Odbornici Skupštine grada Sombora održali su ekspresnu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj je usvojeno 17 tačaka dnevnog reda, praktično, bez ikakvog polemičkog tona.
Jedna od tačaka dnevnog reda se odnosila i na izmene i dopune plana detalјne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta, odnosno nedostajuće severozapadne obilaznice oko Sombora.
Ovaj grad dugo nije imao sreće pošto je prvu deonicu sveobuhvatne obilaznice, severnu, decenijama koje je obeležio samoupravni socijalizam sprečavala tvrdoglavost jedne jedine porodice koja nije želela da proda svoje imanje. Pred kraj prošlog milenijuma je zaživeo kodifikovan pojam „javnog interesa”, vlasnici spornih parcela su hteli-ne hteli postigli dogovor o otkupu imanja pa je konačno urađena obilaznica koja povezuje Bezdanski i Subotički put. Nakon ovog „istorijskog uspeha”, čekalo se opet nekoliko godina ne bi li se sa poslom izgradnje trećeg saobraćajnog ringa nastavilo, da bi kraj prve decenije novog milenijuma obeležilo probijanje i asfaltiranje trase takozvane jugozapadne obilaznice koja je, prolazeći i obodom Industrijske zone Jug, povezala Apatinski put i državni put od Sombora do Vrbasa. Kako sada stvari stoje, istočni i severoistočni krak obilaznice će, ako bude sreće, biti rešen izgradnjom „Osmeha Vojvodine”, odnosno planirane brze saobraćajnice koja treba da „popreči” pokrajinu spajajući granične prelaze Bački breg (sa Mađarskom) i Nakovo kod Kikinde (sa Rumunijom), pa je Somborcima preostala jedina briga, ona da se saobraćajnom obilaznicom povežu Bezdanski i Apatinski put.
Iz JP „Putevi Srbije” prošle jeseni su stigle dobre vesti za sve one Somborce kojima je dojadila tutnjava ispod njihovih prozora teških kamiona koji pokušavaju da se iz pravca Bezdana zapute put Apatina ili obrnuto, pošto je uspešno okončan postupak javne nabavke za izradu Studije opravdanosti i Idejnog projekta upravo te zapadne obilaznice. Ugovor, koji predviđa ovu projektnu dokumentaciju obilaznice koja bi trebala da bude dugačka četiri i po kilometra, dodelјen je tokom novembra grupi od tri ponuđača, pa bi ovim poslom trebali da se po tri meseca za studiju i idejni projekat, koliki je rok za njihov završetak, pozabave novosadski „MHM projekt”, „Premer Savović” iz Lazarevca i beogradski „DB Inženjering”.
Prihvaćena ponuda ovog trilinga je poreske obveznike trebala da stoji 16.500.000 dinara, a za sada je jedino izvesno da će ovaj deo obilaznice počinjati na već postojećoj semaforizovanoj raskrsnici na Apatinskom putu nakon čega će delimično pratiti tok odavno minorizovane rečice Mostonge ne bi li se na Bezdanski put uklјučila na takođe već postojeću raskrsnicu. Mada je u ovom trenutku, ako ne nemoguće, a ono sigurno jako teško predvideti kada će ovaj deo trećeg saobraćajnog prstena biti izgrađen i pušten u rad, izvesno je da bi njegovom realizacijom konačno mogli da odahnu vlasnici kuća danas preopterećenog Apatinskog i Bezdanskog puta (tj. naselјa Strilić) te ulica Matije Gupca i 12. Vojvođanske brigade.
Ekspresna sednica gradskog parlamenta je rezultirala davanjem odborničkog „zelenog svetla” na izmene pravilnika o radu Javnog komunalnog preduzeća „Prostor”, ali i angažovanja eksterne revizije završnog računa gradskog buyeta za 2022. godinu, meru provere zakonitosti u poslovanju grada koju je odobrila i Državna revizorska institucija. Odbornici su dali i svoju saglasnost na izradu projekta i formiranje projektnog tima koji će izraditi sam projekat javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije namenjenog održavanju gradskog i prigradskog saobraćaja, pošto Sombor nema svoje Javno preduzeće koje bi se bavilo ovakvom delatnošću. Na pozitivnu odluku odbornika je naišla i, zakonom uslovlјena, izmena svojevremene odluke kojom je JKP „Zelenilo”, bez javnog poziva, dodelјen posao uništavanja ambrozije na području grada, a u istoj sferi, zaštiti životne sredine, našla se i odluka o korištenju sredstava gradskog buyeta, projektovanih na 14.000.000 dinara u buyetu za 2023. godinu namenjenih upravo projektima zaštite životne sredine. Skupština je ogromnom većinom glasova usvojila i izmene u odlukama o osnivanju četiri ustanove kulture (Narodno pozorište, Gradski muzej, Galerija „Milan Konjović” i Kulturni centar „Laza Kostić”) kako bi se one upodobile sa nedavnim izmenama krovnog Zakona o kulturi.
Izvor: dnevnik.rs
