Sombor.info

„To je najhitnije pitanje javnog zdravlja“: dr Rangan Čaterdži o vremenu pred ekranima, mentalnom zdravlju – i zabrani društvenih mreža deci do 18. godine

Šesnaestogodišnji dečak i njegova majka došli su jednog užurbanog ponedeljka popodne kod svog lekara opšte prakse, dr Rangana Čaterdžija. Tokom vikenda dečak je završio u hitnoj službi nakon pokušaja samopovređivanja, a bolnički lekar je u njegovoj dokumentaciji preporučio uvođenje antidepresiva.
“Pomislio sam: ‘Sačekajte malo – ne mogu tek tako da počnem da prepisujem antidepresive šesnaestogodišnjaku’“, kaže Čaterdži. Želeo je da razume šta se zaista dešava u njegovom životu.

Razgovarali su neko vreme, a Čaterdži ga je pitao o korišćenju ekrana — koje je bilo veoma intenzivno. “Rekao sam: ‘Mislim da tvoje vreme pred ekranima, naročito uveče, utiče na tvoje mentalno stanje.’“ Pomogao je dečaku i majci da uspostave rutinu u kojoj se digitalni uređaji i društvene mreže gase sat vremena pre spavanja, uz postepeno produžavanje tog perioda tokom šest nedelja. Posle dva meseca, kaže, dečak više nije morao da dolazi na preglede. Nekoliko meseci kasnije majka mu je napisala poruku -njen sin se potpuno promenio: ponovo se družio s prijateljima i isprobavao nove aktivnosti. Rekla je da više nije ličio na dečaka koji je završio u bolnici - piše City Magazine.

Vlade izneverile čitave generacije dece

Čaterdži veruje da je „masovno uvođenje ekrana u živote dece najhitnije pitanje javnog zdravlja našeg vremena“. Kaže da nikada nije bio posebno politički angažovan – poznat je kao srdačni voditelj uspešnog zdravstvenog podkasta Feel Better, Live More, a njegove knjige odišu optimizmom – ali po ovom pitanju je strastven i očigledno frustriran.
“Mislim da su uzastopne vlade ovde bile veoma slabe i da su izneverile čitavu generaciju dece. Zapravo, već su izneverile jednu generaciju“, piše Gardijan.

Prvog mladog pacijenta video je pre više od deset godina, a od tada je vreme koje deca provode pred ekranima naglo poraslo. Za lekare, kaže, šteta je „očigledna već više od decenije“. To je pokrenulo različite inicijative – od zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji do nedavno najavljenih planova u Španiji. U Velikoj Britaniji roditeljske inicijative poput Smartphone Free Childhood i SafeScreens žele da država uvede slične mere. Čaterdži, koji učestvuje u kampanji Close Screens Open Minds protiv preteranog uvođenja digitalnih tehnologija u škole, smatra da bi zakonska granica za društvene mreže trebalo da bude 18 godina — kao za kockanje ili pristup pornografiji.

„Kao društvo imamo zaštitne mehanizme za decu“, kaže. “Trenutno se nalazimo usred masovnog eksperimenta na koji niko svesno nije pristao.“

Tehnološki lideri, smatra on, imali su previše uticaja na odluke o tome „šta je najbolje za našu decu“. „Ako očekujemo da će Ilon Mask ili Mark Zakerberg regulisati tehnologiju u korist dobrobiti dece, onda smo – iskreno – u zabludi.

Njihov poslovni model zavisi od toga da ljudi što duže budu na uređajima.“ Čak i odrasli imaju problem s kontrolom vremena pred ekranom, ističe on. „Naša deca nemaju nikakve šanse — njihov prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za racionalno odlučivanje, ne razvija se u potpunosti pre 25. godine.“

Posledice

Navodi niz posledica: uticaj na mentalno zdravlje i anksioznost, poremećaj sna, probleme s držanjem tela i bolove u vratu i ramenima. Kod mlađe dece – kašnjenje u razvoju govora. „Nova istraživanja pokazuju da utiče i na vid — svaki dodatni sat pred ekranom povećava rizik od kratkovidosti za 21%, a kod dece koja je već imaju rizik od pogoršanja raste za 54%. Mislim da odgajamo generaciju s niskim samopouzdanjem, koja ne zna da vodi razgovor. A sadržaj kojem su izložena je alarmantan – pornografiju je videlo 10% devetogodišnjaka i 27% jedanaestogodišnjaka.“ Dodaje da postoji velika verovatnoća da će prvi susret s pornografskim sajtom uključiti nasilne slike: jedno francusko istraživanje pokazalo je da je čak 90% takvog sadržaja sadržalo verbalno, fizičko ili seksualno nasilje nad ženama.

Bez osuđivanja

Lekar, ipak, naglašava da ne krivi roditelje (niti nastavnike koji se nose s prodorom digitalnih tehnologija u škole). Vreme pred ekranima je veće kod dece iz socioekonomski ugroženijih porodica.
“Ljudi žive pod stresom, mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem. Ekrani su laka dadilja — i to kažem s razumevanjem.“

Njegova deca imaju 13 i 15 godina. Imaju pametne telefone, ali s gotovo svim aplikacijama isključenim, uključujući internet pregledač, i nemaju pristup društvenim mrežama.
“Ne osuđujem druge roditelje – razumem pritiske. Ali pošto sam video toliko suicidalnih, depresivnih i anksioznih tinejdžera i jasnu vezu s ekranima — nisam mogao da dozvolim svojoj deci pristup tim platformama.“

S decom vodi otvorene razgovore i kaže da zasad funkcioniše, iako su možda jedini u školi bez društvenih mreža. Smatra i da bi domaći zadaci zasnovani na ekranima „trebalo odmah da se ukinu“, jer večernje svetlo ekrana ozbiljno remeti san. U njegovoj kući uređaji se gase najmanje sat pre spavanja.

Pre gotovo dve godine prestao je da radi kao lekar opšte prakse. Nedostaje mu, ali shvatio je da kroz medije može dopreti do mnogo više ljudi nego kroz kratke ordinacijske preglede. Karijera mu je uzletela posle BBC serije Doctor in the House iz 2015, a njegov podkast ima stotine miliona slušanja. Snažan je zagovornik promene životnih navika, s holističkim pristupom zdravlju.

Kaže da ga je frustriralo što zdravstveni sistem nije usmeren na prevenciju. Savremeni način života stoji iza velikog dela problema — gojaznosti, dijabetesa tipa 2, anksioznosti, depresije i nesanice. Za mnoge bolesti potrebni su drugačiji pristupi, uključujući edukaciju i preventivne programe, a ne samo lečenje posledica.

Govori i o porodičnom iskustvu: njegov otac, lekar iz Indije koji je radio u britanskom zdravstvu, suočavao se s rasizmom i naporno radio decenijama. Čaterdži priznaje da je dugo preuzimao stav „ne žali se, radi dalje“, ali ga je lično iskustvo diskriminacije nateralo da o tome otvorenije govori. Smatra da zapaljiva retorika na društvenim mrežama dodatno pogoršava društvenu klimu.

Posle smrti oca počeo je da preispituje prioritete i da odvaja sopstvenu vrednost od profesionalnog uspeha. Danas naglašava važnost odnosa s porodicom i prijateljima. „Najvažniji faktor dugoročnog zdravlja i sreće je kvalitet odnosa“, kaže – nešto što se ne može meriti brojkama, iako nas savremeni svet stalno navodi da sve kvantifikujemo.

Sa 48 godina, kaže, nikada nije bio srećniji. Ipak, vraća razgovor na temu ekrana:
“Brine me što gubimo kontakt sa sopstvenim emocijama. Stalno smo ometeni. A sve dobro u životu – naši odnosi, način na koji doživljavamo sebe – proizlazi iz sposobnosti da budemo prisutni. Ovi uređaji nas treniraju za distrakciju.“

Sve više mladih ljudi briše društvene mreže ili značajno ograničava njihovu upotrebu, a taj trend postaje vidljiv širom sveta. Ono što je donedavno bilo nezamislivo za generacije koje su odrasle uz pametne telefone sada postaje svojevrsni odgovor na digitalni zamor, pritisak i prezasićenost sadržajem.

Mnogi pripadnici generacije Z i milenijalci počeli su da primećuju da im društvene mreže više ne pružaju isto zadovoljstvo kao ranije. Algoritmi su preplavili feedove generičkim sadržajem, veštački generisanim objavama i konstantnim oglasima. Influenseri promovišu proizvode, brendovi agresivno prodaju, a poređenje sa tuđim stilovima života postalo je svakodnevica. Umesto da telefon predstavlja beg od realnosti, sve češće se javlja potreba da se pobegne od samog telefona - piše Nova.rs.

Trend takozvanog „hroničnog offline režima“ postao je popularan među mladima. Na društvenim mrežama pojavljuju se objave ljudi koji najavljuju brisanje aplikacija i povratak ličnim susretima i analognim hobijima. Istraživanja potvrđuju promenu navika. Prema anketi o potrošačkim trendovima sprovedenoj 2025. godine u Velikoj Britaniji, gotovo četvrtina ispitanika obrisala je bar jednu društvenu mrežu u prethodnih godinu dana, dok je taj procenat među pripadnicima generacije Z još veći.

Analize navika korisnika u više od 50 zemalja pokazuju da je vreme provedeno na društvenim mrežama u padu od 2022. godine, kada je dostiglo vrhunac. Krajem 2024. odrasli su u proseku provodili oko dva sata i 20 minuta dnevno na društvenim platformama, što je gotovo 10 odsto manje nego dve godine ranije. Pad je naročito izražen kod tinejdžera i osoba u dvadesetim godinama.

Razlozi za povlačenje sa mreža su višeslojni. Jedan od ključnih jeste pogoršanje mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi koji su obrisali aplikacije smatra da su društvene mreže negativno uticale na njihovu psihičku stabilnost i oduzimale previše vremena. Pritisak da se stalno bude prisutan, uspešan, lep i produktivan kod mnogih stvara osećaj nedovoljnosti.

Društvene mreže su za mnoge postale „platforme pritiska“ na kojima se stalno nešto prodaje, promoviše ili vrednuje. Korisnici su izloženi neprekidnom oglašavanju, a mlađe generacije su već sada najviše targetirana generacija u istoriji marketinga. Feedovi sve više liče na niz reklama, što dodatno doprinosi osećaju zamora i odbijanja.

Stručnjaci ističu da sve veća agresivnost, polarizacija i konfliktnost u online prostoru, uključujući politički sadržaj, takođe podstiču mlade da traže veću kontrolu nad sopstvenim životom. Dok neki u potpunosti napuštaju društvene mreže, drugi biraju da ograniče njihovu upotrebu kako bi povratili osećaj ravnoteže, sigurnosti i privatnosti.

Istovremeno, menja se i percepcija „kul“ statusa. Nekada je broj pratilaca bio simbol društvenog kapitala, dok danas određeni deo mladih smatra da je privlačnije biti nedostupan, neuhvatljiv i manje izložen. Autentičnost i život van algoritma dobijaju novu vrednost.

Povlačenje sa mreža prati i povratak analognim navikama. Sve više mladih kupuje gramofonske ploče, posećuje prodavnice vinila, piše pisma rukom, čita štampane novine ili koristi starije modele telefona. Neki čak prelaze na takozvane „glupe telefone“ koji služe prvenstveno za pozive i poruke.

Ovaj povratak analognom svetu nije nužno radikalno odbacivanje tehnologije, već pokušaj redefinisanja odnosa prema njoj. Umesto potpunog bega, mnogi žele da resetuju način na koji koriste digitalne alate i da smanje preopterećenost informacijama.

Stručnjaci smatraju da deo ovog trenda predstavlja i postpandemijsku korekciju. Nakon perioda izolacije i intenzivnog boravka kod kuće, ljudi sada više vremena provode van ekrana. Ipak, društvene mreže ostaju duboko integrisane u svakodnevni život, posebno u oblastima kupovine, informisanja i obrazovanja.

Brisanje društvenih mreža zato nije samo prolazna moda. Za deo mladih to je pokušaj da povrate kontrolu nad sopstvenim identitetom, vremenom i mentalnim zdravljem u svetu koji je postao previše digitalan i previše bučan.

Pre tačno pet godina, na današnji dan preminuo je Đorđe Balašević godine u 67. godini života, a za sobom je ostavio neutešnu porodicu, prijatelje i armiju fanova.

Tokom života bio je obožavan od strane kolega, ali sa jednim nije pričao i to četiri decenije.

U pitanju je frontmen grupe Riblja Čorba, Bora Đorđević, a njihov konflikt nastao je još sedamdesetih godina zbog Balaševićevih kritika za pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj su obojica bili članovi - piše Nova.rs.

Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem i osnovao grupu Riblja čorba.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

-Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe „Rani mraz“ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu… – rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e – stihovi su Borine pesme nakon kojih je istakao da ga ne zanima da li se Balašević zbog istih naljutio.

Određeni vitamini i minerali ključni su za pravilno funkcionisanje našeg tela. Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na količinu, jer može da se pretera.

Iako bi većinu potrebnih nutrijenata trebalo unositi zdravom i uravnoteženom ishranom, neki se odlučuju za dodatke ishrani kako bi nadoknadili eventualni manjak.

Jedan od takvih dodataka je gvožđe, mineral koji u telu učestvuje u stvaranju hemoglobina, ključnog za prenos kiseonika u krvi. Bez dovoljno gvožđa može doći do anemije, stanja koje izaziva umor i manjak energije, prenosi Net.hr.

Znakovi koji upozoravaju na prekomerni unos

Iako su dodaci gvožđa korisni u lečenju anemije, važno je biti oprezan. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) na svojim stranicama upozorava na opasnosti prekomernog unosa.

Ako uzimate previše gvožđa, možete osetiti neprijatne nuspojave, među kojima su najčešći zatvor, mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku.

Pojava ovih simptoma jasan je znak da bi trebalo smanjiti unos gvožđa. Poseban oprez neophodan je kod dece, kod kojih prevelike doze mogu biti kobne.

„Veoma visoke doze gvožđa mogu biti smrtonosne, naročito ako ih uzimaju deca, zato dodatke gvožđa uvek držite van njihovog domašaja“, ističe NHS. Visokom dozom gvožđa za odrasle smatra se sve iznad 20 miligrama dnevno.

Koliko gvožđa je dovoljno?

Preporučene dnevne doze gvožđa razlikuju se u zavisnosti od pola i uzrasta. Prema preporukama NHS-a, dnevne potrebe su sledeće:

8,7 miligrama dnevno za muškarce starije od 19 godina
14,8 miligrama dnevno za žene uzrasta od 19 do 49 godina
8,7 miligrama dnevno za žene starije od 50 godina

Žene koje i nakon 50. godine imaju menstrualni ciklus mogu imati iste potrebe za gvožđem kao i mlađe žene, odnosno 14,8 miligrama dnevno.

Većina ljudi trebalo bi da može da unese dovoljno gvožđa raznovrsnom i uravnoteženom ishranom.

Ako ipak uzimate dodatke ishrani, važno je ne preterivati, jer to može biti štetno. Smatra se da unos do 17 miligrama gvožđa dnevno putem dodataka verovatno neće izazvati štetu, ali se sa višim dozama sme nastaviti isključivo po savetu lekara.

Prirodni izvori gvožđa u hrani

Umesto dodataka, gvožđe je uvek bolje unositi putem hrane. Dobri izvori uključuju džigericu, koju bi trudnice trebalo da izbegavaju, kao i crveno meso, čiji se unos preporučuje ograničiti zbog potencijalnog rizika od kancera creva.

Odlični biljni izvori su mahunarke poput crvenog pasulja, edamame pasulja i leblebija. Takođe, gvožđem su bogati orašasti plodovi, suvo voće poput kajsija, obogaćene žitarice za doručak i sojino brašno.

Kako prepoznati manjak gvožđa?

S druge strane, važno je prepoznati i simptome nedostatka gvožđa. Anemija izazvana manjkom gvožđa može se ispoljiti opštim umorom i nedostatkom energije, kratkim dahom i osećajem lupanja srca.

Fizički znaci mogu uključivati bledilo kože, opadanje kose i promene na noktima, koji mogu postati lomljivi ili poprimiti kašikast oblik, piše Mirror.

Neki ljudi mogu imati i neobične simptome, poput zujanja u ušima, promenjenog osećaja ukusa, svraba ili bolnog jezika. U ređim slučajevima javlja se i pika, poremećaj koji izaziva želju za jedenjem nejestivih stvari, poput papira ili leda.

Mogu se pojaviti i poteškoće pri gutanju, bolne ranice u uglovima usana, kao i sindrom nemirnih nogu.

Ako sumnjate da imate anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, važno je da potražite stručnu pomoć. Obratite se svom lekaru opšte prakse, koji će vas uputiti na potrebne preglede i odrediti odgovarajuću terapiju.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor juče i danas nastavilo je intenzivne aktivnosti na uređenju i ozelenjavanju javnih površina, realizujući sadnju drva na više lokacija u gradu.

Nastavak sadnje deo je kontinuiranih aktivnosti koje JKP „Zelenilo“ sprovodi tokom cele godine, sa posebnim akcentom na prolećnu i jesenju sezonu, kada su uslovi najpovoljniji za razvoj mladih stabala.

Iz preduzeća poručuju da će se radovi na ozelenjavanju grada nastaviti i u narednom periodu, u skladu sa planiranim programom rada, te apeluju na građane da čuvaju novo zasađene sadnice kako bi zajedno doprineli lepšem i zdravijem životnom okruženju, piše Vojvodina uživo.

Takođe, radnice Odeljenja za održavanje parkovskog zelenila rade na uređenju cvetnih površina ispred zgrade Županije.

Kako navode, u toku je i orezivanje u naseljenom mestu Čonoplja prema nalozima koje izdaje Odeljenje za komunalne delatnosti Grada Sombora.

Odbojkaši Sombora sinoć su u 9. kolu Prve Vojvođanske lige Sever gostovali u Vrbasu. Gosti su očekivano i bez većih problema maksimalnim rezultatom, po setovima 10:25, 16:25, 21:25 porazili istoimenog rivala. Sa nova tri boda Somborci su zadržali drugu poziciju na tabeli sa 23 boda.

Trenutno imaju samo bodom manje u odnosu na rivala iz Bačke Palanke, koji je neočekivano kiksuo (3:2) na gostovanju u Magliću.

U narednom kolu izabranici trenera Miloša Aleksića ugostiće drugi tim novosadskog Dunav Voleja. Ovaj meč će se odigrati u četvrtak, 26. februara u sali Sokolskog doma, u terminu od 21.30 časova. Bačka Palanka će dočekati poslednjeplasirani Kulpin - piše somborsport.org.

U Velikoj sali apatinskog Кulturnog centra u četvrtak, 26. februara 2026. godine, sa početkom u 19 sati , biće održan koncert Filmske muzike u organizaciji Osnovne muzičke škole “Stevan Hristić” Apatin.

-Dragi sugrađani, sa velikim zadovoljstvom i radošću vas pozivamo na još jedan koncert Filmske muzike u organizaciji naše škole. Naši učenici i nastavnici će vas uvesti u svet filma na krilima muzike, najavljeno je iz apatinske Osnovne muzičke škole.

Ulaz na koncert filmske muzike je i ove godine slobodan za sve ljubitelje - piše Radio Dunav.

Povodom Dana grada Sombora, u Gradskoj biblioteci „Кarlo Bijelicki” realizovan je bogat program namenjen deci i odraslima, koji je obuhvatio radionicu, projekciju dokumentarnog filma i dve izložbe.

U okviru radionice „Važno je znati o Ernestu”, učenici drugog razreda OŠ „Ivo Lola Ribar”, zajedno sa učiteljicom Slavicom Mijić, upoznali su se sa delom i značajem Ernesta Bošnjaka. Program je započet pričom kod spomenika, a nastavljen u biblioteci, gde su učenici gledali dva arhivska snimka — fudbalsku utakmicu iz 1930. godine i otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju iz 1912. godine. Poseban segment radionice bio je posvećen plakatima: čemu služe, koje informacije moraju da sadrže, nakon čega su učenici imali zadatak da osmisle i izrade plakat za film o Somboru.

Istog dana, u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića održana je projekcija dokumentarnog filma „Ljudi s kamerom” posvećenom Ernestu Bošnjaku i Aleksandru Lifki. 

U holu Biblioteke (ulaz iz dvorišta) postavljena je interaktivna izložba izdanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki” Sombor, posvećena gradu — njegovoj istoriji i kulturnom nasleđu, sportu, muzici i ljudima koji su Sombor oblikovali i ostavili trajan trag. Izložba predstavlja rezultat dugogodišnje i plodne saradnje Biblioteke sa autorima, urednicima, suizdavačima, kao i kulturnim i obrazovnim institucijama. Кroz naučne studije, monografije, antologije i dokumentarna izdanja, publikacije osvetljavaju slojeve prošlosti i sadašnjosti grada. Skeniranjem QR kodova na panoima posetioci mogu da pogledaju kratke video-zapise o predstavljenim knjigama. Postavka je dostupna do daljeg.

Pored toga, izložba knjiga sa ovim izdanjima organizovana je i u holu Pozjamnog odeljenja za odrasle, gde posetioci mogu knjige da pogledaju i prelistaju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. februar

Oko 80 odsto žena do 50. godine ima miom ili cistu materici i jajnicima. Zašto nastaju i kako se leče miomi, a kako ciste? Da li postoji opasnost da postanu maligni, ukoliko se ne reaguje na vreme?

Ginekolog dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice Ginekološko-akušerske klinike Narodni front kaže za TV Prva da nema dana kada se ona i njene kolege ne susretnu s jednom od ovih dijagnoza.

Miomi su dobroćudni tumori materice, razlikuju se po veličini, broju, lokalizaciji i od toga zavisi i to kako će se lečiti.

"U zavisnosti u kom periodu života se javljaju, miomi mogu da utiču na reproduktivnu funkciju. Ciste su benigni tumori na jajnicima, bez ikakve funkcije, spontano nestaju, bez bilo kakvih lekova. U najvećem broju slučajeva reč je o vodenim cistama ili krvavog sadržaja. Cista može da ima komponentu koja se komplikuje, i da već na sledećem pregledu pokaže kao maligna i ona se uklanja", ističe ginekolog.

Po pravilu, miomi nemaju tu malignu komponentu, ali postoji jedna veoma retka vrsta tumora materice, to su sarkomi, maligni tumori materice, za koje morate biti dobro edukovani da na pregledu ultrazvukom posumnjate da su oni - piše B92.

"Nekada sarkomi podsećaju na miome degenerativne promene, zahtevaju dodatne prognostičke procedure, poput magnetne rezonance ili markere iz krvi, a nisu tumor markeri, i pre svega se pacijentkinja informiše kako da prati rast svog stomaka", pojašnjava ona.

Na pitanje koji su simptomi, ginekolog kaže da više od 50 odsto žena koje imaju miome nemaju nikakve pokazatelje, ali da se desi da jedan miom od 1 cm i loše lokalizovan mora da se operiše. Simptomatologija često zavisi od toga gde se miom nalazi, a manje utiče njegova veličina.

Ističe da je dobar onaj ginekolog koji zna da se nosi sa patologijom cista i mioma.

Najlakše je za lekara hirurga operativno lečenje, ali to ne znači i da je najbolje, dodala je.

"Danas nije slučaj koji je bio češće da se pribegne vađenju materice, dok je danas popularnije tretiranje mioma, nezavisno od uzrasta pacijentkinje. Kada imate malignu patologiju, nema dileme šta treba činiti, ali kad je u pitanju benigna patologija, uvek se pitamo da li činimo dobru stvar ako izvadimo organ", objašnjava doktorka Mitrović Jovanović.

Kada je reč o trudnoći, doktorka Mitrović Jovanović kaže da miomi nisu tako često prisutni u trudnoći, ali su mogući.