Sombor vesti

Danas, 17. maja u Somboru će biti održan 20. susret ljubitelja starovremenskih vozila. Na Trgu Svetog Trojstva tokom prepodneva posetioci će biti u prilici da vide ajkule, dijane, fiće, mercedese kao i mnoge druge automobile i motore starije i od 50 godina.
Dvadeseti susret Oldtajmera i ove godine organizaovaće Oldtajmer kreativni studio Des Arts uz podršku Turističke organizacije i Grada Sombora.

Izvor: rtv.rs

Dom učenika srednjih škola Sombor briljirao na 28. Republičkom susretu omladine domova učenika u kulturno – umetničkom stvaralaštvu.

Osvojeno je 1. mesto iz folklora i 2. mesto primenjena umetnost. Učenike sa folklora su vodile vaspitačice Ljubinka Bošnjak i Mirjana Borak, stručni saradnik je bila Zdenka Rakić koja je i autor koreografije koju su učenici izvodili.

Primenjenu umetnost je vodila vaspitačica Spomenka Putnik. Nakon vikenda provedenog u Svilajncu na takmičenju, učenici su se vratili sa nagradama i lepim uspomenama.

Somborski dom se još jednom pokazao kao jedan od najuspešnijih domova.

Izvor: domucenikasombor.rs

Toni Viler, suosnivač Lonely Planeta, najpoznatijeg izdavača turističkih vodiča na svetu, jasno je stavio do znanja koje destinacije više nikada ne želi da poseti.

Toni i Morin Viler, osnivači Lonely Planeta, prodali su kompaniju BBC-ju 2007. godine.

Kako prenosi Tportal.hr, suosnivač Lonely Planeta otkrio je u svom blogu četiri zemlje u koje ne planira da se vrati, a spisak je sledeći: Rusija, Saudijska Arabija, SAD i Bali, piše The Independent.

Toni Viler, 78-godišnji avanturista, stavio je Rusiju na vrh liste mesta koje više nikada ne bi želeo da poseti.

U blog postu pod nazivom „Tamo više ne idem”, napisao je da mu je Rusija među najnepoželjnijim destinacijama.

Gde više ne želi da ide

„U Rusiju se sigurno više ne vraćam, dokle god su u prijateljskim odnosima sa Severnom Korejom i napadaju Ukrajinu zajedno sa SAD-om. I dok god Putin nastavlja da ubija nevine ljude. Naravno, bilo je bezbroj ukrajinskih žrtava, ali bilo je i 27 Australijanaca među 298 nevinih putnika i članova posade na letu Malaysia Airlinesa MH17 koji su Putinovi ljudi oborili 2014. godine”, poručio je Viler, inače državljanin Australije i Velike Britanije.

Sledeća na njegovoj listi je Saudijska Arabija, koja ulaže desetine milijardi dolara kako bi postala vodeća turistička destinacija.

„Toliki su razlozi zbog kojih više nikad ne želim tamo da idem — bilo da je reč o ubistvu novinara Džamala Kašogija u Istanbulu ili, recimo, izveštajima Njujork Tajmsa o Saudijcima koji ubijaju istočnoafričke radnike. Na mom putovanju u Somaliland 2022. godine naišao sam na geparde spašene od krijumčarenja u Saudijsku Arabiju, gde je trebalo da budu kućni ljubimci, a kasnije ubijeni kada su previše porasli. Ko je znao da Somaliland ima geparde? I ko bi bio toliko glup da pomisli da bi mogli biti dobri kućni ljubimci? Saudijska Arabija? Ne, hvala”, bio je jasan Toni Viler.

Saudijsku Arabiju je posetio 2002, a Rusiju 2013. godine. Poslednji put je boravio u SAD-u u decembru 2024, nakon što je Donald Tramp izabran za drugi predsednički mandat, ali pre nego što je i formalno stupio na dužnost.

„Zapravo sam precrtavao savezne države dok nisam bio u svih 50. Prošle godine dodao sam Misuri i Južnu Karolinu, godinu pre Montanu, tako da su mi ostale još samo tri: Alabama, Kanzas i Misisipi. Ali trenutno, dok tamo ‘narandžasti’ (poznat i kao Liz Tramp, ili čak Donald Tramp) i njegovi saradnici vode zemlju, stvarno više ne želim da idem tamo.“

„Iako sam gotovo 10 godina života proveo živeći u SAD-u (Srednji zapad, Istočna i Zapadna obala) i iako imam brojne američke prijatelje, trenutno mi je drago što SAD mogu da ostavim na dnu svoje liste destinacija. Dok god je ‘Trampistan’ rame uz rame sa Rusijom i Severnom Korejom u izazivanju globalnog haosa, a da ne pominjem lude carine — izvinite, ali ne, hvala”, naglasio je Viler.

Četvrta destinacija - Bali
Četvrta destinacija na Vilerovoj listi je Bali, iako priznaje da ima mnogo dobrih stvari na tom indonežanskom ostrvu, gde je upravo imao sjajan susret putopisaca.

"Ali dok ne reše apsurdan saobraćaj, ne želim više da se vraćam. Osim ako ne postoji baš dobar razlog da me neko tamo odvuče. Bali ima sjajan smeštaj, prelepu umetnost i ples, odličnu hranu, sjajnu kupovinu ako vas to zanima, ali nema šanse da ikada više provedem dva sata svog života putujući između Kuta Bič stripa i Ubuda.“

Sve je više dokaza da se jedna velika tajna krije ispod prašnjavih crvenih prostranstava Marsa. Tajna koja bi mogla da potpuno redefiniše naš pogled na najbližeg komšiju – ogromni rezervoar tečne vode zakopan duboko ispod površine.

Mars je prekriven tragovima nekadašnjih prostranih vodenih tokova. Ali slagalica o tome gde je sva ta voda otišla kada je planeta zahladnela i opustela i dalje nije potpuna, prenosi rts.rs.

Nova studija nudi potencijalni odgovor. Koristeći seizmičke podatke od Nasine misije "InSight", otkriveni su dokazi koji pokazuju da seizmički talasi usporavaju u sloju između 5,4 i osam kilometara ispod površine, što bi moglo da ukazuje na prisustvo tečne vode na tim dubinama.

Gde je sva voda nestala?

Mars nije oduvek bio pustara kakva je danas. Pre više milijardi godina, reke su izrezbarile doline, a jezera i mora svetlucala pod zracima sunca.

Kako je Marsovo magnetno polje slabilo i atmosfera se tanjila, veći deo vode je nestao – deo u svemir, deo se zamrzao u polarnim kapama, a deo ostao zarobljen u mineralima do danas.

Međutim, isparavanje, zarmzavanje i zarobljavanje u stenama ne može da objasni za celokupnu količinu vode koja se nalazila na Crvenoj planeti. Računanja su došla do zaključka da količina vode koja „fali“ je dovoljna da pokrije planetu okeanom dubine od 700 do 900 metara.

Jedna hipoteza jeste da je voda iscurela dublje u koru. Mars je u svojoj prošlosti pretrpeo ozbiljna meteoritska „bombardovanja“, koja su mogla da naprave pukotine kroz koje bi voda otekla.

Duboko ispod površine, veće temperature nego na površini bi održavale vodu u tečnom stanju.

Seizmički snimak Marsove kore

Nasina sonda "InSight“ sletela je na Mars 2018. godine kako bi slušala unutrašnjost planete uz pomoć superosetljivog seizmometra.

Proučavajući posebnu vrstu vibracije, naučnici su otkrili značajnu podzemnu anomaliju – sloj između 5,4 i osam kilometara dubine gde su se vibracije kretale sporije.

Ovaj sloj manje brzine kretanja talasa su najverovatnije veoma porozne stene ispunjene tečnom vodom, poput veoma vlažnog sunđera. Nešto slično kao Zemljini vodonosni slojevi.

Izračunali su da bi taj vodonosni sloj na Marsu mogao da sadrži dovoljno vode da pokrije planetu globalnim okeanom dubine od 520 do 780 metara, nekoliko puta više vode nego što se nalazi u ledu na Antarktiku.

Ova zapremina odgovara procenama o Marsovskoj „nedostajećoj“ vodi (710 do 920 metara dubine globalnog okeana), nakon uračunavanja gubitaka u isparavanju, leđenju i vodi zarobljenoj u mineralima.

Meteoriti i masozemljotresi

Naučnici su do otkrića došli uz pomoć dva udara meteorita 2021. godine i jednog potresa 2022. godine. Ovi digađaji su poslali seizmičke talase kroz njegovi koru, slično kao kada kamen upadne u vodu.

Seizmometar na misiji "InSight" registrovao je ove vibracije i iskoristio ih da mapira skrivene slojeve u planetarnoj kori.

Zašto je ovo važno

Tečna voda je esencijalna za život kakvih ga znamo. Na Zemlji brojni mikrobi uspevaju se razvijaju i žive.

Da li bi slični oblici života, ostaci drevnog marsovskog ekosistema, mogli da se održe u ovakvim podzemljnim rezervoarima.

Voda bi mogla da posluži i za više i složenije oblike života – poput budućih ljudskih istraživača. Prerađena bi mogla da obezbedi pijaću vodu, kiseonik, pa i gorivo za rakete.

Naravno, bušenje kilometrima duboko na drugoj planeti je veliki izazov. Međutim, drugi podaci otkrivaju mogućnost da se blizu Marsovog evaktora bliže površini nalazi još zona bogatih vodom, poput rezervoara zaleđenog blata u regionu Utopija planitija.

Proširene vene čest su zdravstveni problem koji pogađa veliki broj ljudi. Osim što mogu izazvati nelagodnost i estetske smetnje, sve više se istražuju i njihove moguće veze sa ozbiljnijim zdravstvenim stanjima.

Prema velikoj korejskoj studiji, milioni ljudi koji imaju proširene vene mogli bi biti pod znatno većim rizikom od razvoja demencije. Istraživači su analizirali podatke skoro 400.000 odraslih osoba prosečne starosti 56 godina, od kojih je oko 5.000 imalo proširene vene, i otkrili su da su ti ispitanici imali čak 23,5% veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija.

Ova povezanost ostala je značajna i nakon što su u obzir uzeti faktori poput uzrasta, pola, telesne mase, pušenja i konzumacije alkohola. Posebno su visok rizik imali muškarci, pušači i osobe koje redovno konzumiraju alkohol.

„Iako nije potpuno jasno zašto su proširene vene povezane sa demencijom, stručnjaci sumnjaju da bi uzrok mogla biti slabija cirkulacija, poznat faktor rizika za oštećenje mozga“, prenosi Daily Mail, a prenosi Index.hr.

Takođe se pretpostavlja da proširene vene mogu izazvati upalne procese u telu koji ubrzavaju oštećenje moždanog tkiva.

Dobra vest je da su oni koji su lečili proširene vene imali 43% manji rizik od vaskularne demencije – oblika demencije koji nastaje zbog smanjenog dotoka krvi u mozak, često izazvanog mikroinfarktima.

Proširene vene nisu retka pojava – iako se najčešće javljaju na nogama, mogu se pojaviti i na drugim delovima tela. Faktori rizika uključuju dugotrajno stajanje ili sedenje, pušenje i prekomernu telesnu težinu.

Pitanje staro koliko i punjiva baterija i dalje se postavlja sa svakom novom generacijom mobilnih uređaja, a mi donosimo odgovor.

Mnogi od nas imaju naviku da ostave telefon na punjaču tokom noći kako bi ujutru započeli dan sa 100% napunjenom baterijom. Ipak, možda time dugoročno ne činimo uslugu ni sebi ni svom uređaju, piše Tportal.hr.

Možda ste već čuli da punjenje telefona do kraja i njegovo ostavljanje na punjaču nakon što dostigne 100% može negativno uticati na trajnost baterije.

Prema rečima Čao-Janga Vanga, direktora Centra za elektrokemijske motore na Univerzitetu Pen Stejt, u toj tvrdnji ima istine. Kako je objasnio, "baterija će se brže degradirati ako je punite do 100% nego ako je napunite do nešto nižeg kapaciteta".

Držanje telefona priključenog kada već dostigne puni kapacitet, kao i stalno punjenje do 100%, održava bateriju na visokom naponu, što uzrokuje hemijsko starenje, rekao je za HuffPost i Dibakar Datta, vanredni profesor mašinstva i industrijskog inženjerstva na Instituta za tehnologiju Nju Džerzija.

Kada stručnjaci preporučuju ishranu za zdravije starenje, zdravlje srca ili smanjenje rizika od raka i hroničnih bolesti, često naglašavaju važnost voća i povrća, mahunarki i nemasnih izvora proteina kao što su piletina i riba.

Iako prehrambene smernice sve više naginju ka biljnoj ishrani, piletina se i dalje smatra zdravijom opcijom među vrstama mesa. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Nutrients sugeriše da piletina možda ipak nije toliko zdrava koliko se ranije mislilo, prenosi Index.hr.

Naučnici su proučavali vezu između konzumacije živine, gastrointestinalnih karcinoma i rizika od prevremene smrti. U pojam živine uključene su piletina, ćuretina, patka i divlje ptice poput prepelica i fazana.

Analizom podataka 4.869 sredovečnih Italijana tokom 19 godina, koji su popunjavali upitnike o svojim prehrambenim navikama, otkriveno je da su osobe koje su umrle od gastrointestinalnih karcinoma – poput raka debelog creva, jetre, pankreasa, želuca, jednjaka i rektuma – imale najviši nivo konzumacije belog mesa, pri čemu je živina činila 33% ukupnog unosa mesa.

Osobe koje su jele više od 300 grama živine nedeljno, što odgovara otprilike tri i po obroka od 85 grama, imale su 27% veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Kod muškaraca, taj rizik bio je čak 61% veći. Kada se posmatrao samo rizik od gastrointestinalnog raka, unos od 100 do 200 grama živine nedeljno bio je povezan sa 65% većim rizikom od smrti, dok su oni koji su jeli više od 300 grama nedeljno imali čak 127% veći rizik – a kod muškaraca čak 161%.

Koliko piletine je previše?

Prema ovoj studiji – što manje, to bolje. Rezultati ukazuju da bi unos živine trebalo da bude manji od 300 grama nedeljno.

„Naši rezultati pokazuju da je unos veći od 100 grama živine nedeljno povezan sa povećanim ukupnim rizikom od smrti, a posebno od gastrointestinalnih karcinoma“, navode autori. Rizik je rastao proporcionalno količini konzumirane živine, a efekti su bili još izraženiji kod osoba koje su unosile više crvenog mesa.

Učesnici stariji od 83 godine koji su jeli manje od 100 grama živine nedeljno imali su duplo manji rizik od smrti od gastrointestinalnog raka u poređenju sa onima koji su jeli više.

Način pripreme je takođe važan

Naučnici su istakli da način pripreme živine može uticati na zdravlje. Piletina koja se priprema na visokim temperaturama, poput roštiljanja, ili se dugo kuva, može stvoriti spojeve koji oštećuju DNK i potencijalno povećavaju rizik od karcinoma probavnog sistema.

Obratite pažnju na ukupan unos mesa

Istraživači su otkrili da ukupna količina mesa koju pojedinac unosi igra veliku ulogu u povećanju rizika od smrti, čak i kod osoba koje se hrane po mediteranskom modelu.

Kod učesnika koji su umrli od drugih vrsta raka, crveno meso činilo je više od 65% ukupnog unosa mesa, u poređenju sa 56% i 58% kod onih koji su umrli od gastrointestinalnog raka ili drugih uzroka. Više od polovine smrtnih slučajeva povezanih sa rakom zabeleženo je kod osoba koje su unosile više od 400 grama mesa nedeljno, čak i uz mediteransku ishranu.

„Smatramo da je korisno umereno konzumirati živinu i povremeno je zameniti drugim vrednim izvorima proteina, poput ribe“, zaključuju autori. „Takođe je ključno obratiti pažnju na metode pripreme hrane i izbegavati visoke temperature i dugo kuvanje.“

Limun je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kuhinji – dodajemo ga u vodu, prelive, kolače, ribu, čaj… Međutim, koliko god da je zdrav i svestran, postoje stvari koje jednostavno ne bi trebalo da radite sa limunom – i to s dobrim razlogom.

Ne cedite limun direktno iznad jela na visokoj temperaturi

Limunov sok je bogat vitaminom C, ali je osetljiv na toplotu. Ako ga cedite direktno u vrelo jelo, visoka temperatura može uništiti veliki deo njegovih hranljivih materija.

Takođe može promeniti ukus, pa jelo može postati gorko.

Uvek dodajte limunov sok pri kraju kuvanja ili nakon što se jelo malo ohladi, piše Index.hr.

Ne ostavljajte limun u vodi satima (posebno s korom)

Popularno je da se kriške limuna drže u flaši vode tokom celog dana. Ali ako koristite limun sa korom i ostavite ga u vodi više od nekoliko sati, gorka ulja i pesticidi iz kore mogu preći u vodu – naročito ako limun nije organski.

Koristite oljušten limun ili iscedite sok i čuvajte ga u frižideru. Vodu sa limunom je najbolje popiti u roku od sat do dva.

Ne nanosite limun na kožu pre izlaska na sunce

Limunov sok je prirodno sredstvo za izbeljivanje i često se koristi u kućnim tretmanima za lice, ruke ili nokte. Međutim, limun sadrži furanokumarine – jedinjenja koja mogu izazvati jaku reakciju na UV zračenje, poznatu kao fitofotodermatitis.

To može izazvati crvenilo, fleke ili čak opekotine ako izađete na sunce nakon što ste naneli limun na kožu. Ako koristite limun za negu kože – radite to isključivo uveče i temeljno ga isperite pre izlaska napolje.

Ne stavljajte limun u posude od aluminijuma ili neodgovarajućih metala
Limunov sok je veoma kiseo (pH oko 2) i može reagovati sa aluminijumom, gvožđem i bakrom, oslobađajući metalni ukus u hranu, pa čak i štetne materije iz posuđa.

Koristite staklene, keramičke ili posude od nerđajućeg čelika kada cedite limun ili pripremate marinadu.

Ne ostavljajte meso predugo u marinadi sa limunom

Limunska kiselina razgrađuje proteine, pa je odlična za omekšavanje mesa – ali samo kratko vreme. Ako ostavite meso (posebno piletinu ili ribu) predugo u limunovoj marinadi, ono može postati kašasto i gnjecavo.

Idealno vreme mariniranja je od 30 minuta do 2 sata, u zavisnosti od vrste mesa.