Bračni par Jesika Kunz i Karlo Kendel iz Udruženja za zaštitu životinja iz grada Frankenthala (Nemačka), u pratnji pomoćnika gradonačelnka Atile Pribile, krajem juna, posetili su Prihvatilište za napuštene pse i mačke JKP „Čistoća“ Sombor.

Predstavnici udruženja iz Frankenthala ovom prilikom donirali su 100 kilograma hrane za pse, istakavši da su uslovi u somborskom azilu u skladu sa evropskim standardima.

Prilikom posete, Kunz i Kendel su izrazili želju da ostvare saradnju i da nastave da pomažu azil.

Ako neki od malobrojnih stranih gostiju prođe glavnom ulicom Sombora – Kralja Petra Prvog – neće imati utisak da se nalazi u Srbiji. Više od 90 odsto naziva prodavnica ispisano je na stranim jezicima. Evo primera koji se mogu videti duž samo stotinak metara pomenute ulice: „Legend World Wide”, „Opposite”, „Avanguardia”, „LaCity”, „Battery Shop”, „Bonatti”, „Mozzart Bet”, „Extreme Intimo”, „Exterra Schouter”. Među njima se uočavaju samo dva razumljiva naziva: „Apoteka” i „Menjačnica”. Ako prošetate pored izloga knjižare u susednoj ulici, pogledajte koje se knjige nude kupcima. Videćete niz dela stranih i domaćih autora koja su štampana latinicom, a u samoj knjižari retko ćete naći dela naših klasika i savremenika objavljena na ćirilici. U samoposlugama i u somborskoj pošti kupcima se nudi niz knjiga drugorazrednih stranih autora (mahom Nore Roberts, koja je za 40 godina napisala više od 225 ljubavnih romana), štampanih latinicom.

Ovdašnji živalj i sam grad naglo gube svoj identitet i mnogu su Somborci nezadovoljni ovim udarom na srpski jezik, a stanje je slično i u drugim našim gradovima. Kako sprečiti ovu najezdu na naš jezik?

Predlažem da se svakoj prodavnici ostavi pravo izbora naziva. Ako se vlasnik odluči za strani, tretiraće se kao „strana firma” i za to bi trebalo da plaća dodatni mesečni porez u iznosu od 50 do 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, zavisno od veličine poslovnog objekta. Oni vlasnici koji izaberu naziv na srpskom jeziku oslobađaju se tog izdatka. Zakon o navedenom porezu trebalo bi da donese odgovarajuće državno telo, a sav ovako prikupljen novac išao bi u fond namenjen publikovanju knjiga domaćih i međunarodnih klasika koje bi se u 75 procenata štampale ćirilicom. Neke od ovih knjiga trebalo bi besplatno deliti đacima.

Cilj ovog mog predloga je negovanje srpskog jezika.

izvor:politika.rs

SOMBORSKI filmski festival, četvrti po redu, svečano je otvoren sinoć u Atrijumu Gradske kuće u Somboru, a ovogodišnja nagrada "Specijalni Ernest" za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima pripala je glumcu Svetozaru Cvetkoviću.

Festival je zvanično počeo filmom "Strahinja Banović" Stefana Arsenijevića, a potom je na velikom platnu bila projekcija filma "Pucnji u Marseju" Gordana Matića. Tokom pet festivalskih dana biće prikazano 16 ostvarenja svrstanih u pet selekcija: Glavni program, Kad bi Sombor bio Holivud, Panorama austrijskog filma, Selekcija filmova mladih autora i Filmski matine za decu.

O nagradama "Ernest" za najbolji film i "Boer" za najboljeg glumca i glumicu odlučivaće žiri Glavne selekcije u kome će biti reditelj Milutin Petrović (predsednik žirija), glumica Sonja Kolačarić i glumac Nedim Nezirović.

Ovogodišnjim sloganom "Tragom snova Ernesta Bošnjaka" festival podseća i jasno usmerava ka delu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

- Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime - izjavila je Vesna Šašić, direktorka Somborskog filmskog festivala.

izvor:novosti.rs

U požaru, koji je izbio danas popodne uz sami nasip nedaleko od ulaza u „Zverinjak“, izgorelo je oko 2,7 hektara trave. Na lice mesta, odmah po pozivu, izašli su radnici ŠU Apatin i vatrogasna ekipa, koja je za nepun sat lokalizovala i ugasila vatru.

Za sad se ne zna šta je uzrok ovog požara. Sumnja se da ga je izazvao neki nesavesni građanin, bacivši u travu opušak ili zapaljenu cigaretu.

izvor:apatinskenovine.rs

Menja se Zakon o bezbednosti u saobraćaju, a neke od brojnih izmena ticaće se upotrebe e-trotineta i ponovljenih prekršaja zbog kojih počiniocima može biti oduzeto vozilo. Detaljno o ovome je za N1 govorio Boris Antić, profesor bezbednosti saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

Antić kaže da je zakon živa materija koja mora da se menja.

„Svaki dan smo suočeni sa različitim izazovima po pitanju bezbednosti saobraćaja. Pre 30 godina na primer nismo imali mobilne telefone, a sada imamo jednu pošast na putevima – električne trotinete. Velike diskusije u naučnim krugovima se vode na koji način treba biti regulisana upotreba električnih trotineta. Savremeni trotineti mogu da razviju brzine i do 40 na sat, nije im mesto na trotoaru“, kaže on za N1.

To je jedna od stvari, ističe, koja bi trebalo da bude regulisana novim zakonom.

„Treba da vidimo ko sme da vozi trotinet, sa koliko godina, da li će biti potreban neki test poznavanja nekih propisa, oprema, na koji način će biti korišćena… Mnoge stvari treba da budu regulisane zakonom. Infrastruktura je jedan od ključnih parametara. Ako mene pitate, električni trotinet je najsličniji biciklu, kuda se vozi bicikl, tuda se vozi i trotinet, mišljenja sam da trotinet nije nešto što treba da se vozi trotoarom“, kaže on.

Trotinet, bezbedna vožnja

„Kao što postoje sada za pešake i bicikliste, tako će biti i za one koji upravljaju električnim trotinetima. Šablon nekog normalnog civilizovanog ponašanja podrazumeva da se mi ponašamo na jedan način. U tom okviru postoje oni koji su nepopravljivi“, kaže on.

Bilo je najava i o oduzimanju vozila. Antić objašnjava o čemu se radi.

„Ljudi se plaše da će onome ko se normalno ponaša u saobraćaju biti oduzeto vozilo, ili nekom ko nekad prekrši nešto. To nije slučaj“, kaže on, a detaljnije o ovoj temi pročitajte na sajtu N1, gde se posebno isticala i upotreba pojasa na zadnjim sedištima, kao i alkohol u vožnji.

izvor:nova.rs

Svakom detetu dođe trenutak (nekada je to i faza), kada negoduje, plače i odbija ponuđenu hranu, čak i jela koja je uvek volelo. Roditelji se onda pitaju gde su pogrešili i primenjuju različite metode da bi problem rešili. Osnovno pitanje je, naravno, šta tada dati detetu da jede. Ako ono odbije hranu koja mu je ponuđena, da li ga treba ostaviti gladnim do sledećeg obroka ili mu ponuditi neko drugo jelo? Evo kojim pravilima je najbolje da se vodite:

Glavno pravilo u vezi hranjenja dece je:
Roditelj odlučuje šta će ponuditi za obrok, kada je vreme i gde je mesto obroka.
Dete odlučuje, koliko će da pojede za obrok i da li uopšte želi da jede.

Zašto je važno pridržavati se ovog pravila?
Ukoliko detetu dozvolite da samo bira hranu koju želi da jede, ono će vas testirati do krajnjih granica (što je normalno za njihov uzrast).

Pravilo koje preporučuju stručnjaci dovodi do ostvarenja važnih ciljeva, kao što su:

Biti pozitivan u vezi hrane.
Naučiti da prepoznate kada je vaše dete gladno a kada sito.
Oslanjanje na apetit (ponekad će dete biti gladnije i jesti više a ponekad samo “brljaviti” po tanjiru).
Održavati njihov prirodni ineteres za eksperimentisanje sa hranom.

Dijetetičarka Elin sater (Ellyn Satter) u svojoj knjizi “Moje dete”, kaže da će vaše dete sazreti kada je u pitanju odnos prema hrani bez obzira na njegovo čudno ponašnje u detinjstvu. Vaš je posao da mu verujete.

Ne verujete svom detetu ukoliko:
Terate ga da ostane za stolom i pojede preostalo povrće iz tanjira.
Moraju da očiste svoj tanjir.
Moraju da pojedu sve da bi dobili svoj desert.
Oslanjate se na tri glavna obroka dnevno.

Niste postavili jasne granice kada su u pitanju obroci ako:
Dajete detetu užinu kada god to hoće.
Dozvoljavate mu da se ponaša bezobrazno za stolom.
Redovno pripremate drugačiju hranu za vaše dete.
Spremni ste da u svakom momentu napravite drugo jelo ukoliko vaše dete odbije već pripremljen obrok.
Dozvoljavate da vaše dete uzima sok ili mleko kada god to ono hoće.

Borba oko jela je normalna.
Pridržavajte se svoje uloge.

Gospođa Stater veruje da ukoliko terate dete da pojede još samo jedan zalogaj, vi nemate poverenja u njega a ono misli da jelo sigurno nije ukusno kada ga terate da pojede.

Važno je da roditelji poslužuju neko “problematično” jelo češće i ukoliko u njemu uživaju, dete će pre ili kasnije početi da ga jede a posle nekog vremena će i uživati u njemu.

Šta možete učiniti:
Napravite šest manjih obroka u toku dana – tri glavna i tri mala obroka.
Rasporedite ih na svaka dva sata.
Ponudite različite namirnice za vreme malih obroka = užina. Nemojte u tom periodu da im nudite grickalice, nego voće i povrće sa proteinima (iseckanim mesom, štapićima sira ili pola jajeta) i ugljenim hidratima (krekerima ili malim parčetom hleba koje ćete namazati krem sirom ili puterom). Ovakvi mini obroci su hranljivi te ćete biti sigurni da je vaše dete sito.
Obezbedite jela za obroke koja zadovoljovaju ukus porodice i potrebe vašeg malog deteta. Meso, povrće i pirinač ispunjavaju ove uslove. Ukoliko je dete trenutno i promenljivog apetita, izabraće nešto od ponuđenog. Pošto dečiji apetit varira, redovno mu nudite “tu” namirnicu i kombinujte sa različitim jelima.
Nemojte nuditi zamensku hranu.
Za uporne “nećejede” – kada su deca gladna ne mogu dobro ni da spavaju – ukoliko su odbila večeru ili “mrljala” po tanjiru, ponudite im šolju jogurta ili mleka, kockice sira, parče hleba namazano sa krem sirom kao mini obrok pred spavanje i tako obezbedite dobar san.
Ponekad obroci prođu dobro a ponekad loše. To je sasvim u redu. Ukoliko vaše dete nije bilo pri apetitu danas, sledećeg dana će sigurno biti.

Naravno, mišljenje Elin Sater je samo jedno od mišljenja stručnjaka i mora se napomenuti da su ona neretko oprečna.

Savet više
Maloj deci je potrebno manje hrane od onoga što im mi stavljamo u tanjir. Imajte to na umu!

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Tokom letnjeg perioda i visokih temperatura, lagana i osvežavajuća hrana je naš prvi izbor. Tada jedemo više voća i povrća i osećamo se bolje, energičnije i zdravije.

Svi znamo da je voće važan deo ishrane. Odličan je izvor vitamina, minerala, antioksidanata i vlakana, koji su sa nutritivne tačke gledišta neophodni za normalno funkcionisanje organizma i mogu pomoći u smanjenju rizika od raka, srčanih oboljenja i dijabetesa.

Međutim, postoji debata o tome kada i kako treba da konzumiramo voće da bismo dobili najviše koristi.

Vodiči o zdravoj ishrani obiluju savetima da voće treba jesti samo na prazan stomak kako bismo uneli što više hranljivih materija i pokrenuli naš sistem za varenje. Takođe, jedenje voća posle obroka izaziva fermentaciju, a voće posle obroka je izuzetno teško svarljivo.

Kada treba da jedemo voće?

Međutim, istraživanja su pokazala da to nije tačno. Kako Healthline objašnjava, sistem za varenje je dizajniran da apsorbuje što više hranljivih materija iz hrane i uvek je spreman za rad.

Doba dana ne može uticati na ishranu određene namirnice. Međutim, trebalo bi da obratimo više pažnje na to kako se hranimo. Ako hranu pojedemo prebrzo, naše telo će imati problema da probavi ono što smo pojeli, bez obzira da li je u pitanju kajsija ili parče pice.

 Iako ne postoji utvrđen raspored kada treba da jedemo voće, trebalo bi da jedemo četiri porcije dnevno. Dobra vest je da ovo uključuje voćne deserte koje obožavamo tokom letnjih meseci, prema Američkom udruženju za srce.

„Jedite dugu“

Za one koji žele da smršaju, najbolje bi bilo da konzumiraju voće pre svakog obroka. Vlakna koja se nalaze u voću deluju kao posebna vrsta ugljenih hidrata iz kojih ne upijamo kalorije, već nas održavaju sitima. Drugim rečima, voće će nas zasititi, pa ćemo jesti manje nezdrave hrane.

Malina, kupina, marakuja i šipak najbolje će vam pomoći da smršate, kažu nutricionisti.

 Verovatno ste bar jednom videli izraz „pojedi dugu” na društvenim mrežama. Ovaj Instagram savet hvale mnogi stručnjaci jer su hranljiva jedinjenja koja voću daju boju zapravo antioksidansi, a poznato je da se bore protiv slobodnih radikala i smanjuju upale u telu.

Ako osećate da vaše telo teško razgrađuje voće, najbolje bi bilo da ga prokuvate kako biste ‘omekšali’ vlakna u njemu i kako bi varenje bolje funkcionisalo, kaže nutricionista Keri Gabrijel.

izvor:danas.rs

Noćas oko 3 sata iza ponoći na putu Apatin-Sombor, par stotina metara od mosta na kanalu DTD, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubila dvojica mladića iz Sombora.

Vozač motora, M.O. (25) je poginuo na licu mesta, dok je njegov suvozač S.D. (22) od posledica povreda preminuo u somborskoj bolnici. Na njih je, idući iz pravca Sombora, ka Apatinu, pretičući vozilo ispred sebe, naleteo automobilom M.D. (27), takođe iz Sombora. Zbog uviđaja, saobraćaj na ovoj deonici puta bio je zatvoren do jutros.

izvor:apatinskenovine.rs

Gradski muzej Sombor i Austrijski kulturni forum, u saradnji sa HUN „Gerhard“, 7. jula u prostorijama Muzeja Podunavskih Švaba, organizovali su filmski i dijaloški program „Amnezija“, koji pruža novi pogled na burnu i često zaboravljenu istoriju nemačkog govornog stanovništva Vojvodine u periodu od 1941- 1948. godine.

Na samom početku prisutne je pozdravio direktor Austrijskog kulturnog foruma Beograd , ataše za kulturu Ambasade Austrije, Adrijan Fajks.

U okviru programa, posetioci su imali priliku da vide projekcije filmova „Pripadnost” rediteljke Tee Lukač, poetski dokumentarac koji ponovo spaja napuštene prostore sa glasovima savremenika tog perioda i film „Daleko od prošlosti” rediteljke Nikol Foelsterl kojim autorka pažljivo otkriva deo sopstvene porodične istorije.

Nakon projekcija usledila je diskusija o prikazanim filmskim ostvarenjima, a program su propratile i zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov.

U prostorijama Gradske uprave, 8. jula, zamenica gradonačelnila Ljiljana Tica i većnica Anita Stojakov upriličile su prijem za atašea za kulturu Ambasade Austrije Adrijana Fajksa, tokom kog su razgovarali o mogućnostima za uspostavljanje buduće saradnje.

Obaveštavamo građane grada Sombora da će u periodu od 11.07.2022. do 01.08.2022.  godine preduzeće „ORIS“ doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje.

Tretman iz vazduha sprovodiće se na području grada Sombora i zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta grada Sombora. Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom. Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na FB i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.