Sombor.info

Klostridija (Clostridium difficile) je bakterija koja izaziva tešku infekciju debelog creva. Simptomi mogu varirati od dijareje do oštećenja debelog creva koje može biti opasno po život. Ova opasna bakterija često se naziva i bolnička bakterija.

Klostridija/ bolnička bakterija – šta je i kako je nastala?

Klostridija (Clostridium) je porodica štapićastih bakterija koja živi u zemljištu, ali i u crevima ljudi.

U ljudskom organizmu postoji nekoliko vrsta ove bakterija, ali većina nije opasna po zdravlje. Međutim, postoje i one koje jesu i koje mogu izazvati ozbiljna oboljenja poput gasne gangrene, tetanusa, botulizama i pseudomembranoznog kolitisa.

Jedna od najopasnijih je Clostridium difficile (C. difficile ili C. diff.) koja izaziva ozbiljnu bolest poznatu pod imenom pseudomembranozni kolitis, odnosno teško oboljenje debelog creva.

Najčešće se javlja nakon dugotrajne upotrebe jakih antibiotika ili kod osoba koje su nedavno boravile ili borave u bolnici. Tako je i dobila svoj drugi naziv pod kojim je poznata – bolnička bakterija.

Takođe, najčešće pogađa starije osobe koje su u bolnicama ili u ustanovama za dugotrajnu negu, kao i hronične bolesnike koji imaju oslabljen imuni sistem, ali mogu se zaraziti i mlađe osobe koje nisu u pomenutim ustanovama. Deca ređe oboljevaju od infekcije klostridijom.

Koliko traje lečenje klostridije

Lečenje infekcije klostridijom zavisi od težine infekcije i simptoma koje izaziva, opšteg zdravstvenog stanja i prethodne istorije bolesti (uključujući i ranije infekcije klostridijom), kao i da li je potrebno bolničko lečenje ili je pacijent na terapiji kod kuće.

Zašto je bakterija klostridija toliko otporna

Prema navodima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), bakterija klostridija proizvodi spore koje mogu da žive na otvorenom ili u prljavštini do dve godine. Obična sredstva za dezinfekciju nisu efikasna protiv spora. To znači da čak i ako ubijete bakteriju klostridije, spore i dalje mogu biti prisutne, zbog čega se bolest može vratiti.

Bolnička bakterija simptomi

Do pojave infekcije klostridijom dolazi nakon što se poremeti crevna flora. Bakteriju koja inače živi u našim crevima u određenoj, maloj količini, pod kontrolom drže “dobre” bakterije. Kada se ravnoteža u crevima poremeti, bakterije klostridije se namnože i tada stvaraju problem.

Najčešće do toga dolazi nakon upotrebe antibiotika koji mogu uništiti i štetne, ali i dobre bakterije u crevima što omogućava klostridiji umnožavanje. U zavisnosti koliko se brzo to dešava, zavisi i kada će se pojaviti prvi simptomi.

Najčešće, simptomi infekcije klostridijom pojavljuju se u roku od 5 do 10 dana nakon početka uzimanja antibiotika, ali mogu se pojaviti već prvog dana, kao i tri meseca kasnije.

Blaga do umerena infekcija

Najčešći simptomi blage do umerene infekcije su vodena dijareja tri ili više puta dnevno koja traje duže od jednog dana i blagi grčevi i osetljivost u stomaku.

Teška infekcija

Ljudi koji imaju tešku infekciju mogu postati dehidrirani i možda će morati da budu hospitalizovani. Klostridija može izazvati upalu debelog creva koja ponekad može izazvati krvarenje ili gnoj.

Simptomi teške infekcije uključuju: vodenu dijareju 10 do 15 puta dnevno, grčeve i bol u stomaku koji mogu biti jaki, brze otkucaje srca, dehidraciju, groznicu, mučninu, povećan broj belih krvnih zrnaca, insuficijenciju bubrega, gubitak apetita, otečen stomak, gubitak težine, krv ili gnoj u stolici.

Teška infekcija može izazvati upalu creva koja dovodi do proširenja debelog creva (koji se takođe naziva toksični megakolon) i sepse. Ljudi koji imaju ova stanja primaju se na odeljenje intenzivne nege.

Ko je u opasnosti od infekcije klostristrdijom?

Prema navodima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sledeće grupe ljudi su u najvećem riziku od infekcije bakterijom klostridije:

Osobe koje sada uzimaju ili su nedavno uzimali antibiotike. Rizik se povećava ako uzimate lekove širokog spektra koji ciljaju širok spektar bakterija, koristite više antibiotika ili uzimate antibiotike tokom dužeg vremenskog perioda

Odrasli koji imaju 65 godina ili više. Rizik od inficiranja je 10 puta veći kod osoba starijih od 65 godina nego kod mlađih osoba

Osobe koje su trenutno ili su nedavno bile hospitalizovani, posebno na duži period

Osobe koji žive u staračkom domu ili ustanovi za dugotrajnu negu

Osobe koje imaju ozbiljnu osnovnu bolest ili oslabljen imuni sistem kao rezultat zdravstvenog stanja ili lečenja (kao što je hemoterapija)

Osobe koje su imale operaciju abdomena ili gastrointestinalnu proceduru

Osobe koji imaju bolest debelog creva kao što je inflamatorna bolest creva ili kolorektalni rak

Osobe koji su ranije imali infekciju klostridijom

Klostridija ishrana

Ishrana bi trebalo da se sastoji od namirnica koje pomažu u ublažavanju ili smanjenju dijareje. U početku, lekar vam može preporučiti ishranu koja se sastoji od dosta tečnosti, ali ova dijeta se može bezbedno primeniti samo nekoliko dana.

Važno je jesti hranu koja sadrži probiotike kako bi se creva napunila dobrim bakterijama, posebno ako su antibiotici uzimani dugotrajno. Studija iz 2018. godine pokazala je da je upotreba probiotika pomogla da se smanji dijareja kod onih sa klostridijom, bez ikakvih neželjenih efekata.

Probiotici se mogu naći i u određenim namirnicama, poput fermentisanih proizvoda, uključujući jogurt i kefir. Važno je obratiti pažnju da li fermentisani prehrambeni proizvodi sadrže žive kulture. Hrana bogata probioticima kao što su jogurt i kefir ne bi trebalo da sadrže šećer, jer šećer podstiče rast loših bakterija u crevima.

Probiotički dodatak koji se izdaje bez recepta ili na recept može biti od koristi, ali obavezno se
konsultujte sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koju vrstu suplemenata.

Rastvorljiva vlakna

Studije su pokazale da ishrana bogata rastvorljivim vlaknima može pomoći da se eliminiše klostridija (i druge vrste bakterijskih infekcija u crevima). Namirnice koje sadrže rastvorljiva vlakna uključuju zob, ovsene mekinje, zobene pahuljice, pasulj, jagode, jabuke i citrusno voće.

Neki stručnjaci preporučuju uzimanje pahuljica od banane kako bi se sprečila dijareja. Banane imaju pektin (rastvorljivo vlakno), koji može pomoći da se uspori pražnjenje creva i smanji učestalost dijareje.

Takođe, preporučuje se više manjih obroka u toku dana. Veliki obroci ili grickalice mogu pojačati dijareju.

Hrana koju treba izbegavati

Namirnice koje sadrže nerastvorljiva vlakna uključuju orašaste plodove, semenke, kožicu jabuke, pšenicu, pšenične mekinje, ječam, cveklu, šargarepu, kupus i povrće krstaša.
Klostridija prenošenje

Bakterija klostridije prisutna je u stolici, kako ljudskoj, tako i životinjskoj. Prenosi se kontaktom rukama. U bolničkim uslovima, klostridija se može preneti na pacijente preko ruku zdravstvenog osoblja koje je imalo kontakt sa kontaminiranim pacijentima ili njihovom stolicom.

Ljudi se mogu zaraziti ako dodirnu predmete ili površine koje su kontaminirane fekalijama, a potom dodirnu usta.

Da li je klostridija zarazna

Da, jeste. Bakterije mogu preneti osobu na osobu, najčešće kontaktom rukama. Takođe, dugo žive na površinama, kao što su toaletne daske, telefoni i kvake. Dobra higijena može vam pomoći da izbegnete zarazu ovom bakterijom.

Klostridija lečenje i terapija

Najčešće, lečenje klostridije podrazumeva ukidanje antibiotika koje je pacijent uzimao pre pojave infekcije i zamenu nekim drugim antibioticima. Takođe, često se zbog dehidriranosti organizma uvodi i infuzija.

Deo terapije su i probiotici čiji je cilj da sačuvaju dobre bakterije u crevnoj flori koje drže niko bakterija klostridije pod kontrolom, tako da ne bude opasna po zdravlje. Najčešće se preporučuje se upotreba probiotika koji sadrže probiotsku kulturu Saccharomyces boullardii.

Klostridija u stolici

Da bi se potvrdila dijagnoza klostridije, najčešće je neophodno uraditi analizu uzoraka stolice pacijenata. Ovom analizom utvrđuje se prisustvo toksina koje bakterija proizvodi, ali ne i samo prisustvo bakterije.

Analiza uzorak stolice u pojedinim slučajevima nike dovoljna, već se pacijenti upućuju na rendgenski snimak stomaka i/ili na test krvi.
Boja stolice kod klostridije
Boja stolice može žuta, smeđa, zelena. Uglavnom je svetlije boje.

Klostridija dezinfekcija

Smatra se da se ova baterija prenosi preko ruku ili preko kontaminiranog okruženja. Zbog toga je obavezna pojačana dezinfekcija prostorija u kojima se nalaze pacijenti zaraženi klostridijom. Preporučuje se dekontaminacija prostorija u kojima borave zaraženi pacijenati upotrebom hipohlorita (razblaženog 1/10) ili sporicidnog proizvoda.

Nedavno su uvedene i nove metode „bez dodira“ za dezinfekciju prostorija. Najviše se koriste sistemi ultraljubičastog (UV) svetla ili vodonik peroksida. Ipak, iako nove metode za dezinfekciju prostorija dopunjuju, ne mogu zameniti svakodnevno čišćenje.

Izvor: nova.rs

U Somboru je juče održan 17. Međunarodni festival organske i etno hrane i pića, koji je bogatstvom šarenolike ponude privukao je mnogobrojne posetioce. Na festivalu su se predstavili proizvođači iz Srbije i regiona, a u prvom planu bili su tradicionalni i organski proizvodi.

Na otvaranju prisutne su pozdravili Jovica Kelić ispred Udruženja za proizvodnju organske hrane „Eco energy“, član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rade Stevanović, predsednik Regionalne privredne komore Sombor Slobodan Stevančev i član Gradskog veća Đorđe Zorić koji je zvanično otvorio festival.

Nakon otvaranja program su ulepšali nastupi kulturno-umetničkih društava iz Sombora i okoline, a u okviru festivala održano je i stručno predavanje „Izazovi i istina o hrani 21. veka“.

Organizator Međunarodnog festivala organske i etno hrane i pića je Udruženja za proizvodnju organske hrane „Eco energy“, u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Sombora.

-Psi koje je Avenija MB dovezla u našu opštinu 22. septembra nisu naši psi koji su odvedeni 16. avgusta. Psi koji su nam ostavljeni su bolesni, pet ih je zbrinuto u karantinu, dok se ostali (čiji broj ne znamo) od kojih neki imaju štenećak nalaze negde u gradu i šire zarazu na ostale, pa i vlasničke pse, tvrdi grupa naših sugrađana koja volonterski vodi brigu o napuštenim psima u Apatinu.

Volonteri upozoravaju vlasnike da šetanje pasa po ulicama u gradu nije bezbedno, da se lako mogu zaraziti i razboleti.

-Dovedeni su nam psi sa raznim bolestima, babezijom (krpeljska infekcija), anemijom, đardijom (crevnim parazitom), zaraznim kašljem i, najtežom od svih, zaraznim štenećakom. Psi, koje smo do sada pronašli, su u lošem stanju, pet je zbrinuto u karantinu, dok su drugi (za koje mi ne znamo) i dalje negde po gradu i šire zarazu. Stoga molimo sve vlasnike pasa da strogo obrate pažnju dok šetaju svoje pse. Štenećak je jako opasan, nekada i smrtonosan. Pazite na svoje šapice i ne dopustite da šetaju po ulicama ukoliko nisu vakcinisani, apeluju volonteri.

Oni dodaju da su doveženi psi čipovani na opštinu Apatin, da su neki od njih sterilisani, a neki nisu i da neki na uhu imaju markicu, a neki ne.

-Pošto su psi čipovani na opštinu Apatin, opština je po zakonu dužna da snosi troškove lečenja tih pasa. Upozoravamo da nam preti još veća zaraza, jer će u toku meseca biti dovežena nova tura bolesnih pasa. Sve ovo nije bezazleno, ni nimalo naivno, te se nadamo da će kod nadleženih proraditi osećaj odgovornosti i da neće dozvoliti da naš grad postane izvor zaraze pasa, apeluju apatinski volonteri koji brinu o napuštenim psima.

Izvor: apatinskenovine.rs

Grad Sombor predstavio je privredne i investicione potencijale na sajmu investicija “Eksporeal” u Minhenu u okviru štanda “Invest in Vojvodina”. Gradonačelnik Antonio Ratković održao niz sastanaka sa potencijalnim partnerima, od kojih su neki već prisutni na tržištu Srbije.
Ovogodišnji sajam bio je posvećen razvoju distributivnih - logističkih kapaciteta budućnosti i podsticanju lokalnog i regionalnog turizma, a kroz izgradnju novih smeštajnih kapaciteta i razvoj postojećih turističkih lokacija.

Sajam investicija, nekretnina i usluga, jedan od najvećih godišnjih sajmova koji se održavaju u Nemačkoj, a predstavlja odličnu priliku za promociju investicionih lokacija i mogućnosti grada Sombora, kao i šireg regiona.

Tokom tri sajamska dana, od 3. do 5. oktobra, na štandu “Invest in Vojvodina” su pored Somboraca prisustvovali predstavnici Subotice, Kikinde, Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Novog Sada, u okviru saradnje sa Razvojnom Agencijom Vojvodine.

Izvor: RTV

Manifestacija „Matica dijaspora“ počela je danas u Somboru u organizaciji Zavičajnog udruženja Srba „Korjeni“.

Prvog dana u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ održana je promocija knjiga „Prlјavi dodiri“ i „Kosana“ književnice Rade Đošan Kitić. Promociju su ispred Grada Sombora propratili zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica i član Gradskog veća Srđan Savić.

U subotu 8. oktobra u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ sa početkom u 11 časova organizuje se okrugli sto na temu „Ćirilica danas“, u 18.30 časova publika će imati priliku da poseti muzičko – poetsko veče na kom će nastupiti pravoslavni muzički sastav „Bedem“ sa izvođenjem duhovne muzike, a manifestacija se zatvara u nedelјu analizom ovogodišnjeg susreta.
Manifestacija „Matica dijaspora“ održava se 14. put, uz podršku Grada Sombora, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći prognanim i izbeglim licima i saradnju sa Srbima u regionu.

Јubilarno, deseto izdanje Međunarodnog plesnog festivala u Somboru "Orijentalija 2022" biće održano od 7. do 9. oktobra.

Već deset godina kontinuirano ovaj festival okuplja veliki broj plesača svih plesnih disciplina iz celog regiona.

Za somborsku publiku domaćini festivala (udruženje građana ARTiFAKT i plesna grupa Inanna) pripremili su dve plesne večeri u petak 7. oktobra od 20 časova (Sala Mađarske građanske Kasine).

Svečano otvaranje festivala - folklorno veče koje će obuhvatiti folklorne plesove arapskih zemalja i folklorne plesove sa naših prostora.

U subotu, 8. oktobra od 20 časova (Scena za decu i mlade Kulturnog centra Laza Kostić Sombor) održava se Gala koncert - veče modernih plesova i plesnih fuzija.

Specijalni gosti festivala i ove godine biće plesna grupa ambasade Republike Indonezije Bidadari Indonesian Dance Studio.

Pesne radionice koje su nezaobilazni deo festivala Orijentalija ove godine držaće sjajni predavači, plesači sa dugogodišnjim plesnim iskustvom Nikolina Nina Stepic (Karlovac, HR) i Vjekoslav Didović (Brčko/Gunja) kao i koordinatorka festivala Brankica Ćurčić koja u okviru svojih plesnih radionica već uveliko priprema plesnu grupu Inanna za nastupe na obe večeri Orijentalije.

Izvor: RTV

I ove godine je, zahvaljujući Miroslavu Šolaku, koji više od tri decenije radi u odeljenju za održavanje bolnice Milosrdna braća u Lincu, otpremljena pomoć iz Linca, ovaj put 150 dušeka za opštu bolnicu “Dr Radivoj Simonović” u Somboru. Isto je organizovano i pre nešto više od godinu dana, u julu, kada je takođe za Sombor otpremljena ista količina dušeka.

Ova pošiljka je od neprocenjivog značaja jer se radi o nepromočivim dušecima, koji će i te kako značiti najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Zapadnobačkom okrugu, koja ima više od 700 kreveta. Korist će pre svega imati najstariji bolesnici, ali biće olakšan i rad osoblja, pre svega medicinskih sestara i negovatelja.

– Opet nam je pomogao gospodin Hanes Moser, šef u našem odeljenju, koji je do sada više puta izašao u susret. Radimo na tome da obezbedimo i posteljinu koja je takođe neophodna. Ovo je ispunjenje dogovora gospodina Mosera i rukovodstva bolnice “Radivoj Simović”, jer smo početkom prošle godine zajedno bili na razgovorima u Somboru. Obostrano je zadovoljstvo što je došlo do saradnje i ovoga puta – ističe Šolak.

Vredna donacija već u bolnici “Dr Radivoj Simonović”

Nesebičnu zahvalnost Šolak je iskazao i vozačima firme “Lazetić” iz Sombora, koji su prevezli donaciju. Ovog puta prilikom utovara osim vozača Dejana Božića bio je tu i Danijel Milosavljević, koji zajedno sa Šolakom radi u bolnici u Lincu. Donacija je već stigla u bolnicu i u potpunosti je spremna za korišćenje.

Izvor: vesti-online.com

Ako je suditi po prometu u ovdašnjim drvarama, Somborci su spremni za predstojeću grejnu sezonu, pa su se, usled nešto nižih dnevnih, a posebno noćnih temperatura, poslednjih dana već zadimili kućni oyaci. Za razliku od ranoletnje, može se slobodno reći, panike koja je, u najavi deficita svih energenata u Srbiji, nastala usled nedostatka drvenog ogreva, cena ogreva je nešto niža, ali i takva je, shvataju i svedoče i sami trgovci, nedostupna za mnoge žitelјe ovog grada.

Aktuelna cena najtraženijeg ogrevnog drveta, bukovog i jasena, je u zavisnosti od drvare od 10.000 do 10.500 dinara, dok se ništa manje traženi bagrem ceni svega nekoliko stotina dinara manje. Meka drva, pre svega topola i vrba, imaju daleko šarenije cene pa se može još uvek naći i po 4.500 dinara, mada je najčešće start ne manji od 6.000 dinara. Ove cene podrazumevaju i sečenje kao i dostavu na kućnu adresu, dok oni koji nabavlјaju drva u metarskim oblicama za uslugu sečenja na meru moraju da izdvoje dodatnih 600 dinara po kubnom metru, koliko staje i cepanje „kubika“ drva.

Gledajući na aktuelne cene jasno je da su ovdašnji žitelјi koji su uobičajeno, s kraja proleća i početkom leta nabavlјali ovu vrstu ogreva daleko lošije prošli, pošto je u to vreme kubni metar bukovog ogrevnog drveta stajao i preko 11.500 dinara. Ako je drvo i skupo, baš kao i pelet kojem je država ograničila maksimalnu cenu, oni koji su se opredelili za ugalј kao energent imaju dodatni problem, jer ga ni nema na skladištima, a pred zimsku grejnu sezonu od neizvesnosti drhte Somborci koji se greju na gas, pošto se međunarodna situacija koja i utiče na dotok ovog energenta, ne samo ne smiruje već i eskalira.

Vlasnici porodičnih stambenih objekata, pred početak prave grejne sezone bi morali da izdvoje i po 1.500 dinara za čišćenje dimnjaka, koji bi usled neodržavanja mogli da predstavlјaju potencijalnu opasnost, pa se ispostavlјa da će, bez obzira na računicu, najmanje glavobolјa imati Somborci koji se greju zahvalјujući sistemu dalјinskog grejanja. Kako se priprema ovdašnja gradska toplana za predstojeću grejnu sezonu, pokušali su da provere i nadležni, pa su zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić posetili Javno komunalno preduzeće „Energana“, gde ih je dočekao direktor Đurađ Milanović. U ovom preduzeću su istakli da je sve spremno da grejna sezona počne 15. oktobra. U slučaju da do tog datuma spolјašnja temperatura bude tri uzastopna dana 12 stepeni Celzijusa ili niža, u 21 čas kada se radi kontrolno merenje, grejanje će početi i ranije.

Somborska „Energana“ obezbeđuje grejanje za 4.000 domaćinstava, za šta se godišnje troši 3.500.000 kubika gasa i 120 tona mazuta. Na mazut rade dve kotlarnice u Radišićevoj ulici i Nike Maksimovića, a u planu je da se sledeće godine i ove kotlarnice zamene i pređu na gas. Kako bi korisnici usluga sistema dalјinskog grejanja mogli da budu potpuno mirni, iz preduzeća poručuju da energenata ima dovolјno, a u slučaju da to zatreba, spremni su i alternativni izvori grejanja na lož ulјe i mazut.
M. Milјenović

Izvor: dnevnik.rs

Manifestacija „Miholјski susreti sela“ po prvi put predstaviće se u Stanišiću nizom aktivnosti koje promovišu materijalnu i nematerijalnu baštinu ovaog područja.

„Miholјski susreti sela“ traju od 10. do 12. oktobra. Prvog dana manifestacije, 10. oktobra, od 19. časova u seoskoj Galeriji organizuje se promocija knjige „Iz mraka“ Branka Ćurčića. U utorak, 11. oktobra, publika će u seoskoj Galeriji od 19 časova imati priliku da uživa u koncertu tradicionalne muzike, gde će nastupiti Bojana i Nebojša Brdarić. U sredu, 12. oktobra, u Mađarskom domu u Stanišiću, od 16 do 20 časova organizuje se sajam „Tradicija našeg kraja“ gde će se predstaviti izlagači sa proizvodima domaće radinosti, starih zanata, suvenira i hrane.

Boje jeseni sve više dolaze do izražaja i ta lepota će trajati dokle god su lišća na granama. Danas su te boje dodatno ulepšali naši najmlaši sugrađani i sportski klubovi.

Šetalište u ulici Srpskih vladara je bilo prelepo. Mali trgovci su izneli svoje igračke, koje po simboličnim cenama žele da unovče, kako bi najčešće odmah na prvom štandu do sebe, novac zamenili za nešto drugo čime će se igrati.

Šetalište je bilo prepuno dece i roditelja koji su sa nestrpljenjem čekali da vide svu ponudu koju su izneli, po tradiciji učenici trećih i četvrtih razreda.

Taman gde se dečija pijaca završavala, započinjali su štandovi koje su izneli sportski klubovi naše opštine, promovišući zdrav život. „Sajam sporta“ se ove godine preselio iz hale na šetalište i to se pokazalo kao pun pogodak organizatora. Lopte različitih dimentija, reketi, šahovske figure i kajaci bili su prilika da naši najmlađi sugrađani i njihovi roditelji vide kako mogu u budućnosti da provode svoje slobodno vreme.