Sombor.info

Gradonačelniku Grada Sombora Antoniu Ratkoviću, na prijemu kod ministra prosvete, nakuke i tehnološkog razvoja Branka Ružića u Beogradu, danas je uručena Povelja „Dobrila Dobrić“ za izuzetne rezultate ostvarene u realizaciji krosa „Kup gradova“ i „Obrazovnog kruga“.

Ta atletsko-obrazovna manifestacija bila je, zapravo, Kros RTS-a, ali u formatu prilagođenom pandemiji. „Kup gradova“ okupio je blizu 75 hiljada predškolaca, đaka i predstavnika 37 atletskih klubova iz zemlje i srpske dijaspore, a organizovan je u sadejstvu Srpskog atletskog saveza, Sportskog saveza Srbije i Saveza atletskih talenata Srbije i uz generalno pokroviteljstvo Ministarstva prosvete i Ministarstva omladine i sporta.
U Somboru je ove godine drugi put za redom organizovano takmičenje RTS Krosa, ali prvi put pod imenom „Kup gradova“, gde je održano 26 trka, uz učešće oko 380 takmičara.

Povelju „Dobrila Dobrić“ dobio je i Borislav Staničkov, dugogodišnji načelnik Školske uprave Sombor, danas član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, kao i prof. dr Miladin Kostić, rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Zoran Ognjanović, direktor Matematičkog instituta SANU, Nevenka Joksović, profesorka francuskog jezika u OŠ „Branislav Nušić“- Beograd i Zoran Radosavljević, direktor Poljoprivredne škole-Svilajnac.

Gradski Štab za vanredne situacije, na elektronskoj sednici održanoj 26. novembra, doneo je nove mere radi sprečavanja i suzbijanja zarazne bolesti kovid-19 kojima se reguliše rad sportskih objekata i sportskih klubova na teritoriji Grada Sombora.

Sportskim klubovima i drugim učesnicima u sistemu sporta nije više dozvoljeno da koriste sportske sale osnovnih i srednjih škola. Trenažni proces u prostoru Sportskog centra „Soko“ može da se održava uz pridržavanje svih mera ograničenja broja učesnika i mera lične zaštite.

Zatvoreni bazen će raditi sa kapacitetom do 30 posetilaca, uz mere koje su sprovođene kao i do sada.

Radno vreme teretana i fitnes centara ograničeno je tako da neće raditi od 18.00 do 7.00 časova narednog dana.

Takođe, broj lica koja mogu prisustvovati na sahrani ograničen je na 10.

Naredbe Štaba za vanredne situacije grada Sombora pogledajte ovde.

U Zavodu za javno zdravlje Sombor za RTV kažu da je prema poslednjim podacima u Somboru 496 lica PCR pozitivno, u Kuli 299, Odžacima 160 i Apatinu 116 pozitivnih.
Nadležni ističu da su inficirani korona virusom većinom u samoizolaciji, a u resornoj inspekciji objašnjavaju da je ovih dana uručeno oko 500 rešenja o kućnom karantinu u Zapadnobačkom okrugu i podvlače da je veoma važno poštovanje kućnog karantina, jer su to lica koja su bila u kontaktu sa zaraženima, pa je njihov karantin ključan radi sprečavanja širenja virusa

U Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simonović“ navode za RTV da se na Odeljenju za kovid leči 63 pacijenta, a jedan je na mehaničkoj ventilaciji. U repiratonornoj ambulanti pregledano je u jednom danu 85 pacijenata i taj broj se povećava. Somborska bolnica raspolaže sa osam respiratora, od kojih su dva transportabilna.

Izvor: RTV

U sklopu kampanje koja ima za cilj podršku ženama u borbi protiv nasilja nad njima, zgrada opštine Apatin je osvetljena narandžastom bojom. Kampanja se sprovodi po preporuci potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović i tako će biti 16 dana, koliko traje kampanja, rekao je zamenik predsednika opštine Apatin Radovan Đukić.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba u Bogoti. Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.Ovaj dan je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

Globalna kampanja „16 dana aktivizma“ obeležava se u celom svetu i počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama i devojčicama.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica sa svojim stručnim saradnicima danas su održali prvi prijem tokom kojeg su građani mogli da im se obrate i da razgovaraju o različitim temama iz delokruga rada lokalne samouprave, o problemima i nedoumicama koje se odnose na svakodnevni život u mesnim zajednicama i gradu, kao i o tome na koji način Grad Sombor može da pomogne u rešavanju određenih pitanja.

Gradonačelnik je istakao da je prijem građana rezervisan za osluškivanje potreba građana i predlaganje rešenja za njihove upite u skladu sa propisanim pravilima i procedurama.

„Prilikom obilazaka mesnih zajednica u naseljenim mestima i gradu i susreta sa našim sugrađanima u prethodnom periodu, došli smo do zaključka da je većina problema sa kojima se građani suočavaju rešivo, ukoliko se obrate na pravu adresu. Naime, najčešća pitanja i problemi su iz komunalne oblasti i oblasti socijalne zaštite.

U tom smislu, želeli smo da kroz permanentnu komunikaciju sa građanima, koja će se odvijati kontinuirano, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, možemo da saslušamo potrebe naših sugrađana i na licu mesta ih upoznamo sa procedurama i mehanizmima za ostvarivanje njihovih prava. Naime, poenta je da Grad funkcioniše institucijalno i da se u tom smislu ne može i ne sme događati da je ostvarivanje nekog prava npr. iz oblasti socijalne zaštite ekskluzivno pravo pojednica o kome će odlučivati neko iz Gradske uprave ili neki politički organ, već za to postoji institucija, u ovom slučaju Centar za socijalni rad koji u opisu svog posla ima upravo rešavanje tih pitanja kroz jasno definisane procedure.

Tu su naravno i javno-komunalna preduzeća koja je Grad osnovao da pružaju usluge i rešavaju pitanja i probleme građana iz te oblasti.

Dakle, prijemi građana su zamišljeni kao termin rezervisan za osluškivanje i slušanje potreba građana i jednu vrstu uputne stanice na kojoj će ljudima biti jasno objašnjeno koja prava i mogućnosti su im na raspolaganju kao i jasno definisano mesto na kome će te potrebe biti zadovoljene, naravno poštujući propisana pravila i procedure. To je, dakle, prilika da se najneposrednije „približimo“ našim sugrađanima i da im pokažemo da smo opredeljeni da istinski budemo njihov servis“ izjavio je gradonačelnik Antonio Ratković.

Prijem građana održava se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, a zainteresovani sastanak treba da zakažu pozivom na broj telefona 025/468-269, ili putem elektronske pošte na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do 20. u tekućem mesecu

Somborsko “Zelenilo” izvršilo je juče sadnju mladih sadnica bođoša na “Pijaci u lancima” u centru Sombora.

Na pijaci, čija rekonstrukcija se privodi kraju, radnici Odeljenja održavanja parkovskog i javnog zelenila posadili su 19 mladih sadnica koprivića, na mesto ranije uklonjenih stabala.

Posađene su dve vrste somborskog brenda: celtis occidentalis i celtis australis.

Omiljeno izletište, prijatna hladovina pod krošnjama drveća, veliko fudbalsko igralište, vikendomčuvena i uvek puna kafana sa dobrom, živom muzikom... Šikara nekad. Zatvorila se kafana, ostalo izletiše i kamp za predvojničku obuku. Do pre koju godinu. Poslednje četiri – deo grada u koji zalaze samo oni koji moraju. Jer tu žive ili rade. Ostali ga zaobilaze u širokom luku. Od kada je tu otvoren Prihvatni centar za migranate, Šikara je postala najnebezbedniji deo Sombora.

JEDNA POLICIJSKA PATROLA NA CELU ŠIKARU

Na Šikarskom putu, dok idemo prema kući na broju 114/a, srećemo samo taksi vozila. Na desetine ih je, što punih, što praznih. I svi idu ili se vraćaju iz kampa. Od pešaka, iako je rano, sunčano popodne,na ulici su jedino mladići starosti između 17 i 27 godina, sa mobilnim telefonima u ruci i rančevima na leđima ili, ako su tu već neko vreme, sa punim vrećicama, kako se vraćaju iz prodavnice. Uglavnom su u grupama, dvojica, trojica, petorica... Dobro poznaju teren, kažu nam meštani Šikare, među kojima se na prste mogu izbrojati oni kojima nisu upadali u kuće. Jedini zadovoljni su okolni trgovci, zbog visokih pazara. Ako izuzmemo nekoliko obijanja prodavnica, dodaju žitelji ovog dela grada.

Ovde se ne čeka prvi sumrak da se zaključaju kapije. One su zaključane po ceo dan. I sva vrata iza kapija, isto. Strah je ogroman, iskustva loša, primera podosta. Krađa, razbojništava, uništavanja, upada...

-Kod mene su upadali bar jedno sedam, osam puta do sada. Krali su sve što im je dolazilo pod ruku, alat, obuću, voće, povrće... Bezbroj puta smo zvali policiju zbog problema koje imamo sa migrantima, i mi, i druge komšije. Iako znam ljude kojima nisu izlazili na pozive, moram da kažem da su na naše uvek dolazili. Na jednom migrantu sam primetio patike koje su mi ukradene iz dvorišta. Pitao sam policiju hoće li mu ih oni skinuti ili ja. Oni su. Ostavio sam ih u jedan džak u dvorištu, ne nosim ih više, naravno, ali više ni on. Problem je što kamp u kom bude i po 700 ili 800 migranata i ceo ovaj deo oko Šikarskog puta pokriva samo jedna policijska patrola. Migranti se, kad patrola naiđe, pritaje u mraku i čim prođe, nastavljaju šta su započeli, priča nam Dejan Beretić (41), čija kuća se nalazi samo dvestotinak metara od prihvatnog centra, neposredno uz pružni prelaz.

Dejan ima suprugu, sina, koji ide u peti, ćerku koja pohađa drugi razred osnove škole i majku. On i supruga, kaže, rade u smenama. NJena, popodnevna završava u 22, a njegova u 23 časa. U to vreme deca su u kući sama, sa bakom.

PRED DETE, SA PALICOM U RUCI

 -Kad padne mrak, nije nimalo prijatno biti ovde. Moji su konstantno zaključani. Često sam noću, kad se vratim sa posla, viđao tragove pokušaja obijanja, iskrivljenu žicu i ogradu, savijene ili slomljene grane voćki, pokušaje rezanja katanaca... Policiji sam javno rekao da na svakih par metara u dvorištu imam po jednu palicu, u kući takođe, kao i u kolima. Nikog ne diram niti napadam, ali se osećam nebezbedno u svojoj zemlji i ne mogu da čekam da me neko drugi zaštiti. Došao sam u situaciju da, sa palicom u ruci, uveče idem pred dete na autobusko stajalište koje je 100 m od naše kuće, jer se plašim za njegovu bezbednost i nemam problem da to i javno kažem, iskren je naš sagovornik.
Najnoviji slučaj mu se dogodio pre par večeri. Tek što je stigao u treću smenu, supruga ga je nazvala i rekla da su im migranti upali u dvorište.

-Pustili su me iz firme da se vratim kući, u međuvremenu je stigla i policija, neke su pohvatali, neki su pobegli. Bio je to obračun između nekih njihovih sukobljenih grupa. Šta god da se dešavalo među njima, moja porodica je bila ugrožena, dodaje Beretić.

BEZ NADZORA I KONTROLE

 Po rečima našeg sagovornika, osnovni problem je što su migranti u Srbiji van nadzora i kontrole.

-Oni nemaju šta da traže van kampa, posebno ne noću. Takođe, ne bi smeli da se kreću u većim grupama, a njima se to dozvoljava. Divljaju po ulici, lupaju sve što im dođe pod nogu ili ruku, galame, zaustavljaju vozove tako što sednu na prugu i neće da se sklone, puni su novca i stalno u pokretu. Ovuda samo kruže taksisti iz Sombora, Subotice i Šida, najviše. Vozaju ih od jednog do drugog mesta, ovde se vrte silne pare. Primetno je i pred deportaciju kako taksijima masovno napuštaju kamp i po završenoj akciji se vraćaju. Dolaze i novi, kamp je prepun, razapeto je puno šatora uz postojeće objekte. Ko kontroliše njihovo zdravstveno stanje? Pre par godina ispred kampa je bio beli kamion, pokretna mini ambulanta. Gledao sam kako ih izvode iz šume i prskaju, kao prskalicom za voće. Doktori koji su tu radili su mi rekli da je to protiv šuge i vaši, te da oni nemaju one vaši u kosi, već one koje napadaju prepone i da su ih puni... Spavaju po šumama, vikendicama, napuštenim objektima, oni su leglo raznih zaraza. Mi pričamo o koroni. Ko njih testira, rezignirano se pita naš sagovornik i dodaje da se, po njegovoj zadnjoj informaciji od pre neki dan, na području grada Sombora nalazi između 3,5 i 4 hiljade migranata i to mimo kampa u Šikari.

Beretić naglašava na nikoga ne mrzi i da zna da nisu svi migranti isti, ali da je činjenica da prave probleme meštanima.

-Neki dan su uhvaćeni na delu kako su zapalili naš stari dom ovde u Šikari,pre nedelju dana je zapaljena stara Sloga, nekadašnjafabrika nameštaja. Oni su se razbežali pri dolasku policije i viđeni su kako beže. Puno je neprijatnosti.Letos su snimali moju suprugu, koja je bila u kupaćem kostimu, dok smo praznili bazen u dvorištu. Izleteo sam sa palicom, vikao na njih, žao mi je što im nisam oduzeo telefon i dao policiji kao dokaz. Među njima ima svakakvih. Ne može me ubediti niko da je mladić sa tetovažom kalašnjikova na vratu jadna izbeglica? A puno ih je takvih... Ovi što su u kampu imaju na dan 20 evra, ko to plaća, puni su para. Kamp je napravljen za porodice, za oko 140 osoba, a njih je i petostruko, šestostruko više. Porodica skoro i nema, zaključuje naš sagovornik.

Prati nas do kapije, pre nego i sam krene na posao, u popodnevnu smenu. Za tih par minuta pored nas su prošla četiri taksi vozila i, peške, dvadesetak tamnoputih mladića.

NJegova deca će ostati zaključana u kući. Neće čak izaći ni u dvorište, iako je lep i sunčan dan...

Izvor: apatinskenovine.rs

Ako ne verujete u astrologiju, nema problema. Evo vam malo statistike. Znate li koji horoskopski znakovi najduže žive?

Prema rezultatima nekoliko studija, najdugovečniji znak je Rak, a odmah iza njega slede Ovan i Devica.

Rak

Veruje se da Rakovi dožive duboku starost jer vode zdrav život kako bi što duže bili sa svojim voljenima i brinuli se za njih. Rakovi su jako brižni i posvećeni porodičnom životu.

Devica

Uredne Device brinu se za svoje zdravlje, paze na zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Osim toga, one su prilično smirene i ne stresiraju se previše što im takođe doprinosi kvaliteti života.

Ovan

Strastveni Ovnovi nemaju neku posebnu tajnu, oni samo žele što duže uživati u životu.

Tradicionalna bokserska manifestacija "Zlatna rukavica", 63. po redu, održaće se u Somboru od 26. do 29. novembra, saopštio je Bokserski savez Srbije (BSS).

Kako se navodi, na turniru u hali “Mostonga” učestvovaće 52 boksera iz osam zemalja: Alžira, Belgije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kube, Gane, Litvanije, Maroka, Moldavije, Severne Makedonije, Ukrajine i Srbije.

Takmičenje će biti održano pod strogim merama zaštite, uz striktno pridržavanje epidemioloških mera propisanih od Kriznog štaba Vlade Srbije, bez publike, a svi učesnici će biti testirani.

Veoma cenjeni međunarodni turnir ove godine je posebno važan za boksere sa evropske scene, ali i svetske scene, jer je mali broj turnira ovog kvaliteta i ranga bio organizovan zbog već svima poznatih problema sa Covid-19, a tim više jer se većina boksera nalazi u fazi priprema za Olipijske igre.

Lideri afričkog kontinenta kada je boks u pitanju Alžir i Maroko, dovode veoma jake timove. Alžir dovodi čak pet boksera koji imaju olimpijsku normu, Maroko dvojicu.

Ovakvi sastavi timova čine 63. Zlatnu rukavicu velikim turnirom.

Finale je na programu 29. novembra od 18 sati.

Izvor: nova.rs

Gotovo nekoliko decenija Veterinarska ustanova „Proteinka“ je rešavala veliki problem uklanjanja i prerade sporednih proizvoda životinjskog porekla (SPŽP) cele Srbije, ali je nesnosnim smradom koji se širio iz njenih pogona na obodu grada zagorčavao život svim žiteljima Sombora.

Na sreću, nakon ishoda međunarodne arbitraže između naše države i vlasnika „Energozelene“, super-modernog postrojenja za preradu SPŽP u Inđiji i prelasku tamošnjeg pogona u stoprocentno vlasništvo Srbije, 15. juna je konačno prestala potreba za dotrajalim kapacitetima spalionice somborske kafilerije, pa je njena sudbina da postane tek transferna stanica za prikupljeni otpad životinjskog porekla.

Somborcima je možda laknulo, ali nastavila se neizvesnost za 37 bivših radnika Veterinarske ustanove „Proteinka“, pošto je prema rečima Save Dojića, člana Gradskog veća za finansije i privredu i člana Nadzornog odbora “Energozelene”, sva nepokretna imovina koju je kafilerija koristila ostala gradu Somboru, dok je sva pokretna imovina i oprema od početka ovog meseca u vlasništvu “Energozelene”, čiji je sada formalni osnivač država. Pred radnicima je izjašnjavanje o prihvatanju novog poslodavca i potpisivanje novog ugovora o radu, koji će omogućiti delu radnika koji su se opredelili za proglašenje tehnološkog viška, da dobiju otpremnine i prijave se na biro rada. Pored toga, za devet, sada već bivših radnika somborske kafilerije koji su se opredelili za prelazak u ovdašnje Javno komunalno preduzeće “Čistoća”, u toku je postupak za dobijanje neophodnih saglasnosti od Vlade Srbije, pošto je na snazi još uvek uredba o zabrani novog zapošljavanja u javnom sektoru.

Kako kaže gradski većnik zadužen za finansije i privredu Sava Dojić, radnicima koji očekuju otpremnine ona bi se uskoro trabala i isplatiti.

Po mom saznanju novac za isplatu otpremnina je obezbeđen i “Energozelena” bi uskoro trebalo da počne isplatu otpremnina bivšim radnicima “Proteinke”, tvrdi Dojić, prema čijim je rečima u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju transfer stanice.

Do izgradnje ovog objekta, poslove transfer stanice obavljaće upravo JKP “Čistoća” u koju bi trebalo da pređe i devet radnika sada ugašene „Proteinke“, a trenutno je u toku nabavka minimalno potrebne opreme za obavljanje ovakve vrste delatnosti, veli Dojić, uveravajući ovdašnju javnost da će svi stanovnici sa teritorije grada imati obezbeđenu adekvatnu uslugu kada je u pitanju uklanjanje i skladištenje uginulih životinja i njihov transport u inđijske pogone „Energozelene“.

Izvor: dnevnik.rs