Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. februar

U organizaciji Omladinskog kulturno-umetničkog društva “Ivo Lola Ribar” iz Sonte, u ovom selu će biti održano “Šokačko prelo”. Kako saznajemo iz pomenutog društva, u pitanju je scensko-muzički kolaž, u čijem programu će učešće uzeti sve njihove sekcije.

Glavne uloge tumače Marko gazda kuće-Minja Čoban, teta-Anja Kuruc, komšija Ivan-Denis Klecin, didica Martin-Ljubiša Domić, Ruža-Nevena Šegrt, Iva-Adrian Pišonić, kuma Gara-Jelena Vodeničar, kum-Miloš Vodeničar i Marta-Suzana Klecin.

“Nakon predstave, pošto je pokladno vrime, učesnici će zajedno sa gledaocima igrati šokačko kolo na platou ispred Mesne zajednice”, najavili su u OKUD “Ivo Lola Ribar”, te pozvali sve zainteresovane da dođu na ovaj lep događaj.

“Šokačko prelo” biće održano u subotu, 1. marta, sa početkom u 19 sati, u Domu kulture u Sonti.

Izvor: Radio Apatin

Navršilo se četiri godine otkako nas je napustio legendarni kantautor Đorđe Balašević, a nije tajna da je dobar deo svoje karijere proveo u zategnutim odnosima sa svojim kolegom.

Bora Đorđević preminuo je početkom septembra, ostaviši poput Balaševića dubok trag u jugoslovenskoj muzici.

Osim po hitovima uz koje su odrastale generacije, Bora je bio poznat i po spremnosti da javno iskaže svoje mišljenje.

Njegov odnos sa Đorđem Balaševićem, koji je započeo saradnju sa njim tokom rane faze karijere, trajao je više decenija. Konflikt između njih je započeo još sedamdesetih godina, kada je Balašević kritikovao pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj je Bora bio član. Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem.

Nakon toga, Bora Đorđević je osnovao grupu „Riblja Čorba“, ali se čini da sukob sa Balaševićem nije bio zaboravljen - piše nova.rs.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

„Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe ‘Rani mraz’ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu…“, rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Bora je zatim u svojoj knjizi „Pusto ostrvo“ nazvao Balaševića „najgorim papučarom“, ističući da njegova supruga Olivera ima preveliki uticaj na njegov život, prenosi Stil.

Bora je u pesmi „Predejane“ opisao situaciju koja se odnosi na Balaševića, ali je naglasio da ga ne zanima Balaševićeva reakcija na njegove komentare.

„Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e“, stihovi su Borine pesme u novoj zbirci.

„U mojoj novoj zbirci ima i boljih pesama od te! Ne zanima me da li se Balašević naljutio zbog tih stihova, ne razmišljam o tome“, rekao je Čorba.

U 2008. godini, Bora je u emisiji Rade Radenković izjavio da poštuje Balaševićev rad, ali ne i njega kao osobu zbog Balaševićevih stavova. Bora je tada rekao da je Balašević talentovan pesnik i pisac, ali da mu se ne dopada način na koji govori i izražava se.

„Ja nisam toliko sujetan, pa nemam problem s tim da budem predgrupa Aci Lukasu. On je veliki umetnik i nama iz ‘Čorbe’ je bila čast da zabavimo narod pre njegovog koncerta“, poručio je Bora za Informer.

„Ima jedan autor kojeg privatno ne cenim mnogo, ali ne mogu da mu uskratim da je veliki talenat, ne talenat nego sjajan autor“, rekao je jednom prilikom Bora, aludirajući upravo na Đorđa.

Kada je Đorđe Balašević preminuo 2021. godine, Bora je izrazio žaljenje zbog gubitka, rekavši da je Balašević bio veliki umetnik, čime je pokazao da je, uprkos njihovim razlikama, cenio njegov doprinos muzici.

U pripremi su nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, a od brojnih novina, pažnju šire javnosti najviše su privukle su odredbe koje se tiču trajnog oduzimanja vozila, ali i one koje se odnose na probnu vozačku dozvolu, uvođenje nulte tolerancije na alkohol i formiranje digitalnog vozačkog dosija.

Postojeći Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) na snazi se od 2009. godine, a izmene je pretrpeo u dva navrata – 2018. i 2023. godine, kada su mu promenjena 53 člana.

Do aprila, kako je već u razgovoru za „Blic“ najavio načelnik Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Slaviša Lakićević, trebao bi da bude završen nacrt novog ZOBS-a, nakon čega bi, kako se očekuje, trebao da bude usvojen polovinom ove godine - piše blic.rs.

U tom novom zakonu, neke od ključnih promena i novina, između ostalog, tiču se trajnog oduzimanja vozila od višestrukih počinilaca najtežih saobraćajnih prekršaja koji su za njih već bili pravosnažno osuđeni, novog izgleda probne vozačke dozvole, uvođenja digitalnog sistema praćenja saobraćajnih prekršaja, te uvođenja nulte tolerancije na alkohol, koja bi podrazumevala obavezan alko-test prilikom svakog zaustavljanja vozača od strane saobraćajne policije.

Komentarišući za „Blic“ brojne predložene novine, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da je najveći broj unapređenja, posebno onih tehnoloških, za svaku pohvalu.

Izdvaja i precizira dve novine u budućem ZOBS-u.

Probna vozačka dozvola

Najpre, kako kaže, probna vozačka dozvola se ne „ukida“, već njen obrazac.

- Ovde ne govorimo o ukidanju ograničenja koja važe za probnu vozačku dozvolu, već o ukidanju obrazca-kartice. U praksi, to znači da se će kartica vozačke dozvole onog koji prvi put položi vožnju i onog koji vozačku dozvolu ima već 20 godina – neće razlikovati. Međutim, ograničenja u vožnji koja važe za početnika i dalje ostaju na snazi – pojašnjava Okanović.

Ova novina, dodaje, treba da reši do sada značajan problem upotrebe srpske probne vozačke dozvole u inostranstvu koja kao institut nije obuhvaćena bilateralnim i multilateralnim ugovorima koja se tiču priznavanja vozačke dozvole između Srbije i ostalih država. Pošto u mnogima državama institut probne vozačke dozvole ne postoji, to je u praksi dovodilo do velikih problema za vozače-početnike iz Srbije kada se nađu na nekom putu u inostranstvu.

- Tako da je ovo odlična ideja koja je potekla iz MUP-a da onaj ko prvi put položi vožnju dobije dozvolu na kojoj će biti upisati posebna šifra, broj i kod koji ukazuju da on ima izvesna ograničenja u vožnji u skladu sa zakonom – kaže Okanović.

Sa probnom vozačkom, tako, moći će da se vozi i inostranstvu.

Digitalni dosije vozača

Ova novina bi omogućila svakom vozaču da putem aplikacije prati svoje prekršaje, kazne i tehničku ispravnost vozila, što bi doprinelo transparentnosti i sprečavanju da vozači tek na granici saznaju za neplaćene kazne, i budu vraćeni. Za Okanovića bi uvođenje digitalnog dosijea vozača bilo najsličnije kreditnom birou, ali i korisno u drugim oblastima.

- Na primer, sada kada vozač dođe u rentakar ili hoće da se zaposli u nekoj firmi kao vozač, na obrascu njegove vozačke dozvole ne postoje izrečene mere zabrane i uvidom u nju ne može se znati kakav je status tog vozača. Onda se može dogoditi da i vozač pod zabranom dobije automobil na upravljanje, pa ga zaustavi saobraćajac, otkrije da je pod zabranom i onda se kazna piše vlasniku rentakara ili firme. Ili u slučaju izazivanja saobraćajne nesreće, pravna lica koja su mu dala automobil na upravljanje morala bi da plate svu štetu – ukazuje naš sagovornik.

Da bi se predupredilo da čak i vozač kome je trajno oduzeto vozilo može da iznajmi rentakar, kako kaže, odlična je ideja ova digitalna provera njegovog rejtinga, kao u kreditnom birou.

- Nakon provere podataka, na primer, pojavila bi se zelena boja da je sa vozačkim rejtingom te osobe sve u redu, ako bi se pojavila crvena to značilo da je već osuđivan za prekršaje, a ako bi se pojavila crna boja ona bi pokazala da je pod zabranom. Rentakar bi onda obustavio izdavanje vozila, a poslodavac da ga zaposli i tako ćemo sprečiti da vlasnik vozila trpi posledice zbog problematičnog vozača – smatra Okanović.

Nulta tolerancija na alkohol

Prema jednom najavljenom predlogu u budućem ZOBS-u, nultoj toleranciji na alkohol, Damir Okanović ostaje kritičan. Najpre, kaže da „ne postoje naučni dokazi da količina od 0,1 ili 0,2 promila alkohola u krvi utiče na vozačke sposobnosti“. Potom, upozorava da bi uvođenje nulte tolerancije u praksi moglo dovesti do ogromnih problema u regresima štete nastale usled saobraćajne nesreće, s obzirom na to da po zakonu vinovnik nesreće pod dejstvom alkohola mora da isplati svu štetu osiguranju.

- Ali, ako bude uvedena nulta tolerancija to može zadesiti i nekog vozača koji je, na primer prethodnu noć konzumirao alkohol, a onda ujutro trezan krenuo na posao, izazvao manji sudar i u krvi mu je pronađeno 0,03 ili 0,08 promila. A to su praktično samo tragovi alkohola koji ne utiču na sposobnost i nisu uzrok nesreće. Međutim, od osiguranja bi mu stiglo da plati svu nastala štetu i eventualne povrede, pa bi onda govorili o iznosima od nekoliko hiljada evra zbog 0,08 promila alkohola – objašnjava Okanović.

S druge strane, naš sagovornik razume da je intencija MUP-a da uvođenjem nulte tolerancije dodatno destimuliše vozače da „uopšte kalkulišu sa razmišljanjem da popiju samo jednu čašicu pa će za sat vremena moći da sednu za volan“.

- Tako da čak bi se i složio sa ovim predlogom, ali da se onda promeni i zakon o osiguranju i da ta mala količina alkohola koja zaista ne može da bude uzročnik saobraćajne nesreće ne bude osnov za naplatu ogromne štete – zaključuje on.

Da li ste se ikada zapitali kome je hladniji – pingvinima na Južnom polu ili polarnim medvedima oko Severnog pola? Oba pola Zemlje su ledena područja, pa nije iznenađujuće što su temperature ekstremne. Međutim, možda vas zanima koja od tih lokacija je zapravo hladnija.

I Južni i Severni pol su ekstremno hladni jer je Sunce na njima uvek veoma nisko na horizontu, a oba pola imaju šest meseci mraka. Kada Sunce ipak izađe, njegova svetlost se reflektuje od ogromnih belih ledenih površina, a vazduh ostaje uglavnom podjednako hladan. Ipak, Južni pol je znatno hladniji, piše punkufer.hr.

Zašto je Južni pol hladniji?

U proseku, temperatura na Severnom polu zimi iznosi oko -40°C, dok leti može dostići 0°C. S druge strane, Južni pol je znatno hladniji, sa prosečnim temperaturama od -60°C zimi i -28,2°C leti. Najniža temperatura ikada zabeležena na Zemlji bila je na Antarktiku, i to nezamislivih -89,2°C. Za poređenje, rekord za Arktik iznosio je -69,6°C, izmeren na Grenlandu.

Glavni razlog zbog kojeg je Južni pol hladniji leži u geografiji. Severni pol je okružen okeanom, dok je Južni pol na kontinentu. Voda se zagreva i hladi sporije od kopna, pa temperaturni ekstremi na Severnom polu nisu toliko izraženi.

Pored toga, Antarktik sadrži čak 90% Zemljinog leda, dok se Arktik ne može pohvaliti tolikim količinama leda. Antarktik je stabilniji i manje podložan klimatskim promenama, dok se Severni pol lakše topi.

Takođe, Severni pol se nalazi na nivou mora, dok je Južni pol na visini od gotovo 3.000 metara (tačno 2835 m). Antarktik je najviši kontinent, uglavnom zahvaljujući ogromnoj debljini ledenog pokrivača.

Dodatno, Antarktik je i najvetrovitiji kontinent, sa uraganskim vetrovima koji duvaju brzinom većom od 320 km/h. Iako vetrovi postoje i oko Severnog pola, oni su znatno slabiji. Na Arktiku, kontinent usporava vetrove, a povremeno dolazi i do mešanja hladnog polarnih vazduha sa toplijim, što ne dolazi u obzir oko Južnog pola.

Ako imate problema da se probudite i osećate se umorno uprkos tome što ste dovoljno spavali, problem je verovatno u vremenu kada idete u krevet. Prema rečima dr Čarlsa Puze, vreme kada idete u krevet je ključno za prolazak kroz sve važne faze sna.

U video snimku koji je podeljen sa njegovih 811.000 pratilaca na Instagramu, dermatolog školovan na Harvardu i Duku otkrio je jednostavnu formulu za izračunavanje „savršenog“ vremena za spavanje, što će vam pomoći da pređete kroz maksimalan broj ciklusa spavanja.

Ciklusi spavanja se sastoje od četiri faze koje postaju sve dublje. Četvrta i najvažnija faza sna je REM. To je ključno za emocionalnu obradu i kognitivne funkcije, a takođe je i faza u kojoj ćete najverovatnije sanjati. Svaki ciklus spavanja traje oko 90 minuta, ali ako se vaš alarm prekine u najkritičnijem trenutku, mogli biste da propustite najkorisniju fazu spavanja. Stručnjaci kažu da je idealno vreme za buđenje na kraju punog ciklusa ili na samom početku novog ciklusa, prenosi Index.

Zdravoj odrasloj osobi potrebno je oko sedam do devet sati sna tokom noći. To znači da osoba prolazi kroz otprilike pet ili šest ciklusa po noći. Dr Puza kaže da je prvi korak u izračunavanju vašeg savršenog vremena za spavanje da odaberete da li želite da imate pet ili šest ciklusa spavanja, u zavisnosti od toga šta je za vas realno. Zatim predlaže da dodate 15 minuta, da biste sebi dozvolili da zaspite.

„Ako želite pet ciklusa, to je sedam sati i 45 minuta, a šest ciklusa je devet sati i 15 minuta. Recimo da morate da ustanete na posao u 7 sati ujutro. Jednostavno oduzmite broj ciklusa (pet ili šest) i vaše idealno vreme za spavanje biće 21:45 ili 23:15“, rekao je on.

Ipak, sudeći po komentarima, mnogima je najveći problem da utonu u san.

„Ležim satima u krevetu pre nego što konačno zaspim, bez obzira koliko sam umoran. Zaspati za 15 minuta bi bilo pravo čudo“, prokomentarisao je jedan korisnik Instagrama.

Dr Puza je istakao da je dobar san ključan za usporavanje starenja, oporavak mišića, pamćenje i zdravlje mozga. Hronična deprivacija sna povećava rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, pokazuju brojne studije.

Nesanica može biti uzrokovana stresom, anksioznošću, alkoholom, kofeinom ili nikotinom, bukom, radom u smenama i zaostajanjem u avionu. Ako redovno imate problema sa spavanjem, postoje jednostavni načini da poboljšate svoju higijenu sna. Ovo uključuje održavanje redovnih sati spavanja, ostanak aktivan tokom dana i stvaranje mirnog prostora za spavanje.

Simptomi visokog šećera u krvi mogu se lako ignorisati, pogrešno razumeti ili propustiti. Ovo je posebno slučaj sa dijabetesom tipa 2, koji može ostati neprepoznat dugi niz godina.

„Mnogi ljudi sa blagim do umereno visokim šećerom u krvi, posebno u predijabetesu ili ranim stadijumima dijabetesa tipa 2, možda nemaju nikakve očigledne simptome“, kaže dijetetičarka Džeki Topol za Eating Well. Dodaje da se visoki šećer u krvi „postepeno razvija. U ranim fazama često nije dovoljno jak da bi se prepoznao po klasičnim simptomima“.

Grupa dijetetičara je za Eating Well identifikovala najčešće simptome dijabetesa na koje svako treba da obrati pažnju. U nastavku otkrivamo šta su.

Stalno ste žedni i često mokrite

Sa visokim šećerom u krvi, ovi simptomi često idu ruku pod ruku. Razlog je taj što „višak šećera u krvi dovodi do toga da bubrezi više rade da bi ga eliminisali“, objašnjava dijetetičarka Marija Elena Fraga.

On dodaje da „bubrezi izvlače vodu iz vaših tkiva da bi razblažili glukozu, koja se može izlučiti urinom, što rezultira češćim odlascima u toalet“. Ovaj gubitak vode i elektrolita povećava žeđ, pa nastavite da pijete više. Ako pijete dodatna zaslađena pića poput sokova, sportskih pića i gaziranih pića, šećer u krvi može još više porasti.

Osećate se stalno gladni

Fraga dodaje da je jedan od mogućih simptoma stalna glad. „Vaše telo pretvara hranu koju jedete u glukozu, koja se kasnije koristi za energiju“, objašnjava ona. Ponekad glukoza ne može da uđe u vaše ćelije. Ovo se može desiti zato što telo ne može da proizvede dovoljno hormona insulina potrebnog za transport glukoze u ćelije ili se insulin koji proizvodi ne koristi efikasno.

Kao rezultat toga, „nemogućnost korišćenja glukoze uzrokuje nedostatak energije, što vas može učiniti gladnijim nego inače“, dodaje Fraga za Eating Vell. Prekomerna glad praćena gubitkom težine može biti znak dijabetesa, posebno dijabetesa tipa 1. Ako jedete dovoljno, ali ste i dalje stalno gladni i gubite na težini, važno je da posetite lekara.

Imate zamagljen vid

Visok nivo šećera u krvi može uticati na male krvne sudove u očima, što dovodi do zamagljenog vida koji dolazi i odlazi, ponekad mnogo pre nego što se dijagnostikuje dijabetes. Vremenom, ovo može oštetiti mrežnjaču oka, što dovodi do stanja poznatog kao dijabetička retinopatija.

Stalno ste umorni

Kako Eating Well izveštava, nedostatak insulina, insulinska rezistencija ili kombinacija oba faktora mogu sprečiti ćelije da uzimaju glukozu iz krvi za energiju. Bez adekvatne energije, možete se osećati veoma umorno i iscrpljeno.

Imate česte infekcije urinarnog trakta

Istraživanja pokazuju da skoro 40 odsto ljudi sa dijabetesom ima infekcije urinarnog trakta (UTI). Ovo se dešava zato što telo pokušava da eliminiše višak šećera u krvi povećanjem izlučivanja urina. Iako ovo može pomoći u smanjenju šećera u krvi, takođe može dovesti do povećanog rasta bakterija koje izazivaju UTI.

Imate problema sa tamnim flekama i izraslinama na koži

Tamne mrlje u naborima kože, poput vrata, pazuha, prstiju i prepona, mogu biti znak dijabetesa poznatog kao crna akantoza. Ovo je uzrokovano visokim nivoom insulina, a kako objašnjava Fraga, „to može biti rani znak predijabetesa, dijabetesa ili insulinske rezistencije.“

Međutim, ovo nisu jedini problemi kože povezani sa visokim šećerom u krvi. Izrasline na koži, dermatitis, bakterijske i gljivične infekcije i suva koža koja svrbi takođe mogu biti skriveni znaci visokog šećera u krvi, piše Index.

Neki drugi simptomi takođe mogu ukazivati na visok nivo šećera u krvi.

Neće svi imati iste simptome, a neki su češći od drugih. „Gubitak kose i suva koža, mučnina, rane koje ne zarastaju, trnci u prstima na rukama i nogama i suva usta su drugi simptomi visokog šećera u krvi“, kaže dijetetičarka Meri Elen Fips. Postoje i seksualni problemi, kao što su gubitak libida ili erektilna disfunkcija kod muškaraca i suvoća vagine kod žena.

Nakon nerešenog rezultata u meču protiv beogradskog Singiduna, somborski Bowling Stonsi su šampionat Prve bowling lige Srbije nastavili susretom protiv ekipe Plavno. Somborci su odigrali odličan meč, iako su nastupili sa samo četiri igrača. Svi su bili na visini zadatka. Predrag Pavlović je oborio 1.205 pinova, dok je veteran Oto Imre srušio 1.179 pinova.

Pobedi su doprineli i Bojan Obradović sa 1.093 oborena pina, te Milka Rebić sa 1.052. Stonsi su na kraju zasluženo slavili sa 3:13 (4.237:4.529).

Ekipa iz Sombora je trenutno četvrti tim lige sa 18 bodova.

U narednom kolu, koje je na programu u utorak, 25. febuara od 18 časova sastaju se sa drugoplasiranim timom prvenstva, novosadskom Fortunom AS. Do kraja prvenstva ostalo je još sedam kola. Stonsi još uvek nisu obezbedili mesto među četiri najbolja tima prvenstva koja vode u doigravanje za titulu prvaka Srbije. Glavni konkurenti za četvrtu poziciju biće im ekipe iz prestolnice, Partizan i Sremci Tex.

Izvor: somborsport.org

I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena.

Lužički Srbi – poznati i kao Severni Srbi su stari zapadnoslovenski narod, koji danas naseljava severnoistočni deo Nemačke, pre svega pokrajine Saksonija i Brandenburg. Ova oblast je od kasne antike poznata kao Lužica ili na nemačkom jeziku Sorbenland – zemlja Srba. Nekada skup mnogobrojnih slovenskih plemena na severu današnje Nemačke, Lužički Srbi danas broje tek nešto više od 80.000 građana, piše kulturizam.com.

I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena – od Kamenice do Bele Gore i Bele Vode sve do Drenova i Trnova, a i sama nemačka prestonica Berlin je slovenskog porekla – od reči Brljin po tamošnjim barama. Pruski vladari nakon proterivanja lužičkih Srba menjaju i germanizuju sve ove toponime. U većini ovih mesta više nema Srba, osim u Lužici – ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere.

Velika je enigma o samom poreklu severnih Srba i kakve oni veze imaju sa nama?

Naučnici su razvili najmanje dve teorije o ovom pitanju. Prva tvrdi da su se Srbi naselili u kasnoj antici iz zajedničke postojbine, koja se nalazila negde između Rusije i Ukrajine. Ovaj moćni ratnički narod je preuzeo Germanske teritorije kada su germanska plemena poput Sveva i Vandala napustila te prostore, ostavljajući područje slabije naseljenim.

Nasuprot ovoj, druga teorija sugeriše da su Srbi oduvek živeli na tim prostorima i da je upravo ta oblast njihova prapostojbina.

Prva teorija je uglavnom prihvaćena među zapadnim, posebno nemačkim naučnicima. Druga teorija koju podržavaju mnogi današnji istoričari ne posustaje i sve više dobija na značaju. Ona se oslanja na rad vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita iz 10. veka, koji u svom delu „O upravljanju državom” navodi da su balkanski Srbi potekli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graničila sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom, i da su tu Srbi „prebivali od početka.” Ova lokacija se poklapa sa mestima na kojima ih nalazimo danas, u Istočnoj Nemačkoj. Moćni savez Venda (Srba, Slovena) vladao je ovim teritorijama i imao brojne utvrđene gradove, uključujući Stargrad (danas Oldenburg, blizu granice sa Danskom), kao i Lupek (danas Libek na Baltiku), sve do svoje prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, od koje danas nema ni traga.

Lužičani i danas s tugom prepričavaju drevnu legendu o deobi dvojice sinova moćnog kneza Dervana iz Bodriča. Braća odlučuju da se podele: jedan ostaje sa narodom u Polablju, dok se drugi, zajedno sa delom naroda, seli daleko na jug.

Ovu legendu potvrđuje i Porfirogenit, koji smatra da su balkanski Srbi potomci drugog brata. Zapisuje da se narod naselio na prostranstvima Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali posebno u Zetskoj dolini i današnjim crnogorskim Brdima. Tako su lužički Srbi zapravo položili temelje buduće srpske države.

Poznati srpski general u I svetskom ratu Pavle Jurišić Šturm po poreklu je bio Lužički Srbin. A mnogi istoričari tvrde da je najpoznatija lužička srpkinja ikada – Katarina Velika koja je rođena u Pruskoj u mestu Zerbst – lužičko Srbište.

Ono što je zanimljivo, da bez obzira na istorijske činjenice, legende ili mitove, danas ipak imamo priliku da bar turistički posetimo ,,zaboravljene rođake,, u Nemačkoj. Današnja Lužička Srbija ima brojne kulturno istorijske spomenike i gradove – muzeje na otvorenom koje vredi posetiti. Jedan od njih je svakako Bautzen, odnosno drevni srpski grad Budišin. To je ujedno i prestonica Lužice i idealna tačka iz koje možete posetiti i sva ostala sela, zamkove i prirodne lepote.

Ono što će svakako obradovati ,,Balkanske Srbe,, je činjenica da je ovaj deo Nemačke najjeftiniji, nije turistički toliko posećen, tako da ćete biti u prilici da nađete smeštaj već od 30 evra, što nije moguće u ostalim delovima Nemačke. Cene hrane u marketima su slične kao i kod nas a ručak za dvoje u restoranima u centru Budišina možete naći već za dvadesetak evra, piše kulturizam.com.

Da li ste spremni da se upoznate sa davno zaboravljenim rođacima? Ništa vas ne sprečava.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podseća građane da će kod većine ptica uskoro početi sezona gnežđenja i poziva ih da u narednim danima postave kućice koje pticama mogu postati bezbedan dom.

Svako može da posvedoči da je starih stabala sve manje, najpre u gradskim ali i u seoskim sredinama. Stara stabla padaju pred urbanizacijom, seku se za ogrev, usled straha da bi padom ili podrivanjem mogla naštetiti ljudima i njihovoj imovini, ali i kao žrtve sterilne estetike uređenja dvorišta, parkova i javnih prostora. Nestankom starih stabala nestaju i duplje koje se sa pravom nazivaju fabrikama života, s obzirom na to da se u Srbiji u njima gnezdi više od 40 vrsta ptica: velika i plava senica, vrabac pokućar i poljski vrabac, čvorak, veliki detlić, zelena žuna, šumska sova, navodi se u saopštenju društva.

Kako kažu, neke vrste, poput vrapca pokućara, velike senice, obične i crne crvenrepke, kukumavke i kukuvije, ranije su se gnezdile u šupljinama zgrada i na tavanima pa sadašnje hermetične i pojednostavljene zgrade, ravnih i glatkih zidova, često od stakla ili metala, takođe ostavljaju ptice bez mesta gda bi mogle da odneguju mlade.

„Pored dobrobiti za same ptice i biološku raznovrsnost u naseljima, pravljenje kućica posredno može biti korisno i za ljude, poljoprivredu, šumarstvo: jedan par senica za ishranu svojih ptića sakupi oko 8.000 gusenica, a jedna porodica sova tokom gnezdeće sezone ulovi više hiljada glodara. Određene vrste se hrane semenkama i izuzetno su korisne za prirodno suzbijanje korova. Ne treba zaboraviti i mentalno blagostanje ljudi kojem ptice doprinose lakoćom svog letenja, pevanjem i šarenilom, što su potvrdile i naučne studije“, naglašavaju.

Jedan deo ptica dupljašica rado prihvata kućice za gnežđenje, dodaju.

U nastavku slede važni saveti za pravljenje i postavljanje kućica:

1. Za različite vrste ptica se prave različite kućice, zato prvo proverite koje vrste žive u vašoj okolini. Posmatrajte i prepoznajte ptice na osnovu izgleda ili oglašavanja, a za prisustvo sova i vetruški potražite gvalice (kompaktni, mrki izbljuvci sa ostacima hrane).

2. Ptice ne žive u kućicama stalno, koriste ih u toku gnezdeće sezone (od proleća do jeseni) ili tokom zime kao sklonište. Zato je najbolje da ih postavljate od jeseni do proleća kako bi ptice imale vremena da ih isprobaju i prihvate.

3. Kućice ne smeju da propuštaju vodu ili vetar kako bi jaja i mladi bili zaštićeni i u toplom. Kao materijal za izradu je najbolje koristiti meko drvo (jela, smrča, topola, vrba) debljine najmanje 2.5 cm. Daske se obrađuju samo sa jedne strana, kućica iznutra treba da ostane hrapava kako bi ptići mogli lakše da se uzveru do letnog otvora. Na dnu kućice treba izbušiti nekoliko rupa prečnika do 1 cm. Kućice je potrebno jednom godišnje čistiti od nakupljenog materijala, pa gornja strana treba da se otvara.

4. Kućicu treba farbati samo spolja i to u blage, prirodne nijanse koje će je utopiti u sredinu, najbolje netoksičnim premazima na bazi vode ili ulja. Pticama je važna funkcionalnost, a ne dekoracija: kućice ukrašene sa previše detalja i obojene drečavim bojama odbijaju ptice. Takođe, nemojte ispod letnog otvora postavljati štapić kao stajalicu: stanovnici kućice uleću direktno i što brže kako ih grabljivice ne bi primetile, a štapić bi poslužio upravo grabljivicama kao oslonac sa kojeg mogu da zavire i pojedu jaja ili mladunce.

5. Jedna od najčešćih grešaka jeste niska a široka kućica, sa otvorom koji je prevelik i prenisko postavljen. Otvor treba da bude velik tek toliko da se ptica kroz njega provuče i on će odrediti koje vrste mogu da nasele kućicu. Za plave senice minimalan prečnik otvora je 2.5 cm, za velike senice je 2.8 cm ili veći, 3.2 cm za vrapca pokućara, a otvor prečnika 4.5 cm je u redu za brgljeze ili crvenrepke. Za tačne nacrte kućica zavisno od vrste pogledajte brošuru DZPPS-a.

6. Kućice se postavljaju na debla ili na zidove zgrada, na visini od 2.5 do 4 metra, ali treba imati u vidu da je kućice potrebno jednom godišnje očistiti od nakupljenog materijala i popraviti ukoliko su oštećene. Poželjno je da u blizini hranilice postoji zelenilo. Otvor kućice treba usmeriti tako da nije izložen dirketnom suncu ili jakom vetru. Ispred otvora ne treba da postoji bilo kakva prepreka, kako bi ptice mogle nesmetano da uleću i izleću.

7. Ptice često imaju problem da pronađu adekvatan materijal za izgradnju gnezda. Zato im u neposrednoj blizini kućica možete ostaviti sitnije listove, grančice, slamke, mahovinu, dlake ukoliko četkate ljubimce, vunu ili krzno koje će ptice rado prihvatiti - piše N1.