Sombor.info

Odlazak od kuće mnogim vlasnicima kućnih ljubimaca izaziva osećaj krivice i tuge, posebno kada ih ljubimac tužno pogleda ili ih prati do vrata.

Anksioznost zbog odvajanja nije izazov samo za kućne ljubimce, već i za njihove vlasnike koji se često pitaju da li su učinili dovoljno da im olakšaju vreme nasamo.

- Anksioznost zbog odvajanja kod kućnih ljubimaca je problem u ponašanju koji se javlja kada je ljubimac ostavljen sam ili odvojen od osobe koja mu najviše znači - objašnjava dr Šeron L. Kembel za "Yahoo Life" i dodaje da to može da izazove destruktivnost, nemir i druge znake stresa, kao što su očajničko lajanje i prekomerna proizvodnja pljuvačke.

On takođe ističe da je anksioznost zbog odvajanja kod kućnih ljubimaca medicinski problem, a ne nešto što ljubimac može da preraste ili naučiti da izbegava.

- Njihovo ponašanje potiče od straha i stresa, a ne od dosade ili besa - objašnjava ona.

Otkrijte nekoliko saveta za ublažavanje anksioznosti vašeg ljubimca dok ste odsutni.

Obratite se svom veterinaru

Prvi korak u lečenju anksioznosti kod kućnih ljubimaca je dobijanje dijagnoze od veterinara.

- Simptomi anksioznosti mogu ličiti na druge medicinske probleme, tako da je dijagnoza ključna - kaže dr Kembel i predlaže snimanje ljubimca tokom odsustva vlasnika radi analize ponašanja.

Smanjite okidače stresa koji se odnose na zvuk

Minimizirajte zvučne okidače kao što su zveckanje ključeva ili garažnih vrata, jer mogu izazvati stres.

- Stavite ključeve u džep prethodne noći ili parkirajte automobil ispred kuće da biste smirili svog ljubimca - savetuje dr Kembel.

Odlazak i povratak učinite što neutralnijim

Iako je prirodno maziti ljubimca pre odlaska, dr Kembel ističe da to može povećati njihovu anksioznost.

- Odlazak i povratak često izazivaju jake emocije, pa pokušajte da izbegnete preteranu reakciju - dodaje ona.

Odvratite im pažnju

Dobra distrakcija može pomoći kada ujutru napustite uznemirenog ljubimca. Neka ih zaokupi omiljena igračka ili poslastica, a ne vaš izlazak. izađite iz kuće pre nego što shvate da niste tu, prenosi Direktno.rs.

Epidemiolog Zoran Radovanović otkrio je šta sada treba da znamo o gripu.

Virus gripa počinje da se javlja u ovom periodu, ali još uvek nije dostignut taj epidemijski nivo, kaže za N1 epidemiolog Zoran Radovanović. Navodi da od gripa najčešće obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta, a da je najveći rizik za starije osobe, dijabetičare, jako gojazne, za ljudi sa transplantacijom organa, te im savetuje da vode više računa, da izbegavaju gužvu, jer to sve, dodaje, povećava rizik od zaražavanja.

Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, grip je potvrđen i u Zlatiborskom okrugu, inače jednoj od naših najpopularnijih planina gde će veliki broj građana Srbije provesti praznike i zimski raspust. To znači da je ta bolest sada prisutna u 11 regiona u Srbiji. Osim toga, zvanično je potvrđen i novi tip gripa – AH3.

„U ponedeljak ćemo imati izveštaj za poslednju, 52. nedelju. Jeste blagi porast virusa, ali nije još dostignut taj epidemijski nivo. Virusa ima stalno, jedino preko leta dominiraju crevni virusi i bakterije, a kako đaci dođu u škole, kako je više glava na ograničenom prostoru, tako počinju da se rasejavaju virusi koji dovode do respiratornih bolesti“, kaže Radovanović.

Prema njegovim rečima, već u septembru postoji porast učestalosti nazeba, takozvanih rinovirusa.

„A otprilike u ovo vreme ili početkom januara pojavljuje se grip. Njega ima, izolovan je još u oktobru, ali je učestvalost jako niska. Taj epidemijski porast sledi u ovo doba godine i onda će se razvlačiti još dva meseca“, naveo je.

Govoreći o tipu gripa AH3, Radovanović kaže da su su simptomi slični.

„Često taj A/H3N2 ima nešto težu kliničku sliku od A/H1N1, taj koji je 2009. doveo do pandemije, kada nije obolelo mnogo ljudi, jedino što je uzrastna struktura bila obrnuta, 80 posto umrlih bili su mlađi od 65 godina. Inače je grip bolest starijih… I imali smo 10 umrlih trudnica, to se obično ne dešava“, naglasio je epidemiolog - piše Nova.rs.

Oba ova virusa, dodaje, dominiraju i u Evropi.

„Oni su najčešći, oni su sadržani i u vakcinama. Tako da, ko se vakciniše, relativno je zaštićen“, rekao je.

Veoma važan organ u našem organizmu kakav je jetra zahteva posebnu pažnju.

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu. Ima brojne funkcije: filtriranje krvi, uklanjanje toksina, opasnih bakterija i drugih štetnih materija, praćenje nivoa aminokiselina i čuvanje vitamina.

„Jetra ima mnogo važnih funkcija, a glavna je proizvodnja žuči“, kaže dijetetičar Andrea Matis i dodaje da žuč uklanja otpad i razlaže masti u procesu varenja.

Ako imate hepatitis C, virus koji utiče na jetru, ključna je dijeta koja podržava zdravlje jetre i smanjuje rizik od ciroze, piše „Parade“.

„Jetra igra glavnu ulogu u metabolizmu makronutrijenata, a prekomerni unos masti, šećera, soli, alkohola i prerađene hrane može da joj naškodi“, kaže nutricionista Serena Pun.

Uz nezdravu ishranu, jetra kod hepatitisa C radi još jače, što dodatno smanjuje njenu efikasnost, prenosi Index.hr.

Namirnice koje doprinose zdravlju jetre

Tamno lisnato povrće

Spanać, rukola i kelj su bogati antioksidansima, vitaminima i vlaknima i podržavaju zdravlje jetre i smanjuju upale.

Organski zeleni čaj

Zeleni čaj sadrži katehine koji detoksikuju jetru i mogu smanjiti virusnu aktivnost hepatitisa C. Matcha je dobar izbor, ali izbegavajte ekstrakte.

Grejpfrut

Grejpfrut sadrži antioksidante koji štite jetru i smanjuju upale.

Divlji losos, sardine i skuša

Omega-3 masne kiseline iz ove ribe smanjuju upale, trigliceride i LDL holesterol i poboljšavaju funkciju jetre.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Maslinovo ulje smanjuje upale i oksidativni stres, podržava regeneraciju jetre i opšte zdravlje.

Brokoli

Povećava enzime za detoksikaciju jetre i pomaže u uklanjanju toksina iz krvi.

Kafa

Jedna do četiri šoljice dnevno može sprečiti progresiju fibroze i smanjiti aktivnost hepatitisa C.

Borovnice, maline i jagode

Bogati antioksidansima, vitaminom C i folatima, podržavaju detoksikaciju i smanjuju upalu jetre.

Orasi

Bogati zdravim mastima, orasi podržavaju zdravlje jetre i poboljšavaju nivoe enzima jetre.

Čia semenke

Čia semenke sadrže omega-3 masne kiseline i vlakna koja smanjuju upale, podržavaju detoksikaciju jetre i poboljšavaju varenje.

Ovsena kaša

Ovsena kaša je bogata vlaknima i beta-glukanima, koji smanjuju masnoće u jetri i štite njeno zdravlje.

Uspešno je završen nagradni konkurs „Kako provodim vreme u kutku”, koji je organizovala biblioteka karlo Bijelicki za učenike osmog razreda, srednjoškolce i studente – članove biblioteke.

Pristiglo je mnogo kreativnih fotografija koje su pokazale kako mladi provode vreme u Omladinskom kutku – mestu za druženje. Nakon pažlјivog pregleda svih radova, odabrane su tri najbolјe fotografije.

Nagrađeni su:

Mihajlo Tintor, Srednja ekonomska škola Sombor

Anđela Vukas i Dijana Ruman, Srednja tehnička škola Sombor

Marija Šijačić, Gimnazija Velјko Petrović Sombor

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. decembar

Austrija je veoma atraktivna destinacija za rad i život ljudima sa naših prostora. Srbi su na drugom mestu po broju doseljenika u Austriju i trenutno ih tamo živi i radi oko 350.000, od čega više od polovine u Beču. U Austriji postoji zvanični spisak deficitarnih zanimanja koji se ažurira na godišnjem nivou. Pored radnika deficitarnih struka veoma su dobrodošli i visokokvalifikovani stručnjaci i naučnici. Kako do posla u Austriji i koji su uslovi za dobijanje dozvole za rad i boravak ?

Šta je Crveno-Belo-Crvena kartica (Rot-Weiß-Rot Karte)?

Crveno-belo-crvena kartica je boravišno-radna dozvola za Austriju namenjena zaposlenima iz takozvanih ‘trećih zemalja’ koji su dobili konkretnu ponudu za zaposlenje. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, a reč je o zemljama van Evropske ekonomske zone.

Radnu dozvolu izdaje isključivo Služba zapošljavanja Austrije (AMS), a zahtev za njeno izdavanje podnosi poslodavac u Austriji pre dolaska zaposlenog u zemlju. Naravno, poznavanje nemačkog jezika će vam uveliko olakšati nalaženje posla.

Postoji nekoliko kategorija koje mogu dobiti ovu karticu:

Veoma visoko kvalifikovani radnici
Stručnjaci u deficitarnim profesijama
Ostali kadrovi od ključnog značaja
Studenti koji su diplomirali na austrijskim univerzitetima i visokim školama
Ključni samostalni privrednici
Osnivači preduzeća

Šta su veoma visoko kvalifikovani radnici?

Ovo su kandidati koji imaju minimum 70 od ukupno 100 poena prema zvaničnom sistemu bodovanja koji možete videti ovde. Cilj ovog bodovanja je da se privuče vrhunski kadar kao što su istraživači, naučnici i menadžeri najvišeg ranga. Oni čak imaju mogućnost da, ukoliko još uvek nisu našli posao u Austriji, dobiju vizu za traženje posla koja važi šest meseci, pa da kada pronađu posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama, apliciraju za crveno-belo-crvenu karticu za veoma visoko kvalifikovane radnike. Međutim, ukoliko ne nađu posao u roku važenja vize, moraju da napuste zemlju i mogu podneti zahtev za novu vizu tek nakon 12 meseci.

Koja su to deficitarna zanimanja?

Listu deficitarnih zanimanja u Austriji za 2018 godinu možete pogledati ovde. To je zvaničan spisak koji ažurira austrijsko Ministarstvo za rad u saradnji sa Ministarstvom ekonomije. Za zanimanja sa ovog spiska ne postoji dovoljan broj austrijskih radnika pa su dobrodošli kandidati iz inostranstva, uključujući i zemlje koje nisu članice EU.

Ukoliko imate validnu diplomu u struci sa liste deficitarnih zanimanja, a dobili ste konkretnu ponudu za posao od austrijskog poslodavca koja je u skladu sa postojećim zakonom i imate minimum 55 poena prema važećem sistemu bodovanja možete podneti zahtev za crveno-belo-crvenu karticu za kvalifikovane radnike deficitarnih struka.

Kadar od ključnog značaja

Ukoliko ste pronašli posao u Austriji i poslodavac želi da vas zaposli kao kadar od ključnog značaja, možete dobiti crveno-belo-crvenu karticu koja važi dve godine pod uslovom da će vam plata iznositi minimum 3078 evra (za mlađe od 30 godina 2,565 evra) i da trenutno nema austrijskih državljana sa istim kvalifikacijama registrovanih kod Službe za zapošljavanje. Takođe, morate imati minimum 50 poena prema važećem sistemu bodovanja.

Studenti austrijskih univerziteta

Studenti austrijskih univerziteta poreklom iz ‘trećih zemalja’, sa Bachelor, Master i doktorskim diplomama mogu odmah po završetku studija da produže svoju studentsku dozvolu boravka na još 12 meseci, sa ciljem traženja posla. Ukoliko u tom periodu nađu posao u svojoj struci i dobiju ponudu sa minimalnom mesečnom bruto platom od 2.308 evra, mogu da podnesu zahtev za crveno-belo-crvenu karticu.

Ključni samostalni privrednici

Samostalni privrednici iz ‘trećih zemalja’ mogu da apliciraju za crveno-belo-crvenu karticu u ovoj kategoriji ukoliko se proceni da će njihova delatnost predstavljati makroekonomsku korist za državu.

Osnivači novih preduzeća

Ukoliko dolazite iz neke od ‘trećih zemalja’ i želite da osnujete firmu u Austriji, te u tu svrhu aplicirate za crveno-belo-crvenu karticu, to možete učiniti jedino ukoliko planirate da na tržištu lansirate i razvijate inovativne proizvode, usluge, proizvodnju ili tehnologije, za šta imate i odgovarajuči biznis plan.

Pored navedenih uslova vezanih za diplomu i zaposlenje, da biste uspešno konkurisali za dozvolu za rad i boravak u Austriji, morate da ispunjavate i opšte uslove kao što su dovoljna finansijska sredstva za život, zdravstveno osiguranje, obezbeđen smeštaj i poznavanje nemačkog jezika.

Da li je potrebna nostrifikacija diplome?

Pre nego što krenete u potragu za poslom u Austriji, proverite da li je za posao kojim nameravate da se bavite potrebna nostrifikacija diplome u Austriji. Ovo možete uraditi na sajtu Berufsanerkennung. Takođe, u anabin bazi možete proveriti status univerziteta koji ste završili. Ukoliko univerzitet nema status H+, ili ga nema u bazi, možete da podnesete zahtev za nostrifikaciju na nekom od univerziteta ili visokih škola na kojima postoji program koji je uporediv sa završenim studijama. Nadležna visokoškolska institucija će zatim proveriti koje dodatne kvalifikacije i ispiti su potrebni u konkretnom slučaju.

Za većinu poslova formalno priznavanje diplome, odnosno nostrifikacija nije potrebna. Ona je međutim neophodna za takozvana ‘regulisana zanimanja’ (npr. zdravstveni radnici, nastavnici u državnim školama itd). Ovo su zanimanja za koja važi posebna regulativa i kojima je moguće baviti se samo uz formalni dokaz kvalifikacija.

Poznavanje nemačkog jezika

Po austrijskom Zakonu o prebivalištu i boravku državljani zemalja koje nisu deo Evropskog ekonomskog prostora sa prvim podnošenjem zahteva za boravišnu dozvolu dužni su da dokažu poznavanje nemačkog jezika na nivou A1 Zajedničkog evropskog okvira za jezike. To je zakonski minimum, a koji nivo će vama biti potreban pre svega zavisi od zahteva poslodavca i zanimanja kojim ćete se baviti - piše na sajtu ucenjenemackog.rs.

S nekim vozilima preći ćete više od 70 km na rezervi, s drugima manje od 40 km, a sve zavisi i od stila vožnje, da li vozite u gradu ili na autoputu...

Ukoliko se upali žuto svetlo na instrument tabli, što sugeriše da je vaše vozilo na rezervi, neki vozači će se uspaničiti, a neki će vešto istisnuti poslednju kap goriva iz rezervoara, što ne preporučujemo, jer česta vožnja na minimumu može dovesti do oštećenja pumpe za gorivo (nije podmazana kako bi trebalo), a takođe i filtera za gorivo u koji mogu ući sitne nečistoće ili sediment sa dna rezervoara, piše Revija HAK.

Koliko daleko auto može da ide na rezervi?

Postoji mnogo merenja i istraživanja, ali samo vi znate koliko prosečno troši vaš automobil, a to je najvažniji podatak.

Pretpostavlja se da je u rezervi ostalo oko 5 litara goriva, ali ćete na najjednostavniji način dobiti tačnu količinu. Kada se rezerva aktivira, brzo idite na benzinsku pumpu, uložite još novca i napunite rezervoar do vrha. Oduzmite taj broj od kapaciteta rezervoara goriva u fabričkim podacima (npr. 55 minus 49). Imate preostalu količinu goriva u rezervoaru nakon što se lampica upali.

Pogledajte prosečnu potrošnju i uporedite je sa količinom goriva koja je ostala u rezervoaru.

Sa nekim vozilima ćete putovati više od 70 km u rezervi, sa drugim manje od 40 km, a sve zavisi od vašeg stila vožnje, da li vozite gradom ili autoputem, gde se troši više goriva ili na putevima sa ograničenjem od 80 km/h gde ćete biti najekonomičniji.

Međutim, zbog vašeg mira i sigurnosti, uvek je dobro znati koliko je goriva ostalo u rezervoaru nakon što se upali žuto svetlo…

Izvor: direktno.rs

Društvene mreže, stres, okolnosti u kojima živimo, učinili su da izgubimo sposobnost održavanja pažnje. U prilog tome ide činjenica da sigurno 80 posto ljudi koji čitaju ovaj članak, neće doći do kraja, prema mišljenju blogerke Silvije Erseti, koja dodaje da ipak nismo mi za sve krivi.

Život pun ometanja nije „pun“ život, ističe Erseti, jer kad nismo u stanju da održimo stalnu pažnju, nismo u mogućnosti da postignemo sve što smo isplanirali, prenosi RTS.

Koliko je zapravo moguće postići sve isplanirano. Možda je normalno da nešto ne postignemo i ostavimo za drugi dan?

Erseti smatra da se ozbiljan problem gubljenja koncentracije ogleda u promenama kada nismo u stanju da pročitamo nekoliko stranica knjige ili ne uspevamo da razgovaramo i družimo se sa porodicom.

„Koliko često se dešava da radite na projektu, ali kada otvorite nekoliko novih Chrome kartica u prikazu, vaš mozak ne može da prestane da skače sa teme na temu? Ili biste želeli da provedete kvalitetno vreme sa porodicom, ali na kraju vas ometaju mejlovi koje ne možete (ili ipak ne želite) da ignorišete? Uspela sam da smislim četiri koraka koji su mi pomogli da poboljšam fokus“, navodi Silvija.

Četiri koraka za poboljšanje koncentracije

Pre svega bi trebalo učiniti najvažniji korak – ne osuđivati sebe, jer nismo za sve krivi, naglašava Erset, zato što su u pitanju mnogo veći društveni problemi koji proizilaze iz modernog načina života.

Prvi Silvijin savet je da shvatimo (i izmerimo) uticaj gubitka fokusa, prateći sebe i beležeći koliko vremena nas košta ometanje.

„Zatim, razmislite šta biste radili sa izgubljenim vremenom. To bi uglavnom bilo dovoljno vremena da pročitate 50 stranica knjige, istrčite polumaraton ili pozovete prijatelja s kojim niste razgovarali dugo (i svoju mamu)“, savetuje Erset.

Drugi savet je da se pozabavimo velikim problemima: identifikujemo stres, iscrpljenost i lošu ishranu.

„Razumevanje šta su „veliki problemi“ je započinjanje rešavanja onih koji su u našoj moći, što će imati izuzetno pozitivan efekat na sposobnost fokusiranja“, dodaje Silvija.

Zatim, Erset predlaže da shvatimo svoje okidače zbog kojih gubimo fokus, blokiramo ih, i naučimo kako da se nosimo sa tehnologijom.

„Navešću tri tehnike koje su napravile promenu kod mene: podesite tajmer na mreži pre nego što započnete zadatak. Blokirajte određene aplikacije i veb lokacije na svim uređajima. Obaveštenja koja vas vuku na telefon su samo prva polovina problema, dok je aktivno otvaranje aplikacija za „traženje“ ometanja druga polovina. Odložite telefon, pošto je dokazano da držanje telefona na vidiku i na udaljenosti od ruke predstavlja izvor ometanja“, objašnjava Silvija.

Primeri iz života

Istraživanja pokazuju da se u 2024. godini dnevno provelo u proseku 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, dok vreme skače na preko 3 sata za mlađe od 25 godina.

Studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da, kada se jednom prekine sa zadatkom, potrebno je u proseku 23 minuta da se vratimo u isto stanje koncentracije.

Istraživanje rađeno sa američkim kancelarijskim radnicima pokazalo je da većina njih nikada ne ispuni jedan sat neprekidnog rada, u uobičajednom danu.

Konačno, trebalo bi da uvežbamo svoj um da uspori i bude slobodan da „luta“ u borbi protiv brzine.

„Bavljenje „sporim“ aktivnostima kao što su čitanje knjige, vežbanje ili meditacija nateraće nas da usporimo svoj um i da se dublje koncentrišemo na jednu stvar, čime ćemo smanjiti želju za dopaminom koju dobijamo listanjem Instagrama“, navodi Erset.

Silvija dodaje da je puštanje uma da „luta“ jedan od najzanemarenijih načina borbe protiv potrebe da uvek ostanemo zauzeti, jer ne puštajući mislima da rade slobodno, gušimo kreativni proces koji je neophodan za razvoj misli, ideja, razmišljanje o prošlosti i planovima za budućnost.

Pet najvećih razloga za kolektivni gubitak koncentracije

Knjiga škotskog pisca, Johana Harija, „Ukradeni fokus“, otkriva nam koliko malo znamo o ovom globalnom problemu, dokazujući da je reč o velikim pitanjima koja nas svakodnevno muče. Stoga navodi pet najvećih uzroka ovog problema.

Prema Hariju, brzina je možda i najveći uzrok nedostatka fokusa. Navodi da ukoliko dnevno mnogo vremena provedemo u nekim promenama, dokazi sugerišu da ćemo biti sporiji, pravićemo više grešaka, bićemo manje kreativni i manje ćemo pamtiti ono što radimo.

Autora ne iznenađuje što su društveni mediji štetni za našu pažnju, jer više iznenađuje koliko su ove platforme pažljivo dizajnirane za ovu specifičnu svrhu.

Zanimljive studije

Studija Britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazala je da je u porodicama koje doživljavaju finansijsku krizu, kod dece do 50 posto veća verovatnoća da će imati dijagnozu problema sa pažnjom, a do 75 posto u slučaju ozbiljne bolesti u porodici.

Slično tome, druge studije pokazuju da kako ljudi postaju finansijski sigurniji, njihova sposobnost da se fokusiraju značajno se poboljšava, jer im se oduzima veliki deo briga i oni su slobodni da se u potpunosti koncentrišu na druge stvari.

Istraživanja pokazuju da deca koja često jedu veštačke boje za hranu i aditive imaju veću verovatnoću da postanu hiperaktivni.

U Kanadi je studija pokazala da ljudi koji žive u krugu od 50 metara od glavnog puta, imaju 15 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju.

S jedne strane, prema Johanu, stres direktno utiče na san i navike u ishrani, a svi zajedno imaju negativan uticaj na pažnju.

„Kako postajemo umorni, naša pažnja se smanjuje i pada u stanje zvano „lokalni san“, gde je deo našeg mozga budan, a deo spava. U ovom stanju mislimo da smo budni, osetljivi i mentalno sposobni, ali nismo. Ovo ide na štetu naše sposobnosti da se fokusiramo“, navodi Hari.

Johan dodaje da i zagađenje vazduha utiče na mozak šteteći pažnji i navodi tri načina na koje ishrana šteti našem fokusu:

„Konzumiranje puno šećera izaziva trenutni porast energije i kasniju simpatiju, koja povlači nadole nivoe energije, a time i našu sposobnost da se fokusiramo. Takođe, jedenje složene i prerađene hrane (i pokušaj da se nedostatak hranljivih materija nadoknadi kapsulama) ne obezbeđuje neophodne hranljive materije našem mozgu za razvoj i funkcionisanje u potpunosti, ali i boje za hranu i drugi aditivi deluju na mozak skoro kao lekovi“, objašnjava Hari.

Silvija Erset optimistično kaže da smo na odličnom početku borbe, jer smo pročitali članak i nešto novo naučili.

„Što se tiče svih teških stvari u životu, ne postoji prečica ili tajni recept da povratite kontrolu nad svojim fokusom – ali barem dolaskom do kraja ovog članka stavljate vas u prvih 20 posto ljudi za koje je veća verovatnoća da će to učiniti“, ističe Ernest.

Ne telefoni, već stres

Anketa koju je sproveo YouGov pokazala je da razlog broj jedan koji ljudi pripisuju gubitku pažnje nisu telefoni, već stres (izabralo je 48 posto ispitanika).

Izvor: danas.rs

Ako imate povišen holesterol, prvo što će vam pasti na pamet je da odmah izbacite iz ishrane masnoće. Iako je uklanjanje loših masnoća dobra odluka, mnogi pritom izbace i sve zdrave masnoće, što je velika greška koja može dovesti do potpuno suprotnog efekta.

„Problem masne jetre ne nastaje zbog masne hrane. To su ogromne zablude. Jetra prenosi višak šećera u masno tkivo. Holin (vitamin B4), koji se inače nalazi u slanini, jajima i mesu, raspoređuje taj holesterol i ne dozvoljava mu da ostane u jetri, već ga šalje u masno tkivo, pa tako dobijamo veći stomak, povećane kukove i slično. A kada nema dovoljno onih zdravih masnoća koje smo izbacili iz straha da ćemo dobiti holesterol, onda nastaje masna jetra“, ispričao je doktor Predrag Nenadić, poznati srpski nutricionista.

„Reč je o takozvanoj nealkoholnoj masnoj jetri. Ta masna jetra tada ne može da funkcioniše, ne može da očisti naš organizam od toksina, niti da se detoksikuje. To ćemo primetiti kroz pojavu akni i bubuljica na koži, pojačanu perut, lomljive nokte i svrab tela,“ upozorava doktor.

Ističe da je dobar holesterol neophodan za pravilno funkcionisanje organizma.

„Holesterol nije nešto što je priroda stvorila protiv čoveka. Čoveku je holesterol potreban; iz njega se sintetizuju mnogi hormoni, takođe gradi ćelijske membrane – neophodan je čoveku! Ali, kada ga ima previše, naročito lošeg holesterola niske gustine – LDL holesterola – tada nastaje problem. Ako imate povišene trigliceride, a niste jeli svinjetinu, već ste jeli voće, puno hleba, peciva i rafinisanog brašna, to je uzrok problema,“ objasnio je Nenadić za Stil.

Koji je najbolji način za čišćenje jetre i organizma?

„Sve je u ishrani! Veoma je važno voditi uredan život. Unos adekvatne količine vode je od presudne važnosti – jetra voli mnogo vode! Takođe, moramo unositi optimalne količine biljnih vlakana, topivih i netopivih. Jetra voli gorke namirnice kao što su lincura, maslačak, koren čička itd,“ kaže doktor Nenadić.

Preporučuje da iz ishrane izbacite sve ugljene hidrate i veštačke šećere kako biste snizili nivo holesterola i triglicerida.

„Jedite hranu bogatu zdravim masnoćama (domaća mast, maslinovo ulje, hladno ceđena biljna ulja), namirnice bogate holinom (slanina, jaja), losos, skušu – sve zdrave masnoće. Jetra se ne može čistiti sokovima, naročito ne kupovnim. Na njima obično piše da sadrže fruktozu, a ona je najopasnija za gojenje. Fruktoza daje slatkoću proizvodu, ali i masnoću telu. Povećava nivo triglicerida i holesterola,“ objasnio je doktor.

Posebno naglašava da nije ista fruktoza koju unosimo iz voća.

„Proizvođači je reklamiraju kao voćni šećer. Iako je struktura ista, fruktoza koja se dodaje industrijskim proizvodima potiče iz kukuruza (tzv. glukozno-fruktozni sirup), a ne iz voća,“ zaključio je Nenadić - piše Nova.rs.

Ima onih ljudi koji ustaju pre alarma, puni energije i spremni da osvoje svet. A tu su i oni koji bi "još samo pet minuta..."

Ako se pitate kako neko može da provede celu subotu pod ćebetom, možda bi trebalo da pogledate njegov horoskop. Neki znakovi su jednostavno rođeni kao „profesionalni spavači“.

Bik
Na takmičenju u spavanju Bik bi osvojio zlato, srebro i bronzu. Ovaj zemljani znak je poznat po svojoj ljubavi prema udobnosti, a gde je udobnije nego u krevetu?

Bikovi su majstori u stvaranju savršenog okruženja za spavanje: mekani jastuci, topla ćebad i tišina koju ne bi poremetili ni zov divljih životinja.

Njihova filozofija je jednostavna: ako telo traži odmor, zašto ga negirati? Bikovi će spavati sve dok se ne oseti potpuno regenerisanim – bez kajanja.

Ribe
Ribe nisu samo spavači, već su i pravi umetnici u spavanju. Ovi vodeni sanjari provode više vremena u svom svetu snova nego što su budni, a njihovi umovi su puni maštovitih priča i scenarija koji ih čine najkreativnijim znakom Zodijaka.

Ribe će reći da im je san od vitalnog značaja jer im pomaže da „napune baterije“, ali zaista – jednostavno uživaju u bekstvu od stvarnosti.

Dodajte tome njihovu sklonost da se opuste uz zvuk kiše ili umirujuću muziku, i dobićete znak koji je uvek spreman za dremku, bez obzira na doba dana, prenosi Index.hr.

Ribe će rado prihvatiti filozofiju „još pet minuta“ i produžiti je na još jedan sat.