Sombor.info

PAS je u Sivcu, u opštini Kula, izujedao trogodišnjeg Marka, koji je s ranama na licu, ruci, grudima i leđima završio u bolnici u Somboru.

Njegov otac Branko Jezdić kaže da je sreća u nesreći što pas nije dohvatio dete za vrat, jer bi takav ujed bio smrtonosan.

Napad psa dogodio se 7. marta u Volođinoj ulici u Sivcu, ispred kuće u kojoj stanuje baka stradalog dečaka. Ona je njega i njegovog dvogodišnjeg brata dovezla automobilom iz Čonoplje kod Sombora, gde dečaci žive sa svojim roditeljima.

Čim su njih troje izašli iz automobila, nasrnuo je pas, koji se ustremio na našeg starijeg sina. Ugrizao ga je za lice i napravio mu otvorenu ranu od polovine očnog kapka do iza uveta, dugačku 15 centimetara, koja je hirurški zašivena sa 18 ili 20 šavova – navodi dečakov otac.

Baka, koja se borila da odbrani unuka od razjarene životinje, izujedana je po rukama i nogama.

KRIVCI VLASNICI
Milenko Rajić, sekretar MZ Sivac, kaže da se u selu vodi stalna bitka sa napuštenim životinjama.

- Pre dve–tri nedelje upravo iz Volođine ulice, na poziv ljudi koji tamo žive, ekipa Zoohigijenske službe JKP „Komunalac“ iz Kule je odvezla punu prikolicu uhvaćenih pasa u prihvatilište. Glavni krivci što su psi na ulici su vlasnici koji ih puštaju iz dvorišta ili štenad u džakovima odnose u atar, odakle se, kad porastu, vraćaju u selo – objašnjava Rajić.

- Pas je rastrgao zimsku jaknu našeg deteta i možemo samo Bogu da zahvalimo što ga nije ugrizao za vratnu arteriju, jer bi dete iskrvarilo. Sreća je i što pas nije napao našeg mlađeg sina, koji je stajao pored automobila – kaže Branko.

Na bakine pozive u pomoć, dotrčao je košija, koji je letvom oterao psa. Životinja do danas nije pronađena.

- Mlađi sin se od tada panično plaši pasa, a stariji, kad ga pitam šta je bilo, neće ništa da priča, samo okrene glavu. To pokazuje da je u šoku. Nisam ljut ni na koga i ništa ne tražim, samo želim da mi dete izađe iz bolnice, da se oporavi i da to što pre zaboravimo – kaže otac, napominjući da bi vlasnici trebalo da paze da im psi ne izlaze na ulicu, jer i druga deca mogu da nastradaju.

Prema Brankovim saznanjima, njegovog sina je napao crni mađarski pulin, koji je pastirski pas. U opisu ove životinje se navodi da reaguje lavežom na svaku nepoznatu osobu, da voli da skita i da je druželjubiva, ali, kako ističe Branko, možda je postala agresivna jer je bila maltretirana.

Izvor: novosti.rs

SBB fondacija je nastavila jednu od najvećih akcija pošumljavanja Srbije pod sloganom „Da šume bude više! Da se lepše diše!“ koju sprovodi zajedno sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U okviru akcije, pošumljavaju se i dvorišta osnovnih škola širom Srbije, kako bi učenici uživali u što zelenijem okruženju.

„Juče smo sadili zajedno sa decom u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Deronjama i nastavljamo dalje da ozelanjavamo dvorišta ukupno 14 osnovnih škola u okolini Sombora i Odžaka. Akcija pošumljavanja „Da šume bude više! Da se lepšte diše!“ je pokrenuta 2021. godine sa ciljem da pomognemo u borbi za čist vazduh i čistu okolinu. Mi kao fondacija već sedam godina podstičemo društvo na pozitivne promene, a ovo je jedna od akcija gde na interaktivan način želimo da učimo decu kako da se ophode prema prirodi.“, istakla je Jovana Lukić, CSR direktorka United Grupe i SBB fondacije.

Tokom ovogodišnje akcije pošumljavanja u okviru osnovnih škola biće zasađeno oko 1.300 sadnica javora, hrasta lužnjaka, graba, belog jasena, mleča i raznog voća. Pored toga SBB fondacija poklanja gradovima i opštinama i 100.000 košarastih vrba zajedno sa BEFT-om i iz donacija GIZ-a, E3 International i Cifor-Icrafa.

Naredne sadnje u okolini Sombora biće u osnovnim školama u mestima Sombor, Doroslovo, Stanišić, kao i u Ratkovu.

SBB fondacija poziva sve gradove, opštine, organizacije koje imaju kapaciteta da posade hiljadu i više košarastih vrba da se prijave na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i dobiju najlepši poklon za svoje građane, a to je čist i zdraviji vazduh.

Pedagoški fakultet u Somboru organizuje promociju knjige "Tri imena za jedno odrastanje: Pavle, Pal, Paul" čiji je autor dr Ivan Jerković, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Osim autora o knjizi će govoriti:

prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru
prof. dr Slobodan Sadžakov
prof. dr Mihael Antolović
dr Nataša Gojković
Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar

Svečana sala Županije, sreda, 22. mart sa početkom u 18 časova.

Milka T. (89) i njena podstanarka Dragica Z. (67) pronađene su danas mrtve u kući u Apatinu. Nesrećne žene su se najverovatnije ugušile od dima jer se u prostoriji gde su pronađene prema nezvaničnim informacijama vide tragovi požara, koji se nije raširio na ostatak kuće, a šta ga je izazvalo utvrdiće istraga.

Pošto se ni juče, ni danas nisu javljale na telefon, Milkin rođak je uz pomoć policije i vatrogasaca ušao u kuću i zatekao jeziv prizor. Obe žene su bile u kuhinji bez znakova života, pišu beogradski mediji.

Crni zidovi i nagoreo nameštaj ukazuju da je, najverovatnije, uzrok smrti gušenje od dima.

Tela tragično nastradalih žena biće sutra prebačena na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Izvor: direktno.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, policijskih uprava u Beogradu, Subotici, Somboru, Kikindi i Šapcu, u saradnji sa graničnom policijom i Žandarmerijom, u akciji usmerenoj na suzbijanje ilegalnih migracija, pronašli su ukupno 668 iregularnih migranata.

Policija je na više lokacija u Somboru pronašla 129 iregularnih migranata, dok je na teritoriji Subotice u improvizovanim objektima na području šumskog pojasa uz granicu sa Mađarskom, kao i na području grada, pronašla 180 migranata.

Policijski službenici su na više lokacija u opštini Kanjiža zatekli ukupno 60 iregularnih migranata, dok je na području Loznice, Malog Zvornika i Ljubovije pronađeno 136 iregularnih migranata.

Policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd, na više lokacija u gradu pronašli su ukupno 163 iregularna migranta.

Svi pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj.

Policija će, i u narednom periodu, sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Izvor: RTV

Odbornici Skupštine grada Sombora održali su ekspresnu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj je usvojeno 17 tačaka dnevnog reda, praktično, bez ikakvog polemičkog tona.

Jedna od tačaka dnevnog reda se odnosila i na izmene i dopune plana detalјne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta, odnosno nedostajuće severozapadne obilaznice oko Sombora.
Ovaj grad dugo nije imao sreće pošto je prvu deonicu sveobuhvatne obilaznice, severnu, decenijama koje je obeležio samoupravni socijalizam sprečavala tvrdoglavost jedne jedine porodice koja nije želela da proda svoje imanje. Pred kraj prošlog milenijuma je zaživeo kodifikovan pojam „javnog interesa”, vlasnici spornih parcela su hteli-ne hteli postigli dogovor o otkupu imanja pa je konačno urađena obilaznica koja povezuje Bezdanski i Subotički put. Nakon ovog „istorijskog uspeha”, čekalo se opet nekoliko godina ne bi li se sa poslom izgradnje trećeg saobraćajnog ringa nastavilo, da bi kraj prve decenije novog milenijuma obeležilo probijanje i asfaltiranje trase takozvane jugozapadne obilaznice koja je, prolazeći i obodom Industrijske zone Jug, povezala Apatinski put i državni put od Sombora do Vrbasa. Kako sada stvari stoje, istočni i severoistočni krak obilaznice će, ako bude sreće, biti rešen izgradnjom „Osmeha Vojvodine”, odnosno planirane brze saobraćajnice koja treba da „popreči” pokrajinu spajajući granične prelaze Bački breg (sa Mađarskom) i Nakovo kod Kikinde (sa Rumunijom), pa je Somborcima preostala jedina briga, ona da se saobraćajnom obilaznicom povežu Bezdanski i Apatinski put.

Iz JP „Putevi Srbije” prošle jeseni su stigle dobre vesti za sve one Somborce kojima je dojadila tutnjava ispod njihovih prozora teških kamiona koji pokušavaju da se iz pravca Bezdana zapute put Apatina ili obrnuto, pošto je uspešno okončan postupak javne nabavke za izradu Studije opravdanosti i Idejnog projekta upravo te zapadne obilaznice. Ugovor, koji predviđa ovu projektnu dokumentaciju obilaznice koja bi trebala da bude dugačka četiri i po kilometra, dodelјen je tokom novembra grupi od tri ponuđača, pa bi ovim poslom trebali da se po tri meseca za studiju i idejni projekat, koliki je rok za njihov završetak, pozabave novosadski „MHM projekt”, „Premer Savović” iz Lazarevca i beogradski „DB Inženjering”.

Prihvaćena ponuda ovog trilinga je poreske obveznike trebala da stoji 16.500.000 dinara, a za sada je jedino izvesno da će ovaj deo obilaznice počinjati na već postojećoj semaforizovanoj raskrsnici na Apatinskom putu nakon čega će delimično pratiti tok odavno minorizovane rečice Mostonge ne bi li se na Bezdanski put uklјučila na takođe već postojeću raskrsnicu. Mada je u ovom trenutku, ako ne nemoguće, a ono sigurno jako teško predvideti kada će ovaj deo trećeg saobraćajnog prstena biti izgrađen i pušten u rad, izvesno je da bi njegovom realizacijom konačno mogli da odahnu vlasnici kuća danas preopterećenog Apatinskog i Bezdanskog puta (tj. naselјa Strilić) te ulica Matije Gupca i 12. Vojvođanske brigade.

Ekspresna sednica gradskog parlamenta je rezultirala davanjem odborničkog „zelenog svetla” na izmene pravilnika o radu Javnog komunalnog preduzeća „Prostor”, ali i angažovanja eksterne revizije završnog računa gradskog buyeta za 2022. godinu, meru provere zakonitosti u poslovanju grada koju je odobrila i Državna revizorska institucija. Odbornici su dali i svoju saglasnost na izradu projekta i formiranje projektnog tima koji će izraditi sam projekat javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije namenjenog održavanju gradskog i prigradskog saobraćaja, pošto Sombor nema svoje Javno preduzeće koje bi se bavilo ovakvom delatnošću. Na pozitivnu odluku odbornika je naišla i, zakonom uslovlјena, izmena svojevremene odluke kojom je JKP „Zelenilo”, bez javnog poziva, dodelјen posao uništavanja ambrozije na području grada, a u istoj sferi, zaštiti životne sredine, našla se i odluka o korištenju sredstava gradskog buyeta, projektovanih na 14.000.000 dinara u buyetu za 2023. godinu namenjenih upravo projektima zaštite životne sredine. Skupština je ogromnom većinom glasova usvojila i izmene u odlukama o osnivanju četiri ustanove kulture (Narodno pozorište, Gradski muzej, Galerija „Milan Konjović” i Kulturni centar „Laza Kostić”) kako bi se one upodobile sa nedavnim izmenama krovnog Zakona o kulturi.

Izvor: dnevnik.rs

Devijacija nosa predstavlja iskrivljenje nosne pregrade, a kad su bebe u pitanju, može da dovede do problema kao što su i otežano uzimanje hrane, pa samim tim i do slabijeg napredovanja. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina, ali i nepravilan nazalni govor, kaže za portal N1 prof. dr Ivan Baljošević iz Instituta za majku i dete. Ukazuje na to da 90 odsto populacije ima neki stepen devijacije nosa.

Devijacija nosa može da bude urođena ili kongenitalna i stečena. Urođena nastaje kada nosna pregrada odnosno septum raste brže od okolnih kostiju lica, pa se krivi. Stečena predstavlja posledicu traume nosa, koja može nastati vrlo rano, na primer još prilikom razvoja ploda u materici. Tada nastaje kao rezultat prolongiranog kontakta lica sa zidom materice, a može nastati i prilikom otežanog porođaja. Kasnije nastale devijacije su uvek uzrokovane povredama kod dece, kao posledice pada ili udarca u lice, objašnjava za portal N1 prof. dr Baljošević.

„Izražena devijacija nosa se može prepoznati i u najranijem uzrastu, pre svega po estetskom deformitetu nosa koji je iskrivljen na jednu ili na drugu stranu. Takve bebe otežano i čujno dišu na nos, hrču prilikom spavanja i teže uzimaju hranu. Treba reći da se bebe rađaju sa refleksom disanja na nos, dok je disanje na usta proces koji će naučiti u četvrtom mesecu života“, kaže Baljošević.

On objašnjava da svako otežano disanje na nos kod odojčadi uzrokuje i otežano uzimanje hrane, a time i slabije napredovanje.

Prema rečima profesora Baljoševića, osnovni simptom je otežano i čujno disanje na nos. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina. „Te infekcije su praćene curenjem gnojnog, zelenkastog sekreta iz nosa i povremenim kašljem. Kao posledica izražene devijacije razvija se i nepravilan, nazalni govor kod dece“, dodaje naš sagovornik.

Alergija, treći krajnik ili opstrukcija nosa?

Simptomi opstrukcije nosa koji su izazvani devijacijom, mogu biti slični simptomima koji su izazvani alergijskim promenama u nosu ili uvećanim trećim krajnikom, kaže doktor koji navodi da roditelji, ukoliko posumnjaju na devijaciju, treba da odvedu dete lekaru.

„Dijagnoza se postavlja relativno jednostavno, rutinskim pregledom nosne šupljine, tzv. prednjom rinoskopijom. Ukoliko se radi o visokim nepristupačnim devijacijama nosa, koje se nalaze u delu nosa koji je bliži bazi lobanje, na Institutu za majku i dete imamo savremene aparate kojima postavljamo dijagnozu. Tu pre svega mislim na rinomanometar, kojim se meri otpor vazduha prilikom prolaska kroz nosne šupljine“, objašnjava sagovornik portala N1.

Prema njegovim rečima, na taj način može da se dobije tačan stepen opstrukcije nosa, što pomaže u donošenju odluke o eventualnom hirurškom lečenju. Takođe, koristi se i video nazolaringoskop, koji predstavlja malu fleksibilnu kameru kojom se posmatra unutrašnjost nosne šupljine i donjih disajnih puteva.

Kad je potrebna operacija?

„Devijacije nosa su veoma česte anomalije. Smatra se da oko 90% ljudske populacije ima neki stepen devijacije nosa. Svakako da ih ne treba sve operisati. Hirurškim putem se tretiraju samo jako izražene devijacije, koje izazivaju simptome oboljenja koje smo već pomenuli“, navodi profesor.

Dodaje da se operiše se između 10 i 20 odsto devijacija nosa.

Profesor Baljošević objašnjava da dečji nos prolazi kroz period intenzivnog rasta i razvoja, koji će se završiti u šesnaestoj godini života. Hirurški rezultati operacije nosnog septuma su najbolji kada se vrše u tom uzrastu, dodaje.

On navodi, u slučaju kada su opstrukcije nosa izazvane devijacijom izrazite, da operacija može da se uradi i kod mnogo mlađe dece. U Institutu za majku i dete operacije nosnog septuma vrše se već kod dece uzrasta od sedam godina, dodaje.

“Povrede nosa u dečijem uzrastu su veoma česte, s obzirom da je nos najistureniji deo lica, koji se u toku igranja ili nepažnjom često povredi. Povreda nosa koja je praćena otokom i podlivima, kao i pomeranjem nosa u stranu, može pobuditi sumnju da postoji prelom nosnih kostiju“, naglašava.

Izvor: n1info.rs

Dodaje da u tim slučajevima se treba obratiti lekaru i uraditi rendgen snimak nosnih kostiju. Prelomi nosnih kostiju koji nisu stariji od sedam dana se rešavaju jednostavnom hirurškom intervencijom – repozicijom, objašnjava. „Ukoliko se povreda zanemari, mogu da nastanu devijacije nosa i deformacije koštanog dela nosne piramide koje se kasnije moraju rešavati ozbiljnijim hirurškim intervencijama“, naglašava profesor dr Baljošević.

U ponoć je počela prijava za penzionerske kartice, sa kojima će naši stariji građani moći da dobiju popuste u prodavnicama.

Od podataka je potrebno upisati JMBG, broj telefona ili mejl adresu.

Link za podnošenje prijave za penzionerske kartice zpk.trezor.gov.rs

Zahtev za izdavanje Penzionerske kartice penzioneri mogu podneti elektronski na sajtu Fonda PIO ili u filijali tog Fonda gde će zaposleni u Fondu pomoći penzionerima i za njih popuniti elektronski zahtev.

Za prijavu je potrebna samo lična karta, a čitava procedura traje do dva minuta.

Kartice će se izdavati sukcesivno, kako budu izrađivane, kako bi do 1. oktobra svi korisnici penzija koji se prijave imali svoje penzionerske kartice.

Kartice će se preuzimati na šalterima Fonda PIO kojih ima 170 širom Srbije. PIO Fond će obavestiti penzionere telefonom ili mejlom, u zavisnosti za šta se korisnik bude odlučio prilikom prijave, kada njihove penzionerske kartice budu u filijali spremne za preuzimanje.

Takođe, Fond PIO organizuje u sredu 15. marta od 12 do 14 časova na Trgu Republike u Beogradu pet pultova na kojima će zaposleni Fonda penzionerima raditi onlajn prijave i davati informacije o načinu korišćenja kartice i pogodnostima koje će one penzionerima pružati.

Istovremeno, otvoren je i poziv za društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Privredni subjekti treba da popune kontakt formu sa osnovnim podacima, koju će od sutra moći da pronađu na sajtu Fonda PIO, a sve kako bi blagovremeno bili pripremljeni sporazumi o saradnji.

Penzionerske kartice moći će da se koriste od 1. oktobra, a svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u raznim trgovinskim lancima i prodavnicama, restoranima, salonima, muzejima, pozorištima…

Penzionerske kartice nove generacije će osim dokazivanja statusa penzionera, što je omogućavala i prethodna kartica, biti korišćene, kako navode na sajtu Fonda, za nove pogodnosti i značajno će uticati na poboljšanje materijalnog statusa penzionera i korisnika ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministar finansija Siniša Mali podsetio je da prijava počinje u sredu i pozvao penzionere da se prijave za karticu, ali i društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju.

“Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u prodavnicama, u salonima, i tako će ne samo štedeti, već će im ostati i više novca za unučiće i decu“, rekao je Mali.

U ovaj projekat Fonda uključuje se, kako navode, šira društvena zajednica, pre svega Vlada, lokalne samouprave, društveno odgovorni privredni subjekti i preduzetnici koji će obezbediti posebne popuste penzionerima koji pri plaćanju roba i usluga prilože Penzionersku karticu, kao i javna preduzeća, privredna društva i institucije koje će da obezbede mogućnost ostvarivanja benefita po osnovu bodova.

Bodove će obračunavati Fond po svakoj realizovanoj potrošnji za koju je dobijen fiskalni račun.

Dok cene u Srbiji rastu brzinom svetlosti, plate su realno sve manje, uslovi rada loši, a životni standard gotovo nepostojeći, brojni su građani koji odlučuju da svoju sreću okušaju u inostranstvu. Jedna od omiljenih država srpskih radnika koji su u potrazi za dostojanstvenijim životom je Nemačka. Sa Srbima koji u "obećanoj zemlji" žive i rade razgovarali smo o tome koliko im novca "pretekne" kada plate rentu, račune i hranu, a u zavisnosti od visine primanja i troškova, to može da bude 200, ali i oko 1.000 evra.

Jedan od „naših“ ljudi koji radi u Nemačkoj je Milan T. On radi u jednom nemačkom hotelu, gde zarađuje 1.900 evra mesečno.

„Na taj iznos treba dodati i oko 500 evra koje svakog meseca dobijem kao bakšiš. To je, dakle, oko 2.400 evra mesečno. Od toga mi je svakako najveći trošak zakup stana, što me košta 850 evra“, priča Milan za portal Nova.rs.

Što se ostalih fiksnih troškova na mesečnom nivou tiče, naš sagovornik struju plaća u proseku 80 evra.

„Internet plaćam još 40 evra, a televizijsku pretplatu i kablovsku ukupno 27. Od prvog maja cena mesečne karte za prevoz biće 49 evra, što takođe plaćam. Ukupno, svi ti fiksni troškovi me izađu 1.046 erva. Dakle, ostaje mi još 1.354 evra“, kaže Milan.

Troškovi za hranu su, upravo zbog mesta na kojem radi, svedeni na minimum.

„Ja imam obezbeđenu hranu u hotelu, tačnije doručak i ručak, tako da ne trošim puno novca na to. Na osnovu iskustva prijatelja koje imam ovde, mislim da je dovoljno 300 evra po osobi. U tih 300 evra računam samo hranu koja se priprema kod kuće, ne i restorane“, kaže Milan.

Naš sagovornik dodaje da misli da je za pristojan život u Nemačkoj potrebno oko 2.000 evra po osobi, ako u to računa i gorivo ili po potrebni kulturne događaje ili bavljenje nekim sportom.

On za Nova.rs ipak objašnjava da se situacija drastično razlikuje u malim i velikim gradovima.

„Ako pričamo o, primera radi, bračnom paru koji živi u velikom gradu, njima je za život potrebno barem 5.000 evra, dakle 2.500 po osobi. U manjim gradovima stanovi nisu toliko skupi, pa naravno da onda ostaje i više novca od plate, te se i bolje živi, kao i svuda u svetu po manjim mestima“, navodi Milan.

S druge strane, Vuku K, koji u Nemačkoj živi sa suprugom i tri ćerke, od mesečne plate uspeva da „pretekne“ manje novca.

„Supruga i ja zarađujemo ukupno oko 4.500 evra mesečno, i to je budžet za nas petoro. Živimo u stanu od 120 kvadrata koji, naravno, iznajmljujemo, a rentu i režije poput struje i vode plaćamo ukupno 1.700 evra. Na gorivo mi mesečno ode dosta novca, oko 600 evra“, navodi Vuk, koji inače radi kao sportski trener.

Takođe, ostali troškovi poput računa za telefon, internet, televiziju i slično izađu ih oko 500 evra.

Što se ostalih izdataka tiče, Vuk i njegova porodica troše u proseku oko 1.500 evra mesečno za hranu i garderobu.

To znači da Vuk i njegova supruka uspevaju da im svakog meseca od plate „pretekne“ oko 200 evra.

Kakva je situacija u Srbiji?

Što se tiče radnika u Srbiji, on teško da može mnogo da uštedi, pogotovo ako radi za prosečnu platu, koja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u decembru iznosila 84.227 dinara.

S druge strane, u tom periodu, preciznije u poslednjem kvartalu iste godine, prosečan potrošač u Srbiji trošio je 31.798 dinara mesečno, za hranu, kućne potrepštine i sredstva za ličnu higijenu, pokazuje istraživanje kompanije Nielsen IQ.

To znači da za rentu i račune preostaje još 52.429 dinara, a s obzirom na visoke cene nekretnina – jasno je da na kraju meseca ne ostaje još mnogo novca za štednju ili određena „zadovoljstva“.

Izvor: nova.rs

Nakon što je juče u naselju Telečka u Somboru pronađeno telo muškarca (59) u bunaru, otkrivena je njegova tužna sudbina.

Naime, kako mediji saznaju, muškarcu (59) koji je izgubio život, nedavno je preminula majka.

- Živeo je sam sa majkom, ali je ona preminula baš skoro, mislim pre oko 10 dana. On je ostao sam, jedino društvo su mu pravili kučići. Sa 10 kerova je živeo u domaćinstvu - pričaju komšije i dodaju da je pokojni bio u jako lošoj materijalnoj situaciji.

- Živeo je kao socijalni slučaj, a otkako mu je umrla majka bio je potišten i tužan - pričaju komšije.

Kako saznajemo, na mestu pronalaska leša u bunaru je, pored policije i vatrogasaca, i zamenik Višeg javnog tužioca u Somboru.

- Prema prvim rezultatima, pretpostavlja se da je u pitanju nesrećan slučaj, odnosno da je muškarac slučajno, nepažnjom, upao u bunar - navodi izvor Kurira.

Na telu nisu uočeni tragovi nasilja, policija je obavila uviđaj po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Somboru, a telo je poslato na obdukciju.

Na terenu su bili pripadnici vatrogasne jedinice Sombor (VSJ), sa tri vatrogasna vozila, a vatrogasci su izvukli telo.

Izvor: kurir.rs