Sombor.info

Sinoć su u pojedinim delovima Srbije i Hrvatske zabeleženi neobična beličasti tragovi na nebu, za koje mnogi tvrde da je reč o Starlink satelitima, koje lansira kompanija Ilona Maska, SpejsEks (SpaceX).

Građani su podelili fotografije tačkastih tragova koji su zabeleženi na nebu iznad Novog Sada, Kikinde, Gospođinaca, ali i hrvatskih gradova Zagreba i Koprivnice.

"Ovo je viđeno i u Lugavčini", "Isto smo videli i iznad Ohrida pre neki dan", "Pre nekoliko sati iznad Štutgarta", "Dešava se stalno", "Viđamo stalno iznad Vojvodine", samo su neki od komentara sugrađana.

Pored Srbije i Hrvatske, korisnici društvenih mreža podelili su da su sateliti viđeni večeras i iznad pojedinih delova Nemačke i Austrije.

Sateliti za pristup internetu

Starlink je satelitska konstelacija kompanije SpejsEks koja je osnovana radi pružanja satelitskog pristupa internetu. Konstelacija se sastoji od više od 12.000 masovno proizvedenih malih satelita u nisko Zemljinoj orbiti, koji rade u kombinaciji sa zemaljskim primopredajnicima.

Starlinkovi sateliti postavljeni su u nisku orbitu oko Zemlje kako bi veze između satelita i površine Zemlje bile što bolje. Ali ovi sateliti stvaraju probleme astronomima. Pri izlasku i zalasku sunca mogu se zapaziti golim okom jer je tada vidljiv odsjaj Sunca na njihovim krilima. To može uzrokovati pruge na slikama teleskopa te ometati pogled na zvijezde i planete.

Podsećamo, Starlink sateliti viđeni su početkom meseca iznad Beograda, Novog Bečeja, Pančeva, Sremske Mitrovice, i pojedinih delova Evrope.

Izvor: blic.rs

Nasin Džejms Veb teleskop možda je otkrio dokaze postojanja života na udaljenoj planeti.

Postoji mogućnost da je teleskop otkrio molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS).

Bar na Zemlji, ovaj molekul jedino mogu da proizvedu živa stvorenja.

Istraživači naglašavaju da otkriće na planeti udaljenoj 120 svetlosnih godina nije pouzdano i da je potrebno još podataka koji bi potvrdili prisustvo ovog molekula.

Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen-dioksid u atmosferi ove planete.

Otkriće ovih gasova može da znači da na planeti nazvanoj K2-18b postoji vodeni okean.

Profesor Niku Medhusudan sa Univerziteta Kembridž, koji je vodio istraživanje, kazao je za BBC Njuz da je ceo njegov tim bio „šokiran“ kada su videli rezultate.

„Na Zemlji, DMS proizvodi jedino život.

„Fitoplanktoni u morima i okeanima emituju najveći deo DMS-a u Zemljinu atmosferu“, kazao je.

Oprez

Profesor Medhusudan kazao je da je prisustvo DMS-a moguće i da je potrebno još podataka koji bi potvrdili da zaista postoji na planeti K2-18b.

Ti rezultati očekuju se za godinu dana.

„Ako rezultati potvrde prisustvo DMS-a, to bi bila velika stvar i ja osećam ličnu odgovornost da ovo sprovedemo na pravi način ako već iznosimo tako značajne tvrdnje.“

Ovo je prvi put da su astronomi otkrili moguće prisustvo DMS-a na planeti koja kruži oko udaljene zvezde.

Oni međutim otkriću prilaze oprezno, navodeći i da se 2020. godine tvrdilo da u atmosferi Venere postoji molekul fosfin koji mogu proizvesti živa bića, što je kasnije opovrgnuto.

I pored toga, doktor Robert Mesej, direktor Kraljevskog astronomskog društva iz Londona, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je uzbuđen zbog ovih rezultata.

„Polako idemo ka trenutku kada ćemo moći da odgovorimo na velika pitanja kao što je pitanje da li smo sami u svemiru“, rekao je.

„Verujem da ćemo jednog dana pronaći znake života. Možda je to ovo otkriće, a možda ćemo kroz deset ili čak 50 godina imati čvrste dokaze.“

Džejms Veb teleskop analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu udaljenih planeta.

Svetlost sadrži hemijski potpis molekula koji su u atmosferi.

Ovaj poduhvat je posebno zadivljujući jer je planeta udaljena više od 1,1 milion milijardi kilometara tako da je količina svetlosti koja dolazi do teleskopa veoma mala.

Pored DMS-a, sa veliki stepenom sigurnosti potvrđeno je i prisustvo gasova kao što su metan i ugljen-dioksid.

Količina ugljen-dioksida i metana tolika je da ukazuje na prisustvo vodenog okeana ispod atmosfere bogate vodonikom.

Nasin Habl teleskop ranije je otkrio prisustvo vodenih isparenja, zbog čega je ova planeta K2-18b izabrana da bude prva koju će istražiti još moćniji Džejms Veb teleskop.

Ipak, pretpostavka da postoji okean je veliki korak napred.

Recept za život

Da li će se na planeti razviti život zavisi od temperature, prisustva ugljenika i po svoj prilici vode.

Analiza Džejms veb teleskopa po svoj prilici pokazuje da su svi ovi uslovi ispunjeni na planeti K2-18b.

Ipak, to što neka planeta može da podrži razvoj života, ne znači da to zapravo i čini.

Zbog toga je moguće prisustvo DMS-a toliko primamljivo.

To što ova planeta nije nalik Zemlji čini je još zanimljivijom.

K2-18b je skoro devet puta veća od Zemlje.

Egzoplanete – planete koje se okreću oko zvezda – veličine između Zemlje i Neptuna, ne liče ni na šta što postoji u našem sunčevom sistemu.

To znači da se malo zna o ovim planetama, ‘pod-Neptunima’ kao i o njihovoj atmosferi, kazao je doktor Subhadžit Sarkar sa Univerziteta Kardif.

„Iako ovakve planete ne postoje u našem sunčevom sistemu, ‘pod-Neptuni’ su najčešća vrsta planeta u galaksiji, kazao je on.

„Dobili smo najdetaljniji spektar područja pod-Neptuna koje može biti nastanjeno, i to nam omogućava da otkrijemo koji molekuli postoje u njegovoj atmosferi.“

Izvor: danas.rs

Lista 20 vrsta proizvoda čija je cena snižena u okviru akcije "Bolja cena" uskoro bi trebalo da bude proširena za minimum još 10. Kako portal N1 saznaje, nova lista još nije u potpunosti precizirana, ali je izvesno da će na njoj biti jestivo ulje, margarin, keks, šljive, pašteta i sapun.

Cene 20 vrsta proizvoda snižene su do kraja godine, u više od 10 trgovinskih lanaca, odnosno u oko 2.500 prodavnica.

Akcija, koja je dogovorena na relaciji Vlada Srbije – trgovinske kompanije, biće, prema najavama, proširena tako što će se na listu dodati još 10 do 15 vrsta proizvoda.

Prema informacijama portala N1 na novoj listi će se svakako naći još neka vrsta povrća, pored krompira, koji je već na spisku.

Podsetimo, na listi 20 vrsta proizvoda čija je cena snižena od 13. septembra do kraja godine nalaze se: mleko, jogurt, beli sir u kriškama, jabuke, krompir, testenina, piletina (celo pile), salama u omotu, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, šampon za bebe, kupka za bebe, dečje pelene, šampon za odrasle, kupka za odrasle, toalet papir, higijenski ulošci, deterdžent za pranje sudova, deterdžent za pranje veša.

Na ovo bi, prema našim informacijama, uskoro trebalo da se dodaju i: jestivo ulje, margarin, keks, šljive, pašteta, sapun, još neke vrste povrća i proizvodi o kojima bude postignut dogovor trgovaca, proizvođača i države.

U akciji „Bolja cena“ učestvuju kompanije Delez Srbije, Merkator S, DTL sa svim svojim članicama, LIDL Srbija, UniverEksport, DIS, Metro, Domaća trgovina – Aroma, AMAN, GOMEKS.

Izvor: nova.rs

Velika grana koja se odlomila i pala u somborskom centralnom gradskom parku usled julskog neremena poslužila je slobodnom umetniku iz Sombora Goranu Šujici kao inspiracija da napravi skulpturu. Njegov rad privukao je pažnju građana, a najviše mališana koji neretko dođu da mu pomognu.
Duborez je druga ljubav somborskog slobodnog umetnika Gorana Šujice. Svoje slobodno vreme Goran provodi u gradskom parku gde stvara skulpturu od grane koja je pala usled nevremena.

“Raduje me što dođu deca, pa raduckamo zajedno ja i društvance. Umesto da ova velika grana završi u peći, biće nešto lepo u gradskom parku. Grad Sombor mi je izašao u susret i nisu odneli granu, pa će ovo biti jedna skulptura koja će upotpuniti ambijent parka u centru grada,” kaže Goran Šujica, slobodni umetnik.

U svemu oko nas treba videti lepotu, spominje Goran i dodaje da su to što radi volonterski, već u Somboru nazvali “Šuicizam”.

Goran skormno kaže da je oslikao gradske žardinjere, table na Velikom bačkom kanalu, a uskoro počinje oslikavati i ostatke somborske kaldrme. Najvažnije je da uradi nešto korisno i lepo što će drugi primetiti i čuvati.

Izvor: RTV

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, od danas do 22. septembra, u okviru projekta “ROADPOL dani bezbednosti” sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja na teritoriji čitave zemlјe.

U saopštenju MUP ističe da se akcija istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalјa članica organizacije ROADPOL (Mreža saobraćajnih policija Evrope), dok je projekat podržan od strane Evropske komisije i ima za cilј podizanje svesti o značaju poštovanja saobraćajnih propisa i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i posledica nezgoda na evropskim putevima.

U akciji će biti angažovani svi raspoloživi policijski službenici, kao i svi uređaji za kontrolu saobraćaja.

Tokom sprovođenja projekta, policijski službenici saobraćajne policije tokom kontrole poseban akcenat usmeriće na otkrivanje prekršaja kojima se najviše ugrožava bezbednost saobraćaja, kao što su prekršaji prekoračenja brzine, nepropisnog preticanja, upravlјanja vozilom pod dejstvom alkohola i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje.

Takođe, u okviru projekta “ROADPOL dani bezbednosti”, u sredu, 20. septembra, biće obeležen Dan bez poginulih u saobraćajnim nezgodama na evropskim putevima.

U zgradi Županije, danas je upriličen prijem i svečano potpisivanje Ugovora o stipendiranju ovogodišnjeg stipendiste Grada Sombora, Lazara Zubovića. Prijem mladog i talentovanog Lazara organizovali su gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov i načelnik odelјenja za obrazovanje, Goran Todorić.

Gradonačelnik Ratković je čestitao Zuboviću na dosadašnjim ostvarenim rezultatima i poželeo mu sreću i uspeh u budućem školovanju.

„Iz godine u godinu, imam to zadovolјstvo da lično pozdravim najuspešnijeg i najtalentovanijeg đaka generacije koji je dobio stipendiju Grada Sombora. Kao Grad Sombor, ponosni smo što finansijski podržavamo najuspešnije đake za nastavak njihovog školovanja, a ove godine ta podrška je dodelјena Lazaru Zuboviću. Stipendija će se isplaćivati u deset rata u visini od 40 posto od bruto proseka zarade u Republici Srbiji. Ovom prilikom, želim da pozdravim Lazara i da mu poželim puno uspeha u dalјem školovanju i da nam se što pre vrati kako bi sa stečenim znanjem i veštinama doprineo svom gradu u dalјem razvoju i napretku“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Lazar Zubović je završio Srednju tehničku školu u Somboru i upisao prvu godinu osnovnih akademskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, studijski program Računarstvo i automatika. Gradska stipendija, čiji iznos je u ovom trenutku oko 41.000 dinara, isplaćivaće se mesečno, tokom deset meseci svake studijeske godine, a uslov za stipendiranje je da stipendista Grada redovno upisuje naredne godine studija sa prosečnom ocenom minimum 8,00.

Grad Sombor će nastaviti sa podrškom najuspešnijim mladim i perspektivnim đacima u njihovom školovanju i razvoju, težeći njihovom povratku u Sombor, kako bi ovde živeli, radili, osnivali porodice i doprineli napretku svog grada.

Danas se završava asfaltiranje poslednjeg kilometra nosećeg sloja asfalta, čija je širina 6,5 metara, a ukupna dužina saobraćajnice iznosi 6,5 kilometara. Nakon završetka asfaltiranja, preostaju da se urede bankine, kanali za odvodnjavanje i horizontalna i vertikalna signalizacija. Završetak kompletnih radova očekuje se početkom oktobra, a izvođač istih je „Vojput“ d.o.o. Subotica.

„Rekonstrukcijom ove saobraćajnice, doprineće se bolјoj povezanosti lјudi, olakšati i ubrzati pristup autoputu i brzom putu koji će tim krajem da prolazi, a sa kvalitetnijim putevima koje Grad Sombor nastavlјa da gradi, doprinosi se i povećanoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju“, istakao je gradonačelnik Antonio Ratković, prilikom obilaska radova.

Odbojkaški klub Apatin oglasio se saopštenjem na svom instagram profilu u kojem se navodi da je u toku upis devojčica u školu odbojke. Kako se navodi u klupskoj objavi, pozivaju se sve zainteresovane devojčice koje žele da treniraju odbojku da dođu i oprobaju se u ovom sportu. Treninzi će se održavati tri puta nedeljno u hali Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” utorkom (19 do 20.30 časova) i sredom (17.45 do 19 časova) odnosno četvrtkom od 17.15 do 18 časova u Mašinskoj školi. Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona: 063/66 – 77 – 34 (Miloš Popović).

Izvor: somborsport.org

Fizičko kažnjavanje je čest način na koji roditelji pokušavaju da uspostave autoritet nad svojom decom. Međutim, mnogi psiholozi tvrde da takav način vaspitavanja dece može da ostavi trajne posledice, a magazin je objasnio i koje.

Naučna istraživanja koja su objavljena u magazinu pokazuju da svako životno iskustvo utiče na razvoj neuronskih mreža u mozgu. Pozitivna životna iskustva koja proizlaze iz brige, jakih odnosa i empatije pomažu u izgradnji pozitivnih neuronskih mreža, objašnjavaju psiholozi. Samim tim, roditelji bi svom detetu trebalo da pruže što više pozitivnih iskustava.

Sa druge strane, bilo kakvo vikanje, fizičko kažnjavanje i udaranje dece stvara samo emocionalno bolna iskustva koja imaju brojne neželjene posledice. Osim toga, fizičko kažnjavanje nikada ne daje željene rezultate.

Studije su pokazale da fizičko kažnjavanje deteta može dovesti do mentalnih problema, kao što su anksiozni poremećaj, zlouporaba alkohola ili zavisnost od opijata. Udaranje deteta radi postizanja određene discipline dovodi do:

• gubitka samopouzdanja
• straha
• buntovnosti
• agresivnog ponašanja
• ljutnje i frustracije.

Izvor: b92.net

Veštačka inteligencija (AI) jeste jedna od najvećih inovacija današnjice kojoj se milioni ljudi istovremeno dive i strahuju od nje. "Brigu" o njenom daljem razvoju vode isključivo najbogatiji ljudi na svetu, dok svi ostali verno iščekuju njihove odluke. Upravo se jedan takav sastanak dogodio u sredu na Kapitol Hilu. Za stolom su sedeli članovi američkog Kongresa, direktor kompanije Tesla Ilon Mask, izvršni direktor Mete Mark Zakerberg, osnivač Majkrosofta Bil Gejts i još mnogi uticajni ljudi iz Silicijumske Doline.

Prema informacijama koje su izašle u medije, a koje potiču od izvora upućenih u sastanak, novi vlasnik društvene mreže X – Mask zahtevao je regulisanje polja širenja veštačke inteligencije zbog toga što je važno da u svakoj sferi postoji neko ko kontroliše situaciju.

„Regulator je potreban kako bismo bili sigurni da kompanije preduzimaju korake u interesu bezbednosti šire javnosti“, rekao je Mask.

Sa njegovim mišljenjem su se donekle usaglasili i ostali učesnici sastanka, jer kako su rekli nije lako regulisati ovo konkretno polje delovanja.

Senator iz Nju Džersija Kori Buker rekao je da su se svi učesnici složili da „vlada ima regulatornu ulogu“, ali da će kreiranje konkretnih zakona predstavljati izazov.

“Počinjemo sa ogromnim, složenim i vitalnim poduhvatom – izgradnjom temelja za dvopartijsku politiku prema veštačkoj inteligenciji koju Kongres može da usvoji. Kongres mora da ima ulogu u tome, jer bez Kongresa nećemo u potpunosti iskoristiti prednosti veštačke inteligencije, niti umanjiti njene rizike“, rekao je demokratski lider većine u američkom Senatu Čak Šumer u uvodnoj reči na sastanku.

Članovi Kongresa nastoje da uvedu regulativu za proizvode AI poput lažnih video snimaka, mešanja u izbore, i sajber napada na kritičnu infrastrukturu.

Zašto je još veštačka inteligencija opasna?

Takođe, smatraju da postoji realna bojazan od toga šta bi na posletku mogla da izazove veštačka inteligencija, u sferi ljudske kreativnosti, potreba za radnom snagom i ostalim stvarima koje su do sada bile nezamislive bez učešća čoveka.

Konkretno, strahuje se od masovnih otpuštanja, i neregularnosti interneta kao takvog i prava svih onih koji ovim putem zarađuju. Tu je reč o kruženju (dez)informacija bez ikakve kontrole, ali i problem isplata zarada onima koji zarađuju kreiranjem sadržaja na internetu.

Trebalo bi napomenuti i da sve veći broj inovativnih kompanija rastući broj tehnoloških kompanija, naveo veštačku inteligenciju kao razlog za otpuštanje radnika i preispitivanje novih kandidata. Reč je prvenstveno o kompanijama u Silicijumskoj dolini.

Jedna od njih, Čeg (Chegg), obrazovna platforma otkrila je u regulatornom podnesku prošlog meseca da je otpustila četiri odsto svoje radne snage, ili oko 80 zaposlenih, „kako bi bolje pozicionirala kompaniju u sprovođenju strategije veštačke inteligencije i da bi stvorila dugoročnu, održivu vrednost za svoje studente i investitore“.

U prilog tome, govori i podatak iz kraja aprila, kada je servis za skladištenje fajlova Dropboks, saopštio je da otpušta oko 16 odsto svoje radne snage, ili oko 500 ljudi, takođe navodeći AI kao razlog za to.

Silicijumska dolina ne samo da prednjači u razvoju veštačke inteligencije, već nudi i rani uvid u to kako se preduzeća mogu prilagoditi novim alatima.

Takođe, od januara do kraja jula 2023. godine otpušteno je čak 212.294 radnika u tehnološkoj industriji. To uveliko premašuje brojku iz 2022. godine, koja je iznosila 164.709. Čini se da su čak i softverski inženjeri u Silicijumskoj dolini, koji su nekada važili za nedodirljive, sada u opasnosti da izgube posao ili da im bude smanjena plata.

Izvor: nova.rs