Sombor.info

Savremeni nutricionisti preporučuju izbegavanje džigerice u ishrani, a evo i zašto

Oni koji su kao deca bili sklonianemiji, dobro se sećaju pileće džigerice. Verovatno im je mama u skoro svako jelo ubacivala džigericu kako bi popravili krvnu sliku. Međutim ne možemo a da se ne zapitamo da li je ona zaista zdrava?

Savremeni nutricionisti preporučuju izbegavanje džigerice u ishrani, jer ima visok sadržaj holesterola i masti. Jedna pileća džigerica sadrži malo masti (2,86 grama od toga 0,9 grama zasićenih masti) i 248 miligrama holesterola - piše Kuvar.in.rs.

Zdrave osobe troše manje od 300 miligrama holesterola dnevno, što znači da osobe sa poremećajem metabolizma masti, koje moraju da obrate pažnju na unos holesterola, mogu da konzumiraju džigericu povremeno i u manjim količinama.

Daleko veća zabluda je da su u džigerici zadržani svi toksini iz našeg tela koje je jetra prečistila, što je potpuno netačno.

Jetra (džigerica) jeste filter našeg tela i ima ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičnih materija, međutim jetra neutrališe otrovne hemijske supstance i putem detoksikacije ih eliminiše iz tela, ne zadržavajući ih pri tom u sebi.

Džigerica je jeftina, zdrava i hranljiva životna namirnica i pravi je izvor vitamina (B, A, D, E, K) i minerala (bakra, gvožđa, cinka).

Od sadržaja vitamina najzastupljeniji je B vitamin. Jedna pileća džigerica sadrži 7,41 mikrograma vitamina B12, što je mnogo više od 2,4 miligrama ovog vitamina, koliko nam je dnevno potrebno.

Takođe, jedna džigerica sadrži 254 mikrograma folne kiseline, a dnevne potrebne su oko 400 mikrograma. Sadržaj vitamina A je takođe visok i ne bi trebalo konzumirati džigericu svaki dan u velikim količinama, jer uzimanje velikih količina vitamina A može da inhibira sposobnost tela da apsorbuje vitamin D.

Jedna pileća džigerica sadrži 5,12 miligrama gvožđa. Preporučeni dnevni unos gvožđa za muškarce iznosi 10 miligrama dok je za žene duplo veći, 18 do 22 miligrama.

Na kraju možemo zaključiti da konzumiranje pileće džigerice ne samo da nije štetno, nego može biti i veoma korisno, naravno ako vodimo računa o svom zdravlju i unosimo onoliko hranljivih materija koliko nam je preporučeno.

Iako Beč godinama važi za jedan od najprijatnijih gradova za život u Evropi, ali je poslednjih meseci stopa nasilja i kriminala u glavnom gradu Austrije drastično porasla.

Nasilje i droga su postali svakodnevica na ulicama, zbog čega se građani osećaju nebezbedno.

Josipa (73) godinama živi u Beču i ne pamti da je u skorije vreme situacija bila gora na ulicama.

"Kada pogledam kroz prozor svuda je prava ludnica. Plašim se da uveče izlazim napolje", rekla je ona.

Mnogi građani smatraju da je deseti becirk, blizu stanice metroa najnebezbedniji.

Josipa kaže da je poslednjih meseci prijavljivala tuče, ubadanje nožem i da kraj u kom živi redovno posećuje policija.

Viktorija, koja takođe živi u okolini desetog becirka kaže da je često bila svedok nasilja na ulicama.

"Videla sam čoveka koji je dve devojke udario tupim predmetom po glavi. Jako sam se uplašila. Kada izađete napolje ne možete da predvidite šta može da vam se dogodi i da li će neko da vas napadne", rekla je ona.

Ima i onih koji kažu da se ne plaše, ali su svesni da je stopa kriminala poslednjih meseci u porastu.

"Ja ovde živim 40 godina, ne plašim se da će me neko izbosti na ulici", rekao je jedan Horst.

Prema zvaničnim podacima, u Beču živi više od 200.000 Srba.

Telegraf.rs

Ukoliko ste se pitali koje evropske zemlje su najbolje za život, sajtovi „Global Citizen Solutions“ i „Global Passport“ napravili su listu koja donosi odgovor na ovo pitanje. Države koje se nalaze na spisku rangirane su na osnovu nekoliko faktora – životnih troškova, kvaliteta zdravstvene zaštite i balansa između poslovnog i privatnog.

Evo pregleda najprivlačnijih destinacija za međunarodne stanovnike u Evropi. Na spisku Srbija se nalazi ispod 20. mesta, prenosi Nova.rs.

Portugal: Zvezda u usponu među evropskim destinacijama

Portugal privlači sve više stranih doseljenika zahvaljujući svojoj jedinstvenoj kombinaciji pristupačnih troškova, sigurnosti i visokog kvaliteta života. D7 viza omogućava lak put do stalnog boravka za one koji imaju pasivne prihode, dok startap viza privlači preduzetnike i digitalne profesionalce.

Gradovi na obali, poput Porta i Lisabona, nude spoj istorijskog šarma i moderne infrastrukture, dok manja mesta omogućavaju još povoljnije troškove života. Izuzetan zdravstveni sistem, rastući broj međunarodnih škola i blaga klima tokom cele godine čine Portugal idealnim za porodice.

Nemačka: Ekonomska stabilnost i visok kvalitet života

Nemačka nudi snažnu ekonomiju i razvijene društvene sisteme, što je čini odličnim mestom za život i rad. Minhen i Berlin nude široka tržišta rada, posebno u tehnološkom i inženjerskom sektoru, a istovremeno održavaju visok životni standard.

Odličan javni prevoz, besplatno univerzitetsko obrazovanje i sveobuhvatan zdravstveni sistem privlače profesionalce i porodice. Iako je poznavanje nemačkog jezika korisno za integraciju, mnoge međunarodne kompanije rade na engleskom jeziku.

Holandija: Inovativnost i porodičan način života

Holandski gradovi se redovno nalaze među najpoželjnijim mestima za život u Evropi zahvaljujući efikasnoj infrastrukturi i jakim društvenim vrednostima. Amsterdam, Utreht i Roterdam nude izvanredne karijerne mogućnosti, naročito u tehnološkoj i kreativnoj industriji.

Visoka upotreba engleskog jezika čini Holandiju veoma pristupačnom za strance. Izuzetna biciklistička infrastruktura, balans između poslovnog i privatnog života i kvalitetan obrazovni sistem stvaraju idealne uslove za porodice.

Španija: Životni stil i kulturno bogatstvo

Španija je savršena destinacija za one koji traže visok kvalitet života u kombinaciji s bogatom istorijom i kulturom. Neprofitna viza omogućava lagan ulazak u zemlju onima koji imaju pasivne prihode, dok gradovi Madrid i Barselona nude snažna tržišta rada.

Odličan zdravstveni sistem, povoljni troškovi života izvan velikih gradova i orijentisanost ka porodici čine Španiju izuzetno privlačnom. Mediteranska klima omogućava uživanje u aktivnostima na otvorenom tokom cele godine.

Švajcarska: Stabilnost i prirodna lepota

Švajcarska, iako skupa, nudi neuporedivu stabilnost, efikasnost i prelepe pejzaže. Cirih i Ženeva su centri za međunarodne karijere, posebno u finansijama i tehnologiji.

Politička neutralnost, izuzetna zdravstvena zaštita i čist ekološki ambijent privlače one koji traže dugoročnu sigurnost. Multikulturalno okruženje i centralna lokacija u Evropi dodatne su prednosti za strance.

Danska: Zemlja vrhunskog kvaliteta života

Danska je već godinama među prvih deset zemalja po kvalitetu života. Ova mala nordijska država visoko se kotira u međunarodnim istraživanjima o sreći, jednakosti prihoda, bezbednosti i dostupnosti obrazovanja.

Kvalitet života

Danski stil života je opušten i bez stresa, s brojnim mogućnostima za uživanje u prirodi. Zemlja je poznata po svojoj biciklističkoj kulturi, od velikih gradova poput Kopenhagena do manjih ostrvskih naselja u Južnom Funenskom arhipelagu.

Vize i useljavanje

Danska nudi razne vrste viza, uključujući radne, studentske i kratkoročne (Šengen vize) koje omogućavaju boravak do 90 dana u turističke, poslovne ili porodične svrhe. EU građani koji steknu dansko državljanstvo putem investicija mogu uživati u besplatnom visokom obrazovanju.

Zdravstvena zaštita

Danska se može pohvaliti jednim od najboljih zdravstvenih sistema na svetu, što potvrđuju dug životni vek i niska stopa smrtnosti. Univerzalni sistem zdravstvene zaštite funkcioniše putem javnog osiguranja, a registracija u Danskom civilnom registru je obavezna.

Obrazovanje

Danska nudi besplatno obrazovanje na svim nivoima, što znači da studenti nemaju troškove školarine niti dugove nakon studiranja.

Troškovi života

Iako je Danska poznata po visokim troškovima života, mnogi doseljenici smatraju da kvalitet života i socijalne beneficije opravdavaju te troškove. Prosečni mesečni troškovi u Kopenhagenu kreću se između 2.500 i 3.400 dolara, pri čemu su stanovanje i hrana među najvećim izdacima.

Magnezijum je mineral koji je ključan za mnoge važne procese u organizmu, kao što su funkcionisanje nervnog sistema, regulisanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, održavanje zdravlja kostiju i mnogi drugi procesi.

Vaše dnevne potrebe za magnezijumom zavise od faktora poput starosti i pola. Odraslim muškarcima je potrebno 400-420 miligrama magnezijuma dnevno, dok odraslim ženama treba 310-400 miligrama.

Nedovoljan unos magnezijuma može povećati rizik od raznih stanja, uključujući bolesti srca. Povećanje unosa hrane bogate magnezijumom, poput voća, može biti od pomoći, navodi Health.

Suve smokve

Suve smokve su izvanredan izvor magnezijuma. Jedna šolja sadrži 101 miligram ovog minerala. Pored magnezijuma, smokve su bogate vlaknima i drugim vitaminima i mineralima, kao što su vitamin B6 i kalcijum. Šolja suvih smokava pruža 14,6 grama vlakana, što pokriva više od 50% dnevnih potreba za vlaknima. Takođe, smokve sadrže polifenole, antioksidanse koji štite ćelije od oštećenja i regulišu upale.

Avokado

Avokado je bogat brojnim hranljivim materijama, uključujući vlakna, zdrave masti i minerale poput magnezijuma. Šolja avokada sadrži 43,5 miligrama magnezijuma, što čini 10,35% dnevnih potreba. Za razliku od većine drugog voća, avokado ima malo ugljenih hidrata i mnogo zdravih masti, što ga čini dobrim izborom za osobe koje prate dijetu s niskim unosom ugljenih hidrata, kao što je keto dijeta, i za one sa dijabetesom. Avokado je takođe bogat vlaknima, koja pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi usporavajući apsorpciju šećera u krvotok. Šolja isečenog avokada obezbeđuje 35% dnevnih potreba za vlaknima.

Suve kajsije

Suve kajsije su slatke i žvake, što ih čini odličnim izborom za one koji traže zdravu alternativu za slatkiše. Šolja suvih kajsija sadrži 41,6 miligrama magnezijuma, što čini 10% dnevnih potreba. Pored toga, suve kajsije su bogate kalijumom i gvožđem. Jedna porcija suvih kajsija pokriva 19% dnevnih potreba za gvožđem, mineralom neophodnim za transport kiseonika, rast, proizvodnju energije, sintezu hormona i neurološki razvoj.

Banane

Banane su tropsko voće koje sadrži značajnu količinu hranljivih materija. Šolja banana pruža 40,6 miligrama magnezijuma, što je gotovo 10% dnevnih potreba. Banane su takođe bogate vitaminom B6, koji je važan za metabolizam, funkciju imunog sistema, proizvodnju neurotransmitera i formiranje hemoglobina, dela crvenih krvnih zrnaca koji prenosi kiseonik.

Kupine

Šolja kupina sadrži 28,8 miligrama magnezijuma, što pokriva oko 7% dnevnih potreba. Kupine su bogate vitaminima C i K, kao i manganom, mineralom koji je važan za zdravlje imuniteta, energetski metabolizam i funkciju nervnog sistema. Takođe, kupine sadrže snažne antioksidanse poput fenolnih kiselina i antocijanina, koji im daju moćna antiinflamatorna i zaštitna svojstva prema ćelijama.

Ovaj tekst je sada jasniji, sa naglaskom na prednosti ovih namirnica koje su bogate magnezijumom i drugim hranljivim materijama.

Dr Kortni S. Voren je doktorka nauka, sertifikovana psihološkinja i autorka knjige "Osloboditi se bivšeg". Specijalizovala se za ljubavne veze i raskide, a kliničku obuku je dobila na medicinskoj školi Harvard.

Emocionalno sigurni ljudi se osećaju osnaženo, samopouzdano i bezbedno. Oni žive autentično i drže se sopstvenih vrednosti i uverenja, ali čak i kada je tako – mogu da ugroze druge.

„Kao psihološkinja školovana na Harvardu, videla sam kako emocionalna sigurnost takođe može pomoći ljudima da budu više zahvalni za dobre stvari u svojim životima, kao i da budu kreativniji, spontaniji i slobodniji. Ako odgovorite sa ‘da’ na bilo koje od ovih pitanja, emocionalno ste sigurniji od većine ljudi“, kaže dr Kortni S. Voren. Evo i njenih pitanja koja treba da postavite sebi.

1. Možete li da saslušate različita gledišta ljudi sa kojima se ne slažete?

Emocionalno sigurni ljudi su u stanju da čuju druge tačke gledišta, a da ne reaguju na njih na agresivan način.

Umesto da se krenu u svađu, ostaju fleksibilni, empatični i ne osuđuju stvarnost druge osobe – čak i tokom sukoba i neslaganja.

2. Možete li postaviti zdrave granice?

Emocionalna sigurnost je povezana sa poznavanjem sebe i postavljanjem granica na osnovu vaših vrednosti.

Shodno tome, emocionalno sigurni ljudi mogu artikulisati kako žele da budu tretirani i postaviti smernice kako će reagovati ako se te granice ne poštuju.

3. Možete li da priznate kada niste u pravu?

Svi mi ponekad grešimo, ali nekad je teško to priznati. Emocionalno sigurni ljudi mogu da priznaju kada su napravili grešku, da preuzmu odgovornost i da se izvine za svoje postupke.

4. Da li znate svoje osnovne vrednosti i uverenja?

Da li ste u stanju da prenesete svoje gledište ali s poštovanjem, čak i kada se drugi možda ne slažu?

Emocionalna sigurnost povezana je sa autentičnošću, poznavanjem svojih vrednosti i delovanjem na način koji je u skladu sa njima u svim životnim situacijama.

5. Možete li s poštovanjem da izrazite negativne emocije?

Biti emocionalno siguran znači komunicirati svoja osećanja uz poštovanje i fokus na vaše unutrašnje iskustvo.

Često se to odražava korišćenjem „ja“ izjava, poput „osećam“ ili „mislim“, umesto da krivite druge za svoje okolnosti.

6. Možete li prihvatiti kritiku drugih?

Primanje konstruktivne povratne informacije bez njenog momentalnog odbijanja ili napada je ključni znak emocionalne sigurnosti.

To znači da imate snažan osećaj sebe koji uzima u obzir perspektive i mišljenja drugih ljudi o vašem pristupu stvarima, a da ih ne doživljavate lično.

7. Da li stalno težite da se menjate i rastete?

Emocionalno najsigurniji ljudi cene životni put i proces evolucije tokom vremena.

Ne plaše se da prihvate promene. Oni pronalaze radost i zadovoljstvo u ideji da uče i postanu najbolja verzija sebe.

8. Možete li se zaustaviti sebe u impulsivnim reakcijama?

Emocionalno sigurni ljudi imaju tendenciju da budu vešti u namernom odabiru odgovora na teške situacije.

Na ovaj način, oni obično nisu reaktivni ili impulsivni u svojim odnosima i mogu se jasno artikulisati, čak i kada su ljuti ili uznemireni.

9. Verujete li da ćete biti dobro, bez obzira na izazove pred kojima se nalazite?

Emocionalno sigurni ljudi znaju da život može biti težak i prihvataju da će se nositi sa teškoćama kako one dođu.

Takođe imaju dubok osećaj zahvalnosti za ono što im je važno, što im pomaže da prebrode teške trenutke.

Emocionalna sigurnost ne samo da jača naše mentalno zdravlje, već nam daje samopouzdanje da isprobavamo nove stvari i slobodno se izražavamo bez straha od odbijanja. Što se osećamo sigurnije u sopstvenoj koži, imaćemo i više slobode da uživamo u životu dok gradimo smislene, autentične veze.

Izvor: nova.rs

Vitamin K ima ključnu ulogu u održavanju zdravih kostiju i regulisanju nivoa šećera u krvi. Ima ga u lisnatom povrću, orašastim plodovima, mesu i određenim uljima.

Unos vitamina K može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje, smatraju lekari.

Podržava normalno zgrušavanje krvi

Vitamin K je ključan za zgrušavanje krvi.

Dr Raj Dasgupta objašnjava da bez dovoljnog unosa ovog vitamina telo ne može pravilno da formira krvne ugruške, što može dovesti do preteranog krvarenja čak i od manjih posekotina ili modrica.

Dr Dženifer Habaši dodaje da ovaj vitamin igra važnu ulogu u zarastanju rana i zdravlju cirkulatornog sistema.

Jača kosti

Nedostatak vitamina K povezan je sa manjom gustinom kostiju i većim rizikom od preloma.

Ovaj vitamin aktivira osteokalcin, protein koji pomaže u izgradnji i jačanju kostiju, ističe dr Dasgupta. Takođe podržava očuvanje čvrstoće kostiju, što je ključno kako starimo, piše „Best Life“.

Pomaže u regulisanju šećera u krvi

Vitamin K može smanjiti rizik od dijabetesa i poboljšati osetljivost na insulin, pokazala je studija koju je objavio „Nutrients“.

Takođe može usporiti napredovanje dijabetesa kod ljudi koji već imaju dijagnozu.

Jača imunitet

Istraživanja otkrivaju da vitamin K smanjuje upalne procese i podržava imuni sistem.

Studija iz 2019. godine pokazala je da može da smanji proizvodnju proinflamatornih citokina, što doprinosi zaštiti od infekcija i hroničnih bolesti, kao što su hipertenzija i autoimuni poremećaji, prenosi Index.hr.

Podržava zdravlje mozga

Istraživanja ukazuje na to da viši nivoi vitamina K mogu smanjiti rizik od demencije i poboljšati kognitivne funkcije.

„Vitamin K utiče na metabolizam sfingolipida, koji su ključni za zaštitu moždanih ćelija“, objašnjava dr Habaši.

Poboljšava zdravlje kože

„Zahvaljujući svojim efektima na cirkulaciju i smanjenju upale, može pomoći u ublažavanju tamnih krugova, modrica i crvenila kože“, ističe dr Habaši.

Često se koristi u kozmetičkim proizvodima za brže obnavljanje kože.

Štiti zdravlje srca

Istraživanja pokazuju da hrana bogata vitaminom K može smanjiti rizik od srčanih bolesti.

„Vitamin K pomaže u sprečavanju arterijske kalcifikacije regulacijom taloženja kalcijuma u ​​krvnim sudovima, što poboljšava njihovu elastičnost i smanjuje rizik od srčanih bolesti“, kaže Habaši.

Da li ste se nekada zapitali zašto je slovo „N“ u nazivu Nutella crno, dok su ostala slova crvena? Konačno imamo odgovor i na to pitanje.

Ranije ovog meseca potvrđeno je da je tvorac Nutele Frančesko Rivela preminuo u 97. godini, a odmah su počela da se javljaju pitanje vezana za ovaj brend.

Za sve one koji su se pitali o tajni crnog slova „N“, Rivela je pre smrti dao odgovor. Odluka je doneta kako bi se izbegao problem s trgovačkim znakom, pišu Startuptalky i Logos World, a prenosi 021.rs.

Tako su se odlučili za ime Nutela, kombinaciju engleske reči „nut“ (lešnik) i italijanske reči „ella“ (slatko), što savršeno opisuje sadržaj tegle.

Međutim, kada su pokušali da zaštite naziv Nutela kao trgovački znak, naišli su na problem – u to vreme već je postojao registrovani zaštitni znak koji je koristio isti naziv i bio napisan u celosti crvenim slovima. Kako bi izbegli pravne prepreke i mogli da registruju svoj logotip, Rivela i Ferero odlučili su jednostavno da promene boju prvog slova iz crvene u crnu – i tako je nastao prepoznatljiv vizuelni identitet Nutele.

Gradska biblioteka “Кarlo Bijelicki” u Somboru organizuje radionice pod nazivom “Čitaonica pričaonica” namenjene najmlađim Somborcima (uzrasta od tri do šest godina).

Na radionici bibliotekarke čitaju izabrane naslove iz bogatog fonda slikovnica i ilustrovanih knjiga.

“Čitaonica pričaonica” biće održana u četvrtak, 6. marta 2025. godine sa početkom u 17.00 sati na dečjem odeljenju Gradske biblioteke. (Dečje odeljenje privremeno je smešteno u zgradi Biblioteke u ulici Кralja Petra I broj 11, u prizemlju (ulaz iz ulice Avrama Mrazovića).

Program je besplatan uz prijavu na broj telefona 025/431010, 061/41 17 197 ili lično u Biblioteci.

“Ovom prilikom naglašavamo da je članarina do drugog razreda osnovne škole besplatna, tako da za prisustvo na programu nije potrebno prethodno učlanjivanje“, poručili su iz Gradske biblioteke “Кarlo Bijelicki” Sombor.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. februar

U organizaciji Pokreta ratnih veterana grada Sombora, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u periodu od 22-26. februara, održana je prva zimska likovna kolonija.

Likovnu koloniju i slikare, posetili su pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Duško Ćutilo, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić i koordinatorka radnog tela za socijalnu zaštitu Jovana Miljević.

Učešće je uzelo 18 renomiranih slikara iz Ruske Federacije i Republike Srbije, a umetnička dela će nakon izložbe biti u prodaji, od čega će deo sredstava biti namenjen u humanitarne svrhe.