Sombor.info

Jedna Amerikanka tvrdi da ne vraća kolica na mesto kada završi kupovinu, a njenim objašnjenjem korisnici društvenih mreža i nisu bili oduševljeni.

Lesli Dobson, američka psihološkinja i majka dvoje dece, suočila se sa oštrim reakcijama na platformi TikTok nakon što je objasnila zašto nikada ne vraća kolica za kupovinu u supermarketu.

„Ja nikada ne vraćam svoja kolica za kupovinu i možete me osuđivati koliko god želite,“ rekla je u videu objavljenom na TikToku, koji je do sada pregledalo više od 11 miliona korisnika.

„Nikada ne bih ostavila svoju decu u autu dok vraćam kolica. Tako da, ako me zbog toga budete grdili, baš me briga,“ dodala je.

Njena izjava izazvala je dosta komentara, koji su uglavnom bili negativni, prenosi N1info.si.

Mnogi su joj prigovorili da je sebična i lenja. Drugi su upozorili da, kada ostavi kolica na parkingu, ometa druge kupce koji žele da parkiraju svoj auto. Treći su pominjali tzv. teoriju kolica za kupovinu, prema kojoj se nečiji moral i karakter mogu oceniti na osnovu toga da li vraća kolica nakon kupovine i stavlja ih na raspolaganje drugima ili ne.

Neki su istakli da bi deca mogla da budu s njom dok vraća kolica.

„Ako su mogla da dođu s vama od prodavnice do auta, mogu i da sa vama idu do mesta za kolica za kupovinu,“ napisao je jedan od komentatora.

„Mogla si da parkiraš što bliže mestu za kolica i problem bi bio rešen. Obično ne treba više od 20 sekundi od parkinga do mesta sa kolicima,“ napisala je jedna korisnica.

„Ostanite kod kuće, naručujte onlajn i ne dajte loš primer svojoj deci.“

Oštar odgovor očigledno je iznenadio Dobson, pa je nekoliko dana kasnije objavila video na Instagramu, u kojem je rekla da ne vraća kolica zbog straha za sigurnost svoje dece.

Navela je statistiku koja kaže da je prošle godine u SAD-u kidnapovano 265 dece na parkinzima, od kojih je polovina bila seksualno napadnuta. Meta su bile i žene, tvrdi.

„Kao samohrana majka koja vraća kolica za kupovinu idealna ste prilika za kriminalca da vas opljačka ili kidnapuje,“ rekla je u objavi.

Ni na ovoj društvenoj mreži većina komentara nije bila u njenu korist.

„To je obična prevara i preterivanje,“ piše u jednom od njih.

„Povedite decu sa sobom i pokažite im kako da doprinesu i odigraju svoju ulogu u društvu. Ili ostanite kod kuće i naručujte hranu i potrepštine online i prestanite da dajete loš primer.“

„Ja imam četvoro dece i svaki put vratim kolica na mesto. Parkiram što bliže mestu sa kolicima, zaključam zadnja vrata gde su deca dok pakujem namirnice u prtljažnik. Veoma je jednostavno, osim toga, nisam lenja i vodim računa o drugima,“ napisala je još jedna žena.

Izvor: nova.rs

Knjiga “Upijajući um” najdetaljnije predstavlja teoriju vaspitanja Marija Montesori do koje je došla višedecenijskim proučavanjem i radom sa decom.

Ona je isticala da deca imaju upijajući um i zato im treba pružiti odgovarajuću sredinu za razvoj.

Njen pogled na decu i njihov upijajući um bio je osnova za napuštanje tradicionalnog modela obrazovanja.

Evo šta je ona govorila o izgradnji volje kod deteta.

Ne treba težiti “lomljenju” već izgradnji

Prvi pokreti deteta su instinktivni. Kasnije ono deluje svesno i voljno. Svesna akcija vodi buđenju duha. Svesna volja je moć koja se razvija vežbanjem i radom. Cilj treba da bude razvijanje volje, a ne njeno “lomljenje”. Volja se može slomiti gotovo u trenu.

Njen razvoj, međutim, spor je proces koji se ostvaruje kroz neprestanu aktivnost sa sredinom. Lako je uništavati.

Neka zgrada može biti srušena u bombardovanju ili zemljotresu za svega nekoliko sekundi. Ali, koliko je teško izgraditi je! Građenje zahteva poznavanje zakona ravnoteže, otpornosti materijala, i da bi harmonično izgledala – čak i umetnosti!

Ako je sve ovo potrebno da bi se izgradila jedna materijalna, beživotna konstrukcija, šta tek iziskuje građenje ljudskog duha! To je zdanje koje se zida u dubini čovekove duše. Zato njegovi graditelji ne mogu biti ni majka ni učiteljica. One ga nisu čak ni projektovale. Jedino što mogu jeste da potpomognu stvaralačko delo koje se odvija pred njihovim očima, a koje je poteklo od samog deteta.

Pomoći – to bi moralo biti njihov zadatak i svrha!

Ako dete ima vašu podršku, biće nezavisno i samostalno.

Neka gospođa visokog ranga posetila je našu školu. Budući da je bila staromodnih shvatanja obratila se jednom detetu sledećim rečima: “Ovo je, dakle, mesto na kojem vi radite šta hoćete”. “Ne, gospođo”, odgovorilo je dete “ne radimo šta hoćemo. Mi hoćemo ono što radimo”. Dete je osetilo tu tananu razliku između “raditi ono što nam se sviđa” i “voleti posao koji radimo”.

Pročitajte i tekst: 22 mudrosti Marije Montesori – Pustite decu da nauče sama!

Predrasude koje ometaju izgradnju volje

Najopštija predrasuda u vaspitno obrazovnom procesu podrazumeva da se sve može postići poukom (drugim rečima, obraćanjem detetovom čulu sluha) ili nastavnikovim isticanjem sebe za model na koji dete treba da se ugleda (obraćanje čulu vida).

Istina je da se ličnost može razviti samo korišćenjem vlastitih mogućnosti.

Dete se uglavnom smatra receptivinim a ne aktivnim bićem. Na primer, deci se pričaju bajke o začaranim prinčevima i princezama da bi se podstakao razvoj mašte. Međutim, slušajući bajke deca samo primaju utiske. Njihove sopstvene aktivnosti za kreativnu imaginaciju ostaju nerazvijene.

Kada je reč o volji, ova greška postaje još ozbiljnija.

Svaki izraz detetovog otpora u vaspitanju se smatra pobunom i nastoji se suzbiti. Moglo bi se reći da sve radimo da suzbijemo detetovu volju.

Sa druge strane, edukativni princip ugledanja na uzor dovodi do toga da nastavnik sebe samog predstavlja učenicima kao model na koji treba da se ugledaju. Na taj način imaginacija i volja deteta ostaju neiskorišćene, a njegove aktivnosti su svedene na posmatranje.

O Mariji Montesori

Marija Montesori bila je prva žena u Italiji koja je upisala i završila studije medicine. Ona je veliki pedagog po čijem programu danas posluju mnogi vrtići i škole. Čvrsto je verovala da decu nije potrebno prisiljavati da bi učila već je jedino važno da im osiguramo podsticajno okruženje koje će ih pozivati na promišljanje i istraživanje. Ovo će zadovoljiti dve važne dečije potrebe – podsticanje njihove prirodne radoznalosti i učenje kroz igru.

Osmislila je veliki broj didaktičkih pomagala i pokazala kako učenje ne polazi od učitelja već učenika. Glavna misao vodilja svih institucija koje rade po Montesori programu je – „Pustite decu da nauče sama“.

Izvor: Detinjarije

P R O G R A M SOMBORSKO LETO 2024.

Trg Svetog Đorđa

Ponedeljak, 17.jun
18-20 Program KUD-ova (Ravangrad, Sombor,V.Nazor)
21 - Muzički program Starogradske muzike ( Zorana Iđuški)

Utorak, 18.jun
18 -19 Program Muzičke škole 'Petar Konjović' ( Nastup cicibana, orkestar harmonika i tamburaši, etno muzikološki smer)
19:30-21 čas Plesne škole (Figura, Ravangrad dens, Ronda)

Sreda, 19.jun
18 - Somborski talenat- Šareni vokali
20 - Hor Šareni vokali, koncert
21- Koncert benda Stonehange

Četvrtak, 20.jun
Prepodnevni časovi - Sportski dan ( 10-12 časova)
18-20:30 Džamp, Inana, Zumba
21 Muzički program ( Somborski bend Trilodži)

Petak, 21.jun
9:00 Ulica starih zanata
18:00-19:30 časova - Školica jahanja za decu, Rokovački put,
Udruženje ljubitelja konja " Zapadna Bačka" i udruženje "Ruža"
21 :00 Somborica fest , Koncert Tamburaški orkestar „Vasa Jovanović“ Novi Sad

SOMBORSKI KOTLIĆ

Trg Svetog Trojstva

Subota, 22.jun
9:00 Ulica starih zanata
19:00 27. Somborski kotlić
19:30 Paljenje prve vatre

Muzički program
19:30-20:30 Tamburaški ansambl Zanatski
21:00 -23:00 Koncert „Tropiko bend“
23:00 Proglašenje pobednika
23:30-00:30 Tamburaški ansambl Zanatski

Šezdesettrogodišnji Petar V. iz Sombora, koji je nakon porodičnog nasilja, iz vatrenog oružja pucao na pripadnike Žandarmerije pravnosnažno je osuđen je na 14 godina i pet meseci zatvora, saznaje „Dnevnik”.

Kako je za naš list potvrđeno u somborskom Višem sudu, presuda je doneta nakon što je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela koje je zaključio Viši javni tužilac u Somboru sa optuženim i njegovim braniocem.
Petar V. je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici, teško ubistvo u pokušaju i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, te mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 14 godina i pet meseci, u koje mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Istom presudom izrečena je i mera bezbednosti oduzimanje predmeta krivičnog dela, kao i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora.

Međutim, rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 13. maja, koje je postalo pavnosnažno 27. maja, obustavljeno mu je dalje izvršenje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i određeno da se otpusti iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. Određeno je da se Petar V. sprovede na izdržavanje kazne zatvora na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru od 29. februara, s tim da mu se u kaznu zatvora uračuna i vreme koje je proveo u pritvoru od 9. juna 2023. godine i vreme koje je proveo na lečenju u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu od 8. marta ove godine pa do stupanja na izdržavanje kazne zatvora.

Petar V. je, podsećanja radi, u ulici Stevana Sinđelića u blizini strogog centra Sombora, u porodičnoj kući 7. juna prošle godine oko 16.10 časova, prvo izvršio krivično delo nasilje u porodici tako što je u prostorijama kuće pretio supruzi da će je ubiti i potom ispalio jedan hitac iz pištolja marke „bereta” u zid njihove kuće, zbog čega je snaja osumnjičenog pozvala policiju. Nakon što su policijski službenici izašli na teren, osumnjičeni je ispalio vatru i na njih.

- Prilikom intervencije pripadnika PU Sombor kojima su se pridružili i pripadnici Žandarmerije MUP-a RS, koji su upozorili osumnjičenog da baci oružje isti je ispalio najmanje četiri hica iz pištolja u pravcu policijskih službenika, pri čemu je dvojici pripadnika Žandarmerije naneo povrede, a prema prvim podacima u predelu ruku, nakon čega su pripadnici Žandarmerije u samoodbrani ranili osumnjičenog koji je hospitalizovan i operisan u Opštoj bolnici u Somboru sa povredama u predelu ruku, na koji način je osumnjičeni izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 7 KZ-a - saopštili su nakon nemilog događaja iz somborskog Višeg javnog tužilaštva.

Petar V. je, kako se sumnja, pucao u policijske službenike Đuru Keču i Dragana Mićića sa udaljenosti od oko dva metra, pri čemu je policijski službenik Mićić zadobio laku telesnu povredu te je nakon ukazane lekarske pomoći pušten na kućno lečenje, a Keča tešku.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je obišao povređenog pripadnika Odreda Žandarmerije u Novom Sadu Kečeu u somorskoj bolnici i najoštrije osudio napad na policajce.

- Policijski službenici su uvek tu da brinu o bezbednosti svih naših građana, spremni da rizikuju život za njihovu sigurnost. Nećemo dozvoliti da budu meta - naglasio je Gašić.

Izvor: dnevnik.rs

Manifestacija „Za dušu riđanu danas vozim fraj" će biti održana u nedelju 23. juna 2024. godine.

Manifestacija će se održati od 10:00 do 12:00 časova i biće organizovane besplatne vožnje fijakerima na fijaker placu, Trg Republike.

Udruženje ljubitelja konja " Zapadna Bačka" i udruženje "Ruža", 069/ 2429933

Boćari Ravangrada slavili su u šestom kolu Prve boćarske lige Srbije na gostovanju u Beogradu nad ekipom Savo Bjelobrk. Gosti su bili bolji rival tokom celog meča i na kraju su zasluženo upisali trijumf sa 4:18 (124:176). Nakon ovog kola ekipa sa Gradskog stadiona trenutno sa osam bodova (dve pobede, tri poraza i remi) drži četvrtu poziciju.

Naredni rival biće im ekipa Dalmatinca iz Rume. Ovaj meč na programu je u nedelju, 9. juna od 15 časova. U istom terminu snage će odmeriti i Novi Beograd – NBGD, Zele – Kozara, Dinara – Sava Bjelobrk.

Izvor: somborsport.org

Prva automatska kamera i radar za merenje brzine u Apatinu od 6. juna kreće sa radom! Kako radio Dunav saznaje, nakon probnog rada koji je trajao više od pola godine, kamera na samom ulasku u Apatin iz pravca Sombora, sutra prolazi tehnički prijem i prelazi u funkcionalni rad.

Kako je rečeno, kamera će prvenstveno beležiti nedozvoljenu brzinu kretanja kao i to da li je vozilo registrovano.

Prekršaji za prekoračenja brzine će biti automatski obrađivani, a na kućnu adresu vlasniku vozila stizaće poziv za izjašnjavanje. Na fotografijama će biti poznato vreme prekršaja i ko je upravljao vozilom. Radar će pratiti prolazak vozila u oba pravca.

Na ovoj deonici dozvoljena brzina kretanja je 50 kilometara na čas, a u zavisnosti od prekoračenja brzine, novčane kazne se kreću od 3.000 do 10.000 dinara. Za drastično prekoračenje brzine, neodgovorni vozači pravdu će tražiti kod sudije za prekršaje.

Da će kamera imati “posla” govori podatak iz kontrolnog rada koji je sproveden u poslednjih 24 časa, kada je zabeleženo 600 slučajeva prekoračenja brzine na ovoj deonici.
Pored ove kamere, u planu je postavljanje još jedne, na kružnom toku kod Banje Junaković koja koja će pratiti saobraćaj između Svilojeva i Apatina.

Izvor: Radio Dunav

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđem Zorićem i načelnicom Gradske uprave Jelenom Velebit, obišao je pripremne radove za asfaltiranje Ulice Braće Đulinac i dela Dinarske ulice. Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima Mesnih zajednica „Crvenka“ i „Gornja Varoš“ i izvođačem radova „Vojput“ d.o.o. Subotica, o trenutnim radovima, kao i o planovima za završetak istih.

„Nastavljamo sa projektom asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu Somboru. Kada smo krenuli u ovaj projekat 2022. godine, imali smo 56 neasfaltiranih ulica. Naš plan je da do kraja 2024. godine taj broj bude smanjen na 31 ulicu. Hteo bih da napomenem da je za asfaltiranje svake od neasfaltiranih ulica potrebno da se urede imovinsko – pravni odnosi, planske dokumentacije, otkup parcela koje se nalaze na trasi kolovoza i hteo bih da se zahvalim svim onim sugrađanima koji su poklanjali svoje parcele Gradu Somboru kako bi se što pre završila neophodna dokumentacija i asfaltirale ulice. Svakako, nastavićemo da radimo na ovom projektu kako bismo sve ulice u gradu Somboru asfaltirali“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Kada je reč o radovima, u Ulici Braće Đulinac su završeni radovi na zameni vodovodnih cevi, a nakon završene projektno – tehničke dokumentacije i regulisanih imovinsko – pravnih odnosa, pristupilo se pripremama za asfaltiranje koje podrazumevaju iskope i nasipanje sloja tucanika, te postavljanje kanalica za odvođenje atmosferske vode. Po završetku pripremnih radova, ova ulica će biti asfaltirana u dužini od 100 metara.
Pripremni radovi se izvode i u delu Dinarske ulice gde su nakon završenog trasiranja buduće saobraćajnice i iskopa, u toku radovi koji obuhvataju nasipanje sloja peska i sloja tucanika, nakon čega će se asfaltirati u dužini od 150 metara i širini od 3,5 metara.

Grad Sombor nastavlja sa realizacijom projekta asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu, za šta je u budžetu Grada za 2024. godinu izdvojeno 100 miliona dinara.

Ljudi koji su morali prebrzo da odrastu neretko se veoma razlikuju od onih koji su uživali u dugom i srećnom detinjstvu. Za razliku od dece koja su imala slobodu da neguju svoju maštu, kreativnost i avanturistički duh, ove osobe su rano u svom životu bile opterećene obavezama i morale su da se suoče sa teškim životom ili brojnim problemima.

Možda je to bilo zbog loših roditeljskih odluka, možda su morali da budu roditelji mlađoj braći i sestrama, možda je to zbog teških okolnosti kao što su ekstremno siromaštvo, smrtni slučaj u porodici ili ozbiljna bolest... Sam uzrok je nebitan - rezultati prebrzog odrastanja su uvek slični.

Prebrzo odrastanje i te kako utiče na to u kakvog će čoveka dete izrasti, a psiholozi ovaj fenomen nazivaju "parentifikacija". Dakle, ovo je šest najčešćih karakteristika ljudi koji su imali kratko detinjstvo, odnosno koji su morali prebrzo da odrastu.

1. Strogo se drže svog rasporeda

Ljudi koji su bili primorani da prebrzo odrastu uglavnom imaju veoma izraženu samodisciplinu. Pošto su morali da budu deca u koži roditelja, u osnovi su bili primorani da postanu odrasli mnogo pre vremena. Veliki deo tog ponašanja čini strogo pridržavanje rasporeda, što je navika koja ostaje prisutna i kada odrastu.

Oni su tačni, posvećeni, poštuju rokove i često su ranoranioci. To često može da bude pozitivno, ali s druge strane i veoma opterećujuće.

2. Veoma su organizovani

Ovakve osobe su vrlo rano počele da same upravljaju svojim svakodnevnim poslovima i obavezama, što je doprinelo tome da postanu visoko organizovane osobe. Oni često planiraju unapred, prave rasporede i brinu o obavezama ljudi za koje su odgovorni ili za koje brinu, imaju planove za vanredne situacije za potencijalne probleme.

"Parentifikacija predstavlja oblik "promene uloga" u porodici kada dete mora da preuzme odgovornosti roditelja. Dešava se da moraju, osim što se brinu o sebi, da brinu o mlađim članovima porodice, mire "zaraćene" strane u porodičnom krugu, aktivno pomažu roditeljima...", ističe psiholog Imi Lo.

3. U stanju su da preuzmu veliku odgovornost na sebe

Ljudi koji brzo odrastu preuzimaju na sebe mnogo veću odgovornost u odnosu na svoje vršnjake, upravo zato što su mogli da se oslone samo na sebe i nisu imali sa kim da podele teret odgovornosti tokom osetljivih godina odrastanje.

Oni održavaju svoja obećanje i nije im problem da budu lideri kada je to potrebno. Umeju da se suoče sa svojim greškama i po potrebi ih isprave.

4. Oni se direktno suočavaju sa problemima

Pošto su propustili mnogo bezbrižnih aspekata detinjstva, rano su se suočili sa problemima i surovom realnošću. Oni zadržavaju taj obrazac i kada odrastu - direktno se bave problemima, umesto da ih izbegavaju i guraju pod tepih.

Kako su kao deca bili uskraćeni za mogućnost da žmure na probleme ili imaju olakšice, morali su da ulože svoj puni napor da prevaziđu prepreke.

5. Veoma su samokritični

Ljudi koji su prerano odrasli često izrastaju u samokritične pojedince, koji su pritom skloni da krive sebe za situacije kada stvari krenu naopako.

Prerano odrastanje ima brojne prednosti, od kojih smo neke već naveli, ali je na kraju svega ipak veliki teret za dete. Oni koji su prebrzo odrasli naučili su da nose težinu na svojim ramenima i osećaju se odgovornim za sve (i svakog).

"Nijedno dete ne bi trebalo da odraste prerano. Ako ste kao dete bili parentifikovani, a i dalje nosite "ceo svet" na svojim leđima, važno da potražite pomoć kako biste naučili da postavljate granice i brinete o sebi", savetuje psiholog Mark Travers.

6. Trude se da ugode ljudima

Deca koja su bila primorana da prerano odrastu kao odrasli ljudi, nažalost, često imaju narušen osećaj sopstvene vrednosti i osećaju se dostojno samo kada ugađaju drugima i odgovaraju na njihove želje i prohteve.

Često daju prioritet tuđim željama i očekivanjama na uštrb svojih sopstvenih u nadi da će drugu stranu to zadovoljiti.

Izvor: blic.rs

Ukoliko se istraga ne završi za šest meseci, osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić biće pušteni na slobodu, ali istraga je upropašćena kada su političari počeli da se mešaju u nju, objasnio je advokat Borivoje Borović.

Optuženi za ubistvo Danke Ilić, koji se dosada branio ćutanjem, na današnjem saslušanju rekao je da nema nikakve veze sa ubistvom i da nikada nije video devojčicu.

Borović kaže da mu je, na osnovu onog što je pratio u medijima, to očekivano.

„Nakon što su političari umešali u policijsku istragu, pa su nakon toga odlučili da daju izjave i da usmeravaju javnost u kom pravcu treba da ide istraga, dobili smo rezultat da je čovek shvatio da može da odgovara za teško ubistvo i dobije doživotnu kaznu zatvora. Ako je imao nameru da objasni neki saobraćajni udes, krivično delo koja je blažeg karaktera, više je nema, što znači upropaštena je policijska istraga“, objasnio je advokat, prenosi N1.

Kako dodaje, ne može da zaboravi da su na raznim televizijama policijski inspektori unapred objašnjavali kako izgledaju izvršenja dela ove dvojice okrivljenih.

„Pričali su gde se desilo ubistvo, gde je završilo telo, kako su ponosni na svoje kolege, na ministra policije koji je helikopterom dolazio u ovo malo mesto. Tada sam znao da je upropašćeno i samo ‘lice mesta’. Ima tu, naravno, i časnik lokalnih policajaca, ali istragu ipak usmerava tužilac. Tužilac je taj koji treba i da daje izjave o konkretnim stvarima i jedini ovlašćen da saopštava onoliko koliko može, kako ne bi upropastio istragu“, rekao je.

Od nekompetentnog tumačenja događaja, do nekompetentnog proricanja u kom će pravcu ići istraga, ovo je rezultat, ponavlja.

„Čitam u novinama da će se istraga završiti i kada okrivljeni budu psihijatrijsko-psihološki veštačeni. Prvo, za onog koji se brani ćutanjem, ne može biti bilo kakvo veštačenje. Za ovog drugog, koji je samo objasnio da nije izvršio ovo krivnično delo, takođe ne može da se obavi to psihijatrijsko veštačenje. Pa, ukoliko se istraga u roku šest meseci ne završi, oni moraju da budu pušteni na slobodu“, objasnio je Borović.

Kao dodatnu prepreku navodi to što nema materijalnih tragova.

„U ovom okrivničnom postupku se desilo i ubistvo, prema tvrdnjama iz medija, u policijskoj stanici, gde je preminuo brat jednog od okrivljenih, kome su očigledno torturom pokušavali da iznude izjavu. Ako je to već tako, svaki okrivljeni može da kaže da su torturom pokušali da mu iznude izjavu, a da krivično delo nije izvršio“, istakao je.

„Ako su nevini, ovo je grubo kršenje ljudskih prava“

Upitan da li vredi priznanje okrivljenog koji je već priznao delo, Borović kaže da iskaz ne može da se povuče.

„Ne znam da li je on navodno priznao izvršenje nekog krivičnog dela, ali priznanje mora da ima podršku u materijalnim tragovima. On može da tvrdi da je priznanje iznuđeno torturom. Vrlo mi je žao šta je tom jadnom detetu moglo da se desi, ali sa druge strane, profesionalno govoreći, ako ti ljudi to nisu učinili, povreda ljudskih prava je ogromna. Niko ne odgovara za osobu koja je preminula prilikom ispitivanja u policijskoj stanici. Da li ova osoba koja je priznala, ima lake ili teške telesne povrede, to ne možemo nikada saznati, zato što je pravosuđe zarobljeno. Ako je imao povrede prilikom ispitivanja u policiji, te povrede moraju da budu konstatovane“, rekao je.

Borović je dodao da mi ne čujemo ništa od advokata osumnjičenih, a da ako je reč o braniocima koji su dodeljeni po službenoj dužnosti, oni ne mogu ništa da urade, samo da ćute, prate rad policije i štete svojim klijentima.

„Dodatni bol i greh nanosi se porodici devojčice, u trenu kada se pojavljuju razni medijski članci. Na neki način se oni optužuju da su prodali dete… Nijedan predmet ne zavšri dobro kada se na javan način komentarišu dokazi. Svi su te dokaze kontaminirali“, podvukao je advokat Borović.

Ako je policijski rad bio kvalitetan, oni su morali pronaći neki DNK trag, navodi.

„Dakle, sve je bilo pogrešno, upropašćena je istraga, već viđen postupak. Baš kao u slučaju pevačice Jelena Marjanović ili drugih nemamo ni jednu presudu, čak pravosnažnu, a prolaze godine. Dakle pravosuđe nije interesantno, samo je važna ta vest, politička promocija nekog događaja, gde se političari predstavljaju kao zaštitnici pravde, a kada sve to propadne, oni uvek na tom upropašćenom stanju, samo zaneme. I prilazimo na sledeći slučaj“, zaključio je on.

Izvor: danas.rs