Sombor.info

Iz Javnog komunalnog preduzeća “Naš dom” Apatin su saopštili da je na osnovu kontrolnog izveštaja o ispitivanju vode za piće, ustavnovljeno da se voda u Kupusini može koristiti za sve namene.

Voda iz vodovoda u ovom selu je ispravna i za piće.

Srbija je deveta u svetu po broju ljudi koje izgubi na godišnjem nivou. To pokazuju statistički podaci, a pored negativnog prirodnog priraštaja za Srbiju je veliki problem i odliv mozgova.

Prva na listi je Ukrajina, pre svega zbog rata koji bukti na njenoj teritoriji, a izgubila je skoro tri miliona ljudi. Velike gubtike imaju i Japan, izgubio je više od 650.000 ljudi i Rusija, koja je izgubila oko 300.000 ljudi. Iza njih slede Italija, Kina, Liban, Bugarska, Nemačka i Srbija, prenosi N1.

Srbija izgubi više od 72.000 ljudi godišnje, što je veličina srednjeg grada u Srbiji. Ova brojka obuhvata dva podatka – negativni prirodni priraštaj, odnosno broj ljudi koji se izgubi u razlici između umrlih i novorođenih, kao i broj onih koji napuste zemlju.

Prema podacima Zavoda za statistiku, negaitvni prirodni priraštaj je oko 46.000 ljudi, dok ostatak od skoro 30.000 ljudi predstavlja one koji se iz zemlje odsele. Međutim, mnogi faktori upozoravaju da je broj ljudi koji ode iz zemlje godišnje i značajno veći od ove brojke i da se kreće između 45 i 60.000 ljudi.

Takođe, nedavni popis stanovništva pokazao je da je u periodu od 2011. do 2022. godine Srbija izgubila skoro pola miliona stanovnika. Stručnjaci upozoravaju da i te brojke nisu stvarne, već da je broj ljudi koje je Srbija izgubila i veći, jer podaci o onima koji su otišli iz zemlje nisu adekvatni.

Sitaucija u regionu je nešto bolja, pa tako Bosna i Hercegovina i Hrvatska, iako manje od Srbije, godišnje gube oko 20.000 ljudi.

Redak nebeski spektakl obasjaće noćno nebo večeras, donoseći nam nezaboravan prizor koji će se ponoviti tek za 14 godina.

Astronomi su istaknuli da se ovakva pojava dogodila poslednji put 2018. godine, a sledeću priliku za posmatranje imaćemo tek 2037. godine.

Naime, u noći na 1. august, pojaviće se prvi supermesec u augustu, a samo 30 dana kasnije, drugi pun mesec, poznat kao “plavi mesec”, prenosi N1 BiH.

Ono što čini ovaj spektakl još zanimljivijim je da će u istoj noći na nebu biti vidljivi i planete Merkur i Mars, što se retko događa. Ovaj spoj supermeseca i vidljivosti planeta biće pravi užitak za zaljubljenike u astronomiju i nebeske pojave.

Za potpuni užitak u posmatranju, biće dovoljno skloniti se od gradskih svetala i podignuti pogled prema nebu. Oni koji se nađu u prirodi, daleko od javne rasvete, biće iznenađeni koliko će dobro moći videti prirodu koju osvetljava blistava mesečina.

Zato označite datum u kalendaru i pripremite se za nezaboravan noćni spektakl kada će nas nebeske pojave oduševiti svojom lepotom i retkošću.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisalo konkurs za upis 1.100 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, mogu se prijaviti do 11. avgusta, u policijskim stanicama po mestu prebivališta.

Od 1.100 polaznika Centra za policijsku obuku, 550 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 300 saobraćajni policajac i 250 na radnom mestu granični policajac.

Za službovanje na području Policijske uprave u Somboru prima se 37 kandidata i to: 10 polaznika za radno mesto policajca, 20 za radno mesto saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda i 7 polaznika za radno mesto graničnog policajca.

Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje.

Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

Grad Sombor je po prvi put bio domaćin trenutno najpopularnijeg „mts Streetball 3h3“ turnira u okviru lige Srbije, pod pokroviteljstvom kompanije „Telekom Srbija” i „Arena Channels Group“, te Grada Sombora i somborskog Košarkaškog kluba „Džoker“.

Članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, Antonija Nađ Kosanović je ispred Grada, svojim prisustvom podržala ovu modernu i mladu sportsku smotru.

Somborski ljubitelji basketa su uživali u utakmicama turnira, sada već izuzetno popularnog i promovisanog sporta. „mts Sreetball 3h3“ lige Srbije se održava u više gradova, a predfinalna stanica lige je pripala Somboru. Turnir je održan na platou glavne ulice, na postavljenoj bini za 3×3 basket uz spektakularne LED reklame, rasvetu, ozvučenje i tribine za gledaoce. Učešće na najvećem karavanu u Srbiji uzelo je 19 ekipa. Nagradni fond za osvojeno prvo mesto je iznosio 150.000,00 dinara, za drugo mesto 70.000,00 dinara, a za treće 30.000,00 dinara. Najboljem igraču turnira, Draganu Bjelici, uručena je novčana nagrada u iznosu od 12.000,00 dinara. Na utakmici velikog finala 8. stanice u Somboru, snage su odmerili basketaši ekipa „Pirot 3×3“ i „3×3 AK Sekulić”. Pirotska trojka slavila je pobedu rezultatom 19:17. Sledeća stanica „mts Streetball 3x3“ lige Srbije je zakazana u Sokobanji.

Najbolji atletičari Srbije proteklog vikenda nastupili su na Prvenstvu Srbije za seniore/ke i Prvenstvo Srbije u višebojima za mlađe juniore/ke u atletici u Kraljevu.

Preko 200 takmičara takmičilo se u 41 discipline, a ARK Somaraton imao je svoje dve predstavnice na ovom eminentnom takmičenju.

Tijana Kabić je na trci na 5000 metara zauzela treće mesto i osvojila bronzanu medalju, iza Verice Đorđević iz AK Surčin i Izabele Mesaroš iz STU 25.maj, Beograd.

“ Temperatura od 32 stepena i jako sunce izuzetno su teški uslovi za bilo koju dugoprugašku disciplinu. Srećna sam što sam uopšte istrčala trku, a presrećna zbog ostvarenog rezultata, jer je ovo moja prva državna medalja na ovoj disciplini. Ipak, želim da napomenem da je za mene ovo pre svega trening i provera trenutne forme u okviru priprema za Berlin maraton na kom trčim za nešto manje od dva meseca” - rekla je Tijana Kabić.

Druga somborska brza dama, Damjana Perenčević, zabeležila je takođe uspešan nastup na trci na 1500 metara, gde je u veoma jakoj konkurenciji izborila šesto mesto.

Somaratonci su u subotu veče uspešno završili trke u Pančevu.
Damir Milankov je istrčao maratonsku distancu u dužiniod 42 kilometra a Zoran Nikolić, Predrag Gagić i Nedeljko Katić. istračali su polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra.

Naseljeno mesto Kolut, bio je po 26. put domaćin takmičenja u tradicionalnim sportskim disciplinama „Ličke oke“, u organizaciji Mesne zajednice „Kolut“ i stanovnika ovog naseljenog mesta, te podršci Grada Sombora.

Takmičari su odmerili snage u 8 discilina: trka u džakovima, trčanje po brvnu, vučenje kuke, pretezanje štapa, obaranje ruke, bacanje kamena s ramena, penjanje uz stožinu i nadvlačenje konopa, a učešće je uzelo jedanaest seniorskih ekipa i dve dečje ekipe.

Na prvo mesto, kao najbolja ekipa, plasirali su se „Kumovi“ iz Bačkog Brestovca, drugo mesto osvojila je ekipa pod nazivom „Krbavsko polje“ iz Koluta, dok je treće mesto zauzela ekipa „Plaščani“ iz Rastine.
U disciplini trka u vrećama prvo mesto zauzeo je Dejan Maljković, drugo Milan Prodanović, drugo mesto Aleksandar Dubaić, dok se na treće mesto plasirao Nebojša Tošić.
Što se tiče discipline skok udalj iz mesta, prva tri mesta osvojili su Milan Prodanović, i Dejan Maljković.

U disciplini hodanje po brvnu na prvo mesto plasirao se Dragan Stojsavljević, drugo mesto Mile Matijević, dok se na treće mesto plasirao Marko Trivunović.

Vučenje kuke je disciplina u kojoj su prva tri mesta osvojili Marko Jakšić, Miloš Novković i Đorđe Grahovac.

U pretezanju štapa, prvo mesto osvojio je Rade Šavija, drugo mesto Nikola Šuput, a treće Nikola Svilar.

U disciplini obaranje ruke, prvo mesto osvojio je Oliver Petraković, drugo Slobodan Kozlovački, a treće Nikola Šuput, dok su u disciplini bacanje kamena s ramena prva tri mesta osvojili Slobodan Kozlovački, Miloš Ivakić i Nikola Vorkapić.

U disciplini penjanje uz stožinu na prvo mesto plasirao se Nikola Korać, na drugo Stefan Karić, dok je treće mesto zauzeo Milan Prodanović.

U navlačenju konopa, prvo mesto zauzela je ekipa „Majkani“, drugo mesto „Krbavsko polje“, a treće „Plaščani“.

Od osamdeset mesta na Pedagoškom fakultetu u Somboru, ove godine samo trinaest studenata opredelilo se za poziv učitelja.
Od privilegovane profesije do pitanja, ko će u budućnosti da prenosi znanje novim generacijama.

55 budžetskih mesta, 25 samofinansirajućih, a samo 14 studenata ove godine počeće školovanje na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Podatak kao očiti primer da je status prosvetnih radnika u društvu direktno doveden u pitanje. Ništa bolja situaciji nije ni na ostalim fakultetima u zemlji koji su usko povezani sa profesijom prosvetnih radnika.

"Ne razvijeno obrazovanje, ne razvijano društvo, frustrirano društvo, protiv toga mora da se borimo. Alarmantna je situacija u pogledu zainteresovanosti mladih za prosvetu, to mora da se menja time što će država dodatno energije da uloži u poboljšanje i materijalno i uvažavajućeg statusa za prosvetnog radnika u društvu", rekao je profesor dr Siniša Marković.

"Učenik pretukao nastavnika", "Đaci izmakli stolicu profesorki", "Osumnjičeni za napad na nastavnika, privedeni" - neki su od naslova koje sve češće viđamo u medijima. U kom momentu je status prosvetnog radnika, sada već i bezbednost, dovedena u pitanje?

"Onog momenta kada je porodica prestala da obavlja svoju osnovnu društvenu funkciju, da vaspitava svoju decu ili svoje dete, onda su se poremetili i svi sistemi vrednosti u razvoju tog deteta. Roditelji su prezaposleni, ali koliko god da jesu, moraju da nađu vremena i načina da vaspitava, nema više baka i deka, deca su prepuštena sama sebi ili negativnim uticajima iz šire sredine", rekla je Vera Stojšić Gašparovski, predsednica Udruženja vojvođanskih učitelja.

Pored neophodne uloge porodice, sistemsko uređenje od ključnog je značaja, a kao glavni problem izdvaja se:

"Ne uvažavanje ključnih odluka koje se tiču tog perioda obrazovanja, od prvog do četvrtog razreda. Odluke se donose, obaveštavaju nas preko medija, što je nezamislivo, da vi profesionalno dobijete obaveštenje preko medija. To su vrlo čudne stvari koje su se dešavale u poslednje vreme, nadamo se da je tome došao kraj", naglasila je Gašparovski.

Pomenuti sistemski pristup, nedovoljni finansijski podsticaji, nefunkcionalnost porodice, samo su neki od očitih razloga koji dovode do nezainteresovanosti mladih ljudi za poziv učitelja. Prosvetni radnici apeluju da su promene neophodne, kako vrlo brzo ne bismo došli do pitanja ko će ove godine dočekati đake prvake.

Izvor: RTV

U više mesta u Srbiji i u regionu postignut je dogovor, na nivou škola, da se mobilni telefoni ne koriste tokom časova i velikih i malih odmora. Dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru i autor NTC programa, kaže za N1 da ta zabrana neće rešiti sve probleme, poput odsustva koncentracije i vršnjačkog nasilja kod dece, ali da je dobar put ka tome.

Pametne telefone treba zabraniti u školama, kako bi se sprečilo ometanje časova, popravilo učenje i deca zaštitila od sajber nasilja, piše u novom izveštaju Uneska. Može li apel Uneska, Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu, da promeni stanje u učionicama? Postoji li mogućnost da takvi dogovori dobiju jačinu propisa koji bi važili i za druge obrazovne institucije?

Dr Rajović kaže da „nešto mora da se uradi“.

„Imamo problem koji godinama traje i situacije koje nas upozoravaju koliko su ti mobilni telefoni štetni“, rekao je.

Pojašnjava da deca koja dugo gledaju u mobilni telefon imaju povećan stepen agresivnosti, manjak empatije, i nizak prag tolerancije.

„I kakve su to onda generacije dece?! Ako im mi ne pomognemo, pa ko će!… Države polako počinju da donose zakone i regulative da ti tableti i mobilni nisu dobri“, dodaje Rajović.

Prema njegovim rečima, pokazalo se da nisu deca problem, nego roditelji.

„Mi roditeljima treba da objasnimo da je to štetno, pa će posle oni na decu preneti. Moramo da shvatimo da je to bolest koja će biti prisutna 10, 20 godina, ti telefoni, ti dopaminski receptori, ti jaki neurohormoni, oni izazivaju bolesti zavisnosti. I kad roditelj kaže – dete se smiri kad mu dam telefon, to je znak da zavisnost postoji“, navodi.

Amsar Hadžimujović, direktor Osnovne škole „Malta“ u Sarajevu, kaže u Novom danu na N1 da je rađeno istraživanje u školi o „upaljenosti ekrana telefona kod dece“.

„Došli smo do podatka da deca koriste telefon 8+ sati dnevno, to su zastrašujući podaci. Trebalo bi osam sati da spavaju, osam sati, od toga šest do sedam sati su u školi, da su aktivna, što znači da oni sve svoje slobodno vreme i ono od sna, provode za mobilnim telefonima“, kazao je Hadžimujović.

Zabrinjava, dodaje, i informacija nekih roditelja koji su rekli da se deca do 5 sati ujutru dopisuju na vajber grupama.

Hadžimujović smatra da bi trebalo regulisati i zabraniti korišćenje mobilnih telefona barem u školama.

„A znamo da 90 posto dece svoje slobodno vreme provode uz mobilne telefone. Smanjena je koncentracija, empatija, deca su odsutna, bave se drugim stvarima, a ne nastavom“, rekao je.

U školi u kojoj je direktor mobilni su zabranjeni pre pet godina.

„Pre 4-5 godina, u pravilnik smo uveli da je zabranjeno korišćenje mobinih telefona. Ali, kada imate pritisak sa strane roditelja, gde opravdavaju upotrebu mobilnih kod dece, kako bi, kažu, bili sigurni da su u školi i da znaju gde se kreću, imate tu jednu koliziju kako objasniti roditeljima da deci u školama nisu potrebni telefoni“, ispričao je.

Kako je rekao, jedino pravo rešenje – da za sve škole, nadležno ministarstvo donese propis da je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona. Njihovo korišćenje bi trebalo dozvoliti samo iz opravdanih razloga, dodaje.

„Vratio se žamor dece“

Denis Žvorc, direktor Osnovne škole „Preradović“ u Zagrebu izjavio je da su u toj školi mobilni telefoni zabranjeni 2018. godine.

„Kada smo videli da učenici po odmorima bulje u mobilne, umesto da se druže i razgovaraju. Mobilni se drže u torbama, učenici ih ne smeju koristiti ni za vreme nastave, ni za vreme odmora. Ukoliko se učenik ‘ulovi’, dežurni učitelj im oduzima telefon i vraća krajem dana, a ako se to ponovi, uzima im se mobilni i po njega moraju doći roditelji“, priča Žvorc.

Što se njegove škole tiče, kaže, više od 90 odsto roditelja u potpunosti podržava tu odluku.

Na pitanje da li su primetili neku razliku kod dece otkad su zabranjeni telefoni u školi, Žvorc kaže:

„Promenilo se, vratio se žamor u hodnicima. Koncentracija dece je, nažalost, i dalje fleksibilna, jer učenici kad izađu iz škole, koriste mobilne kao i pre, ali što se same škole tiče, deca se više druže, više razgovaraju“.

Dr Rajović naglašava i da moramo da pomognemo deci da se izvuku iz virtuelnog sveta.

„Moramo se organizovati, posvetiti neko vreme svom detetu. Moramo i da ih vratimo na igrališta, moramo praviti nove, izazovnije parkove, da dete poželi da dođe i da iz njega ne ode, a to je moguće“, kazao je.

Prema njegovim rečima, nije problem samo vreme provedeno pred ekranima, već i sadržaj.

„Deca igraju te agresivne igrice, gde ubijaju i budi ubijani. Mozak otupljuje osećaj kod deteta. Zbog toga deca, posebno do 14 godina, moraju pažljivo koristiti telefone. A moramo i vratiti učiteljima autoritet, da i roditelji budu uvereni da ako je dete u školi, da je bezbedno, jer je tu učitelj“, rekao je Rajović.

Izvor: n1info.rs

Žene i devojčice u Somboru ne osećaju se bezbedno u javnom prostoru, pokazuju rezultati istraživanja u kome je učestvovalo oko 400 žena i devojčica iz gradskih osnovnih i srednjih škola i udruženja.

Učesnice ankete navele su da same prave strategije kretanja kroz grad i mesta koja će izbegavati kao i da prepoznaju određene zone, ulice i mesta u gradu gde imaju osećaj ugroženosti i nebezbednosti.
Mapirale su "nebezbedne" javne prostore koji bi trebalo da budu prikazani na interaktivnoj mapi Sombora na zvaničnom gradskom sajtu i navele da nemaju poverenja u nadležne institucije već da same treba da brinu o svojoj bezbednosti.
Žene i devojčice koje su učestvovale u istraživanju dale su i predloge za unapređenje bezbednosti, kao što su obezbeđivanje adekvatnog gradskog osvetljenja, održavanje visokog i niskog rastinja u gradu i češće patroliranje policije.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Sombor - bezbedan grad za žene i devojčice" koji je realizovan od oktobra 2022. do juna 2023. godine uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i ambasade Velike Britanije u Beogradu.

Bezbednost žena u javnom prostoru posmatrana je, ne samo u odnosu na njihovu fizičku bezbednost i zaštitu, već i osećanje sigurnosti i straha od nasilja.

Izvor: 021.rs