Ako neki od malobrojnih stranih gostiju prođe glavnom ulicom Sombora – Kralja Petra Prvog – neće imati utisak da se nalazi u Srbiji. Više od 90 odsto naziva prodavnica ispisano je na stranim jezicima. Evo primera koji se mogu videti duž samo stotinak metara pomenute ulice: „Legend World Wide”, „Opposite”, „Avanguardia”, „LaCity”, „Battery Shop”, „Bonatti”, „Mozzart Bet”, „Extreme Intimo”, „Exterra Schouter”. Među njima se uočavaju samo dva razumljiva naziva: „Apoteka” i „Menjačnica”. Ako prošetate pored izloga knjižare u susednoj ulici, pogledajte koje se knjige nude kupcima. Videćete niz dela stranih i domaćih autora koja su štampana latinicom, a u samoj knjižari retko ćete naći dela naših klasika i savremenika objavljena na ćirilici. U samoposlugama i u somborskoj pošti kupcima se nudi niz knjiga drugorazrednih stranih autora (mahom Nore Roberts, koja je za 40 godina napisala više od 225 ljubavnih romana), štampanih latinicom.
Ovdašnji živalj i sam grad naglo gube svoj identitet i mnogu su Somborci nezadovoljni ovim udarom na srpski jezik, a stanje je slično i u drugim našim gradovima. Kako sprečiti ovu najezdu na naš jezik?
Predlažem da se svakoj prodavnici ostavi pravo izbora naziva. Ako se vlasnik odluči za strani, tretiraće se kao „strana firma” i za to bi trebalo da plaća dodatni mesečni porez u iznosu od 50 do 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, zavisno od veličine poslovnog objekta. Oni vlasnici koji izaberu naziv na srpskom jeziku oslobađaju se tog izdatka. Zakon o navedenom porezu trebalo bi da donese odgovarajuće državno telo, a sav ovako prikupljen novac išao bi u fond namenjen publikovanju knjiga domaćih i međunarodnih klasika koje bi se u 75 procenata štampale ćirilicom. Neke od ovih knjiga trebalo bi besplatno deliti đacima.
Cilj ovog mog predloga je negovanje srpskog jezika.
izvor:politika.rs
