Sombor.info

Šta kaže dugoročna prognoza za zimu pred nama?

Temperature će ove zime biti jedna od glavnih briga Evropljana koji se nose s rastućim cenama energenata. Stepen više ili niže već dugo nije igrao ovako važnu ulogu, a meteorolozi širom kontinenta rade na tome da donesu najtačnije moguće procene za ovogodišnju sezonu grejanja.

„Izgledno je da će zima biti toplija nego inače. Ali i dalje postoji znatna šansa za blokade strujanja koje bi mogle da nad Evropu nadviju hladan vazduh i niske vetrove“, rekao je za AFP Karlo Buontempo, direktor programa za praćenje klimatskih promena Kopernikus, a prenosi večernji.hr.

Ta blokada strujanja zimi često donosi stabilno, ali izrazito hladno vreme. Kopernikus inače proizvodi sezonske prognoze za Evropski centar za vremenske prognoze (ECMWF).

„Činilo nam se da bi do tih događaja moglo doći u novembru, ali sada izgleda kao da će doći do znatnijeg prodora hladnoće u decembru“, rekao je Buontempo, još jednom podsećajući kako prognostičari vreme prognoziraju, ali ne mogu ga predvideti.

Očekuje se da će evropska zima biti toplija zbog globalnog vremenskog fenomena El Ninjo, koji je povezan s hlađenjem površinskih temperatura u srednjem i istočnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana. Agencija će svoju zimsku prognozu obnoviti sledećeg meseca kada će sve pokretne sile koje predodređuju vreme u zimskim mesecima biti aktivne, pa će i prognoza verovatno biti nešto preciznija.

Grad Sombor ove godine podržaće socijalno ugrožena lica u plaćanju energenata za grejnu sezonu 2022/2023. putem javnog poziva za dodelu energetskih vaučera.

Uz pomoć energetskih vaučera u iznosu od 15. 000 dinara socijalno ugrožena lica moći će da plate račune za utrošenu toplotnu energiju ili da nabave ogrev (drvo, pelet, briketi). Za dobijanje energetskih vaučera mogu da se prijave socijalno ugrožena lica tako što će potrebnu dokumentaciju dostaviti Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora, Trg Cara Lazara broj 1.

Više o potrebnoj dokumentaciji, uslovima i načinu prijave možete da pogledate u tekstu javnog poziva na sledećem linku: Javni poziv za izbor korisnika za dodelu subvencija – energetskih vaučera za socijalno ugrožena lica sa područja Grada Sombora

Rok za dostavlјanje prijava je 25. oktobar, a za dodatne informacije možete da pozovete Centar za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora na 025/415-081.

Narodno pozorište Sombor u 2022. godini prijavilo je 13 predloga projekata kako bi obezbedilo dodatna sredstva za rad u ovoj kalendarskoj godini. Od 13 prijavljenih projekata, Narodnom pozorištu Sombor odobreno je sufinansiranje 5 projekata i na taj način ono kontinuirano radi na unapređenju svoje delatnosti.

Kraj prethodne pozorišne sezone obeležio je jubilarni 30. Pozorišni maraton koji je po projektima sufinansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja, kao i od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Narodno pozorište Sombor gostovalo je u Narodnom pozorištu Sarajevo, sa predstavom IBI THE GREAT, autorskim projektom Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“, a projekat je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata.

Mobilnost umetnika podržana je i od strane Ministarstva kulture i informisanja, te se do kraja godine planira gostovanje u Sloveniji, sa predstavom TARTIF autorski projekat Igora Vuka Torbice, po motivima originalne Molijerove drame.

Nakon uspešno realizovanog projekta Digitalizacija arhive Narodnog pozorišta Sombor, somborski teatar okrenuo se digitalizaciji savremenog stvaralaštva, kao veoma važnom segmentu rada jedne ustanove kulture.

Ovu težnju finansijski su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i to kroz dva projekta.

Uz pomoć ovih sufinansiranja, publika će imati priliku da prisustvuje izložbi posvećenoj jubilejima, a potom i da kontinuirano prati novonastale sadržaje Narodnog pozorišta Sombor i na sajtu Pozorišta, kao i na društvenim mrežama.

Ukupna finansijska sredstva koje je Narodno pozorište Sombor obezbedilo za sufinansiranje projekata od velike važnosti za ovu ustanovu kulture staru 140 godina, iznosi 2.460.000,00 dinara.

Izvor: RTV

U Bačkom Bregu u toku je akcija uklanjanja divlјe deponije, a radove je danas obišao član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine Slobodan Stanić.

Radove na uklanjanju divlјe deponije izvodi Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor, a sredstva za uklanjanje obezbeđena su iz budžeta Grada Sombora.

Član Gradskog veća Slobodan Stanić još jednom je apelovao na sugrađane, kako u gradu, tako i u naselјenim mestima, da za odlaganje otpada koriste usluge koje pruža JKP „Čistoća“, jer neadekvatnim odlaganjem otpada ugrožavaju zdravlјe lјudi, životinja i bilјnog sveta.

Na izložbi "American Art“ u Njujorku, koja je bila virtuelna, u konkurenciji 72 države sveta i oko 140 radova slika i skulptura različitih umetnika, vajarski rad Igora Šetera iz naše zemlje, koji radi i stvara svoja dela u Somboru osvojio je prvo mesto. video icon
Umetnički uobličena skulptura devojke sa minđušama izrađena tehnikom hladnog livenja uz korišćenje gvožđa, poliestera i smole, prepoznata je od strane dvadeset umetničkih galerija iz Njujorka (SAD) kao najbolje vajarsko delo pristiglo na konkurs izložbe „Amerikan Art“. Time je rad vajara Igora Šetera iz Sombora dobio prvu nagradu na ovom prestižnom konkursu.

Igor Šeter navodi "Ovog puta sam dobio prvu nagradau što me je iznenadilo. Nisam očekivao. Svi autori su poslalali fotografije, a na osnovu naših radova je obavljena procena i kroz dva meseca koliko je trajalo ocenjivanje radova poslali su nam svima rezultate, a mene je zaista izenadilo kada su me obavestili da sam dobio prvu nagradu“.

Autor skulpture ističe da se ređe koristi tehnika kojom se on bavi.

Šeter kaže i „Koliko sam mogao da vidim ta tehnika se u svetu i koristi, ali ovde kod nas, tražio sam i preko interneta koje kolege se sa tom tehnikom bave, ali nisam našao. Prave se skulpture od poliestera i smola, ali nisam sreo nikoga ko se baš bavi tom kombinacijom ovde. Ljudi imaju predrasude o tome, kada im kažem u čemu radim, često traže samo bronzu i klasičnu metodu izlivanja u livnici, a i ove moje su veoma trajne. Najdraži su mi radovi oni koje radim iz nekih svojih unutrašnjih potreba“.

Igor Šeter je uradio prepoznatljive sklpture za Sombor poput Laze Kostića i Ernesta Bošnjaka, dok se ostale nalaze u Subotici, Bačkom Petrovcu i Apatinu.

Izvor: RTV

U velikoj sali Opštinskog kulturnog centra, upriličena je svečanost povodom uručenja ugovora o stipendiranju, kao i pomoći u školovanju učenicima srednjih škola. Sa ovom praksom se počelo prošle godine, kada je naša opština stipendirala 68 srednjoškolaca i 3 pomoći u školovanju.

Ove školske godine je interesovanje za apatinske srednje škole poraslo, a povećao se i broj učenika čiji je prosek veći od 4.60, pa je tako na desetomesečnu stipendiju u iznosu od 5000 dinara pravo ostvarilo 107 srednjoškolaca, dok je pravo na pomoć u školovanju u iznosu od 3000 dinara ostvarilo njig devetoro.

Mi smo izuzetno srećni što je broj stipendija znatno uvećan u odnosu na prošlu godinu, a takođe jedan deo učenika slabijeg ekonomskog statusa primaće pomoć u školovanju. Suština cele priče je da naši učenici ostaju u Apatinu, poručila je predsednica naše opštine Dubravka Korać.

Učenicima se obratio direktor gimanazije i stručne škole „NikolaTesla“ Milan Dražić, istakavši važnost obrazovanja i sticanja znanja koje se kroz školovanje stiče za dalji život, ali ti značaj stipendija i drugih vidova materijalne pomoći koje učenici dobijaju kao trenutni rezultat sopstvenog zalaganja.

Primer dobre prakse, učenici apatinskih srednjih škola su mogli videti kroz prezentaciju Marine Gajčin, koja je bila stipendista apatinske opštine, a danas uspešan student. Recept za garantovan uspeh ne postoji, kaže Marina, ali kada se pomnože sposobnosti, trud, uverenja i uz određenu dozu sreće, imate se čemu nadati, pod uslovom da ni jedan činilac nije jednak nuli, poručuje naša uspešna šahistkinja koja sada studira matematiku.

U nedelju 16. oktobra u Apatinu održano je 26. izdanje Dunavskog polumaratona koje je ovog puta okupilo 800 trkača iz celog regiona. Sunčano i toplo vreme dočekalo je trkače koju su učestvovali na polumaratonskoj distanci od 21 kilometar, distanci od 10 kilometara i štafetnoj trci dva puta po 5 kilometara.

Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ Sombor bilo su jedan od najmasovnijh klubova, a finiš Apatinskog polumaratona prešlo je čak 40 članova kluba iz Sombora. Najbrži somaratonac na polumaratonskoj distanci bio je Džejms Ins koji je u cilj stigao kao deseti u muškoj konkurenciji i treći u svojoj starosnoj kategoriji sa vremenom 1 sat i 22 minuta što je novi lični rekord za Džejmsa. Polumaraton su istrčali i Đuka Čeljuska koji je bio prvi u svojoj starosnoj kategoriji, Robert Lalić drugi u svojoj starosnoj kategoriji, Davor Petrik, Đorđe Vučković, Suzana Filipović prva u svojoj starosnoj kategoriji, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi drugi u svojoj kategoriji, Nedeljko Katić, Srđan Sajlović, Damir Milankov, Tijana Odobašić, Aleksandar Krneta, Boško Jerković i Nenad Glušac.

Najuspešnija na trci na 10 kilometara bila je Damjana Perenčević koja je imala još jednu odličnu trku osvojivši vicešampionsku poziciju sa nešto manje od minut zaostatka za pobednicom trke. Deset kilometara istrčali su i Branislav Katić, Željka Ćurčić i Bojana Marić svo troje prva mesta u starosnim kategorijama. Jelena Stanimirović i Đorđe Rackov bili su drugi u svojim kategorijama, dok je Radmila Milašinović bila treća u kategoriji. Desetku su istrčali još i Mario Kundit, Lazar Jeftić, Ivana Šokac, Violeta Dragić, Monika Maunić, Ana i Vuk Kovačić i Vitamnika Zrnić.

Somaratonci su bili uspešni i na štafetnim trkama te je štafeta u sastavu Tijana Kabić i Zorica Kulić istrčala drugo mesto u kategoriji ženskih štafeta, a Dejan Nikolić i Ana Pešić treće mesto u kategoriji mešovitih štafeta. Štafetnu trku istrčali su i dva najmlađa tima somaratonca Konstantin Jerković i Vuk Stojsavljević kao i Tara Kasap i Katarina Perenčević.

Na nacionalnom takmičenju u karateu, Prvenstvu Srbije za kadete i juniore, zabeležen je značajan uspeh u prvom delu takmičarske sezone 2022.-2023.

U izuzetno jakoj konkurenciji osvojene su četiri medalje u kadetskoj kategoriji za karate klub "Somborac": jedna zlatna, jedna srebrna i dve bronzane medalje.

U pojedinačnoj konkurenciji izvođenja kata zlatnu medalju osvojio je Đorđe Hristov, srebrnu Lana Krizmanić, a bronzanu Kristina Kosanović.

U ekipnoj kadetsko-juniorskoj konkurenciji bronzanom medaljom okitio se kata tim u sastavu Tara Jurić, Lana Krizmanić i Jana Mijatović.

Prvenstvo je održano u Čačku u subotu 15.oktobra, u organizaciji Karate federacije Srbije. Takmičenje se odvijalo po pravilima WKF.

Svečanost povodom stogodišnjice osnivanja Somborskog šahovskog kluba okupila je danas u Velikoj sali Gradske kuće šahiste i prijatelјe šaha, koji su proslavili deset decenija od početka klupskog igranja šaha u Somboru.

Prisutne je ispred kluba pozdravio Velјko Stojnović, a na bogatu istoriju Šahovskog kluba u Somboru podsetio je Predrag Čičovački. Veliki jubilej somborskom klubu čestitao je i generalni sekretar Šahovskog saveza Srbije Andrija Jorgić, koji je Somborskom šahovskom klubu uručio i plaketu.

Somborski šahovski klub ovom prilikom zahvalio se članovima, sponzorima i prijatelјima kluba na podršci koju nesebično daju klubu, a zahvalnica je dodelјena i Gradu Somboru, koju je ovom prilikom primila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast omladine, sporta, dece i zdravstva.

Lepo, staro ime idealno za devojčice rođene na jesen.

Ako ove jeseni postajete mama devojčice, sigurno ste u potrazi sa savršenim imenom. U Srbiji je, kako pišu mediji, među najpopularnijim imenima jedno koje „miriše na jesen“.

U pitanju je ime Dunja.

Ovo kratko staro ime krije brojna značenja: „ona koja je jedra i mirisna kao dunja“; „ona koja je vesela i mila“; „ona koja je rođena kada dunje cvetaju“; „ona koja donosi dobre vesti“; „rođena na radost i veselje“.

Ima Dunja označava i ženu koja se rodila srećna i koja će kroz život biti vesela, kojoj se divi svet i koja će ga svojom lepotom i velikim vrlinama osvojiti.

Zanimljivo je da u je u jednom gradu u Srbiji ovo ime najpopularnije.

„Na teritoriji grada Šapca, najviše roditelja ženske dece odlučilo se za ime Dunja, koje je od početka godine dobilo čak 17 devojčica“, rekao je ovog leta za Danas Mladen Kuzmanović, šef Odseka za upravu i građanska stanja GU Šabac.

Inače, osim imena Dunja, druga popularna ženska imena u Srbiji prema poslednjim izveštajima su Mila, Sara, Teodora i Una.

Izvor: Nova.rs