Već po tradiciji, na isteku svake godine sumiramo ono što je postignuto u tih 365 dana, i to je bio povod novinara TV Apatin i Novog glasa komune za razgovor sa predsednicom apatinske opštine Dubravkom Korać.

Ne treba posebno ni apostrofirati koliko je za građane problem bio Kovid 19 u svim aspektima.

- Upravo tako! U pitanju je već drugu godinu pandemija koja nije sam problem Apatina i opštine, ni Srbije, već je to svetski problem. To je problem svetske zajednice, ali i svakog pojedinca na ovoj našoj planeti. Kada taj virus uđe u čoveka, on ugrožava i njega i njegove najbliže, i sve oko njega. A, onda, znate kako kažu: zdrav čovek ima 100 želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi.

Pandemija je uticala na ukupni društveni život, od privede do sporta i kulture.

- O ovoj svetskoj zarazi, koja još traje, nikada se neće znati konačne posledice. Ali najveće su one ljudske. Naš društveni život se prilagođava novim uslovima, jer život ne može da stane, i on uvek pobedi, samo zavisi kolika je cena. Čini se da smo se mi u opštini Apatin dobro organizovali, i imamo manje posledice od drugih sredina, ali đavo nikad ne spava. Moram istaći izuzetno uspešan i požrtvovan rad naših zdravstvenih radnika, kojima trebamo biti zaista zahvalni na trudu i svemu što su učinili za naše građane.

Koliko se Apatin uključio u opštu izgradnju puteva u našoj zemlji?

- U sklopu izgradnje ukupne društvene putne mreže u Srbiji, koju je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, i što je nešto veličanstveno za sve naše građane, uključen je i naš okrug. Za građane apatinske opštine posebno su važne saobraćajnice Kupusina-Bački Monoštor i Apatin - Sombor. Građani mogu videti da se završavaju deonice vezane za Kupusinu, i to nam je bio i ostao prioritet, dok nam sledi rekonstrukcija somborske trase. To je posebno važno, jer će tako građani na najbolji način biti vezani za međunarodne koridore koji ih spajaju sa celom Srbijom i Evropom, kao i budućom saobraćajnicom, žilom kucavicom Vojvodine, Bački Breg – Kikinda, odn. od mađarske do rumunske granice.

Više puta ste govorili da će u fokusu vašeg mandata biti daleko bolja iskorišćenost potencijala Dunava kao važnog putnog pravca?

- Ne treba posebno isticati izuzetan značaj panevropskog Koridora 7, rečnog „auto-puta“ koji spaja veliki deo evropskog kontinenta, pruža neslućene mogućnosti razvoja, pre svega transporta ljudi i robe, o tome je često govorio i sam predsednik Vučić. Apatin je, kao što se zna, na sredini tog vodenog toka, centralna tačka druge najveće evropske reke i moramo maksimalno koristiti taj potencijal. Za naš kraj to su daleko veće mogućnosti rečne marine, pristana, brodogradilišta, novog razvoja rečnog turizma...

Najavljen je projekat izgradnje vizitorskog centra. Koji su koraci u tom pravcu?

- Apatin je praktično okružen Gornjim Podunavljem, i to mu daje ogromne prirodne prednosti. Ne treba zaboraviti da je u svetskim okvirima „Evropski Amazon“, jedna od najvećih oaza nedirnute priroda, a mi tu činjenicu ne koristimo dovoljno. Primera radi, Kopački rit proda preko 40.000 ulaznica godišnje, što znači da toliko posetilaca obiđe ovo zaštićeno područje. Mi moramo biti značajan deo toga.

I u tom smislu se turizam često pominje kao velika razvojna šansa Apatina, nedovoljno iskorišćena. Ima li nade da se to promeni?

- Svakako! Jedan od važnih privrednih i turističkih planova je obnavljanje čarde Harčaš u značajan objekat. Neće to biti restoran jeftine zabave, već mesto spajanja starog i novog Apatina: od nastanka grada „Ulmskih kutija“, „čamca Apatinca“, najstarijih mapa na kojima je Apatin, pa sve do današnjih dana. Čarda Harčaš treba da postane mesto spoja starog i novog Apatina. Biće to moderan objekat sa turističkim i edukativnim sadržajima, prva tačka posete rezervatu Gornje Podunavlje i nova važna tačka na mapi Vojvodine i Srbije.

Apatin je danas poznat u Srbiji po školskim i studentskim stipendijama. Nastavlja li se ta praksa?

- Pored srednjoškolskih stipendija, koje su najviše u Srbiji, obezbeđujemo i studentske. Upravo smo potpisali 150 novih ugovora za stipendiranje. Nekad su stipendije mnogo kasnile, međutim, to više nije slučaj, i sada stižu na vreme, a pri tome su i uvećane. Stoga je važno osnivanje resursnog centra za apatinske studente koji bi da se vrate i zaposle u svojoj opštini gde su rođeni i proveli prvu mladost.

Koliko su obrazovanju doprinela ulaganja u školsku infrastrukturu?

- U prethodnom periodu izgra dili smo jaslice za 80-oro dece i kompletno renovirali tri vrtića, poslednji u Sonti ove jeseni. Hoćemo da svu pažnju usmerimo na školski sistem, to je osnova razvoja Apatina i proiritet, jer ako imate dobre škole i obrazovanje, ljudi imaju podsticaj da decu odgajaju ovde. Planiramo da postanemo jedan od najmodernijih obrazovnih sistema u zemlji. Mislim da tome mogu i lično mnogo doprineti jer sam i sama radilau prosveti i znam koji su sve bili problemi i kako ih treba prevazići.

Kakav je program za srednje škole?

- Unapređenje školskih kapaciteta, uvođenje novih smerova koji učenicima obezbeđuju buduća zanimanja. Takođe i podrška od 5.000 dinara mesečno za odlične učenike, kao i 3.000 mesečno za socijalno ugrožene, 100% subvencionisan prevoz za učenike apatinskih škola, subvencionisana mesta u Domu učenika, sa potpuno pokrivenim troškovima smeštaja i ishrane. Sve to, čini se već daje rezultate. Posle 10 godina po prvi put je više dece upisalo srednju školu u Apatinu nego u Somboru.

Šta činite na ostanku i opstanku mladih u ovoj sredini?

- To je proritet broj jedan! U skladu sa programom Vlade Srbije, da se obezbedi kupovina kuća na selu za mlade porodice. Opština Apatin je zdušno stala uz taj važan program i trenutno prednjačimo u toj akciji: do sada su država i opština Apatin kupili 19 kuća za one mlade parove koji hoće trajno da žive na selu, i ta brojka će i dalje da raste, jer to nam je i važan strateški cilj.

Koje bi ste nove investicije izdvojili?

- Radimo na privlačenju novih investitora, promovišemo Slobodnu zonu, Dunav, blizinu dve granice sa EU zemljama. Najvažnija je putna mreža koju je inicirao predsednik Vučić, i u tom smislu za nas je, kako sam istakla, od posebnog značaja buduća saobraćajnica od Sombora do Kikinde koja izlazi na auto-put E75. Trudimo se da u svim segmentima unapredimo život u gradu i selima. Velika je stvar što su renovirani vrtići i na tome se neće stati. Poseban projekat je „zelena pijaca” u Sonti, gde su pripremni radovi u toku. Meštani Prigrevice će imati pravoslavnu crkvu u svom mestu.

Čini se da je Apatin ponovo mesto susreta sa značajnim ljudima iz sveta politike i biznisa?

- Ove godine je više pred stavnika vlasti i značajnih ličnosti posetilo našu sredinu i izrazili su spremnost da podrže naše projekte. Podsetiću da su nam u radnim posetama bili: potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministri Vanja Udovičić, Tatjana Matić, Ratko Dmitrović, predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, prvi put nas je posetio jedan austrijski ambasador Nikolas Luteroti i mnogi drugi. Sa svima njima i mnogim investitorima smo razgovarali o budućim projektima i poslovima.

Šta bi ste na kraju poručili građanima opštine Apatin?

- Na kraju, želim da svim građanima naše opštine poželim srećnu novu 2022. godinu, puno uspeha, sreće i posebno zdravlja u vreme ove svetske pandemije, da nam naredna godina bude zdravija i berićetnija. Želim, takođe, da onima koji sutra slave Božić po gregorijanskom kalendaru uputim iskrene čestitke. Takođe, iskrene čestitke i svima koji slave pravoslavni Božić, po julijanskom kalendaru. Da svi zajedno gradimo svoju ličnu sreću i zajednički život u našoj apatinskoj opštini.

izvor:soapatin.org

 Predstojeći novogodišnji i božićni praznici donose izmenjeno radno vreme ustanova, marketa, banki i ostalih uslužnih delatnosti. Evo kakva je situacija u Apatinu.

Kada je Dom zdravlja Apatin u pitanju, Služba opšte prakse tokom 1, 2, 3 i 4. januara deli terapije od 7 do 12 sati. Crvena zona neće raditi 1. i 2. januara, a već 3. januara radi redovno radno vreme, od 8 do 14 sati. Hitna služba dežura tokom svih dana praznika 24 sata.

JKP „Naš dom“ Apatin vršiće redovno odvoz smeća.

Šalteri Pošte u našem gradu 31. decembra će raditi do 17 sati, dok će 1, 2. i 3. januara biti zatvoreni. Na Badnji dan Pošta će takođe raditi skraćeno radno vreme, do 17 sati, 7. januara, na Božić, biće zatvorena, svih ostalih dana radiće redovno.

Banke u Apatinu neće raditi 1, 2, 3. i 7. januara, 31. decembar i 6. januar rade skraćeno, do 13 ili 14 sati, u zavisnosti od banke, dok ostale dane imaju redovno radno vreme.

Za apoteke su neradni dani 1. i 7. januar, a ukoliko imate potrebu za laboratorijom, Jugolab tokom praznika ne radi 1, 2. i 7. januara, dok će 31. decembra raditi od 7 do 14 sati, odnosno od 7 do 15h 6. januara, a ostale dane ima neizmenjen raspored rada.

Manje prodavnice i pekare većinom rade skraćeno radno vreme 31. decembra, uglavnom do 18 sati, dok je za njih neradan dan samo 1. i 7. januar, s tim što će prodavnice Duki DVL (stari Marić) I Light radititi i ta dva dana.

Kada su veliki marketi u pitanju, Maxi 31. decembra radi do 18 sati, 1. januar im je neradan, dok 2. januara rade od 8 do 15h. Sve ostale dane Maxi će raditi redovno, osim 6. januara, kada će im radno vreme biti do 18 sati, i 7. januara, kada će market biti zatvoren.

Ako pazarite u Lidlu, njihovo radno vreme tokom praznika biće isto kao u Maxiju, osim što će u nedelju, 2. januara, raditi duže, do 21 sat.

Radnici marketa Idea neće raditi samo 1. i 7. januara, 31. decembra i 6. januara radiće skraćeno, do 18 sati, dok će ostale dane praznika imati redovno radno vreme.

izvor:apatinskenovine.rs

Udruženje dobročinitelja „Mali Princ“ iz Apatina itekako ima razloga da sa zadovoljstvom isprati 2021. godinu. Ovo mlado udruženje, nastalo s ciljem podrške osobama sa invaliditetom, retkim bolestima i socijalno ugroženim kategorijama, za svega tri poslednja meseca u godini uspelo j da okupi brojno članstvo, da organizuje niz aktivnosti, te da za kratko vreme bude prepoznato od strane lokalne zajednice.

Zahvaljujući Zavičajnom udruženju Ličana „Nikola Tesla“ iz Apatina, svi članovi „Malog Princa“ dobili su novogodišnje paketiće, te su uz druženje, igru i pesmu zajedno proslavili uspešan kraj godine i poželeli jedni drugima još bolju i aktivniju 2022. godinu.

Kako saznajemo iz ovog udruženja, brojne donacije naših sugrađana, te konkursi na kojima će aplicirati, ubrzaće renoviranje prostorija koje su dobili na korišćenje od lokalne samouprave, a završetak radova i svečano otvaranje očekuje se već na proleće.

UD „Mali Princ“ iz Apatina želi svim svojim sugrađanima srećnu i uspešnu Novu 2022. godinu.

izvor:apatinskenovine.rs

Na osnovu do sada izvedenih dokaza postoji osnovana sumnja da je Zdravko Goranović iz Sombora ubio svoju suprugu i dve ćerke a zatim izvršio samoubistvo, sledi iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Somboru. Goranoviću je već suđeno zbog porodičnog nasilja.

Stručnjaci su saglasni da su u ovom slučaju zakazale institucije koje je trebalo da zaštite porodicu.

„Zakazala je procena rizika i koliko taj čovek u stvari rizičan i šta može“, izričita je Biljana Maletin, aktivistkinja koja se duže od 15 godina bavi ženskim pravima.

„Trebalo je odmah da sednu i naprave plan zaštite ove porodice. Prvo je pitanje da li su žena i ćerke znale da je njemu mera pritvora zamenjena merom prilaska I kontakta. Iz našeg iskustva, žrtve jako kasno dobijaju tu informaciju. Prođe mnogo vremena dok one saznaju da on ima neku meru“, smatra klinička psihološkinja Radmila Vulić Bojović.

U Srbiji jesu promenjeni zakoni i propisi, i oni jasno određuju šta koji nadležni organ treba da radi kada dođe do porodičnog nasilja.

„Tog istog momenta kada licencirani policijski službenik izrekne zaštitnu meru i o tome obavesti žrtvu, on je i dužan da obavesti da svako kršenje takve mere od strane lica koje je dobilo zabranu, prijavi policiji i nakon toga je policija zaista u obavezi da odmah reaguje i da odmah zaštiti žrtvu. Tu nema dileme da li neko treba da razmišlja o tome da li treba da zaštiti žrtvu. Procedure su vrlo jasne i procedure su vrlo definisane, samo ih treba primenjivati“, kazala je Slavica Radovanović, iz Centra za zlostavljanu i nestalu decu.

Međutim, kao i u mnogim drugim slučajevima, i ovde se često stane na tome da je neki zakon donet. Maletin ističe da u slučajevima porodičnog nasilja često nedostaje koordinacija među policijom, socijalnim službama i tužilaštvom.

„U prazninima između koordinacije sistema se dogode ovakvi sličajevi. I nedostaju vrlo često kapaciteti. Nedostaje prava procena. U nekim slučajevima je nedostajalo šta vi suštinski branite. Da li branite živote žena i dece u ovoj situaciji, ili, kod nas unutar sistema socijalne zaštite postoji ta filozofija da se brani porodica. Pa kao po svaku cenu čuvamo porodicu, bez obzira što je ona nefunkcionalna i što se radi o ozbiljnom nasilju“, dodaje Biljana Maletin.

Prema podacima Sigurne kuće, ove godine 24 žene ubijene su u činovima porodičnog nasilja.

izvor:danas.rs

Dragi sugrađani,

Zajedničkim naporima uspeli smo da savladamo različite izazove koje je godina na izmaku postavila pred nas.

Prvih dana 2021. godine i dalje smo bili pritisnuti potrebama u vezi sa borbom protiv korona virusa, tako da smo radi zaštite zdravlja građanstva ustrojili funkcionalan vakcinalni punkt. U oblasti zdravstva počeli smo rekonstrukciju somborskog porodilišta, čime ćemo obezbediti da već prvih dana nove godine, majke donose bebe na svet u moderno opremljenom porodilištu.

Nastavili smo aktivnosti i na važnim infrastrukturnim projektima izgradnje buster stanice i fabrika voda u selima koja nisu imala kvalitetnu vodu za piće, a nesumnjivo najvažniji projekat, čiji početak realizacije treba da bude već prvih meseci nove godine je izgradnja brze saobraćajnice, kao jednog od najznačajnijih preduslova za dolazak investitora u naš Grad.

Godinu završavamo osnivanjem Regionalnog centra za upravljanje otpadom, što je nesumnjivo kapitalni projekat u cilju zaštite životne sredine. I u 2022. godini, nastavljamo realizaciju višegodišnjeg projekta „Čista Srbija“, kroz koji gradu i selima obezbeđujemo izgradnju prečistača za vodu i 243 km kanalizacione mreže.

Za ostvarenje iznesenih planova, želim vam strpljenje i da nas sve zajedno posluži zdravlje.

Neka nam je svima srećna i uspešna Nova, 2022. godina!

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković u sredu, 29. decembra, priredio je svečanu večeru za donatore koji su uputili svoje donacije za humanitarnu akciju „Za naše bebe“ koja prikuplja sredstva za opremanje porodilišta somborske Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“.
U toku su završni radovi na kompletnoj rekonstrukciji porodilišta, za šta je sredstva obezbedio Grad Sombor, uz veliku podršku tadašnjeg Ministarstva za demografiju i populacionu politiku. Kako bi mame i bebe u novom ambijentu dočekala i nova oprema, lokalna samouprava pozvala je privrednike da se uključe u humanitarnu akciju i svojim donacijama podrže opremanje porodilišta.

Gradonačelnik Antonio Ratković ovom prilikom zahvalio se svim donatorima i istakao da je ova akcija najbolji pokazatelj kako zajednički grad i privreda mogu doprineti lokalnoj zajednici.

U ime Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ direktor, dr Dragan Rastović, zahvalio se rukovodstvu Grada Sombora na svim aktivnostima koje su preduzete kako bi Sombor posle 20 godina dobio porodilište koje sada mogućnost uvođenja novih tehnologija i procedura, koje će poboljšati rad somborske bolnice, gde gravitiraju sve porodilje Zapadnobačkog okruga.

U porodilištu je urađena kompletna adaptacija, rekonstrukcija i sanacija 420m2 u skladu sa najsavremenijim standardima. Porodilište će sada imati apartman sobu, izolacionu sobu, predrađaonu, prostor gde tate mogu da prisustvuju porađaju, proširenu prijemnu ambulantu, ambulantu za otpust bebe i majke, a urađena je i kompletna klimatizacija i ventilacija pretporođajne sale, porođajne sale i obe operacione sale na odeljenju.

Do današnjeg dana uplaćeno je 2.800.000 dinara u ime humanitarne akcije „Za naše bebe“ u okviru koje se skupljaju sredstva za opremanje rekonstruisane zgrade porodilišta u Somboru.

Danas je u prostorijama Crvenog krsta u Somboru organizovana svečana dodela novogodišnjih paketića za naše najmlađe sugrađane.

Grad Sombor izdvojio je sredstva u iznosu od 500.000 dinara iz gradskog budžeta za ove potrebe, a to je samo jedna u nizu mera podrške socijalno ugroženim porodicama i osetljivim grupama.

Svečanoj dodeli prisustvovao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite, Darko Smiljanić. Tokom prethodnih nekoliko dana, dodeljeni su paketići u svim naseljenim mestima na teritoriji Grada Sombora.

Grad Sombor nastaviće da ovakvim akcijama i u budućnosti pruža pomoć i podršku svojim sugrađanima.

izvor:025info.rs

Apatinske jaslice danas su bogatije za jednu potpuno novu radnu sobu, koja će bitno poboljšati život i rad mališana i zaposlenih u ovoj predškolskoj ustanovi.

Fondacija „Novak Đoković“, u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod nazivom „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“, opremila je nameštajem, didaktičkim sredstvima, igračkama i likovnim materijalom ovu radnu sobu koja je prvobitno bila planirana kao trpezarija.

Nameštaj je rađen prema važećim standardima, a prilagođen je jaslenom uzrastu dece kao i zahtevima Novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

izvor:025info.rs

Posle dužeg vremena u apatinskom brodogradilištu u vodu je svečano porinut rečni brod naručen od strane holandskog preduzeća „STC“, vredan 1,5 miliona evra. Svečanom porinuću su, pored vlasnika brodogradilišta Vasilija Pecića, prisustvovali Njegova ekselencija Jost Reinćes, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji, predstavnici lokalne samouprave, vlasnik zrenjaninskog brodogradilišta „Astra“ Milenko Pištinjat, predstavnici brodogradilišta Kladovo, kao i izvođači koji su bili angažovani na ovom projektu.

Porinuti brod, namenjen za obuku budućih mornara, dugačak je 67 metara i težak 250 tona, a jedinstven je u svetu jer će napajanje za njegov elektro-pogon davati solarni paneli i hidrogen agregat.

-Tu će se obučavati budući kormilari, kapetani, mornari, i dobio sam obaveštenje da će obuku na ovom brodu proći učenici iz cele Evrope, a ne samo iz Holandije. U donjem delu broda nalaze se kabine za 38 učenika i učionice. Profesori će boraviti u gornjem delu, zajedno sa članovima posade. Brod je potpuno ekološki i samoodrživ, odnosno, pogon mu je na struju. Ima elektro-pogon, solarne panele i baterije koje se pune putem tih panela, a koje će biti ugrađene u Holandiji. Po kvalitetu izrade možemo da pariramo evropskim brodogradilištima i pretpostavljam da su nas upravo zato i izabrali – rekao je Tibor Melegi iz zrenjaninskog brodogradilišta „Astra”, koje je zakupilo lokaciju apatinskog brodogradilišta za izradu ovog broda.

Nakon porinuća, brod će se kretati Dunavom i spletom kanala do Holandije, a pojedini delovi broda će biti rastavljani i ponovo sastavljani zbog mostova, te su konstruktori svojim idejama znatno olakšali rešenje tog problema.

Nakon brojnih remonta, ovo je prvi brod koji je od 2011. godine izgrađen u Apatinu, pa je ovaj događaj tim značajniji jer najavljuje svetlu budućnost za ovo brodogradilište.

izvor:025info.rs