Sombor vesti

Bilo da radite u smenama ili volite vikend-putovanja, sigurno ste se pitali: koliko dugo moj ljubimac može ostati sam, a da mu to ne škodi?

Odgovor zavisi od vrste životinje, njenog uzrasta, navika i emotivnih potreba.

Mačke: samostalne, ali ne bezgranično

Mačke su nezavisne i generalno mogu same da provedu od 6 do 12 sati ako imaju obezbeđene osnovne uslove – hranu, vodu, čistu posudu s peskom i sigurno okruženje, piše Index.hr.

– Do 24 sata – Odrasla, zdrava mačka može to da izdrži ako je sve pripremljeno unapred.

– Više od 24 sata – Ne preporučuje se. Može nestati vode, hrana se može pokvariti, a mačka može postati potištena.

Mačići, starije mačke ili one naviknute na prisustvo ljudi teže podnose dužu samoću – njima čak i 8 sati može biti previše.

Psi: društveniji i osetljiviji na samoću

Psi su emotivno vezani za vlasnike i slabije podnose dug period samoće. Odrasli i istrenirani pas može biti sam između 4 i 6 sati, ali to zavisi i od njegove naravi.

– Do 6 sati – Većina pasa to može da izdrži uz dobru pripremu (šetnja pre odlaska, voda, igračke).

–Od 6 do 8 sati – Moguće je, ali idealno bi bilo da neko svrati da ga proveri.

– Više od 8 sati – Ne preporučuje se, naročito za mlade pse, anksiozne rase ili one bez pristupa dvorištu.

Štenci su posebno osetljivi – nekima i sat do dva samoće može biti previše.

Kako da im olakšate dok vas nema?

Bez obzira na to da li imate psa ili mačku, evo nekoliko saveta:

– Ostavite im igračke koje ih mentalno stimulišu (npr. loptice sa hranom, grebalice, jastučiće s mirisima)

– Pustite laganu muziku ili TV, ako su navikli na zvuke

– Obezbedite udoban kutak s pogledom (npr. prozor ili terasa s mrežom)

– Držite se rutine – ljubimci vole predvidivost

– Ako ćete dugo biti odsutni, angažujte pet-sittera ili zamolite prijatelja da ih obiđe

Letovanje na Jadranu često zna da zaboli i po novčaniku, ali ovog proleća stvari deluju malo drugačije – barem kad je reč o ceni iznajmljivanja ležaljki.

Dok su prethodnih sezona cene znale da idu i do vrtoglavih 30 evra po danu, ove godine stvari su znatno pristupačnije.

Redakcija Citymagazina bila je do Umaga, popularnog istarskog letovališta, i sa iznenađenjem otkrili da iznajmljivanje ležaljki košta svega 6 evra, dok za suncobran treba da izdvojite isto toliko. Za razliku od prošlogodišnjih cena koje su mnoge turiste naterale da ležaljku zamene peškirom na pesku, ovogodišnja ponuda deluje gotovo skromno – naročito kada se uzme u obzir da je reč o jednom od popularnijih mesta na hrvatskom primorju.

I dok su društvene mreže prošle godine bile preplavljene snimcima i objavama turista koji prenose paprene cene sa terena, postavlja se pitanje da li je ovo izolovan slučaj ili znak šire promene strategije. Iznajmljivači možda pokušavaju da privuku veći broj gostiju u predsezoni, ili su svesni da su prošlogodišnje cene izazvale negativne reakcije – posebno među domaćim i regionalnim turistima.

U svakom slučaju, ovaj potez daje nadu da će letovanje na Jadranu, uprkos inflaciji i sve višim cenama smeštaja i hrane, ipak moći da bude pristupačnije – bar u nekim segmentima.

Za one koji planiraju letovanje u Hrvatskoj, dobra vest je da sezona još nije u punom jeku, a cene još uvek deluju “razumno”.

Da li zatvarate vrata spavaće sobe pred odlazak na spavanje? Pa, vrata i postoje zato da bi se zatvarala i otvarala, reći ćete... Sasvim normalna i uobičajena stvar. Najčešće se povezuje sa potrebom za privatnošću ili brigom o bezbednosti, ali može otkriti i mnogo o nama.

Psiholozi sugerišu da ova navika nije slučajna, već da je povezana sa specifičnim osobinama i ponašanjem. Tokom nedavnog istraživanja, eksperti za ovu oblast identifikovali su šest karakteristika koje obično poseduju ljudi koji svake večeri zatvaraju vrata spavaće sobe i tonu u drugi svet, svet snova, mira i odmora.

Potreba za sigurnošću

Kada utoli glad, čovekova prva i najvažnija potreba je sigurnost. Mnogi smatraju da će biti bezbedniji ako vrata spavaće sobe noću drže zatvorenim, ali u tom slučaju ne radi se samo o fizičkoj bezbednosti, već i o psihičkoj udobnosti. Ovaj noćni ritual može da pruži osećaj kontrole u nepredvidivom svetu punom opasnosti, kada više nismo sigurni ni u sopstvenom domu.

Psiholog Abraham Maslov, kreator poznate teorije o hijerarhiji potreba, na drugi sprat piramide smestio je upravo sigurnost i potrebu da se zaštitimo, odmah nakon osnovnih fizioloških potreba kao što su disanje, hrana i voda. Dakle, ako svake noći zatvarate vrata sobe u kojoj spavate, verovatno ste od ljudi koji visoko cene ličnu bezbednost, kako u svakodnevnom životu, tako i u snu.

Želja za osamom

Usamljenost ne mora da bude nešto negativno. Štaviše, ponekad je korisna i lekovita, jer nam pomaže da se pronađemo i sastavimo. "To nije odsustvo ljudi, već nemogućnost da razgovarate sa njima o stvarima koje smatrate važnim", rekao je čuveni Karl Jung. Nekad nam je, jednostavno, potrebno da se udaljimo, smirimo i koncentrišemo na sebe, da u tišini razmišljamo i nakratko se distanciramo od spoljašnjeg sveta.

Čin zatvaranja vrata je mali, ali značajan potez koji ukazuje na želju za ličnim prostorom. To je i potreba da se povučemo, sanjamo, da jednostavno budemo svoji, da nas niko ne ometa i da se sklonimo od svega što remeti naš unutrašnji mir. Spavaća soba je idealan kutak za regeneraciju u tom smislu. Lično utočište.

Možda ste introvertan tip

Da li je navika zatvaranja vrata spavaće sobe povezana sa tipom ličnosti? Da li volite društvo ili, pak, spadate u povučene i ćutljive osobe koje ne uživaju u međuljudskim interakcijama? Introvertne ličnosti imaju bogat unutrašnji život i nisu nužno stidljive i asocijalne. Za razliku od ekstrovertnih, energiju crpe iz sopstvenih resursa i za njih je zatvaranje vrata tokom noći više od puke mere bezbednosti.

To je najlakši način da kreiraju miran prostor, neophodan za introspekciju i duboko razmišljanje, što je, zapravo, svima ponekad neophodno, bez obzira na tip ličnosti.

Način da sačuvamo mentalno zdravlje

Stvaranjem bezbednog okruženja dozvoljavamo sebi da se potpuno opustimo i napunimo baterije, daleko od spoljašnjih smetnji i briga. Studija potvrđuje da prakse samopomoći, uključujući stvaranje prijatne i bezbedne sredine za spavanje, mogu značajno smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje. Te male, svakodnevne radnje doprinose opštem blagostanju i komforu.

Ako steknete naviku da zatvarate vrata spavaće sobe pre spavanja, ne tražite samo zaštitu ili privatnost, već svesno primenjujete strategiju koja vam pomaže da se osećate sigurnije i budete smireniji. U današnjem haotičnom svetu i društvu koje stalno postavlja neke zahteve i uslove, briga o sebi važnija je nego ikad.

Nezavisnost naša nasušna

Mnogi ljudi koji su usvojili ovu naviku podsvesno pokazuju snažan osećaj nezavisnosti. Kada zatvorite vrata, stvarate jasnu granicu između sebe i drugih. Svesni ste da imate svoj prostor i da možete da kontrolišete ko u njega ulazi.

Duboko cenite svoju autonomiju i ne oklevate da istaknete nevidljivu barijeru između vašeg kutka i spoljašnjeg sveta. Nije reč o samoizolaciji, kao što se često pogrešno misli, već o načinu da naglasite individualnost, koju i ostali treba da poštuju.

Sloboda iznad svega i svih

Možda zvuči paradoksalno, ali zatvaranje vrata spavaće sobe nje uvek vezano za sigurnost ili izolaciju. Za mnoge je to čin koji izražava slobodu. U tom prostoru možemo da budemo potpuno svoji, jer je oslobođen spoljnih pritisaka. Ovaj mali, ali važan čin omogućava nam da budemo slobodni u svojim mislima, postupcima, emocijama.

Proverite, možda je upravo sloboda ono što vam nedostaje kada ujutru otvorite vrata spavaće sobe i kročite u svakodnevni život. Preispitajte se i da li na pravilan način komunicirate sa svetom, jer svako ga doživljava drugačije.

Izvor: zena.blic.rs

Blaga dečja infekcija s ozbiljnim posledicama za trudnice i hronične bolesnike – infektivni eritem, poznat i kao peta bolest ili bolest ošamarenih obraza.

Peta bolest je osipna virusna infekcija koju izaziva parvovirus B19. Smeštena je kao peta u Dukesovoj istorijskoj klasifikaciji dečjih osipnih bolesti. Iako danas retko izaziva paniku, značajna je zbog svoje zaraznosti i mogućih komplikacija. U Srbiji i Hrvatskoj se svake tri do četiri godine beleže manji epidemijski talasi, najčešće krajem zime i početkom proleća, prenosi Zdravlje Hina.

Ko oboleva i kako se bolest prenosi?

Najčešće se javlja kod dece uzrasta od 5 do 14 godina. Prenosi se kapljično, direktnim kontaktom, preko kontaminiranih predmeta, transfuzijom, pa čak i transplacentarno (sa majke na fetus). Češća je tokom kasne zime i proleća. Brzo se širi u vrtićima i školama, gde je kontakt među decom intenzivan, a prevencija otežana.

Prema podacima iz Hrvatske, skoro 65% odraslih ima antitela na parvovirus B19, što znači da su već preležali infekciju. Kod dece do 18 godina ta brojka iznosi oko 42%, što pokazuje da je školska populacija i dalje ranjiva.

U maju 2023. Hrvatska je zabeležila znatan porast slučajeva pete bolesti, posebno među decom u vrtićima i školama. Tada su se u medijima oglasili roditelji, lekari i deca koja su preležala bolest.

Pedijatar Mario Mašić navodi da se bolest javlja u ciklusima svakih 3–5 godina i da preležana infekcija ostavlja trajni imunitet. Simptomi uključuju crvenilo obraza, osip po telu, umor, gubitak apetita i bolove u zglobovima. Važno je naglasiti da su deca zarazna pre pojave osipa, a kad se osip javi, više nisu zarazna i mogu da se vrate u kolektiv.

„To su najčešće zdrava deca koja dolaze sa simptomima kao što su povišena temperatura i karakterističan osip. Zarazni su pet do deset dana nakon izloženosti virusu, ali kad se osip pojavi, prestaju da prenose infekciju“, kaže dr Mašić.

Simptomi i tok bolesti

Inkubacija traje od 4 do 14 dana. Prva faza podseća na blagu virusnu infekciju – temperatura, grlobolja, malaksalost. U drugoj fazi javlja se karakteristični osip – crvenilo obraza koje izgleda kao da je dete ošamareno, a potom se javlja ružičasti osip na trupu i ekstremitetima koji kasnije poprima mrežasti izgled. Osip može trajati nekoliko dana, ali i nedeljama, i može se ponovno pojaviti nakon izlaganja suncu, fizičkog napora ili stresa.

U nekim slučajevima simptomi uopšte izostaju, što dodatno otežava kontrolu širenja virusa u kolektivima. Deca uglavnom prebole bolest bez posledica, iako simptomi mogu biti neprijatni.

„Ćerka mi se u ponedeljak vratila iz škole s osipom po licu. Prvo sam pomislila da je alergija. Ujutro je bilo još gore, pa sam je odvela lekaru – dijagnoza: peta bolest“, ispričala je 2023. godine Nikolina Ivančević iz Đakova.

Zaraznost i povratak u kolektiv

Najveća zaraznost je pre pojave osipa. Kad se osip pojavi, dete više nije opasnost za druge i može se bezbedno vratiti u školu ili vrtić. To je važno znati kako bi se izbegla nepotrebna panika među roditeljima i nastavnicima.

Simptomi kod odraslih

Osip se kod odraslih javlja ređe, ali su zato češći bolovi u zglobovima, naročito kod žena. Ti bolovi mogu da traju nedeljama i podsećaju na reumatoidni artritis. Više od 60% odraslih koji obole imaju zglobne tegobe.

Rizici i komplikacije

Kod trudnica koje nisu preležale bolest postoji rizik za plod – moguć je pobačaj, anemija ili stanje poznato kao fetalni hidrops. Kod osoba s bolestima krvi moguća je aplazija, a kod imunokompromitovanih – hronična infekcija.

Preporuka je da trudnice koje su bile u kontaktu sa zaraženima urade serološko testiranje, a po potrebi i praćenje stanja ploda. U većini slučajeva trudnoća protiče bez komplikacija, ali oprez je svakako preporučen.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kod dece se dijagnoza najčešće postavlja klinički, na osnovu izgleda osipa i simptoma. Kod trudnica i rizičnih pacijenata koristi se serološko testiranje (IgM i IgG) i PCR testiranje. Laboratorijske metode pomažu kod nejasnih slučajeva.

Lečenje

Simptomatsko. Koriste se paracetamol ili ibuprofen za ublažavanje temperature i bolova, uz odmor i unos tečnosti. Kod težih zglobnih simptoma mogu se koristiti nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), a u komplikovanim slučajevima – transfuzije i imunoglobulini. Deca se najčešće brzo oporavljaju, dok kod odraslih tegobe mogu duže trajati.

Postoji li prevencija ili vakcina?

Vakcina ne postoji. Prevencija podrazumeva dobru ličnu higijenu, izbegavanje kontakta sa zaraženima – naročito za trudnice i imunokompromitovane osobe. Pranje ruku i neupotrebljavanje istog pribora za jelo smanjuju rizik prenosa.

Infektivni eritem je uglavnom blag, ali odgovorno ponašanje i informisanost su ključni za zaštitu najosetljivijih grupa. U savremenom društvu, gde je zdravstveno obrazovanje sve važnije, znanje o petoj bolesti pomaže ranom prepoznavanju i zaštiti zdravlja zajednice. Najvažnije je da roditelji i vaspitači znaju da s pojavom osipa prestaje zaraznost i da se dete može bezbedno vratiti u kolektiv.

Istorijat bolesti i naučna važnost

Peta bolest je prvi put opisana u 19. veku, a svoje mesto u klasifikaciji dobila je kao jedna od niza čestih dečjih osipnih bolesti. Iako se danas smatra relativno bezopasnom, parvovirus B19 i dalje je predmet istraživanja u hematologiji, infektologiji i perinatalnoj medicini. U toku su istraživanja koja bi mogla dovesti do razvoja vakcine.

Uticaj pandemije

Zdravstveni stručnjaci pretpostavljaju da je porast slučajeva pete bolesti u poslednjim godinama povezan s pandemijom kovida. Tokom tog perioda deca su bila manje izložena virusima zbog zatvorenih škola, nošenja maski i fizičke distance. Povratkom u kolektive, deca češće dolaze u kontakt s virusima poput parvovirusa B19.

Rani doručak i večera mogu igrati važnu ulogu u kontroli telesne težine, tvrde istraživači sa Barselonskog instituta za globalno zdravlje.

Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u Međunarodnom časopisu za bihejvioralnu ishranu i fizičku aktivnost (IJBNPA). Do ovog zaključka došli su tokom obimne studije u kojoj je učestvovalo više od sedam hiljada odraslih volontera, uzrasta od 40 do 65 godina.

U 2018. godini učesnici su dali detaljne informacije o svojoj ishrani, načinu života, rasporedu obroka i fizičkim parametrima. Pet godina kasnije, više od tri hiljade njih ponovo je pregledano, a prikupljeni su i ažurirani zdravstveni podaci, prenosi Index.

Rezultati su pokazali da su oni koji su dan započinjali ranim doručkom i ostavljali više vremena između večere i spavanja imali niži indeks telesne mase.

„To bi moglo biti zato što je raniji unos hrane u toku dana više u skladu sa cirkadijalnim ritmovima. To omogućava efikasnije sagorevanje kalorija i bolju kontrolu apetita, što može pomoći u održavanju optimalne telesne težine. Ipak, prerano je za konačne zaključke, pa će se jasne preporuke morati sačekati dok ne budu dostupni ubedljiviji dokazi“, izjavila je Lusijana Pons-Muco, jedna od autorki studije.

Izvor: n1info.rs

Srbija je na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UN Turizam) „Najbolja turistička sela 2025“, kandidovala tri sela i to Tršić, Rudno i Bistricu, objavilo je Ministarstvo turizma.

Globalna inicijativa „Najbolja turistička sela“ je jedan od stubova programa UN Turizam – „Turizam za ruralni razvoj“ i prepoznaje sela, koja su izuzetan primer ruralne turističke destinacije sa priznatim kulturnim i prirodnim dobrima, koja čuvaju i promovišu vrednosti, proizvode i način života. Pre nekoliko godina Mokra Gora je trijumfovala, a sad su naši kandidati Tršić (Turistička organizacija Loznice), Rudno (Kraljevo) i Bistrica (Petrovac na Mlavi).

Tršić – Zavičaj Vuka Karadžića i čuvar srpske kulture

Smešteno u srcu zapadne Srbije, nedaleko od Loznice, selo Tršić predstavlja jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih destinacija u zemlji. Ovo slikovito selo okruženo planinama i šumama je rodno mesto reformatora srpskog jezika – Vuka Stefanovića Karadžića, što ga čini nezaobilaznim mestom za sve ljubitelje srpske istorije i tradicije, piše Nova.rs.

Zašto posetiti Tršić?

Prostor oko Spomen kuće Vuka Stefanovića Karadžića u Tršiću, manastir Tronoša i šire okruženje, koji zajedno čine celinu kulturnih i prirodnih vrednosti materijalnog i nematerijalnog nasleđa, proglašen je uredbom Vlada Srbije zaštićenim područjem izuzetnog značaja jula 2019. godine, napominje Vikipedija.

Etno kompleks Vukova kuća, autentična rekonstrukcija ambijenta iz 18. veka, nudi uvid u svakodnevni život nekadašnjih srpskih domaćinstava. Svake godine u Tršiću se održava Vukov sabor, velika tradicionalna manifestacija koja okuplja umetnike, pesnike i folklorne ansamble iz cele Srbije.

A za ljubitelje aktivnog odmora, tu su pešačke i biciklističke staze koje vode kroz netaknutu prirodu.

Tršić je savršen spoj kulture, prirode i istorije, što ga čini idealnim mestom za porodična putovanja, školske ekskurzije i ljubitelje etno turizma.

Rudno – Planinski raj na padinama Golije

Na visini od oko 1.100 metara nadmorske visine, na obroncima planine Golije, nalazi se selo Rudno – jedna od najlepših destinacija za ekoturizam u Srbiji. Udaljeno je oko 30 km od grada Kraljeva i deo je specijalnog rezervata prirode „Golija“.

Šta čini Rudno posebnim?

Rudno je okruženo gustom šumom, prostranim livadama i planinskim izvorima, savršeno za sve koji traže mir i odmor daleko od gradske gužve. Idealno je za planinarenje i zimske sportove: tokom zime, selo nudi uslove za nordijsko skijanje i sankanje, dok leti privlači planinare i kampere.

Zahvaljujući nadmorskoj visini, zdravom vazduhu i tradicionalnom načinu života, Rudno je poznato po zdravoj klimi i domaćim specijalitetima poput sira, kajmaka i rakije.

Za sve koji žele da iskuse autentičnu atmosferu srpskog sela u netaknutoj prirodi, Rudno je pravo mesto.

Bistrica - Jedno je od najautentičnijih sela u Srbiji

Selo Bistrica nalazi se u opštini Petrovac na Mlavi, kao jedan od najvažnijih kulturnih lokaliteta u Braničevskom okrugu. Nalazi se oko 135 kilometara jugoistočno od Beograda i jedno je od najautentičnijih i najlepših sela u Srbiji.

Glavni aduti Bistrice

Deo sela Bistrice predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja. U sklopu ove celine nalaze se tri valjarice, deset vodenica, crkva sa crkvištem, salaš, pet kuća, stara škola i mehane. Ovaj deo sela predstavlja svojevrsni „muzej na otvorenom“, gde posetioci mogu uživati u tradicionalnoj arhitekturi i ambijentu prošlih vremena.

Jedna od najposećenijih atrakcija Bistrice su njene vodenice. U dužini od oko 5 kilometara, nalazi se deset sačuvanih vodenica i dve valjarice.

Bistrica je i rodno mesto Dragutina Tomaševića, prvog srpskog olimpijca i maratonca koji je učestvovao na Olimpijadi u Stokholmu 1912. godine. U njegovu čast, svake godine se organizuje memorijalna trka i planinarska manifestacija „Stazama Dragutina Tomaševića“.

Pet sati vožnje trajektom od Splita, svetlosnim godinama daleko od turističkog haosa, nalazi se ostrvo na kojem je, kako piše britanski The Guardian, vreme stalo.

Zaboravljeno ostrvo koje podseća na Jugoslaviju iz osamdesetih godina prošlog veka.

Vreme kao da je stalo na jednom od najudaljenijih hrvatskih ostrva pre više od 40 godina. Barem se tako čini, jer poseta Lastovu pruža potpuno odvajanje od savremenog sveta. Lastovo je udaljeno od kopna petosatnim putovanjem trajektom i jedno je od najjužnijih ostrva u Hrvatskoj.

Zagrebačka turistkinja Aleksandra Horvat izjavila je za Guardian da ju je ostrvo podsetilo na Jugoslaviju osamdesetih.

Ribari u uvali Zaklopatica čiste svoj ulov, starije žene ćaskaju uz čašu vina nakon ručka, dok mlađi muškarci vezuju čamce za mol. Na horizontu se nazire veća i življa Korčula, opisuje novinarka Guardiana Meri Novaković, koja je nedavno posetila ostrvo.

„Osećam koliko je Lastovo krhko i koliko se trude da ga zaštite od sudbine drugih previše razvijenih delova hrvatske obale i ostrva“, dodala je.

Mesto Lastovo smešteno je nešto dalje od obale, što je nekada bilo korisno zbog opasnosti od gusara. Sastoji se od kamenih kuća iz 15. i 16. veka sa šarenim kapcima, okruženih vinogradima, maslinjacima, voćnjacima i baštama.

Strah od otkrivanja investitorima

Stanovnici ostrva, koje uživa status zaštićenog parka prirode, strahuju da bi se situacija uskoro mogla promeniti. „Lastovo ima još desetak godina pre nego što investitorima ponestane drugih opcija i okrenu se ovom ostrvu“, kaže turistička agentkinja Dijana Magdić.

Danas su tihe i skrivene uvale zaklonjene borovom šumom i moćnim stenama, dok Lastovo pruža potpuni mir i odmor. Na ostrvu nema barova ni noćnih klubova, iako se ponekad zaluta poneki pijani turista u potrazi za zabavom.

Ipak, ostrvo, koje je u velikoj meri pod šumom, nudi obilje pešačkih staza ukupne dužine oko 200 kilometara. Ulazak u arhipelag se naplaćuje, a čuvari prirode strogo nadgledaju nelegalni ribolov i ronjenje.

Izvor: n1info.rs

Gradska biblioteka “Кarlo Bijelicki” iz Sombora organizuje program za decu, finiš trećeg ciklusa Čitalačkog kluba “Pročitali smo mi, pročitaj i ti” u utorak, 3. juna sa početkom u 13.00 sati, Legat Miroslava Josića Višnjića.

-Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo završno druženje u okviru ovog ciklusa, u goste nam dolazi Dejan Aleksić,istaknuti pesnik i pisac. Кao autor knjiga za decu zastupljen je u čitankama i obaveznoj lektiri za osnovnu školu. Dobitnik je brojnih značajnijih književnih nagrada, najavili su iz Gradske biblioteke “Кarlo Bijelicki”.

Zbog ograničenog broja mesta prijave su obavezne na 025/ 431 010.

Izvor: radiodunav.com

U nedelju je u Inđiji na glavnom gradskom trgu održano prvenstvo Srbije za devojke do 20 godina.

Somborski Klub dizača tegova Radnički je na ovo takmičenje otišao sa dve takmičarke. Snežana Dumanović je u kategoriji do 59 kg uspela da sa trzajem (33 kg) i izbačajem (42 kg), pomerivši lične rekorde zauzme odlično treće mesto. Tina Pelajić je u istoj kategoriji bila zvezda takmičenja uspevši da u svom trećem pokušaju trzaja od 70 kg pomeri državni rekord za dva kilograma, a isto tako i u disciplini izbačaj u trećem pokušaju sa 83 kg pomeri državni rekord za juniore za kilogram.

Tina je ovim izvanrednim nastupom osvojila prvo mesto u zemlji i obezbedila nastup na Balkanskom šampionatu koji će se održati u Albaniji krajem leta.

Trener Petar Rang ima razloga za zadovoljstvo nastupom svojih takmičarki i napominje kako je ovo takmičenje održano na otvorenom što je doprinelo prisustvu izuzetno velikom odazivu publike i koristi priliku da se zahvali organizatorima takmičenja iz Inđiji.

Izvor: somborsport.org