Zašto su pčelinji proizvodi dobri i kako se pravilno koriste med, matični mleč, propolis objašnjava iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut.
Od davnih vremena narodi su se upoznavali sa lekovitošću pčelinjih proizvoda. Koristili su ih kao hranu, a otkrivali su i njihova lekovita svojstva po ljudski organizam. Najviše su korišćeni med, vosak i propolis.
Kroz vekove ova saznanja su se proširivala tako da i danas još uvek proučavamo blagodeti darova iz košnica. Primenu svih pčelinjih proizvoda u promociji zdravlja danas u svetu nazivamo apiterapija. A kako da te poklone iz prirode koristimo i za šta su dobri govori iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut Siniša Mitrović, prenosi Nova.rs
Današnji tempo života uz dosta stresa, izazova i nezdrav način života remeti naš imunitet i samim tim remeti naše zdravlje. Zato dobro dođu pčelinji proizvodi koji mogu da ojačaju telo i budu preventiva za razne bolesti.
VOSAK
„Prvo što ulazi u pčelinje društvo je vosak. Vosak pčele dobijaju iz svoga tela koji se izliva na četiri para ogledalaca kao sitne ljuspice, a one te ljuspice svojim mandibulama ugrađuju u saće i tako nastaje najsavršenija struktura pčelinjeg grada“, kaže apiterapeut Siniša Mitrović.
Vosak se od davnina koristio kao sredstvo za osvetljenje, a kasnije narodi se upoznaju i sa lekovitošću voska, pa ga primenjuju kod rana, opekotina, otoka…
„Današnjim proučavanjem voska došlo se do toga da sadrži preko 300 mikroelemenata. Sadrži veliki procenat vitamina A – poređenja radi, 100 g govedine sadrži 69 internacionalnih jedinica vitamina A, a 100 g voska sadrži 1.049. Pored toga u vosku je i vitamin F koga ima veoma malo u prirodi, a sastavni je deo voska. Vitamin A najviše iskorišćava naša koža i služokoža, dok vitamin F koristi ponajviše naš centralni nervni sistem. Spoj vitamina A i vitamina F je odličan za naše zglobove.“
Sagovornik kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast i u kombinaciji sa uljima (smilje, neven, noćurak, maslinovo ulje), što daje višestruke blagodeti našoj koži.
„Štite je od vetra i kiše, regenerišu (rane, opekotine i druga oštećenja), daju joj elastičnost i sprečavaju infekcije (ekcemi, groznice, neke vrste psorijaze, bubuljice). Žvakanjem biodinamičkog voska jačamo naše desni, a gutanjem izbacujemo toksine. Lekovite voskove obloge olakšavaju bolna ramena, lumbalni pojas, bolna kolena, laktovima daju pokretljivost i otklanjaju bol. Na mesta gde se nanosi vosak dolazi do zagrevanja i prokrvljenosti, a samim tim i olakšanje jer nestaju ili se smanjuju bolovi.“
MED
Nektar koji pčele skupljaju iz cvetnica donose u košnicu i tu ga pretvaraju u med. Med je slatka supstanca koja u sebi sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode.
„Sastoji se najviše od prostih šećera od kojih su najznačajniji voćni i grožđani. Prirodni med se uvek kristališe, a kristalizacija zavisi od sorte meda. Recimo, med od uljane repice kristališe za 15-20 dana, dok bagremov tek za godinu, pa i više dana. Med se koristi kao hrana, a ima i veoma lekovita svojstva. U apiterapeutske svrhe med koriste gotovo sve osobe, jedino bebe do godinu dana ne konzumiraju med.“
Korist meda za organizam je višestruka ukoliko se uzima pravilno.
„Najgora stvar je uzeti med, pa zaliti hladnom vodom. Zbog specifične težine med padne na dno želuca, a odozgo dođe voda, što nema nikakav efekat, a može da dođe i do kolitisa.“
U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, med je najbolje uzimati ujutru (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i muljati, pa posle minut, dva progutati i zatim pola sata ništa ne konzumirati, kaže Siniša Mitrović, apiterapeut.
„Med gotovo trenutno ulazi u naš krvotok, ali pojedini elementi se apsorbuju posle dvadesetak minuta. Zato pustimo med da bez drugih primesa (voda, čaj, hrana…) odradi najbolje za naš organizam. Kada na taj način uzimamo med, naš centralni nervni sistem dobija informaciju da dobija potrebne i kvalitetne ugljene hidrate, a naš mozak radi na proste ugljene hidrate. S druge strane, kada unosimo čokolade, torte, kolače, keksiće, našem organizmu je potrebno da ih preradi u proste šećere i do dva sata.“
Kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i puna kašika meda u litar vode).
„Poslednjih decenija poznata je i korist meda i jabukovog sirćeta (jedna kašičica meda sa jednom kašikom jabukovog sirćeta u dva decilitra mlake vode), što se može koristiti i ujutru natašte. I hleb namazan medom je odličan obrok.“
Siniša Mitrović kaže i da je dobro dan započinjati livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov koji imaju umirujuće delovanje i uvode nas u laku noć i prijatan san.
POLEN
Polen je plod biljaka cvetnica i u sebi sadrži preko 300 mikroelemenata. Pčele skupljaju polen i pakuju ga u korpice na nožicama specijalnim hvatačima. zatim on ispada u koritanca odakle ga pčelar sakuplja, prečišćuje, suši i pakuje.
„U apiterapiji polen se ne može koristiti kao čist jer je obavijen celuloznim opnama koje naš organizam ne može usvojiti. Zato se polen meša sa medom da bi med svojim enzimima rastvorio celulozu i učinio ga lekovitim za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Uzima se po jedna kašičica na dan, a u apiterapeutske svrhe može se povećati količina. Polen je prepun RNK i utiče višestruko lekovito na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, na upalu prostate.“
PERGA
Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrnca koje pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, tu sazrevaju i tek posle 14 do 16 dana može da se konzumira. Perga se još naziva i pčelinji hleb.
„Pčela ne može da konzumira polen već samo pergu. Mlade pčele desetak dana hrane maticu pergom i zato ona može da snese i do 2.000 jaja dnevno, to je i hrana za mlade larve i trutove. Perga ima oko devet puta snažnije dejstvo od polena – preko 300 mikroelemenata plus 26 vrsta prostih kvasaca i obogaćena je manjom dozom propolisa. Zato se u apiterapiji preporučuje ne više od dva, tri grama perge (desetak zrnaca) zbog njenog visoko kvalitetnog biostimulatora. Obično se tri, četiri zrnceta stave pod jezik i tu razgrađuju i ulaze u organizam“, kaže Siniša Mitrović i dodaje da apiterapeuti prave i preparate na bazi meda, polena i perge i daju preporuke o količinama i načinu korišćenja.
PROPOLIS
Propolis se dobija od smolastih pupoljaka i smola sa drvenastog bilja, a obogaćen je voskom i polenom i veoma složenog je sastava.
„Propolis nazivamo i prirodnim antibiotikom ili antibiotikom budućnosti. Korišćenje proplisa datira još iz najstarijih vremena. Stari Egipćani su ga koristili za mumificiranje, izlečenje lezija na koži i mnogih drugih oboljenja. Utvrđeno je da poseduje antivirusno, antibakterijsko, protivupalno, antireumatsko i druga svojstva na ljudski organizam. Kao prirodni antioksidans i antiseptik ispoljava dejstvo protiv većine gljivica i parazita.“
Apiterapeuti najviše preporučuju uzimanje propolisa baš zbog njegovih navedenih svojstava.
„Propolis se može koristiti kao sirov ili kroz tinkture ili lekovite masti. Kao sirov uzima se kuglica veličine graška i mulja po ustima ili stavlja na mesto upalnog zuba. Odličan je za prokrvljenost desni i sprečava paradentozu. Kao tinktura pravi se vodeni i alkoholni rastvor. Vodeni rastvor koriste deca od godinu i po 15-ak kapi raspoređeno u dve ili tri doze u soku, mleku ili vodi. Vodeni rastvor se koristi i kao kapi za oči tako što se u svako oko stavi po jedna kap, a preko zatvorenih kapaka još po jedna. Odmara oči i dezinfikuje naše trepavice i kapke.“
Alkoholni rastvor propolisa se koristi kod svih vrsta upala, kašlja, temperatura…
„U apiterapeutske svrhe uzima se tako što u kašiku soka ili vode nakapamo 30-ak kapi propolisa, stavimo u usta, malo promuljamo i progutamo. Kod težih upala i bolesti uzima se tri puta dnevno 40-45 kapi propolisa.“
Lekovite masti propolisa se koriste kod raznih oboljenja kože, nekih vidova psorijaze, ekcema, lišajeva.
„Za kožna oboljenja dobro je kombinovati lekovite masti propolisa sa voskovom mašću.“
Izvor: n1info.rs
