Sombor.info

Društvene mreže i digitalna komunikacija utkani su u svakodnevicu dece školskog uzrasta. Međutim, iako interakcija putem interneta nosi brojne prednosti kao što su brža razmena informacija i lakše stupanje u kontakt, ona povlači različite vrste rizika, a jedan od najvećih je digitalno nasilje.

Stručnjaci upozoravaju da s porastom upotrebe pametnih uređaja raste i učestalost deljenja neprimerenih sadržaja bez saglasnosti, zloupotrebu fotografija i druge vidove digitalnog uznemiravanja.

Kako za Danas pojašnjava Slobodan Negić, nastavnik, analitičar i koordinator Net patrole, u poslednjih šest meseci povećan je broj prijava koje se odnose na deljenje materijala bez saglasnosti.

„Najčešće se radi o situacijama gde mladi razmenjuju fotografije u poverenju, a zatim dolazi do njihove zloupotrebe. Takođe, pojavili su se i slučajevi u kojima putem aplikacija obrađuju slike i uklanjaju odeću sa fotografisanih osoba. To je novi vid nasilja koji ranije nije bio prisutan,“ objašnjava on.

Naš sagovornik naglašava da, kada do nasilja dođe, prijava organizacijama koje se bave zaštitom dece predstavlja važan korak ka rešavanju problema, ali je neophodno i obratiti se društvenoj mreži na kojoj se incident dogodio.

„Ustaljena procedura je da nam se pošalje printskrin i prijavi Net patroli, ali i samoj mreži na kojoj se incident događa. Takođe, o nasilju treba da budu obavešteni roditelji i škola u koju dete ide“, poručuje.

Osim toga, pojašnjava Negić, treba razumeti i šta se karakteriše kao digitalno nasilje. Prema njegovim rečima, ono se može konstatovati ako postoji učestalo uznemiravanje koje ostavlja emocionalne posledice na dete.

„Nisu svi slučajevi koji se prijave nasilje samo po sebi. Digitalnim vršnjačkim nasiljem se smatra nešto što je učestalo, ponovljeno više puta i ako dete oseća emotivne posledice zbog toga. Imamo situaciju da određena deca ne reaguju na neke komentare, društvo krene da ih zadirkuje ali ona ne odgovore na to pa odustanu. Ipak, ukoliko se konstantno neko „uzima na zub“, na to se mora reagovati“, podvlači Danasov sagovornik.

Anonimnosti u digitalnom prostoru je veliki izazov

Jedan od ključnih izazova u borbi protiv digitalnog nasilja jeste i anonimnost koju pružaju lažni profili. U tom slučaju, Negić kaže da je prevencija ključna.

„Ako neko pošalje fotografiju, jednostavan način da se proveri da li je to ta osoba, je da se kaže – hajde mi pošalji ovakvu fotografiju ali stavi kažiprst leve ruke na nos. Ako je ukradena fotografija, osoba sa druge strane ne može napraviti ovu koju ste naknadno zahtevali.

Tako učimo decu da provere nečiji identitet“, podvlači Negić.

Pored toga, dodaje on, dodatne komplikacije stvara činjenica da roditelji neretko preko svog mejla deci prave profile za društvene mreže.

„Kod nas je slučaj da roditelj otvori na svoj mejl nalog na društvenim mrežama, i onda, na primer, TikTok koji ima u sebi filtere za prilagođavanje sadržaja korisniku na osnovu godina, detetu od 11-12 godina izbacuje sadržaj koji nije prikladan za njega. Veliki je pritisak na društvene mreže da se pozabave tim problemom, ali društvene mreže su biznis, komercijalno orijentisane platforme kojima je cilj da zarade pare. Zato ne možemo od industrije očekivati da zaštite dete, već će se ograditi samo koliko moraju“, upozorava koordinator Net patrole.

Devojčice češće meta

Iako meta digitalnog nasilja mogu biti oba pola, iz Alternativnog centra za devojke kažu za naš list da su digitalnom seksualnom nasilju posebno izložene devojčice i devojke.

„Iako nam je ponekad teško da to prihvatimo, jer su u pitanju deca, digitalno nasilje nije rodno neutralno. Naprotiv, brojna su istraživanja koja potvrđuju stanovište da su češće mete digitalnog nasilja devojčice“, kažu oni.

Kako dodaju, iz iskustva rada Centra u srednjim školama, najčešći oblik nasilja koji se tu javlja je sajberbuling, odnosno zlostavljanje koje je vezano za različite prakse uznemiravanja, vređanja, isključivanja ili ismevanja osobe ili grupe tokom dužeg vremenskog perioda.

„Prisutni su i različiti oblici proganjanja, koji pored pretnji sadrže i različite taktike zastrašivanja, u cilju izazivanja stresa, osećaja bespomoćnosti i samoizolacije kod mete. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste porast korišćenja različitih alata za proizvodnju takozvanih dipfejkova, što je posebno alarmantno jer ta vrsta tehnologije putem manipulacije slike ili snimka, svakoga može dovesti u situaciju nasilja“, pojašnjavaju za naš list.

Kada do nasilja dođe, kažu iz Centra, svakoj žrtvi nasilja na prvom mestu važno je obezbedi sigurnost, što podrazumeva izmeštanje iz situacije nasilja.

„Nasilje se prijavljuje policiji ili tužilaštvu, a potom slede različiti institucionalni postupci koji treba da ustanove i kvalifikuju nasilje, obezbede utvrđivanje odgovornosti i krivice i dovedu do zadovoljenja pravde. Pored osobe koja je izvršila nasilje i osobe koja je pretrpela nasilje, mnogo je aktera uključeno u ovaj proces. Ishod svakog slučaja zavisi od mnogobrojnih okolnosti, te je izuzetno važno da oni koji sprovode zakon budu senzibilisani i profesionalni, i da se značaj nasilja ne umanjuje i ne prikriva“, zaključuju iz Alternativnog centra za devojke.

Zbog porasta broja slučajeva sajber nasilja, ovaj centar izradio je i brošuru kao vodič za to kako prepoznati, kako se zaštititi i kome se obratiti u slučaju digitalnog nasilja.

„Ako neko čini da se osećaš loše, uvređeno, poniženo ili uplašeno na internetu, ako pomišljaš da ugasiš ili zaključaš nalog, velika je verovatnoća da si izložena digitalnom nasilju“, navodi se u brošuri.

Naposletku, iako deca sama mogu primeniti određene metode da se bolje zaštite na internetu, Slobodan Negić kaže da je najveća odgovornost zapravo na roditeljima, ali i na nastavnicima koji ih pripremaju za digitalno okruženje.

„Važno je imati kvalitetan uvid u to kako dete provodi vreme i na koji način koristi kompjuter kao uređaj. Kod nas ljudi uglavnom koriste smart uređaje za zabavu, mali broj ih doživljava kao kompjuter. Deca se ugledaju na roditelje, ako oni drže konstantno uređaje, i deca razvijaju loše navike. To je isto kao kada roditelj zapali cigaretu pred detetom i kaže – nemoj pušiti, to je loše“, zaključuje edukator i analitičar iz Net patrole.

Operacija kuka često je neizbežna zdravstvena procedura koja potom pacijentu donosi olakšanje.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, od početka akcije za skraćenje lista za ugradnju veštačkih zglobova smanjen je broj pacijenata koji čekaju na operacije kuka i kolena. Od oktobra 2024. u ortopedskim hirurškim salama u Srbiji se mesečno ugrađuje u proseku za 60 odsto više veštačkih zglobova nego pre toga. Očekuje se da krajem 2026. liste budu svedene na optimalni nivo čekanja na operaciju od tri do devet meseci, u zavisnosti od bolnice na čijoj listi je pacijent.

A šta sve treba znati o operaciji kuka ukoliko morate na ovaj zahvat?

Šta je zamena kuka

Zamena kuka je hirurška procedura prilikom koje hirurg protezom menja kuk ili delove kuka.

Ove operacije se u 90 odsto slučajeva rade kod odraslih starijih od 50 godina. Lekar može predložiti zamenu kuka ako bol i drugi simptomi u ovom zglobu utiču na vašu sposobnost da stojite, hodate i krećete se - piše Nova.rs.

Vrste zamene kuka

Lekari mogu da se odluče za potpunu ili delimičnu zamenu kuka.

Potpuna zamena kuka podrazumeva menjanje celog kuka protetskim zglobom i to se najčešće i radi – ovaj veliki zglob se ceo menja.

Delimična zamena kuka je dosta ređa i tad se menja samo deo kuka. Obično se primenjuje u nekim situacijama lomnjenja kuka ili kod operacije određenih vrsta tumora.

Kada je neophodna zamena kuka

Zamena kuka obično je neophodna ako pacijent teško ili nikako obavlja svakodnevne obaveze. Pre ovog zahvata obično se prvo proba sa lekovima i fizikalnom terapijom, ali u krajnjem slučaju operacija je neophodna.

Artritis je najčešći uzrok bolova u kuku i drugih simptoma koji su uzrok zamene kuka. Najčešći tipovi artritisa koji utiču na kukove su osteoartritis, reumatoidni artritis, psorijatični artritis.

Druga zdravstvena stanja i problemi koji mogu oštetiti zglob kuka su saobraćajna nesreća ili pad, displazija kuka, benigni tumori, kancer…

Procedura pre zamene kuka

Lekar će obaviti detaljan pregled i testove pre operacije zamene kuka. Proveriće simptome i trenutni opseg pokreta (koliko daleko je moguće pomeriti kuk), kao i mišiće koji drže kuk.

Moguće je da ćete pre operacije morati da uradite određena snimanja, npr. rendgen, i druge osnovne analize.

Operacija kuka

Tokom zamene kuka hirurg će ukloniti deo ili ceo kuk i zameniti ga protezom. Dobićete anesteziju pre operacije. Proteze su napravljene od različitih materijala, a među novijima i kvalitetnijima su one od keramike.

Zamena kuka obično traje par sati, a medicinsko osoblje će vas unapred pripremiti za sve.

Koje su prednosti zamene kuka

Zamena kuka je obično veoma uspešna operacija. Većina pacijenata doživi dramatično smanjenje simptoma – posebno bola i ukočenosti.

Kada se potpuno oporavite, trebalo bi da imate povećanu pokretljivost i opseg pokreta. Zamena kuka obično olakšava hodanje, penjanje uz stepenice i druge fizičke aktivnosti.

Koji su rizici ili komplikacije zamene kuka

Komplikacije od zamene kuka su retke, ali se mogu desiti.

Najčešće su: infekcije, krvni ugrušci u nogama (duboka venska tromboza) ili plućima (plućna embolija), problemi sa protezom, ukočenost u zglobu.

Koliko traje oporavak posle zamene kuka

Svako telo različito reaguje na operaciju zamene kuka. Ljudima je obično potrebno nekoliko meseci da se potpuno oporave nakon zamene kuka. Najverovatnije će vam biti potrebna fizikalna terapija neko vreme.

Na kraju, dobra stvar je to što proteze kukova traju dugo i oni kojima je ugrađen nov kuk obično žive sa njim do kraja života.

Oko 66.000 zaposlenih u institucijama EU ponovo će dobiti veće plate od aprila. Ovo je sedmo povećanje plata od početka 2022. godine.

Prošle godine, plate zaposlenih u svim institucijama Evropske unije trebalo je da porastu za 8,5 odsto, ali je Evropska komisija iskoristila takozvanu klauzulu uzdržanosti i povećala plate „samo“ za 7,3 odsto, dok će preostalo povećanje od 1,2 odsto uslediti u aprilu, piše Bild, a prenosi tportal.

Najniža osnovna plata (bez neoporezivih paušalnih iznosa) porašće sa 3.361 evro početkom 2024. na 3.645 evra neto od aprila ove godine. Najviša plata povećaće se sa 23.262 evra na 25.229 evra.

Profitiraće i članovi Evropske komisije.

Osnovna plata predsednice Ursule fon der Lajen povećana je od početka 2024. za više od 2.700 evra i sada iznosi oko 34.800 evra mesečno. Evropski komesari sada će zarađivati oko 28.400 evra, što je za 2.200 evra više.

EU inače koristi prilično komplikovanu formulu za obračun plata svojih zaposlenih. U obzir se uzimaju inflacija u Briselu i Luksemburgu, ali i kretanja plata u javnim službama država članica.

Plate se obično povećavaju jednom godišnje retroaktivno od 1. jula. Međutim, zbog visoke inflacije poslednjih godina, iskorišćena je posebna odredba pa je deo povećanja isplaćen već od 1. januara. Zbog toga zaposleni u EU od 2022. godine dobijaju povećanje plata i 1. januara i 1. jula.

Kako piše Bild, ove godine su moguća čak tri povećanja plata. Ako inflacija ne opadne, prvo će se od aprila isplatiti dodatak za 2024. godinu, sredinom godine moglo bi doći do unapred određenog retroaktivnog povećanja od januara, a kasnije i do preostalog povećanja od 1. jula.

Devinder Bains je personalna trenerica iz Engleske koja godinama unazad

Bains je u tekstu za Glamour Magazine opisala svoje iskustvo sa kreatinom. Njenu priču prenosimo u celosti:

Kao personalni trener, kreatin je suplement koji već godinama pratim. Najpoznatiji je po tome što pomaže u povećanju mišićne mase i poboljšanju performansi, pružajući telu dodatnu energiju. Iako je godinama bio uglavnom namenjen muškarcima, u poslednje vreme sve se više promoviše i ženama, zbog potencijalnih koristi koje prevazilaze fizičku spremnost – poput boljeg funkcionisanja mozga, upravljanja raspoloženjem i podrške tokom menopauze.

Prvi put sam čula za kreatin pre desetak godina, kada su ga koristili uglavnom sportisti i ljudi iz sveta fitnesa. Sama sam ga uzimala od 2015. do 2017. godine, kada sam radila na snazi i mišićnoj definiciji. Kasnije sam prestala da ga koristim jer su mi se ciljevi promenili. Nedavno sam se ponovo zainteresovala, nakon što sam čula da ima koristi i za žensko zdravlje, naročito u periodu menopauze - piše Nova.rs.

Šta je zapravo kreatin

Kreatin je jedinjenje koje se prirodno nalazi u mišićima i mozgu i igra važnu ulogu u proizvodnji energije tokom kratkih, intenzivnih napora poput sprinta ili dizanja tegova. Telo dnevno zahteva 2–5g kreatina, ali samo deo toga može da proizvede samo. Preostalo moramo uneti ishranom, najviše kroz crveno meso i ribu. Vegani i vegeterijanci ga zato često uzimaju kao dodatak ishrani.

Za razliku od proteina, kreatin se ne koristi za izgradnju mišića direktno, već za stvaranje fosfokreatina, koji pomaže u regeneraciji ATP-a – glavnog izvora energije za telo. Više ATP-a znači bolji učinak u kratkim, snažnim pokretima.

Glavne prednosti kreatina tradicionalno su bile vezane za sport: povećanje snage, mase i brzine. Danas je dokazano da pomaže i trkačima na dužim stazama jer ubrzava oporavak i podstiče obnavljanje zaliha glikogena. To znači da telo može duže da izdrži napore pre nego što „udari u zid“.

Osim toga, kreatin ima i pozitivan uticaj na mozak. Mozak troši oko 25% ukupne energije tela, a kreatin pomaže u stabilizaciji raspoloženja, poboljšanju pamćenja i koncentracije, te borbi protiv depresije i mentalnog umora. Posebno je koristan kod osoba koje pate od stresa ili nesanice.

Zašto je kreatin dobar za žene

Zbog nižih prirodnih nivoa kreatina u ženskom mozgu, suplementacija može biti korisna tokom hormonalnih promena kao što su pubertet, trudnoća, menopauza. Pad estrogena u menopauzi utiče i na smanjenu proizvodnju kreatina, pa ga dodatak može nadomestiti i doprineti očuvanju mišićne mase i gustine kostiju, što je ključno u starijem dobu.

Šta mi se desilo posle dva meseca na kreatinu

Tokom svog dvomesečnog eksperimenta sa kreatinom, pratila sam promene u brzini trčanja, oporavku i energiji. Koristila sam čist kreatin monohidrat u prahu, koji je najistraženiji i najbezbedniji. Ključ je doslednost, jer se kreatin akumulira u telu vremenom.

Nisam osetila veće promene prve tri nedelje, pa sam uvela „fazu punjenja“ od 10g dnevno tokom nedelju dana. Već u petoj nedelji primetila sam napredak: trčala sam duže, imala više snage u HIIT treninzima i mogla da radim više ponavljanja. Bolovi u mišićima su se brže povlačili, a čak su i bolovi u kolenima popustili.

Najznačajniji pomak primetila sam na mentalnom planu. Fokus i jasnoća misli su se poboljšali, čak i kada sam bila neispavana. Simptomi perimenopauze kao što su magla u glavi i dekoncentracija, znatno su se smanjili. Čak mi se i vreme provedeno na telefonu smanjilo, što je znak bolje koncentracije.

Nisam imala nuspojave, iako sam ranije imala nadutost prilikom korišćenja. Danas se preporučuju niže doze nego pre deset godina. Ipak, osobe sa problemima sa bubrezima treba da se konsultuju s lekarom pre upotrebe.

Planiram da nastavim sa unosom od 3g dnevno, jer najviše cenim kognitivne efekte. Mislim da kreatin može biti koristan i za žene koje nisu sportistkinje, ali žele da sačuvaju mišićnu masu i mentalnu bistrinu, naročito u menopauzi. Naravno, pre bilo kakve suplementacije, savetujem konsultaciju sa stručnjakom.

Stručnjaci sve češće upozoravaju na svakodnevne navike koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a da mnogi toga nisu ni svesni.

Iako se preporuke za zdrav život stalno menjaju, neke opasnosti ostaju zanemarene upravo zato što su postale deo rutine – posebno za one koji rade u kancelariji.

Prema kardiologu dr Stefanu Viliamsu, to je navika koju mnogi smatraju bezopasnom, ali u stvari može biti jednako štetna, a možda čak i štetnija, od pušenja cigareta.

Navika u pitanju je sedeći način života. Mnogi ljudi misle da su aktivni samo zato što koriste sto dok rade, na primer, ali Vilijams ističe da to nije dovoljno.

„Sedeći način života se sada smatra novim pušenjem – toliko je opasno“, rekao je za Unilad.

Čak i ako osoba stoji veći deo dana, nedostatak stvarnog kretanja i dalje ima ozbiljne posledice.

Prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, insulinskoj rezistenciji i opštem lošem zdravlju.

Šta je pokazalo istraživanje?

Kako navodi „Healthline“, istraživanje je pokazalo da je sedentarno ponašanje povezano sa više od 30 hroničnih bolesti, uključujući 112 odsto povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i 147 odsto povećan rizik od srčanih oboljenja.

Iako nije svaka studija pronašla direktnu vezu između produženog sedenja i mortaliteta, jasno je da prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, otpornosti na insulin i opštem lošem zdravlju.

Hodanje manje od 1.500 koraka dnevno i nedostatak fizičke aktivnosti mogu ozbiljno poremetiti metabolizam, čak i ako vaša ishrana ostane ista.

Promene ne moraju da budu drastične

„Ako vam je lekar dao zeleno svetlo za kretanje, ključno je da budete fizički aktivni svaki dan“, kaže dr Vilijams, dodajući da i kratka šetnja može imati pozitivan efekat.

„Healthline“ ističe da samo 22 minuta umerene do snažne vežbe dnevno može značajno smanjiti rizik od smrti, posebno kod osoba starijih od 50 godina, prenosi Index.hr.

Akcija „Mesec čistoće“ počela je ove nedelje.

Akcija obuhvata 321 ulicu u gradu, i tokom njenog trajanja, prema utvrđenom rasporedu saniraće se manje divlje deponije, a građani mogu potpuno besplatno da odlože kabasti, biorazgradivi, baštenski i manje količine građevinskog otpada.

Кako bi grad ostao uredan i nesmetano funkcionisao tokom trajanja „Meseca čistoće“, iz JКP „Čistoća“ apeluju na sugrađane da najranije 24 časa pre termina predviđenog rasporedom pripreme i iznesu otpad ispred svojih objekata. Prilikom odlaganja otpada neophodno je da se vodi računa o mogućnostima pristupa i manipulacije radnim mašinama sa otpadom, te da se otpad ne odlaže u šančeve, uz bandere, kao i na javne saobraćajnice i pešačke staze.

Akcija se sprovodi na teritoriji grada i potpuno je besplatna za sve stanovnike Sombora.

POGLEDAJTE SPISAK ULICA I DATUME ODVOZA SMEĆA

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. mart

Odbojkašice Volejstarsa u 22. kolu BPŠ Prve lige Srbije savladale su na gostovanju ekipu Novog Pazara sa 0:3 (14:25, 20:25, 18:25). Kljajićevčanke su bez problema izašle na kraj sa pretposlednjim timom lige. Ovom pobedom ostale su na šestom mestu sa 46 bodova. U sledećem kolu izabranice trenera Vladimira Karanovića odmeriće snage sa ekipom Kolubare koja je ovog vikenda poražena od ekipe Crno – Bele 011. Ovaj meč je na programu u nedelju, 30. marta od 19.30 časova. Susret je poveren sudijskom paru Strahinja Trišić/Milan Divijački.

U rangu niže (Druga liga Sever) ekipa CVS Elbraco Tehnolenda odmerila je snage sa Panonijom iz Bačke Palanke. Somborke su slavile sa 1:3 (12:25, 25:18, 10:25, 15:25). Trenutno su osmi tim lige sa 16 osvojenih bodova. Naredne rivalke biće im fenjeraš iz Pančeva koji je do sada osvojio samo jedan bod. Utakmica će se odigrati u nedelju od 16 časova u Gradskoj hali Mostonga.

Ekipa Goks In-a odigrala je dva meča tokom prethodnih dana. U zaostalom meču 12. kola Prve Vojvođanske lige Sever slavile su na gostovanju u Vrbasu sa 0:3 (20:25, 23:25, 19:25), da bi samo tri dana kasnije ugostile trećeplasiranu Suboticu od kojih su poražene sa 2:3 (25:16, 18:25, 25:15, 18:25, 15:11). Bio je ovo ujedno i prvi prvenstveni poraz lidera prvenstva.

U poslednjem kolu Goks In gostuje u Bačkom Dobrom Polju gde će odmeriti snage sa domaćom Sutjeskom. Meč je na programu u nedelju od 15.30 časova.

Muška ekipa Sombora gostovala je u zrenjaninskom Proleteru. Somborci su slavili u pet setova 2:3 (25:13, 21:25, 15:25, 25:18, 12:15). Ovom pobedom Sombor je napredovao jedno mesto na tabeli i trenutno zauzima devetu poziciju sa 21 bodom. U nedelju, od 14.30 časova u sali Sokolskog doma somborski tim će ugostiti trećeplasirano Stražilovo.

Izvor: somborsport.org

Otvaranje izložbe „S kraja na kraj Imperije. Put rimskog viteza” u četvrtak, 3. aprila u 18 časova, u okviru programa manifestacije „Godina arheologije 2025”.

U okviru programa manifestacije Godina arheologije 2025, Gradski muzej Sombor u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije otvara izložbu S kraja na kraj Imperije. Put rimskog viteza, u četvrtak, 3. aprila u 18 časova.

Izložba je posvećena novootkrivenom epigrafskom spomeniku iz zbirke Narodnog muzeja Srbije koji svedoči o karijeri rimskog viteza Marka Ulpija iz druge polovine II veka.

Autori izložbe dr Adam Crnobrnja i mr Veselinka Ninković, muzejski savetnici, uz studiozne uvide prate značenja tragova istorije koje krije ovaj jedinstveni počasni natpis na prostoru Srbije.

Spomenik je slučajno otkriven u leto 2020. godine u Beogradu, u naselju Vinča, uz put ka istoimenoj deponiji, na području arheološkog nalazišta Ošljane, Ukraden i ubrzo potom pronađen, prenet je u Narodni muzej Srbije. Pre ovog važnog otkrića, mermerni blok je imao tri života. Prvi put je korišćen tokom I veka kao baza za statuu, krajem II veka je na njegovoj donjoj strani uklesan natpis na latinskom jeziku, a tokom druge polovine III veka poslužio je kao građevinski materijal. Počasni natpis govori o civilnoj i vojnoj karijeri Marka Ulpija, koji je verovatno bio poreklom iz Beneventuma u Italiji. Služio je kao konjički oficir u rimskoj vojsci i odlikovan je za hrabrost u pohodima imperatora Marka Aurelija i Lucija Vera. Nakon završetka vojne službe, koja ga je vodila s kraja na kraj Imperije, Ulpije je postao carski službenik visokog ranga — prokurator provincije Dakije Apulensis.

Pretpostavka autora izložbe da je Marko Ulpije službu nastavio i kao prokurator u susednoj provinciji Gornjoj Meziji, pruža jedan od mogućih odgovora na pitanje: zašto je ovaj javni spomenik, podignut za njegova života i u njegovu čast, otkriven u Vinči, na teritoriji rimskog Singidunuma?

Izložena je kopija spomenika koju je za ovu priliku izradio Marko Stamenković, konzervator Narodnog muzeja Srbije.

Svi zainteresovani posetioci moći će da pogledaju izložbu do 27. aprila 2025. godine.

Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije — sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.

Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatnu mogućnost – da na dugovečnost utiče inteligencija. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati — od pamćenja do matematičke logike, piše Miss7.

U studiji iz 2024. godine, Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost sa jednom od tih osobina: verbalnom elokvencijom (merom nečijeg rečnika i sposobnosti da ga koristite).

Kako je dugovečnost povezana sa elokvencijom

Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slučajevima i do 18 godina.

Studija je merila faktore kao što su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga čini „bogatim i retkim skupom podataka“, rekao je Gisleta za Neuroscience News.

Istraživači su uzorkovali devet različitih kognitivnih testova da bi razumeli da li različiti aspekti inteligencije mogu biti bliže povezani sa dugovečnošću od drugih. Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.

Brzina percepcije je mera nečije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvrši zadatke evaluacije šablona koristeći vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera nečijeg rečnika. Epizodična memorija je mera nečije sposobnosti da se priseti i pamti lična iskustva. Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tražeći od učesnika da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.

Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim uključili su informacije o tome kako se učinak učesnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena. Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istraživača sa više univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajednički multivarijantni longitudinalni model preživljavanja.

„Danas je postalo mnogo lakše raditi ovakvu vrstu istraživanja jer ima više dostupnih podataka. Ima više ljudi koji su voljni da sarađuju. Postoje bolji alati“, rekao je Gisleta. Primenjujući ove nove alate, istraživači su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi značajno povezana sa dugovečnošću, iako objašnjenje za ovaj odnos nije jasno.

Jedna popularna teorija, objasnila je Gisleta, je da je fizičko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima. „Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, ličnosti, emocijama ili generalno biološkom, medicinskom padu“, rekao je on.

Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to složen proces koji se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti. Ovo može uključivati dugoročnu memoriju, rečnik, efikasnost i vizuelno pamćenje. Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, „radite nešto veoma zanimljivo“, rekao je.