Zanovili smo stolove, lampe, klimu, dobili smo centralnu ventilaciju, ne samo u porođajnim salama već i u hirurškim salama rekao je direktor Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović"
U januaru mesecu kompletno su završeni građevinski radovi na somborskom porodilištu, a isto je sredstvima grada i donatora opremljeno. Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković obišao je, zajedno sa svojim timom, novoopremljene prostorije porodilišta u Somboru, piše rtv.rs.

Nova kupatila i krevetići za bebe, pultovi za prevoj, antistatic podovi kao novi apartmani za porodilje novina su u porodilištu u Somboru. Građevinski radovi vrednosti 21 milion dinara završeni su u januaru mesecu, a samo opremanje porodilišta pomogli su donatori i Grad Sombor.

- Dobili smo nove sadržaje, novu izolacionu jedinicu, novi apartman i predporođajnu salu, prijemnu ambulantu, urađena je kompletna sanacija podova, nakon skoro dve decenije prvi put da je urađena ovakva rekonstrukcija. Somborsko porodilište je rekonstruisano po najsavremenijim standardima. Zanovili smo stolove, lampe, klimu, dobili smo centralnu ventilaciju, ne samo u porođajnim salama već i u hirurškim salama, a to je izuzetno značajno. Novina je da i očevi mogu da prisustvuju porođaju - rekao je dr Dragan Rastović, direktor Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović", Sombor.

Na donatorskoj večeri koju je organizovao Grad Sombor prikupljeno je više od 4 miliona dinara za opremanje porodilišta.

- Iz tih sredstava kupljena je medicinska oprema, kao i nameštaj i tehnika, drago mi je što zajedno Grad Sombor, privreda i javna komunalna preduzeća su zajedničkim snagama realizovali jedan ovako lep projekat - rekao je gradonačeknik Sombora Antonio Ratković.

Građevinske radove u vrednosti oko 21 milion dinara finansirao je Grad Sombor i Ministarstvo bez portfelja zaduženo za demografiju i populacionu politiku.

izvor:telegraf.rs

Pripadnici PU Sombor tokom dana u akciji na nekoliko lokacija. Kako piše SOinfo, u najnovijoj akciji somborske policije pronađeno je blizu 300 migranata koji su neprijavljeno boravili na ovom području. Izbeglice su bile locirane u okolini Prihvatnog centra u Šikari, međutim, deo njih je pronađen i u drugim smeštajnim kapacitetima.

Na jednom od salaša na Bezdanskom putu pronađeno je pedesetak osoba koje su nakon redovne kontrolne procedure autobusom Severtransa transportovane ka gradu.

Autobuski konvoj sa izbeglicama (šest vozila) je tokom popodneva upućen ka prihvatnim centrima na jugu Srbije.

Današnje odvoženje migranata organizovano je zbog povećanog broja dolazaka izbeglica u prethodnom periodu, ali i sukoba pojedinaca u poslednja dva dana, piše portal.

U incidentu u okolini Prihvatnog centra Sombor dve osobe prethodno su zadobile lake telesne povrede.

izvor:telegraf.rs

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara.

Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.

Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?

Objašnjenje je jednostavno – dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok – dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani – dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da “jede kao i sva ostala deca”. Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte – bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu… Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.

Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).

Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance…).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

izvor:bitiroditelj.com

Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić obišao je danas, zajedno sa predsednicima i sekretarima mesnih zajednica „Stapar“, „Selenča“ i „Stara Selenča“ lokacije gde su završeni projekti participativnog  budžetiranja za 2022. godinu.

U Mesnoj zajednici „Stapar“ izgrađeno je novo dečije igralište u centralnom seoskom parku, u mesnoj zajednici „Selenča“ kompletno je rekonstruisan krov zgrade doma kulture u Čičovima, a u Mesnoj zajednici „Stara Selenča“ završena je rekonstrukcija fasade doma kulture na Bukovcu.

Ovo je druga godina zaredom kako lokalna samouprava, putem participativnog budžetiranja, realizuje po jedan projekat za svaku mesnu zajednicu na teritoriji Grada Sombora, a koji su odabrali građani glasanjem koje je organizovano tokom 2021. godine.

SOMBOR - Već više od decenije u sklopu Somborskog leta Turistička organizacija najzelenijeg grada u Srbiji organizuje "Ulicu starih zanata" gde se predstavljaju proizvođači tradicionalnih predmeta i ručnih radova. audio icon
Ove godine Somborsko leto na programu je u petak i subotu, 24. i 25. juna, od 10 časova do ponoći u ulici Kralja Petra prvog u centru grada.

Manifestacija Ulica starih zanata okupiće pedesetak učesnika iz Srbije, regiona, pre svega Hrvatske i Mađarske, kao i samog grada Sombora koji ima nekoliko udruženja zanatlija. Somborsko leto je koncipirano tako da, sem Ulice starih zanata, promoviše i ostale događaje koji se početkom leta održavaju na teritoriji cele somborske opštine.

Jedan od njih je i Somborski kotlić koji je planiran za subotu, a čiji nam je program predstavila vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Sombora Zdenka Mitić.

Samo kuvanje startuje u subotu od 19 časova i 30 minuta, a svečanim paljenjem vatre početak će označiti gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Istovremeno sa kuvanjem počinje i koncert grupe "Kal", a od 21 i 30 posetioci će moći da uživaju u nastupu Miroslava Ilića uz pratnju Orkestra Miše Mijatovića.

Opština Sombor priprema se i za obeležavanje Međunarodnog Dana Dunava, kada će u Bačkom Monoštoru od 30. juna do 2. jula biti održan ekološko-muzički festival koji će naredne nedelje biti predstavljen u emisiji "Vojvodinom via regia".

izvor:rtv.rs

Direktor Agencije za upravljanje lukama u Srbiji Vuk Perović izjavio je da će se podržati inicijativa Sombora da uspostavi brodski saobraćaj sa Hrvatskom i Mađarskom.
Podrška inicijativi Sombora da uspostavi brodski saobraćaj sa Hrvatskom i Mađarskom

Perović je razgovarao danas sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem i gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem o pokretanju zajedničkih aktivnosti u nautičkom saobraćaju i uspostavljanju linijskog saobraćaja sa Hrvatskom i Mađarskom, saopštila je ta agencija.

"Agencija će stručno podržati gradsko rukovodstvo Sombora u inicijativi da se uspostavi brodski linijski saobraćaj sa gradovima u Hrvatskoj i Mađarskoj", rekao je Perović i dodao da Agencija intenzivno radi na razvoju marina u Srbiji.

Marine, prema njegovim rečima, imaju veliki potencijal za unapređenje nautičkog saobraćaja i zaokružuju turističku ponudu Srbije, pa je započet investicioni ciklus u infrastrukturu nautičkog saobraćaja.

"Sombor predstavlja atraktivnu lokaciju za marinu", rekao je Perović.

Nonković je naveo da podržava napore za razvoj nove infrastrukture u putničkom vodnom saobraćaju, pre svega marine na Dunavu kod Bezdana.

"Smatramo da bi time bila upotpunjena turistička ponuda i ostvaren optimalni ekonomski efekat na području okruga kao podunavskog regiona", ocenio je Nonković.

Ratković je rekao da se razgovaralo i o izgradnji marine u Baračkoj, nekadašnjem zimovniku za brodove kao i o uspostavljanju linijskog saobraćaja između mesta Draž u Hrvatskoj, Baja u Mađarskoj i Bezdana.

Dodao je da je jedna od tema sastanka bila i moguće planiranje međunarodnog putničkog pristaništa u Somboru.

izvor:021.rs

Kada početi sa nemlečnom ishranom?
Kod beba koje su isključivo na majčinom mleku (a to je ubedljivo najbolja hrana za bebu) Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predlaže isključivo dojenje do punih 6 meseci života! Sa ovom preporukom se slaže i većina pedijatrijskih i nutricionističkih udruženja.

Ima i drugih mišljenja, naročito kod veoma naprednih beba koje samo doje, ali veoma brzo napreduju i sazrevaju, pa se ova granica može pomeriti na nekoliko nedelja pre napunjenih šest meseci. Slično je i sa bebama koje su (zbog nemogućnosti dojenja) na mlečnim formulama.

Naravno, pedijatar koji prati bebu je ključni “procenitelj” bebinih potreba, pa je ova konsultacija o uvođenu nemlečne hrane najdragocenija!

Žitarice ili voće – šta je bolje “za početak”
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra (i nutricionista) bliže uvođenje žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.

Pažljivo odabrane cerealije (žitarice) BEZ glutena su se tako probile na prvo mesto nemlečnih namirnica u bebinoj ishrani.

Da li da pripremamo sami ili da kupimo gotov proizvod
Čini se da je nekad ova dilema bila daleko manje aktuelna!

Sada, u svetlu događanja sa “aflatoksinskom aferom”, ali i sve većim brojem istraživanja koje pokazuju dramatično prisustvo pesticida u namirnicama ovo pitanje je zaista na mestu!

Ukoliko nam je dostupna SIGURNA i pažljivo odabrana organska hrana (sertifikovana od nadležnih institucija) podržavamo “domaću kuhinju” kao odličan vid hranjenja beba, naravno uz poštovanje strogih higijenskih principa pripreme hrane za bebe.

Nažalost, veoma često nismo u prilici da ovo pronađemo, pa treba pametno odabrati žitarice koje ćemo dati bebi! Renomirani proizvođači dečje hrane, su svakako za preporuku!

Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – ujutro ili pred spavanje
Ovde treba znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom! Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.

Kako videti da obroka sa žitaricama smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije. Crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije (koja se ređe javlja u ovom uzrastu, ali je moguća).

Srećom ovo se RETKO dešava, naročito kad izaberemo sigurne žitarice za bebu.

Da li je okretanje glave i “pljuvanje” znak nepodnošenja žitarica?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE raposložena za jelo!

Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo. NEMA razloga da se žuri – strpljenje je jedan od glavnih pravila u ovom “poslu.

Koje su najbezbednije prve žitarice?
Pirinač i kukuruz su žitarice koje su najčešće korišćene prve žitarice. Razlog je jednostavan – prinač i kukuruz se lepo podnose, NE sadrže gluten i imaju veoma mali alergijski potencijal!

Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo unose majčino mleko
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!

Zašto bi beba koja dobija NAJBOLJE mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!

Žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu su pogodne i za bebe koje nažalost nisu u mogućnosti da doje (kad majka nema mleka) jer se mogu spremiti sa mlečnom formulom, na koju se beba navikla!

Kada je vreme da se bebi daju žitarice koje sadrže gluten
I tu se “lome koplja” među stručnjacima koji se bave ishranom beba. Jedni su tvrdi u stavu da treba sačekati bar do osam punih meseci života, a drugi smatraju da već prve žitarice mogu biti one koje sadrže gluten.

Racionalna preporuka je ipak da prve žitarice budu BEZ glutena, pa su pirinač i kukuruz zato među najomiljenijim prvim žitaricama.

Kod beba kod kojih u porodici ima nepodnošenja glutena ili alergije na hranu, sa glutenom NE treba žuriti i treba poštovati preporuku pedijatra koji prati bebu i najbolje poznaje (pored roditelja) bebine nutritivne potrebe.

Kada se žitarice mogu spremiti sa kravljim mlekom?
Najbolje NE pre prvog rođendana!

U drugoj godini života se žitarice mogu spravljati i sa kravljim mlekom, ali je važno pažljivo pratiti bebinu reakciju. Tih dana NE treba davati druge nove namirnice pa da se vidi hoće li biti reakcije! Najbolje je da se sa kravljim mlekom oprezno proba PRE davanja novih žitarica. Tako će se izbeći moguća konfuzija u utvrđivanju uzroka eventualne alergije ili nepodnošenja.

Šta ako beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka, a mama više ne doji bebu?
Kad postoji alergija na proteine kravljeg mleka ubedljivo je najbolje produžiti dojenje i posle prvog rođendana! Ako je to nemoguće, onda su tu hipoalergijske (HA) mlečne formule koje se (uz preporuku i kontrolu pedijatra) daju bebama.

Opet su žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu, ovde u prednosti jer se mogu spremiti sa hipoalergijskim formulama koje su se pokazale bezbedne za bebu!

Zašto su probiotici korisni u žitaricama?
Probiotici su žive korisne (nepatogene) bakterije koje imaju brojne povoljne efkte na bebino zdravlje (mada ovo važi i za starije). Bifidobakterije su među najkorisnijim, a povoljno utiču na razvoj i pravilnu funkciju bebinih organa za varenje, ali imaju i druge brojne korisne efekte (sprečavaju crevne infekcije, jačaju imunitet, smanjuju verovatnoću nastanka ekcema…). Kako žitarice sadrže veliki broj korisnih vlakana koje pogoduju razmnožavanju probiotskih bakterija (to su zapravo prebiotici) , u kombinaciji sa bifidobakterijama ostvaruju puni korisni efekat!

Treba li žitaricama dodavati šećer?
NIKAKO!

Zaslađivanje je štetno za bebu (od navikavanja na “slatkiše”, preko izazivanja karijesa do uzrokovanja gojaznosti) i treba ga izbegavati.

A vitamini i gvožđe?
E tu je sitacija suprotna – dodavanje pažljivo odabranih vitamina i gvožđa pomažu detetovom zdravlju. To je razlog zašto se, sasvim opravdano, dodaju kvalitetnim žitaricama za bebe.

izvor:bitiroditelj.com

Mеsеc јun prоglаšеn је Nаciоnаlnim mеsеcоm mеntаlnоg zdrаvljа u Srbiјi. Kako bismo i mi doprineli podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja, odlučili smo da na portalu Žena.rs do kraja juna objavljujemo seriju tekstova iz ove oblasti. U okviru naše kampanje „Nisam okej, hajde da pričamo o tome“, koju smo pokrenuli u saradnji sa Grand kafom, predstavljamo vam servise koji pružaju psihijatrijsko-psihološku pomoć, a besplatni su i anonimni.

Predstavljamo vam servise koji pružaju psihijatrijsko-psihološku pomoć, besplatni su i anonimni 

- Pošto je bolje sprečiti, nego lečiti, treba se javiti stručnjacima, jer se tehnike suočavanja sa stresom mogu naučiti. Zdravstveni sistem Srbije, koji počiva na tri osnovna principa – jednakost, solidarnost i dostupnost, može da odgovori i na ove izazove kroz široku mrežu službi za zaštitu mentalnog zdravlja od domova zdravlja, specijalnih i opštih bolnica, kliničko bolničkih i kliničkih centara, klinika i instituta garantuje ljudske i druge resurse koji mogu kvalitetno zaštiti mentalno zdravlje stanovništva – kaže prof. dr Ivana Stašević Karličić, psihijatar i v.d. direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

0800-309 - 309
Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Ministarstva zdravlja i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ (opcija 1 - Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, opcija 2 - Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije Kovid 19, opcija 3 – Nacionalna linija za pomoć adolescentima i opcija 4 – Nacionalna linija za psihološku podršku ženama pre, u toku i nakon trudnoće) je anoniman i besplatan.

011/36-12-467 i 064/86- 52-520

Centar za mentalno zdravlje u Beogradu, Terazije broj 3, treći sprat, predstavlja savetovalište koje promoviše mentalno zdravlje i bavi se prevencijom. Kroz njega je do sada prošlo više od 13.000 ljudi od kojih više od polovine nisu bili bolesni već su imali probleme koje su prevenirali. U Centru za mentalno zdravlje rade profesionalci iz Klinike “Dr Laza Lazarević” - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, medicinske sestre. Radno vreme Centra za mentalno zdravlje je svakog radnog dana od 09 do 19 sati.

Aplikacija „Uvek uz tebe“
Klinika „Laza Lazarević“ lansirala je jedinstvenu mobilnu aplikaciju pod nazivom „Uvek uz tebe“. Aplikacija je razvijena je da bi učinila dostupnom potrebnu psihološku pomoć i podršku u svakom trenutku i na svakom mestu.

Uz ovu aplikaciju možete saznati razne zanimljivosti vezane za mentalno zdravlje, kao i načine i savete kako da ga unapredite. Dostupan je i niz edukativnih materijala koji se bave problemima anksioznosti, depresije, stresa kao i one koji se odnose na psihičko zdravlje tokom pandemije i trudnoće.

Jedna od važnijih funkcija aplikacije je i brzi test za samoprocenu depresivnosti koji možete rešiti i potom se obratiti stručnjacima za savet, a aplikaciju možete preuzeti na sajtu Klinike www.lazalazarevic.rs

0800-300-303
Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“ iz Novog Sada. Svakog radnog dana, od 17 do 23 časa, petkom i subotom od 14 do 04, volonteri ovog Centra razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni i - slušaju ih.

116 111
Nacionalna dečja linija Srbije (NADEL) je prvi stalno dostupan telefonski savetodavni servis za decu, mlade i odrasle zabrinute za decu, pod nazivom SOS dečija linija. Ovu uslugu realizuje Centar za zaštitu odojčadi dece i omladine iz Beograda.

024 553 000
Društvo SOS telefon iz Subotice je humanitarna organizacija za psihosocijalnu pomoć i podršku putem telefona. Dostupan je od 17 do 22 sata, radnim danima, vikendom i praznicima.

Portal Žena i Grand kafa pokrenuli su kampanju Nisam okej, hajde da pričamo o tome
„Nisam okej, hajde da pričamo o tome“ je kampanja kojom portal Žena i Grand kafa obeležavaju nacionalni mesec mentalnog zdravlja i pridružuju se Ministarstvu zdravlja, Klinici „Laza Lazarević“ i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, institucijama koje tokom juna sprovode važne aktivnosti na ovom polju. Hajde da imamo vremena za brigu o sebi, hajde da imamo vremena da pričamo o mentalnom zdravlju, jer je važno! Važno je reći prijateljici, važno je reći suprugu, važno je reći – „nisam okej, pomozi mi“. Važno je da ne zaobilazimo ovu temu i da ne patimo u tišini, već da naučimo da čitamo svoje emocije, da govorimo jasno o njima i da se obratimo ljudima koji nam mogu pomoći. Zato što je važno da razgovaramo o onome što nas tišti "Grand kafa" će za 100 osoba omogućiti po jednu besplatnu konsultaciju sa psihologom.

izvor:zena.blic.rs

Štab za vanredne situacije grada Sombora održao je danas sednicu na kojoj su članovi razmatrali preventivne i operativne mere za sprečavanje požara na otvorenom i povećanja bezbednosti tokom žetvenih radova na teritoriji Grada Sombora.

Članovi Štaba su doneli zaključak da se nastavi kampanja „Nemojte spaljivati žetvene ostatke! – Sačuvajmo zemljište za buduće generacije“ koja ima cilj prvenstveno da upozna i upozori sugrađane na opasnosti od požara usled spaljivanja žetvenih ostataka, kao i da ukaže da su prema Zakonu o zaštiti od požara privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, preduzetnici i poljoprivrednici koji vrše žetvene radove dužni da preduzmu posebne mere zaštite strnih useva od požara. Tokom kampanje organizovaće  se podela informativnih letaka, a tokom žetvenih radova biće i pojačana kontrola pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Poljočuvarske službe na terenu. Štab za vanredne situacije grada Sombora ovom prilikom apelovao je na sve sugrađane da se pridržavaju mera zabrane spaljivanja.

Na današnjoj sednici gradski Štab doneo je i zaključak o obrazovanju stručno – operativnih timova za izvršavanje specifičnih zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja na teritoriji Grada Sombora.

Pomoćnik gradonačelnika Siniša Borota potpisao je danas, u Beogradu, ugovor o dodeli sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“ sa Ministarstvom za brigu o selu.

Planirano je da se manifestacija organizuje u Stanišiću, tokom oktobra ove godine, u trajanju od tri dana, tokom kojih će se na sajmu domaće radinosti promovisati lokalni proizvodi i izlagači sa tradicionalnim proizvodima domaće hrane, pića i starim zanatima. U okviru „Miholjskih susreta sela“ održaće se književno veče koje će predstaviti lokalnog autora, a biće organizovan i muzički program na kom će se predstaviti lokalna kulturno-umetnička društva.

Za organizaaciju manifestacije Grad Sombor je dobio je sredstva u iznosu od 500.000 dinara, putem javnog konkursa koji je raspisalo Ministarstvo za brigu o selu.