Sombor vesti

Zanemarivanje u detinjstvu može da ostavi dublje posledice nego što se možda čini na prvi pogled. Deca kojima nije pružena emocionalna podrška često razvijaju obrasce ponašanja koji im kasnije u životu otežavaju odnose s drugima i sa samim sobom

Iako svako drugačije reaguje na rane emocionalne rane, stručnjaci ističu da se neke karakteristike pojavljuju iznova kod osoba koje su proživele slična iskustva. Te osobine često nisu očigledne, ali mogu biti ključne za razumevanje vlastitih postupaka i potreba u odraslom dobu. U nastavku su četiri najčešće osobine koje, prema stručnjacima, mogu upućivati na to da je osoba bila emocionalno zanemarena u detinjstvu, piše Index.hr.

Teškoće u izražavanju emocija

Mnogi ljudi koji su bili emocionalno zanemareni kao deca imaju problema s prepoznavanjem i izražavanjem vlastitih osećanja. Često nisu naučili kako da pokazuju emocije, jer su u detinjstvu bili ignorisani ili ponižavani. Umesto da govore o onome što osećaju, radije ćute ili se povuku. Psiholozi objašnjavaju da se u tim slučajevima razvija nesigurnost oko vlastite emocionalne stvarnosti. To može dovesti do teškoća u komunikaciji s drugima i slabijeg emocionalnog povezivanja.

Preterana samostalnost

Ljudi koji su bili prepušteni sami sebi kao deca često razvijaju uverenje da ne mogu da računaju ni na koga. Spolja mogu da deluju jako samostalno i sposobno, ali ta osobina često proizlazi iz duboke potrebe da se ne oslanjaju na druge. Stručnjaci naglašavaju da ova preterana nezavisnost nije znak snage, nego posledica naučenog nepoverenja. Takve osobe retko traže pomoć, čak i kad im je potrebna. Teško im je da prepuste kontrolu ili priznaju da su ranjivi jer je to u prošlosti bilo nesigurno ili nepoželjno.

Teškoće s poverenjem u druge

Jedna od čestih posledica emocionalnog zanemarivanja su teškoće s poverenjem. Ako su u detinjstvu naučili da njihove potrebe neće biti shvaćene ili ispunjene, ljudi u odraslom dobu često očekuju isto. Takve osobe mogu stalno da preispituju motive drugih i teško se otvaraju. To može da dovede do povlačenja iz odnosa ili stalnog osećaja opreza. Stručnjaci navode da je poverenje osobina koja se gradi od ranih godina, pa ako tada nije postavljena zdrava osnova, kasnije se teže razvija.

Sklonost samokritičnosti

Osobe koje su bile zanemarene često razviju unutrašnji glas koji ih stalno kritikuje. Umesto da veruju da su vredne pažnje, nauče da moraju da budu „bolje“, „tiše“ ili „manje zahtevne“ kako bi bile prihvaćene. Ova osobina može da ih prati kroz ceo život, utičući na samopouzdanje, odnose i profesionalne izbore. Neki stručnjaci ističu da samokritičnost može biti obrambeni mehanizam – bolje je sebe kritikovati nego čekati da to učine drugi. Međutim, ta oštrina prema sebi retko vodi rastu i češće izaziva teskobu i osećaj manje vrednosti.

Iako ove osobine mogu biti posledica zanemarivanja, važno je naglasiti da uz podršku i rad na sebi mnoge od njih mogu postati prepoznate i promenjene.

Metabolizam omogućava telu sagorevanje kalorija i optimalno funkcionisanje, ali se lako može poremetiti.

Prema istraživanju iz 2022. godine, mnoge svakodnevne navike i aktivnosti mogu usporiti metabolizam, što dovodi do gojenja, umora i narušenog zdravlja, piše Your Tango, a prenosi Sensa.hr.

Ključ zdravog metabolizma je razumevanje šta ga podstiče, a šta mu šteti.

Ovo je sedam najčešćih grešaka koje usporavaju metabolizam:

Ne unosite dovoljno kalorija

Ako ne unosite dovoljno kalorija, vaše telo prelazi u „mod preživljavanja“, usporava metabolizam i pokušava da sačuva energiju. Važno je unositi bar 1400 kalorija dnevno. Preporučuje se više manjih obroka tokom dana kako bi metabolizam ostao aktivan.

Nedovoljno spavate

Nedostatak sna usporava metabolizam jer, kada ste umorni, trošite manje energije i manje se krećete. Čak i tokom spavanja sagorevamo kalorije, pa što manje spavate – to manje kalorija trošite.

Trudite se da spavate 6 do 8 sati kako biste regenerisali organizam i podstakli metabolizam. Studije su pokazale da manjak sna remeti hormone koji regulišu apetit i negativno utiče na fokus, navike u ishrani i otpornost na stres.

Ishrana nije prilagođena menstrualnom ciklusu

Tokom menstruacije gubi se gvožđe, koje prenosi kiseonik do mišića i tkiva. Nedostatak gvožđa može izazvati umor i značajno usporiti metabolizam. Preporučuje se unos namirnica bogatih gvožđem ili dodataka ishrani, uz savet sa lekarom.

Konzumirate hranu sa pesticidima

Pesticidi u voću i povrću mogu negativno uticati na metabolizam i otežati sagorevanje kalorija. Kad god možete, birajte organsku hranu.

Iako su istraživanja još u toku, neka ukazuju na povezanost izloženosti pesticidima sa metaboličkim poremećajima poput gojaznosti i dijabetesa.

Birate pogrešne namirnice

Ako jedete mnogo „belih“ ugljenih hidrata (kao što su beli hleb i testenina), otežavate sagorevanje masti. Zamenite ih integralnim žitaricama bogatim vlaknima, koje mogu povećati metabolizam i do 30%.

Obratite pažnju i na unos proteina – oni dodatno ubrzavaju metabolizam nakon obroka. Dodajte jogurt, orašaste plodove ili jaja obrocima kako biste iskoristili ovaj efekat.

Premalo se krećete

Već 20 minuta sedenja može usporiti metabolizam. Ako zbog posla ili škole sedite dugo, trudite se da na svakih pola sata ustanete i malo se protegnete. I dve minute aktivnosti mogu pokrenuti metabolizam.

Smanjena fizička aktivnost smanjuje ukupnu potrošnju energije, uključujući i kalorije koje trošimo na svakodnevne pokrete (NEAT – non-exercise activity thermogenesis).

Jedete u nepravilno vreme

Nepravilni obroci zbunjuju telo kada treba da sagoreva kalorije, što usporava metabolizam. Trudite se da jedete u približno isto vreme svaki dan.

Metabolizam je najaktivniji ujutru i rano popodne, pa većinu kalorija unosite ranije tokom dana. Izbegavajte kasnovečernje obroke.

Na štandu Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, danas je organizovana dodela ugovora predstavnicima lokalnih samouprava koje su dobile sredstva na konkursima za uređenje atarskih puteva i otresišta u AP Vojvodini u 2025. godini, u ukupnom iznosu od 440 miliona dinara.

Grad Sombor je na Кonkursu za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta u AP Vojvodini u 2025. godini dobio sredstva u iznosu od 79.387.302,93 dinara za nastavak uređenja lokalnog puta od Riđice ka Rastini, dok će se iz budžeta Grada izdvojiti dodatnih 42.528.329,88 dinara bez PDV-a. Svečanom potpisivanju ugovora prisustvovao je član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija.

Ugovore je predstavnicima lokalnih samouprava uručila pomoćnica resornog sekretara Dragica Ilić, koja je tom prilikom istakla da se izdvojenim sredstvima očekuje uređenje atarskih puteva u dužini od 160 kilometara, kao i 240 metara otresišta u okviru tih puteva na teritoriji AP Vojvodine.

„Ukupan iznos koji će biti uložen je 465 miliona dinara, od čega 440 miliona dinara finansira upravo AP Vojvodina. Trudili smo se da naše učešće bude maksimalno, kako bismo, pre svega, našim poljoprivrednicima pomogli u radu u ataru, a i kako bismo olakšali rad lokalnim samoupravama“, izjavila je pomoćnica Ilić.

Grad Sombor i ove godine godine organizovao je odlazak na Međunarodni sajam poljoprivrede, za poljoprivredne proizvođače sa svoje teritorije.

Poljoprivrednici su tokom posete sajmu imali priliku da se upoznaju sa najnovijim tehničkim i tehnološkim dostignućima u agraru, primenom nauke u poljoprivredi, izložbom organske hrane, kao i onom sa oznakama geografskog porekla, najsavremenijom poljoprivrednom mehanizacijom, proizvodima i uslugama iz najudaljenijih krajeva sveta. Takođe, sajam je organizovao i stručne skupove, okrugle stolove, edukacije i prezentacije, sa posebnim osvrtom na unapređenje znanja i primere dobre prakse.

Somborskim poljoprivrednicima su se tokom današnje posete sajmu pridružili i član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija, kao i predstavnici Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, koji su ovom prilikom uzeli učešće u prezentaciji „Benefiti izgradnje dvonamenskih sistema“ koja je organizovana na štandu Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“.

92. Međunarodni sajam poljoprivrede trajaće od 17. do 22. maja, a posetioci mogu da vide više od 1000 izlagača iz 40 zemalja.

Grad Sombor će i ove godine podržati projekte i programe udruženja i nevladinih organizacija koji su kreirani za decu i mlade, a danas su u Skupštinskoj sali svečano dodeljeni ugovori o finansiranju i sufinansiranju nakon sprovedenih javnih konkursa.

Ugovore je predstavnicima udruženja i organizacija uručio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin.

„Meni je velika čast i zadovoljstvo što mogu danas da prisustvujem uručenju ugovora o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata udruženja građana za realizaciju lokalnih akcionih planova za decu i mlade u 2025. godini. Grad Sombor je i ove godine Odlukom o budžetu grada Sombora za 2025. godinu opredelio sredstva u iznosu od 6.000.000 dinara za finansiranje programa i projekata udruženja za realizaciju LAP-a za mlade u 2025. godini. Isto tako, Odlukom o budžetu grada opredeljena su sredstva u iznosu od 2.700.000,00 dinara za realizaciju LAP-a za decu. Mi kao grad i u buduće ćemo nastaviti da pomažemo našu decu i mlade“, poručio je Andrinčin tokom svog obraćanja prisutnima.

Grad Sombor na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini podržaće 37 programa i projekata, a na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2025. godini biće podržano 28 programa i projekata koje su kreirala udruženja građana.

Uručenju ugovora prisustvovali su i Neven Ristić, Mirela Ivanković i Miloš Aleksić ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, danas je organizovao vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi u sali Crkvene opštine u Staparu.

Sugrađanima koji su se odazvali ovoj plemenitoj akciji priključio se i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković. Tom prilikom, gradonačelnik je istakao da mu je uvek drago kada je u mogućnosti da donira krv, jer na taj način pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, te je pozvao i ostale sugrađane da se priključe nekim od narednih akcija.

Crveni krst Sombor nastavlja s aktivnostima prikupljanja najdragocenije tečnosti koja život znači, a današnjim velikim odzivom stanovnika Stapara, još jednom je pokazana humanost i solidarnost na delu.

U utorak, 27. maja, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “O svinjama sve najlepše”, umetnice Snežane Mijić, s početkom u 19.00 časova.

Postvaka izložbe trajaće do 27. juna 2025. godine.

Snežana Mijić (1991, Sombor) Prvo likovno obrazovanje stekla je u školi “Vincent”, koju su vodili Ljubiša i Tatjana Dimitrijević. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, a master studije konzervacije i restaura cije završila je 2021. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa fokusom na digitalne rekonstrukcije izgubljenog kulturnog nasleđa. Zaposlena je kao konzervator u Galeriji Matice srpske. Od 2023. pohađa doktorske studije na smeru Dizajn enterijera, sa istraživanjem koje se bavi prostorom kao sredstvom komunikacije. Poslednjih sedam godina aktivno se bavi ličnim razvojem kroz psihoterapijski rad, što vidi kao važan deo procesa koji utiče i na njen umetnički rad.

O UMETNOSTI, ČOVEKU I OSTALIM SVINJAMA

I gle, povikaše: što je Tebi do nas, Isuse, sine Božij? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? A daleko od njih pasijaše veliki krd svinja. I đavoli moljahu ga govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas da idemo u krd svinja. A on im reče: „Idite.” I tako oni isišavši otidoše u svinje, i gle, navali sav krd s brega u more i potopiše se u vodi. Jevanđelje po Mateju, gl. 8,9 29.

Možemo postaviti pitanje, zašto je svinja u evropskim kulturama nezasluženo inferiorna? Koji su to kulturološki, istorijski i ideološki obrasci uslovili da svinju posmatramo kao simbol moralne izopačenosti, posramne animalnosti, estetske neprikladnosti i u krajnjem političke neuračunjivosti? Sa druge strane, šta je to što Snežanu Mijić, slikarku i digitalnu umetnicu fascinira oko svinja, te je navodi da se izložbom obrati posmatraču i konstatuje – O svinjama sve najlepše? Iako u istoriji umetnosti, poređenju sa drugim životinjama, svinja nikada nije bila preterano interesantna umetnicima, jedna od prvih umetničkih intervencija njenog prikaza datira još od 45.500 godina p.n.e u pećini Leang Tedongnge u Indoneziji. Nekolicina primera u vizuelnoj kulturi starih Grka i Rimljana ističu svinje kao simbole plodnosti tokom paganskih svetkovina, gde su najčešće žrtvovane boginjama plodnosti Demetri, odnosno Cereri. Takođe, neizostavan je i antički mit o Kalidonskom vepru, koji ponajbolje, u krajnjem, ilustruje priču o čoveku, božijoj kazni, sudbini, nagonima, sujeti i porodičnim konfliktima, te nije ni čudno što je ovaj mit bio predmet interesovanja i brojnih kasnijih umetnika poput Veroneza, Rubensa, Pusena, Bojermansa i drugih. Ipak, van pojedinih mitoloških i alegorijskih predstava, svinja nikada nije zadobila svoje centralno mesto u zapadnoj vizulenoj kulturi. Odgovor na to možemo pronaći ukoliko istorijski, odnosno genealoški sagledamo način na koji se ona formira kao fenomen u kulturno-umetničkom diskursu. Inferiorizacija svinja (ali i životinja u širem smislu) svoje začetke imaju u tradiciji od antike do 20. veka, a pojedini obrasci opstali su i u pop kulturi, mas-medijima i svakodnevnom žargonu. Kulturantropološko razumevanje čoveka temelje se na binarnoj opoziciji čovek – životinja (razum, jezik, društvo vs. čula, nagoni, priroda), a koja potiču još od Aristotela (čovek kao zoon politikon). Antičko i hrišćansko nasleđe formiralo je mit o animalnoj prirodi čoveka, koja je neretko bila osnova za brojna moralna, estetska, društvena i vrednosna određenja. Svinja, po svom prirodnom habitatu i upotrebnoj vrednosti, asocirana je sa zemljom, nečistoćom, telesnošću, nagonima i materijom u najširem smislu. Kao i svako telo, u tradiciji ono je nošeno dušom (lat. anima – duša; eng. animal – životinja), dok se mogućnost razuma i govora (lat. ratio, lingua) pripisivala striktno čoveku. Vidna diferencijacija, formirajući sliku o svinji kao najanimalnijoj od svih životinja, prototipno dovodi čoveka u čestu vezu sa njegovim određenjem ali i granicama. Stoga, interes Snežane Mijić za „svet svinja” povlači za sobom pre svega ličnu fascinaciju, umetničko istraživanje amorfne forme i pokreta, psihoanalitičku ispitivanje odnosa, kao i metafororični ko mentar na društveno-političku organizovanost savremenog društva. Koristeći fotografski metod Edvarda Mejbridža, Mijić se u umetnosti bavi pokretom i formom svinje, kako i na koji način se ona definiše u vizuelnom polju. Sa druge strane, ovakav poduhvat pravi direktnu liniju sa razvojem analognih i digitalnih umetnosti, pokazujući pretapanje starih i novih likovnih medija u jedan korpus. Pored orvelovskog komentara na društveno-ekonomski i istorijsko-politički poredak u odnosu na čoveka kao pojedinca, ova izložba zauzima i (auto)kritičku poziciju ka instituciji umetnosti, njenim nor mama i pravilima, te performativno provocira elitizme koji još uvek opstaju u svetu umetnosti. Izložbom O svinjama sve najlepše umetnica kruniše i po stavlja na pijedestal „neadekvatnu” temu, nastojeći da nas upita o umetnosti, formi, kulturi, društvu i istoriji. Iako se ova izložba bavi svinjama, ona ništa manje ne govori o čoveku.

Izvor: kclazakostic.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor poziva vas na predstavljanje putopisa:

Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine

Blažа Popovića

Knjiga “Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine” Blaža Popovića na najlepši način pokazuje vrednost i izdržljivost putopisnog žanra. Pisati o istoriji, prirodi, čovekovim postignućima i čudesima italijanske kulture, umetnosti i nauke, za toga autora veliki je izazov i živa inspiracija. Popović bi se, nema sumnje, mogao složiti sa Henrikom Sjenkevičem da svaki čovek ima dve domovine – jedna je ona u kojoj je rođen, a druga je Italija. Popović voli i u dušu poznaje Italiju, i ne samo njenu bogatu političku istoriju, kulturu i umetnost, nego i njenu savremenost – od hrane i vina do filma i mode – što mu omogućava da lako i lepo uočava paralele i razlike, da čitaoca povede na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme. Knjiga Uljez među opsenama je neka vrsta modernog bedekera, živopisna slika Apeninskog poluostrva na kojoj odzvanjaju glasovi na stotine ličnosti i događaja koji su odredili istoriju Bel Paese, prikazujući je kao jedan od najsjajnijih dragulja zapadnoevropske kulture i civilizacije.

Žaneta Đukić Perišić

U programu učestvuju: Blažо Popović, autor i novinar, dr sc. Christian Eccher, italijanista, i dr Gojko Mišković, kolumnista i Nataša Turkić, direktorka Biblioteke.

Program će biti održan u četvrtak, 29. maja 2025. godine, u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

Dok se u Apatinu privode kraju pripreme za jubilarni peti Međunarodni festival rakije, jedan od najvažnijih koraka je već u toku, ocenjivanje pristiglih uzoraka. Tim povodom razgovarali smo sa Željkom Vlatkovićem, predsednikom Udruženja „Čuvari tradicije“, koji već godinama sa svojim saradnicima uspešno vodi ovu manifestaciju.

Кakav je odziv proizvođača ove godine?

Ove godine smo prijatno iznenađeni brojem prijavljenih. Imamo čak 393 učesnika, što je najviše do sada. Pristiglo je ukupno 820 uzoraka rakija, što ovu manifestaciju čini jednom od najvećih u regionu. Posebno nas raduje što imamo učesnike iz 13 različitih zemalja, uključujući i jedan uzorak čak iz Australije, što govori o tome koliki renome ovaj festival ima van granica Srbije.

Iz kojih zemalja stižu uzorci i ko je najbrojniji?

Najviše uzoraka stiglo je iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ukupno 88. Imamo i učesnike iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore, kao i iz Italije, koja se prvi put ove godine pojavljuje sa jednim uzorkom. Iz Rumunije, na primer, imamo devet uzoraka, što je značajan napredak u odnosu na ranije godine.

Кoja vrsta rakije je najzastupljenija?

Šljivovica je ubedljivo najzastupljenija, što i nije iznenađenje s obzirom na tradiciju u Srbiji i ovim prostorima. Od 820 uzoraka, preko 250 je proizvedeno od šljive. Samo u kategoriji žute šljive starosti od 0 do 3 godine imamo 111 uzoraka. Šljiva je naša prepoznatljiva voćka, i u proizvodnji rakije ona drži primat i po kvalitetu i po količini.

Кoliko će trajati proces ocenjivanja i ko čini komisiju?

Ocenjivanje će trajati četiri dana. Dve komisije po tri člana svakodnevno će degustirati i ocenjivati između 80 i 100 uzoraka. Predsednik komisije je prof. dr Ninoslav Nikićević, jedno od najznačajnijih imena u oblasti tehnologije pića. Ostali članovi su takođe priznati stručnjaci: prof. dr Vele Tešević sa Hemijskog fakulteta, Branko Popović sa Poljoprivrednog instituta u Čačku, prof. dr Nermina Spaho sa Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, Marin Mihaljević Žulj iz Zagreba i tehnolog Jožef Mut iz destilerije u Baji. To je jedan izuzetno stručan i kompetentan sastav.

Šta posetioce očekuje 14. juna?

Na sam dan festivala, 14. juna, biće organizovana svečana dodela priznanja: medalje, diplome, pehari i robne nagrade za prva tri mesta u svakoj kategoriji. Rakije koje osvoje zlatnu medalju biće kupažirane u jedno jedinstveno izdanje koje će biti poklonjeno učesnicima, sponzorima i prijateljima festivala kao rakija 5. Međunarodnog festivala u Apatinu. Očekujemo veliki broj posetilaca, a festival će pratiti i brojni prateći sadržaji.

Кako ocenjujete mesto ovog festivala u odnosu na druge u regionu?

Mislim da sa ponosom možemo reći da je apatinski festival trenutno vodeći u regionu. Po broju uzoraka, broju zemalja učesnica i stručnosti komisije, izdvajamo se od ostalih. Na primer, Novosadski sajam rakije ima između 150 i 170 učesnika, dok mi imamo više nego duplo. Naše ocenjivanje ima reputaciju poštovanja prema trudu proizvođača i zato nam se iz godine u godinu vraćaju i dolaze novi.

Кoliko ozbiljnih proizvođača ima u samom Apatinu?

U Apatinu ima dosta hobi proizvođača. Ljudi vole da prave rakiju, ali se ne usuđuju svi da se takmiče. U našem udruženju aktivno je desetak članova. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže. Imamo prostor gde se sastajemo, razmenjujemo iskustva i učimo jedni od drugih. Cilj nije da se takmičite protiv drugih, već da vidite napredak u odnosu na prošlu godinu.

Кakvo je stanje sa ovogodišnjim rodom voća i kako će to uticati na proizvodnju?

Na žalost, godina je veoma loša. Mraz je uništio skoro sav rod kajsije, a i jabuka je prepolovljena. Šljiva je još u dobrom stanju, ali cene voća će sigurno skočiti. To znači da će se mnogi zapitati da li im se uopšte isplati da peku rakiju ako nemaju svoje voće. Ako rakija treba da bude kvalitetna, cena jedne boce ne bi smela biti ispod 20 evra, a odležale „ajkule“ dostižu i do 70 ili 80 evra po boci.

Кoliko vremena treba početniku da dostigne ozbiljan nivo kvaliteta?

Ako početnik ima volju da uči i prati savete stručnjaka, za 2 do 4 godine može da postigne veliko srebro ili čak zlatnu medalju. Neophodno je slušati nauku, a ne samo ono kako su dedovi nekad radili. A za „ajkulu“, rakiju staru 10 i više godina sa maksimalnim ocenama, potrebno je i znanje, i sreća, i strpljenje.

Međunarodni festival rakije u Apatinu će se održati 14. juna u šetališnoj zoni ulice Srpskih Vladara. Festival će, kao i prethodnih godina, biti organizovan kao sajam, a prijave za izlagače otvorene su do 1. juna. Svim prijavljenim izlagačima biće obezbeđeni štandovi, a cena zakupa iznosi 2.500 dinara. Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu obratiti telefonom na broj 065 52 333 66 (Željko) ili 063 836 18 81 (Bogdan).

Izvor: radiodunav.com

Neke namirnice podstiču bolji san: Lekari otkrivaju šta je najbolje pojesti neposredno pred spavanje

Ako imate problema sa spavanjem, dobra vest je da ne morate odmah posezati za lekovima da biste lakše zaspali – ponekad je promena ishrane sasvim dovoljna da olakša uspavljivanje.

Način na koji se hranimo i te kako utiče na kvalitet sna. Posebno je korisno uključiti namirnice koje sadrže spojeve ključne za dobar san – melatonin, serotonin i antioksidanse – a lako se mogu uvrstiti u svakodnevnu ishranu, piše Verywell Mind, a prenosi Sensa.hr.

Dobar noćni san je osnova uspešnog dana – iako ga nije uvek lako postići, dobra vest je da postoje prirodni načini da se poboljša. U nekim slučajevima lekovi mogu biti rešenje, ali često je jednostavnije, zdravije i jeftinije početi sa ishranom koja podstiče bolji san.

Evo koje namirnice pomažu u postizanju boljeg sna i ublažavanju problema sa nesanicom:

Višnje (posebno kisele)

Kisele višnje, najčešće dostupne u obliku soka, poznate su po tome što sadrže melatonin – hormon koji reguliše san.

Banane

Banane su odličan izvor kalijuma i magnezijuma, koji pomažu u opuštanju mišića. Takođe sadrže triptofan – aminokiselinu povezanu sa snom.

Borovnice

Male, ali moćne – borovnice imaju nizak glikemijski indeks i bogate su antioksidansima, koji mogu poboljšati san, pa čak i ublažiti simptome apneje.

Kravlje mleko

Toplo mleko je klasik među prirodnim pomagačima za spavanje. Osim što sadrži melatonin i triptofan, samo ispijanje toplog napitka može imati umirujuće dejstvo. Biljna mleka, nažalost, nemaju iste sastojke.

Orašasti plodovi (posebno orasi)

Osim što su odlični za pamćenje, orasi sadrže melatonin i serotonin – hormone povezane sa boljim snom.

Masna riba (losos, skuša, sardina)

Masna riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u regulaciji serotonina – hormona važnog za raspoloženje i san. Studije potvrđuju pozitivan uticaj na trajanje i kvalitet sna.

Kivi

Ovo malo zeleno voće pokazalo se efikasnim u poboljšanju trajanja i kvaliteta sna, zahvaljujući antioksidansima i serotoninu. Redovna konzumacija kivija može pomoći i u podizanju raspoloženja.