila, odnošenja smeća i čišćenja ulica, parkinge, u zimskim mesecima uklanjanje snega sa ulica, održavanja vodovodne i kanalizacione mreže... sve to radi samo nekih 350 zaposlenih, dokazujući da gde ima reda, ima i rezultata.

Svega po nekoliko kilometara od granice sa Italijom i Slovenijom, Filah je leksički i kulturološki moderni Vavilon koji polako, ali konstantno povećava broj stanovnika, pa pored sveprisutnog nemačkog i engleskog, bučna ćeretanja na italijanskom smenjuju ništa manje uglađenija dovikivanja „naših ljudi“ sa bezbroj lokalno-balkanskih akcenata, dok prolazničke gusto tetovirane i obnažene noge i ruke zamenjuju burke i feredže pridošlica sa nekih drugih kontinenata.

Gradska arhitektura, gastronomska i sportsko-rekreativna ponuda ne mogu ostaviti ni jednog putnika ravnodušnim, tu su i godišnji najveći austrijski i evropski festival folklora i, sa izuzetkom SAD, najveće svetsko okupljanje ljubitelja bučnih „Harli Dejvison“ motora, ali ipak, ako bi se nešto moralo izdvojiti to je zaslepljujuća lepota okolnih visokih alpskih planinskih venaca u kontrastu sa pitominom filaške ravnice ispresecane jezerima Osiah, Zilber i Faker, Dravom i njenom pritokom Gejl. Ako pri tome imate sreće i domaćine kao što su bili naši Mihael i Valtraud Ajhman, ovu lepotu ćete najbolje videti sa preko 1.700 metara visokog izletničkog bisera, vrha Drobač. A kad ste već tamo, proslavite i kriglom domaćeg, „Filaher“ piva. Živeli!

izvor:dnevnik.rs