Sombor.info

Iako je moguće preterati s uzimanjem vitamina, ovaj scenario se ipak retko događa. Vitamin C, poznatiji i pod nazivom esencijalni vitamin, trebalo bi da unosimo iz okruženja – hranom ili suplementima jer naše telo ne može da ga proizvede.

Ovo je razlog zašto vrlo velike doze vitamina C, veće od dopuštenih, obično ne proizvode dodatnu korist i budući da se ne skladište u telu, nisu toksične, piše Živim.hr.

Dopuštena doza vitamina C

Dnevno bismo u svoj organizam trebalo da unesemo oko 75 mg ovog vitamina, što je moguće putem ishrane, ali i kroz suplementaciju. Dopuštena gornja granica vitamina C za odrasle iznosi 2000 mg. Sve više od toga, dokazano, može izazvati mučninu i proliv.

S unosom najčešće možemo da preteramo ako ne čitamo etikete na poleđini proizvoda. Ako uz regularnu dozu vitamina C uzimamo razne suplemente koji, između ostalog, sadrže određenu dozu ovog vitamina mogli bismo preći dopuštenu dozu i kao posledicu imati teškoće s varenjem.

Osim spomenutih problema, pojedini stručnjaci ukazali su na problem stvaranja kamena u bubregu. Švedsko istraživanje u kome je učestvovalo 23.000 muškaraca pokazalo je da su visoke doze vitamina C kod 2 posto dobrovoljaca izazvale razvitak kamena u bubregu.

Većina bubrežnog kamenja napravljena je od kalcijumovog oksalata, zbog čega postoji ideja da bi ovo hemijsko jedinjenje u vitaminu C moglo dobrineti stvaranju kamena u bubregu.

Takođe treba reći da oksalati iz vitamina C zapravo mogu nastati iz saharoze i drugih sastojaka koji se koriste pri izradi ovog suplementa. Iako je teško da ćete preterati, nikad nije na odmet da se dodatno posevetujete s stručnjakom o drugim načinima na koje dodatak vitamina C može uticati na vaše zdravlje.

Izvor: danas.rs

Dočekali ste i odmor, vreme je za pakovanje i putovanje, ali nikako vam nije do gužve i čekanja u redovima, što znači da pojedine destinacije treba izbegavati.

Naravno, ako ste pošli na more, niko vam ne garantuje kolika će gužva biti na plaži, ali ukoliko ste se odlučili za evropske gradove, tu je već poznato šta treba izbegavati.

Kompanija The Thinking Traveller pretražila je sajt TripAdvisor i na osnovu ocena i komentara poznatih atrakcija utvrdila kojih 10 je najčešće spomenuto u kontekstu gužve.

Verujemo da vas rezultati neće previše iznenaditi, jer listom dominiraju dvorci, istorijski ostaci i poznati muzeji, ali ova lista svakako bi mogla da vam pomogne.

Edinburški zamak, Edinburg
Bakingamska palata, London
Siam park, Tenerife
Kanal Grande, Venecija
Rimska kupatila, Bat
Londonska Kula, London
Luvr, Pariz
Akropolj, Atina
Britanski muzej, London
Muzej Orsej, Pariz

Treba napomenuti da su ukusi individualni i da, ukoliko želite da posetite neko od ovih mesta, verovatno ćete se uvek susresti sa gužvama, tako da morate sami odlučiti da li vam to predstavlja opterećenje ili zadovoljstvo.

Izvor: Time Out

Jeste li znali da soba u koju ste stavili ruter može biti uzrok vaših problema sa konekcijom?

Položaj je sve kada je ruter u pitanju.

Određeni objekti predstavljaju prepreku i treba ih izbegavati ako želite da održite stabilnu konekciju u celom domu, a važno je napomenuti i da su neke sobe bolje od drugih.

Nikako u kuhinju

Kuhinja je najgore mesto u koje možete da stavite ruter.

Kako ruteri emituju radio signale, kuhinjski uređaji i velike metalne površine mogu da ih apsorbuju i ometaju signal.

Mikrotalasne pećnice su posebno problematične jer koriste isti kanal od 2,4GHz kao Wi-Fi ruteri. S obzirom da mikrotalasna ima višestruko veću snagu od rutera, može da uzrokuje ozbiljne smetnje.

Zatvoreni i skučeni prostori ometaju širenje signala. Zato ruter nikad ne treba stavljati ispod stepeništa ili u podrum.

Ogledala i akvarijumi

Možda zvuči bizarno, ali akvarijumi i ogledala su veliki neprijatelji Wi-Fi signala.

Voda inhibira Wi-Fi signal, zbog toga stavljanje rutera pored akvarijuma negativno utiče na stabilnost konekcije.

Ako ruter spustite blizu ogledala, to takođe loše utiče na signal. Ogledalo u velikoj meri rasipa i izobličuje signal, a rezultat može biti konekcija oslabljena za 50 odsto.

Ogledala sadrže tanak sloj srebra ili aluminijuma. Metali su generalno dobri provodnici i zbog toga apsorbuju elektromagnetne talase iz rutera, ali i ostale signale slabijeg intenziteta, poput blututa. Pravilo je jednostavno – što je veće ogledalo, to je veći problem.

Nisu u pitanju samo ogledala, budite oprezni sa radnim površinama od nerđajućeg čelika ili bilo kojim drugim reflektujućim površinama.

Eksperti kažu i da ruter treba držati što dalje od kupatila. Osim ogledala, zidovi kupatila su isprepletani cevima koje su pune vode i koje u velikoj meri mogu da remete širenje signala.

Ne držite ruter pored prozora

Prozor ne odbija signale, ali ih rasipa, pa će tako veliki deo signala pobeći napolje i propasti. Najbolja pozicija za vaš širokopojasni ruter je negde u centru kuće, gde signal ne može da pobegne u oblasti koje ne koristite Wi-Fi.

Ruter ne treba držati ni na podu. Najbolje je da je podignuti ga makar metar od zemlje, a poželjno je i više.

Pojedini kućni uređaji mogu ometati signal

Određeni uređaji u kući mogu remetiti Wi-Fi signal. Bebi monitori, televizori i drugi uređaji su posebno problematični jer mogu prepuniti kanal i nadmetati se sa vašom internet konekcijom.

Gde je onda najbolje staviti ruter?

Preporučuje se da se ruter postavi u najcentralniju prostoriju u domu. Najbolje uzdignut na stolu ili polici. Ukoliko živite u kući na više spratova, najbolje je staviti ruter na prvi sprat.

Ruteri imaju ograničen opseg i u idealnim uslovima mogu da dobace oko 45m.

Međutim, idealni uslovi su retki i u praksi je taj domet često mnogo kraći. Svakom dodatnom preprekom, opseg se još više smanjuje. Stoga, ako živite u stanu ili kući velike kvadrature, možda vam je potreban i pojačivač signala.

Izvor: nova.rs

Konjički klub Vojvođanin objavio je na svoj instagram profilu da će u nedelju, 13. avgusta od 15 časova na Gradskom hipodromu u Somboru organizovati treći trkački dan.

U planu je održavanje deset kasačkih trka, od kojih su dva svakako najznačajnija, “96. Srpski kasački “Derby”, te “59. Pehar Somborskih novina”.

Objavljen je i raspored po trkama.

Organizator poziva sve ljubitelje konjičkog sporta da svojim prisustvom uveličaju ovaj događaj i uživaju u najavljenim trkama.

Izvor: somborsport.org

Kako je ranije najavljeno, roditeljima će ove godine biti pružena jednokratna pomoć od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, a prijava za ovu vrstu državne pomoći biće dostupna od 20. avgusta do 20. septembra, elektronski, preko portala Uprave za trezor.

Pomoć države u iznosu od 10.000 dinara nakon prijave može dobiti svako dete koje je državljanin Srbije, a koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon toga.

Potrebno je da majke unesu broj lične karte i svoj matični broj, matični broj za svako dete i da izaberu banku u kojoj žele da im pomoć bude isplaćena, a prijava će biti moguća i za samohrane očeve, koji će, osim pomenutih podataka, morati da podnesu i digitalizovanu kopiju pravosnažne sudske odluke na osnovu koje se vidi da sam obavlja roditeljsko pravo. Ista situacija je i po pitanju staratelja, koji podnose digitalizovanu kopiju pravosnažne odluke organa starateljstva kojom se dete za koje se isplaćuje novčana pomoć stavlja pod starateljstvo.

Primaocima novčane socijalne pomoći 10.000 dinara biće automatski isplaćeno, a novac će početi da se isplaćuje na račune građana 25. septembra.

Iz programa participativnog budžetiranja, projekat izgradnje pešačke staze od kraja Ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta, uz reku Mostonga, efikasno je realizovan. Tim povodom, danas su, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Saveta mesne zajednice „Gornja Varoš“ i nadzorno-tehničkim organima ispred JKP „Prostor“ Sombor, obišli završene radove u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“.

Pešačka staza je izgrađena u dužini od skoro 207 m, a širina je 1,3 m. Izvođač radova na projektu izgradnje na gorepomenutoj lokaciji je „Vojput“ d.o.o. Subotica. Ovom prilikom, stanovnici iz obližnje ulice izrazili su veliku zahvalnost Gradu Somboru na izdvojenim sredstvima u ime svih stanovnika na pobolјšanju samih uslova života. „Poseban je značaj izgradnje ove vrste saobraćajne površine za sve stanovnike jer je naš grad oličenje pešaka, kao zaštitnog obeležja našeg ravničarskog područja i veliko hvala Gradskoj upravi što su imali sluha za potrebe nas stanovnika“, istakla je jedna od stanovnica ove mesne zajednice. Gradski većnik Dojić je, isprativši ceo proces rada na izgradnji staze, iskazao zadovolјstvo efikasnošću realizacije radova, kako na ovom projektu iz participativnog budžetiranja tako i ostalim, koji su završeni u planiranom roku. Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem sredstava u svakom naselјenom mestu i mesnoj zajednici po principu većinskog izjašnjavanja stanovnika sa te teritorije.

Dugo se verovalo da je 10.000 koraka dnevno „magični broj“ potreban da biste ostali zdravi i u formi, ali nova istraživanja pokazuju da je dovoljno manje.

Analiza više od 226.000 ljudi širom sveta pokazala je da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od rane smrti iz bilo kog uzroka.

Nešto više od 2.300 koraka će biti od koristi za srce i krvne sudove, a što više koraka preduzmete, to su pozitivni efekti veći.

Svakih 1.000 dodatnih koraka iznad 4.000 smanjuje rizik od rane smrti za 15 procenata do 20.000 koraka.

Tim sa Medicinskog univerziteta u Lođu u Poljskoj i Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins u SAD-u otkrio je da hodanje koristi svim polovima i svim starosnim grupama, bez obzira na to gde žive, međutim, hodanje je najefikasnije za one ispod 60 godina.

„Sedenje može da uspori metabolizam i utiče na rast mišića i snagu, što može dovesti do bolova. Predugo sedenje može da izazove i probleme sa leđima, što je uobičajen problem za ljude koji rade u kancelarijama. Njihova leđa su stalno pod stresom i pritiskom, što dovodi do mnogih problema kasnije u životu“, rekla Hani Fajn, fitnes instruktorka.

Ona je istakla i značaj aktivnosti bez vežbanja koje takođe sagorevaju kalorije, jer sve što radimo troši energiju, od nošenja namirnica preko čišćenja kuće do šetnje dok razgovaramo telefonom.

Hodanje snižava krvni pritisak, jača mišiće koji štite kosti i povećava nivo energije, a takođe pomaže u održavanju telesne težine zdravom ishranom.

Pešačenje ima i pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Preporučuje se „skoro svima” jer blago deluje na zglobove i mišiće. Za one koji rade u kancelarijama, savetuje se da ustanu i šetaju na svakih sat vremena. Hodanje je najbolja vežba za trudnice. Preporučuje se hodanje 30 minuta svakog dana, prenosi klix.ba.

Predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva je danas onima koji na predstojećim parlamentarnim izborima budu glasali za njegovu stranku obećao da će - otići u raj.

On je na mitingu u Harareupozvao pristalice da njegovoj stranci ZANU-PF donesu „gromoglasnu pobedu“.

Mnangagva (80) koji je na vlast u toj južnoafričkoj zemlji došao pučem 2017. godine, rekao je u govoru i: „Ništa nas neće sprečiti da vladamo ovom zemljom!“.

ZANU-PF vlada u Zimbabveu već 43 godine, a izbori su zakazani za 23. avgust.

Mnangagva je pozvao građane da ne posežu za nasiljem jer je pre nekoliko dana jedan pristaša opozicije ubijen, navodno od ruku aktivista vladajuće stranke.

„Počinioci nasilja biće privedeni zakonu ni po babu ni po stričevima. Zato, kažem vam, nemojte nikada posezati za nasiljem, s takvima među vama ćemo se obračunati“, rekao je Mnangava.

Takve izjave ipak ni njega ni njegovu vlast nisu poštedele kritika međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, uključujući Amnesti internešnal i Hjuman rajts voč.

Po njihovim navodima, nezavisno od toga šta predsednik kaže, u Zimbabveu su na delu okrutni obračuni sa svakim pokušajem opozicionog rada, a Mnangagva i ZANU-PF koriste institucije poput policije i sudova da hapse svoje kritičare, zabranjuju opozicione skupove i guše svaki izazov vlastima.

Lider opozicije Nelson Čamiza rekao je prošle nedelje Asošijeted presu da se građanima preti nasilnom smrću ako ne glasaju za vladajuću partiju.

ZANU-PF je došla na vlast 1980. godine kada je bela manjina prestala da vlada tom zemljom.

Zimbabve ima istoriju krvavih izbornih procesa i 20 godina je pod sankcijama zapadnih zemalja zbog kršenja ljudskih prava još u doba dugogodišnje vladavine autokrate Roberta Mugabea, koji je umro 2019. godine.

Izvor: nova.rs

Čvarci su specijalitet koji se dobija od svinjske slanine i komadića masnog mesa. Nekada su bili super jeftini i uvek ukusni pa su se mogli naći u gotovo svakom srpskom frižideru. Čvarci su poslednjih godina postali toliko skupi da je danas, većini ljudi u Srbiji, sve teže priuštiti ih, gotovo da su postali luksuz na trpezi.

Najjeftiniji čvarci mogu se kupiti u mesarama, a njihova cena po kilogramu dostigla je cenu kilograma svinjskog buta. To znači da ovaj čuveni srpski specijalitet ne možete kupiti za manje od 800 dinara po kilogramu. Treba napomenuti i da su mesare u kojima možete pazariti čvarke po toj ceni malobrojne.

Nešto skuplji su oni koji se prodaju kao „rinfuz“ u trgovinama i njihova cena se kreće od hiljadu dinara pa naviše, za jedan kilogram, piše N1.

Međutim, ukoliko u nekom od trgovinskih lanaca posegnete za čvarcima koji su izmereni, upakovani, stoje na nekoj polici , a na njima vidite ime nekog poznatijeg brenda ili proizvođača mesa i mesnih prerađevina, možete se šokirati. Jer cena po kojoj neki prodaju čvarke prelazi i četiri hiljade dinara za kilogram.

I dok za kilogram „firmiranih“ duvan čvaraka treba izdvojiti više od 4 hiljade dinara, uvoznu svinjsku, suvu, pršutu možete kupiti i za hiljadu dinara manje, a što nikada nije bilo – da je čisto meso jeftinije od masti i masnoće.

Zašto su čvarci postali tako skupi?

Dragoslav Mitić koji se bavi uzgojem prasadi i svinja u selu Slatina kod Bora kaže da je problem u tome što svinje koje se danas uzgajaju, iako debele, više nisu debele kao ranije.

„Nekada su se životinje, pa i svinje hranile kukuruzom i bile su mnogo masnije. Sada više nije tako. Svinje se hrane koncentratom kako bi brže narasle i brže stigle za preradu. Kada ih hranite koncentratom ili sa vrlo malo kukuruza onda je njihova masnoća manja pa nema ni čvaraka, a ni masti. A ukoliko želite da imate mast i čvarke onda morate dobro uhraniti svinju, a to znači pre svega kukuruzom i svime ostalim jer svinje jedu sve“, objašnjava Mitić

Sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimirović kaže za N1 da ne čudi što su čvarci tako skupi.

„Ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa, genetika u tovu svinja je decenijama usmerena na što veći procenart mesa. Izgubile su se domaće rase svinja koje sui male i slaninu. Sada se uvozi sirovina za dobijanje čvaraka. I u Evropskoj uniji postoji nedostatk sklanine jer su i oni godinama išli na selekciju kojom će dobiti što više mesnatosti“, objasnio je Budimirović.

Čvarci su nekada bili sirotinjska hrana. Danas se proizvode razne vrste čvaraka, od duvan pa sve do takozvanih hrono čvaraka. Postali su i popularni. Bez obzira na cenu koja je otišla „nebu pod oblake“, tako skupi čvarci se prodaju i još jednom potvrđuju pravilo da svaka roba ima svoga kupca.

Rubrika nekad i sad osvojila je vaša srca, možda zbog toga što mnoge poznate ličnosti izgledaju gotovo neprepoznatljivo.

Iako vam devojčica sa fotografije verovatno ne deluje poznato, ona je danas jedna od naših najtraženijih pevačica.

Rođena je 22. septembra 1995. godine u Somboru, a detinjstvo je provela u Hrvatskoj i u Bačkoj Topoli. Kao mala pokazala je talenat za pevanje, nastupala je na školskim priredbama i društvenim dešavanjima.

Pročitajte Devojčica sa slike danas slavi 50. rođendan, a izgleda kao milion dolara - Da li je prepoznajete?
Njeni roditelji Nedeljko i Borka nisu uspeli da sačuvaju brak, a njihov razvod je pevačici slomio srce.

- Ne postoji ništa teže. Konkretno, moji roditelji nakon razvoda imaju lep odnos. Patim, jer sam oduvek imala želju da moja porodica bude na okupu.

Nikada neće biti isto, uvek zamišljam kako su oni zajedno – rekla je ona svojevremeno za „Blic“ .

Pročitajte Maštao da postane pilot, ali je ljubav prema glumi bila jača - Da li prepoznajete dečaka sa slike?
Neverovatnu popularnost stekla je 2013. godine učešćem u popularnom muzičkom takmičenju "Zvezde Granda”, gde je osvojila 4. mesto. Kao nagradu je dobila pesmu Još večeras plakaću sa tobom.

Iste godine snimila je duet sa kolegom Amarom Jašarspahićem, a prvi veliki uspeh postigla je pesmom "Za nas kasno” je koja je 2015. godine birana za jedan od najvećih hitova.

Boško Karanović
Sinu nekadašnjeg tenisera Bobe Živojinovića, Filipu, je 2018. godine izgovorila je sudbonosno "da”, a godinu dana kasnije podarila mu je sina Aleksandra.

Skladna i srećna porodica njen je najveći uspeh, a sada već sigurno znate da je pevačica iz rubrike nekad i sad upravo Aleksandra Prijović.

Izvor: gloria.rs