Sombor.info

 U Apatinu i naseljenim mestima opštine Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina organizuje se referendum za mesni samodoprinos od 1%. Građani glasaju za sredstva koja će biti opredeljena za dodatak od 500 evra za prvo, drugo, treće i četvrto dete, školske stipendije, pomoć teško obolelim građanima i troškove sahranjivanja i održavanja groblja.

Opština Apatin je jedna od malobrojnih u Vojvodini koja za svoje građane pokreće ovakvu inicijativu svakih deset godina.

Opštinska izborna komisija odredila je 15 glasačkih mesta, na kojima će se građani izjašnjavati na lokalnom referendumu raspisanom za 7. april 2024. godine, a detalji o glasačkim mestima, od kojih su neka spajana, dostupna su na zvaničnom sajtu Opštine.

Izvor: RTV

Nesanica je stanje koje može imati značajan uticaj na zdravlje srca

Kardiolog dr Kejti Tomaško ističe da česta budnost tokom noći može dovesti do porasta krvnog pritiska, što predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

Studije su takođe pokazale da nesanica može biti povezana sa hipertenzijom, bolestima srca i srčanom insuficijencijom.

Ako ovako spavate možda vam preti infarkt

Nedavno sprovedena studija na pacijentima koji su pretrpeli srčani udar ili intervenciju na arterijama otkrila je da je nesanica značajno povezana sa ponavljajućim glavnim srčanim nuspojavama. Čak 45% pacijenata je prijavilo nesanicu, a 24% je koristilo lekove za spavanje. Tokom više od četiri godine praćenja, primećeno je 364 slučaja ponavljajućih glavnih srčanih nuspojava

Uticaj nesanice na postojeća srčana oboljenja

Kada je reč o pacijentima sa već postojećim srčanim oboljenjima, nesanica može povećati rizik od pogoršanja. Studija "Sleep Advances" je pokazala da nesanica može dovesti do povećanog rizika od srčane insuficijencije, moždanog udara i kardiovaskularne smrti. Ovo ukazuje na važnost adekvatnog sna i njegovog uticaja na oporavak i zdravlje srca.

Važno je da se posveti pažnja očuvanju zdravog sna, posebno kod osoba sa srčanim oboljenjima. Nesanica može imati ozbiljan uticaj na zdravlje srca i povećati rizik od komplikacija kod osoba koje već imaju srčana oboljenja.

Izvor: espreso.co.rs

Prema verovanju i disciplini koja se bavi zvezdama, ali i onom koji se kroz usmeno predanje prenosilo s kolena na koleno na našim prostorima, dan u nedelji u kome smo rođeni može donekle da odredi našu sudbinu i karakter.

Ponedeljak

Ponedeljak je prvi dan u nedelji. Po narodnom verovanju, kaže se da će dete koje se rodi u ponedeljak imati dug i uspešan život.

Ponedeljkom astrološki vlada Mesec, a kako je Mesec promenljiv, smatra se da su takvi i ljudi rođeni ovog dana. Lako menjaju raspoloženja i nestalni su u gotovo svim relacijama. Važno je da u životu imaju čvrste temelje kao što su porodica, prijatelji i partner. Iz njih oni crpe snagu.

Utorak

Drugi dan u nedelji smatra se, prema predanju, najnesrećnijim danom, pa i ljudi rođeni tada neće imati lak život. U utorak, kaže predanje, čak „i vukovi čuvaju krzno“.

Ovaj dan je dobio ime po planeti Mars, koja je u rimskoj mitologiji bog rata. To ljudima rođenim na ovaj dan donosi veliku snagu, borbeni duh i upornost da ostvare svoje ciljeve, ali i ratobornost i svadljivost. Rođeni ovog dana su po prirodi nervozni i svadljivi.

Sreda

Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Ovo je, prema tradicionalnom verovanju, dan kada bi trebalo otpočinjati poslove i kretati na put. Veruje se da će bebe rođene ovog dana biti napredne i zdrave. Dete koje prohoda u sredu biće srećno i bogato.

U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se zamišlja kao svetica, pa se može čuti da je došla “Sveta Sreda” koja je naročito naklonjena bolesnicima i onima koji pate.

Astrološki, sreda je ime dobila po Merkuru, koji je bio rimski bog trgovine, putovanja i nauke. Prema tome, osobe rođene na ovaj dan krase inteligencija i elokvencija i imaju veliki uticaj na druge ljude. Ipak, nasledili su i određeni nemir i znatiželju, zbog čega su im potrebni stalni izazovi da bi funkcionisali.

Četvrtak

Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka: „Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji.“ Veoma je dobro, kaže verovanje, da se dete rodi na ovako srećan dan, jer će onda ono i u životu biti srećno i uspešno.

To se sve poklapa i sa simbolikom Jupitera, koji vlada četvrtkom. On je simbol ekspanzije, optimizma i dobrog humora koji krasi ljude rođene u četvrtak.

Oni imaju snažno izraženu potrebu za slobodom i nezavisnošću, pa se retko zadržavaju dugo na jednom mestu. Ako je četvrtak vaš dan rođenja, znači da ste pravi srećnik.

Petak

Prema narodnom verovanju, petak nije naročito srećan dan, ali se veruje da su deca koja se rode tada izrazito lepa, ali neće imati mnogo sreće u životu.

S druge strane, peti dan u sedmici se smatra teškim za bilo kakve početke pa postoji i izreka: „Petak je rđav početak“, koja se odnosi na to da tog dana ništa novo ne bi trebalo započinjati.

Petak je, po zvezdama, dan planete Venere, simbola lepote, ljubavi i prijatnosti. Ljudi rođeni na ovaj dan su pod uticajem Venere i zato su senzibilni i umetnički tipovi, a i odlikuju ih lepe crte lica.

Subota

Subota je, prema starom verovanju, dan posvećen mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo.

Verovanje kaže da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na „zla bića“. Biće to maštoviti i interesantni ljudi.

U Pomoravlju se dete rođeno u subotu naziva „subotan“, a u drugim krajevima Srbije „subotnjak“. Takvom detetu „niko ne može da naškodi“, jer ga štiti dan rođenja. U mnogim verovanjima se pominje da upravo deca rođena u subotu imaju sposobnost da otkriju zakopana blaga i postanu bogati i uspešni ljudi.

Astrološki, subota je dan Saturna, koji je u rimskoj mitologiji bog poljoprivrede i žetve, najveći učitelj među planetama, sin majke Zemlje.

Ljudima rođenim na ovaj dan Saturn donosi osobine poput praktičnosti, racionalnosti i zrelosti. Oni su već u mlađoj dobi zreliji od svojih vršnjaka i vole da planiraju.

Skloni su učenju i radu na sebi, a planeta koja vlada njihovim danom rođenja podržava ih da kroz razne situacije da izvuku najbolje iz sebe.

Nedelja

Nedelju su naši preci zamišljali kao žensko biće – Svetu nedelju. Veruje se da će čovek rođen u nedelju biti izuzetno srećan i živeće “gospodski”. Za srećnog čoveka se kaže u narodu: „Majka ga rodila u belu nedelju.“

Ovaj dan je astrološki pod uticajem planete Sunca, a prema drevnim načelima smatra se prvim danom nedelje.

I prema narodnom verovanju, a i prema astrologiji, nedelja je vrlo srećan dan za rođenje deteta. Ljudi rođeni u nedelju su harizmatični, vedri i optimistični.

Oni su u večitoj potrazi za nečim drugačijim i ne pokoravaju se normama. Uprkos tome su stabilni, a najčešće ih prati sreća u životu.

Izvor: prva.rs

Dok Srbi odlaze u Austriju, Nemačku, Sloveniju da bi kupovali garderobu i opremu za kuću, stranci dolaze u našu zemlju da zbog popravke zuba, ugradnje implantata, povećanja grudi, smanjenja nosa, liposukcije, specijalističkih pregleda, pa čak i porođaja jer je kod nas jeftinije. Prema podacima Međunarodnog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju, čak 20 odsto više stranaca nego prošle godine boravilo je u Srbiji kako bi obavili stomatološke i estetske intervencije i na taj način uštedeli i po nekoliko hiljada evra.

Cene usluga u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji dvostruko su jeftinije nego na Zapadu. S druge strane, u Turskoj, Poljskoj, pa i Bugarskoj cene ovih usluga niže su nego kod nas, međutim, i pored toga, zapadnjaci ipak više veruju srpskim lekarima, hirurzima i stomatolozima.

U Srbiju stranci, ali i srpski državljani koji žive u inostranstvu, dolaze najčešće zbog stomatoloških intervencija, plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalističkih pregleda, najviše kod oftalmologa, potom lečenja matičnim ćelijama, ali i zbog komfornog porođaja po niskoj ceni u luksuznim privatnim apartmanima.

Nišlijka Žana R. koja godinama živi i radi u Nemačkoj, boravila je u Srbiji tri nedelje posle januarskih praznika kako bi uradila zube. Ona je ugradila zubne implante, koje je po komadu plaćala 500 evra. Pre toga je imala određeni niz intervencija koje je platila oko 1.000 evra. Dakle, bez implanta.

Ipak, napominje da je prošla „i više nego odlično“.

„Moji zubi su specifični i ne bih vas opterećivala time, pa ću samo reći da sam došla po holivudski osmeh. I dobila sam ga za 14 dana, a koštao me je oko 10.000 evra. To nije ništa u odnosu na naše stomatologe koje, verujem da jesu profeisonalci kao i vaši, ali su veoma skupi. Moji zubi bi kod nas koštali oko 20.000 evra, a možda i više. Zašto da dajem toliki novac kada mogu da dođem u Beograd? Ionako dolazim dva do tri puta godišnje, imam brata u selu kod Niša, pa ga posećujem“, kaže ona.

Strancima, na Zapadu, je međutim najskuplji odlazak kod zubara, pa se zato neretko odlučuju da sve stomatološke zahvate obave u Srbiji.

Prema rečima doktora stomatologije Miroslava Aleta, najveći broj stranih državljana koji dolaze u Srbiju radi zubarskih intervencija su Šveđani, Italijani, Francuzi, Nemci, Britanci, čak i američki državljani.

„Takođe ima dosta naših ljudi, koji žive u inostranstvu, ali i dalje dolaze ovde kod zubara. Za nas se odlučuju pre svega zbog cena, jer je ogromna razlika, a materijal koji koristimo je isti kao na Zapadu. Međutim, mi smo jeftina radna snaga, pa cene moraju biti niže. U Americi je najjeftinija stomatološka intervencija 500 do preko 1.000 dolara, dok je lečenje kanala, operacije i slično po nekoliko hiljada, a ovde je duplo jeftinije. U Švajcarskoj je cena čišćenja kanala 1.000 franaka, dok su Britanci najskuplji, tamo je do pre nekoliko godina samo običan stomatološki pregled iznosio čak 140 funti“, objašnjava on.

Srpski estetski hirurzi imaju, kako se čini, najviše posla sa „zdravstvenim turistima“.

Plastični i rekonstruktivni hirurg dr Igor Maljković kaže za Nova.rs da strani državljani čine oko 80 odsto njegovih pacijenata.

„Imamo pacijente iz Austrije, Nemačke, Italije, Amerike, oni čine 80 odsto. Najviše se rukovode cenama, ali i kvalitetom usluge. Za nas saznaju uglavnom preko preporuke, ali i putem interneta i ostavljenih utisaka, što je danas veoma bitno. Najčešće dolaze da rade grudi, nos i stomak. Zatezanje kože i liposukcija su najpopularniji zahvati, a naše cene su više nego dvostruko jeftinije u odnosu na kolege sa Zapada, dok su materijali isti, međutim kod nas je manja cena rada“, kaže on.

On naglašava da je strancima bitan kvalitet usluge.

„Bugari imaju nisku cenu hirurgije, ali nemaju dobru ponudu, u medicinskom turizmu se nisu baš proslavili. Naši ljudi idu u Trusku jer im je jeftinije nego ovde, a stranci sa Zapada dolaze kod nas, jer njima cene u Turskoj sigurno zvuče sumnjivo“, kaže dr Maljković.

Izvor: nova.rs

Hrvatka je ubedljivo prva na kladionicama za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji, pokazuju aktuelne prognoze, nakon što su objavljene sve pesme koje ove godine učestvuju na takmičenju.

Prvi na listi kladionica je predstavnik Hrvatske, Bejbi Lazanja sa svojom „Rim tim tagi dim“ koja trenutno ima najviše šansi za pobedu. Slede Ukrajina, Italija i Švajcarska.

I dok Hrvatska osvaja sve više simpatija po Evropi, pesma naše predstavnice Teya Dore na Evroviziji polako, ali sigurno takođe osvaja ljude širom Evrope.

Mnogi uveliko izvode „Ramondu“ koja je inspirisana Prvim svetskim ratom, stradanjima i novim počecima – ramonda je cvet kog zovu i „feniks“ jer može da preživi duge suše.

Izvor: nova.rs

Dvadesetogodišnja Andrea Žuljević iz Sombora, koja na svom imanju ima skoro 40 životinja i dodatno brine o 10 uličnih pasa, pokušava da prikupi novac za kupovinu placa sa kućom kako bi mogla da ih premesti na veći prostor jer ju je jedno udruženje prijavilo za nepropisno držanje životinja, zbog čega joj je naloženo ih izmesti, saznaje FoNet.

Žuljević živi na porodičnom imanju u centru Sombora, gde vodi računa i o napuštenim životinjama.

Jedno udruženje iz Novog Sada prijavilo je Andreu Žuljević zbog navodno loših uslova u kojima žive životinje, što je Veterinarska inspekcija naknadno negirala kada je izašla na teren i ocenila da životinje žive u dobrim uslovima.

Ipak, inspekcija joj je naložila da registruje prihvatilište za životinje ukoliko želi da nastavi da brine o njima.

Prema njenim rečima, kada je pokušala da registruje prihvatilište na sadašnjoj adresu, stigao joj je odgovor da otvaranje prihvatilišta na toj adresi nije moguće, jer se nalazi u centru grada.

Zbog toga, Žuljević traži kuću na selu sa velikim dvorištem kako bi mogla da smesti sve životinje koje ima.

Zbog nedostatka novca za takav finansijski poduhvat, Žuljević iz donacija pokušava da prikupi sumu dovoljnu za kupovinu placa izvan grada, za šta joj je potrebno 14.000 evra.

Do sada je skupljeno skoro pola potrebne svote novca, a rok za izmeštanje životinja je 1. april.

Osim donacija ljudi koji je podržavaju, Žuljević prodaje i digitalne crteže ljubimaca kako bi prikupila novac, a mnoge organizacije i pojedinci pridružili su se akciji na različite načine.

Andrea Žuljević na svom imanju brine o tri invalidna psa, pet štenaca koji još sisaju, 23 odrasla psa od kojih je jedan gluv, jedan slep, a dva imaju više od 13 godina.

Uz to, na imanju žive i tri konja, četiri koze i četiri mačke.

Žuljević redovno hrani i oko 10 uličnih pasa na selu.

Govoreći o tome koliko mesečno mora da izdvoji novca za brigu o životinjama na imanju, FoNetu jer da psi pojedu oko 150 kilograma hrane, dok u selo nosi oko 80 kilograma, odnosno ukupno 230 kilograma.

Prema njenoj računici, hrana za pse je mesečno košta oko 23.000 dinara, a za mačke oko 3.000 dinara.

Za sredstvo protiv unutrašnjih i spoljnih parazita, koji dobijaju svi psi, Žuljević potroši oko 200 evra mesečno, a za mačke oko 2.000 din, dok za koze i konje troši oko 250 evra.

Svaki invalidni pas potroši tri pelene dnevno, odnosno ukupno 270 pelena mesečno.

U svoju računicu nije uračunala pesak i razne “sitnice” poput činija za vodu, posuda za hranu, mleka za štence, ogrlica, povodaca, orezivanje kopita konjima, džakova za smeće, goriva i troškova za veterinara.

Žuljević je brigom o životinjama na svom imanju počela da se bavi pre dve godine kada je našla tri šteneta u šancu.

Cilj joj je, kako kaže, da se više posveti brizi o invalidnim pisma koji često ostaju na ulici bez udomitelja.

Sve informacije o načinima pomoći i do sada prikupljenim sredstvima Andrea Žuljević redovno ažurira na svom Instagram profilu „Andreino utočište„.

Izvor: danas.rs

Fudbaleri Crvenke prekinuli su seriju od sedam poraza pobedom nad nad ekipom Lipara. Crvenčani su pitanje pobednika rešili već u prvih četvrt časa. Mrežu gostiju iz Lipara načeo je iskusni centarfor David Knežević već u 11. minutu, da bi četiri minuta kasnije Jovan Subotić duplirao vođstvo domaćina. Konačan rezultat utakmice (3:0) sredinom drugog poluvremena postavio je najbolji strelac ekipe iz Crvenke Milenko Babić.

Identičnim rezultatom jesenji prvak iz Paraga je slavio na gostovanju u Čelarevu. Somborac Srđan Vuković bio je dvostruki strelac u pobedi svog tima.

Ekipa BSK izgubila je u Bačkoj Palanci. Gosti su do 81. minuta susreta imali aktivan rezultat. Ipak, Lučar je u tom momentu zatresao mrežu Lagundžina. Strelac utešnog gola za Brestovčane bio je Milan Radaković u 56. minutu meča.

ŽAK je gostovao u Kuli gde je poražen od istoimene ekipe sa 3:1. Strelac za goste bio je Nikola Makar u petom minutu nastavka meča. Domaćin je poveo u 35. minutu pogotkom Markovića. Makar je izjednačio, da bi Furtula, a potom i Janko Kulić doneli ekipi sa „Gedera“ pobedu za beg sa začelja. Trenutno imaju 19 bodova, a ispod njih su četiri ekipe sa po bodom manje. „Crno – beli“ narednog vikenda dočekuju sastav Krila Krajine. Vodeći Kulpin pregrmeo je gostovanje u Mladenovu i tako zadržao lidersku poziciju.

Izveštaji i rezultati proteklog (19) kola:

Kula – Žak 3:1 (Izveštaj), ČSK – Budućnost (P), 0:3 (Izveštaj) Borac 46 – Polet 6:1 (Izveštaj), Rusin – Budućnost (G) 1:3 (Izveštaj), Budućnost (M) – Kulpin 0:1 (Izveštaj), Crvenka – Lipar 3:0 (Izveštaj), Soko – Radnički 1918 – 1:5 (Izveštaj), Krila Krajine – BSK 2:1 (Izveštaj).

Tabela: Kulpin 47, Budućnost (G) 45, Budućnost (P) 44, Radnički 1918 – 39, Borac 46 – 34, Žak 31, Krila Krajine 25, Lipar 24, Budućnost (M) 23, BSK 22, Kula 19, Rusin 18, Crvenka 18, ČSK 18, Polet 18, Soko 3.

Parovi narednog (20) kola: Žak – Krila Krajine, BSK – Soko, Radnički 1918 – Crvenka, Lipar – Budućnost (M), Kulpin – Rusin, Budućnost (G) – Borac 46, Polet – ČSK, Budućnost (P) – Kula.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. i 26. mart

Zašto su pčelinji proizvodi dobri i kako se pravilno koriste med, matični mleč, propolis objašnjava iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut.

Od davnih vremena narodi su se upoznavali sa lekovitošću pčelinjih proizvoda. Koristili su ih kao hranu, a otkrivali su i njihova lekovita svojstva po ljudski organizam. Najviše su korišćeni med, vosak i propolis.

Kroz vekove ova saznanja su se proširivala tako da i danas još uvek proučavamo blagodeti darova iz košnica. Primenu svih pčelinjih proizvoda u promociji zdravlja danas u svetu nazivamo apiterapija. A kako da te poklone iz prirode koristimo i za šta su dobri govori iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut Siniša Mitrović, prenosi Nova.rs

Današnji tempo života uz dosta stresa, izazova i nezdrav način života remeti naš imunitet i samim tim remeti naše zdravlje. Zato dobro dođu pčelinji proizvodi koji mogu da ojačaju telo i budu preventiva za razne bolesti.

VOSAK

„Prvo što ulazi u pčelinje društvo je vosak. Vosak pčele dobijaju iz svoga tela koji se izliva na četiri para ogledalaca kao sitne ljuspice, a one te ljuspice svojim mandibulama ugrađuju u saće i tako nastaje najsavršenija struktura pčelinjeg grada“, kaže apiterapeut Siniša Mitrović.

Vosak se od davnina koristio kao sredstvo za osvetljenje, a kasnije narodi se upoznaju i sa lekovitošću voska, pa ga primenjuju kod rana, opekotina, otoka…

„Današnjim proučavanjem voska došlo se do toga da sadrži preko 300 mikroelemenata. Sadrži veliki procenat vitamina A – poređenja radi, 100 g govedine sadrži 69 internacionalnih jedinica vitamina A, a 100 g voska sadrži 1.049. Pored toga u vosku je i vitamin F koga ima veoma malo u prirodi, a sastavni je deo voska. Vitamin A najviše iskorišćava naša koža i služokoža, dok vitamin F koristi ponajviše naš centralni nervni sistem. Spoj vitamina A i vitamina F je odličan za naše zglobove.“

Sagovornik kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast i u kombinaciji sa uljima (smilje, neven, noćurak, maslinovo ulje), što daje višestruke blagodeti našoj koži.

„Štite je od vetra i kiše, regenerišu (rane, opekotine i druga oštećenja), daju joj elastičnost i sprečavaju infekcije (ekcemi, groznice, neke vrste psorijaze, bubuljice). Žvakanjem biodinamičkog voska jačamo naše desni, a gutanjem izbacujemo toksine. Lekovite voskove obloge olakšavaju bolna ramena, lumbalni pojas, bolna kolena, laktovima daju pokretljivost i otklanjaju bol. Na mesta gde se nanosi vosak dolazi do zagrevanja i prokrvljenosti, a samim tim i olakšanje jer nestaju ili se smanjuju bolovi.“

MED

Nektar koji pčele skupljaju iz cvetnica donose u košnicu i tu ga pretvaraju u med. Med je slatka supstanca koja u sebi sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode.

„Sastoji se najviše od prostih šećera od kojih su najznačajniji voćni i grožđani. Prirodni med se uvek kristališe, a kristalizacija zavisi od sorte meda. Recimo, med od uljane repice kristališe za 15-20 dana, dok bagremov tek za godinu, pa i više dana. Med se koristi kao hrana, a ima i veoma lekovita svojstva. U apiterapeutske svrhe med koriste gotovo sve osobe, jedino bebe do godinu dana ne konzumiraju med.“

Korist meda za organizam je višestruka ukoliko se uzima pravilno.

„Najgora stvar je uzeti med, pa zaliti hladnom vodom. Zbog specifične težine med padne na dno želuca, a odozgo dođe voda, što nema nikakav efekat, a može da dođe i do kolitisa.“

U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, med je najbolje uzimati ujutru (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i muljati, pa posle minut, dva progutati i zatim pola sata ništa ne konzumirati, kaže Siniša Mitrović, apiterapeut.

„Med gotovo trenutno ulazi u naš krvotok, ali pojedini elementi se apsorbuju posle dvadesetak minuta. Zato pustimo med da bez drugih primesa (voda, čaj, hrana…) odradi najbolje za naš organizam. Kada na taj način uzimamo med, naš centralni nervni sistem dobija informaciju da dobija potrebne i kvalitetne ugljene hidrate, a naš mozak radi na proste ugljene hidrate. S druge strane, kada unosimo čokolade, torte, kolače, keksiće, našem organizmu je potrebno da ih preradi u proste šećere i do dva sata.“

Kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i puna kašika meda u litar vode).

„Poslednjih decenija poznata je i korist meda i jabukovog sirćeta (jedna kašičica meda sa jednom kašikom jabukovog sirćeta u dva decilitra mlake vode), što se može koristiti i ujutru natašte. I hleb namazan medom je odličan obrok.“

Siniša Mitrović kaže i da je dobro dan započinjati livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov koji imaju umirujuće delovanje i uvode nas u laku noć i prijatan san.

POLEN

Polen je plod biljaka cvetnica i u sebi sadrži preko 300 mikroelemenata. Pčele skupljaju polen i pakuju ga u korpice na nožicama specijalnim hvatačima. zatim on ispada u koritanca odakle ga pčelar sakuplja, prečišćuje, suši i pakuje.

„U apiterapiji polen se ne može koristiti kao čist jer je obavijen celuloznim opnama koje naš organizam ne može usvojiti. Zato se polen meša sa medom da bi med svojim enzimima rastvorio celulozu i učinio ga lekovitim za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Uzima se po jedna kašičica na dan, a u apiterapeutske svrhe može se povećati količina. Polen je prepun RNK i utiče višestruko lekovito na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, na upalu prostate.“

PERGA

Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrnca koje pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, tu sazrevaju i tek posle 14 do 16 dana može da se konzumira. Perga se još naziva i pčelinji hleb.

„Pčela ne može da konzumira polen već samo pergu. Mlade pčele desetak dana hrane maticu pergom i zato ona može da snese i do 2.000 jaja dnevno, to je i hrana za mlade larve i trutove. Perga ima oko devet puta snažnije dejstvo od polena – preko 300 mikroelemenata plus 26 vrsta prostih kvasaca i obogaćena je manjom dozom propolisa. Zato se u apiterapiji preporučuje ne više od dva, tri grama perge (desetak zrnaca) zbog njenog visoko kvalitetnog biostimulatora. Obično se tri, četiri zrnceta stave pod jezik i tu razgrađuju i ulaze u organizam“, kaže Siniša Mitrović i dodaje da apiterapeuti prave i preparate na bazi meda, polena i perge i daju preporuke o količinama i načinu korišćenja.

PROPOLIS

Propolis se dobija od smolastih pupoljaka i smola sa drvenastog bilja, a obogaćen je voskom i polenom i veoma složenog je sastava.

„Propolis nazivamo i prirodnim antibiotikom ili antibiotikom budućnosti. Korišćenje proplisa datira još iz najstarijih vremena. Stari Egipćani su ga koristili za mumificiranje, izlečenje lezija na koži i mnogih drugih oboljenja. Utvrđeno je da poseduje antivirusno, antibakterijsko, protivupalno, antireumatsko i druga svojstva na ljudski organizam. Kao prirodni antioksidans i antiseptik ispoljava dejstvo protiv većine gljivica i parazita.“

Apiterapeuti najviše preporučuju uzimanje propolisa baš zbog njegovih navedenih svojstava.

„Propolis se može koristiti kao sirov ili kroz tinkture ili lekovite masti. Kao sirov uzima se kuglica veličine graška i mulja po ustima ili stavlja na mesto upalnog zuba. Odličan je za prokrvljenost desni i sprečava paradentozu. Kao tinktura pravi se vodeni i alkoholni rastvor. Vodeni rastvor koriste deca od godinu i po 15-ak kapi raspoređeno u dve ili tri doze u soku, mleku ili vodi. Vodeni rastvor se koristi i kao kapi za oči tako što se u svako oko stavi po jedna kap, a preko zatvorenih kapaka još po jedna. Odmara oči i dezinfikuje naše trepavice i kapke.“

Alkoholni rastvor propolisa se koristi kod svih vrsta upala, kašlja, temperatura…

„U apiterapeutske svrhe uzima se tako što u kašiku soka ili vode nakapamo 30-ak kapi propolisa, stavimo u usta, malo promuljamo i progutamo. Kod težih upala i bolesti uzima se tri puta dnevno 40-45 kapi propolisa.“

Lekovite masti propolisa se koriste kod raznih oboljenja kože, nekih vidova psorijaze, ekcema, lišajeva.

„Za kožna oboljenja dobro je kombinovati lekovite masti propolisa sa voskovom mašću.“

Izvor: n1info.rs

Pronašli smo za vas top 5 najjaftinijih automobila na ovogodišnjem Sajmu čije će kapije biti otvorene još tri dana. Prava zvezda ove izložbe je automobil čija cena ide do neverovatnih 400.000 evra. Reč je o KTM Y BOW-XR. Ipak, da ima izbora za svačiji džep pokazuje ponuda znatno jeftinijih automobila, čija se cena uglavnom kreće od 13.500 do 15.800 evra.

Izložbene hale beogradskog sajma ovih dana su prava Meka za sve ljubitelje automobila. Gužve su na svakom koraku, a među posetiocima ima onih koji su spremni da izdvoje i po nekoliko stotina hiljad evra za željeno vozilo. Tu su svakako i oni koji su došli da samo pogledaju svog omiljenog četvorotočkaša.

Kako bilo, apsolutna zvezda ovogodišnjeg sajma je automobil KTM Y BOW-XR čija se cena kreće od 360.000 do 400.000 evra.

Međutim, sajam ne bi bio sajam da nema ponude za svačiji džep. Ovo je lista najjeftinijih automobila iz ovogodišnje ponude.

FIAT Panda 1.0 BSG HYBRID 70KS

Početna cena: 12.950 evra.

FIAT Panda se ističe kao najpristupačniji automobil na ovogdišnjem sajmu. Kako su istakli prezenteri, ovaj model kombinuje efikasnost i praktičnost zahvaljujući hibridnom motoru, čineći ga idealnim izborom za gradsku vožnju.

KIA Picanto 1.2 – KIA Picanto

Početna cena 13.299 evra.

Ovaj automobil predstavljen je kao vozilo koje nudi odličan odnos cene i kvaliteta. Automobil je kompaktan i odličan je za navigaciju urbanim pejzažima, pružajući udobnost i pouzdanost.

FIAT 500 1.0 BSG HYBRID 70 KS dolcevita

Promo cena izloženog modela: 15.455 evra

Veoma pristupačna cena čini FIAT 500 jednim od najatraktivnijih malih automobila na tržištu. Njegov klasičan dizajn kombinovan sa modernom hibridnom tehnologijom nudi ekonomičnu, ali i vožnju u stilu.

Dacia Logan (Expression 1.0 ECO-G 100)

Početna cena: 15.690 evra

Ovo vozilo nudi prostranost i ekonomičnost. Konkretno model expression je prilagođen porodicama zahvaljujući svojoj velikoj unutrašnjosti i efikasnom motoru.

Suzuki SWIFT

Cena izloženog modela: 15.800 evra

Na samom vrhu liste pet najjeftinijih automobila je i Suziki SWIFT. Ovaj automobil se odlikuje svojom agilnošću i štedljivošću, pružajući zabavnu vožnju sa niskim troškovima održavanja.

Treba napomenuti da cene mogu da variraju u odnosu na sajamski popust.

Kako se može videti i na prošlogodišnjoj listi, mahom slični modeli automobila i ove godine dominiraju kao pristupačni.

Izvor: nova.rs