Na vrelim julskim temperaturama kao da gori asfalt, pa nije čudo ni što izgori poneki automobil ili kamion. Ipak, uzrok požara na vozilima je uglavnom nepažnja i nebriga vlasnika, ali i tu važi izreka: "Nesreća nikada ne dolazi sama".
Sve češće smo svedoci požara na automobili, a tome svedoči i slučaj koji se dogodio pre nekoliko dana. Naime, na auto-putu došlo je do požara na kamionu, a plamen je bukvalno progutao kabinu vozila. Na sreću, niko nije bio povređen, ali, nažalost, to nije uvek slučaj.
Po rečima Milana Vujanića, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji i veštaka saobraćajne struke, potrebno je nekoliko faktora da se spoje da bi došlo do požara na vozilu. Retko se dešava da postoji samo jedan uzrok.
„Benzin ne može da gori, bilo kakva da je temperatura. Pali se benzinska para, isparenja goriva, a one mogu da se zapale isključivo varnicom. Varnica nastaje od loših instalacija, ali ni ona, sama po sebi, ne može da izazove požar. Potrebno je da se dogodi da u motornom prostoru, usled loših instalacija, dođe do varničenja, a da tu budu prisutna i isparenja od goriva da bi došlo do požara“, objašnjava profesor Vujanić.
Po njegovim rečima, do požara na vozlima u Srbiji ne dolazi mnogo češće u odnosu na druge zemlje, ali postoje neki faktori rizika.
„Proizvođači automobila daju garanciju na tri godine ili na pređenih 100.000 kilometara i te brojke nisu slučajno izabrane, već su plod testiranja i proučavanja. Ukoliko vozilo izgori, a da je u garantnom roku, to je već problem za osiguranje i proizvođača, jer to znači da sa tim vozilom nešto fabrički nije u redu. Ali, vozači treba da znaju, da kada prođe taj rok, treba da obrate više pažnje, pre svega, na električne instalacije, creva za dovod goriva i slične stvari. Nije zgoreg da prilikom svake sezonske promene vozači prekontrolišu vozilo. Kao što se, kada dođe zima, voda zameni antifrizom, a letnje gume zimskim, tako bi i pred leto trebalo prekontrolisati sve „potrošne“ delove, kao što su instalacije i creva. Ništa nije večno, pa ni ti delovi i proizvođači ih ne prave da bi večno trajali“, objašnjava profesor Vujanić.
Mogućnost kvara, ali i požara se povećava sa starošću automobila, ali i sa kvalitetom samog vozila.
„Normalno je da skuplji automobili imaju kvalitetnije delove, nije isto „mercedes“ star 20 godina i „jugo“ star 20 godina. Ali, to ne znači da i taj „mercedes“ može večno da se vozi bez popravke, promene delova i odlaska kod majstora. Većina vozača kod nas ima „svog majstora“ i nije zgoreg otići kod njega na taj, preventivni pregled, da se prekontrolišu ti najosetljiviji i najrizičniji delovi. Takav majstor će i učiniti cenu, ali u svakom slučaju je trošak manji od uništenog automobila“, objašnjava Vujanić i dodaje da automobil ne treba sređivati samo za tehnički pregled.
Upozorenja na komandnoj tabli
Velika greška koju ponekad prave vozači je da ne reaguju na upozorenja koja im stižu sa komandne table automobila.
„Ako neka sijalica zasvetli, pogotovo crvenom bojom, to nije slučajno. To je upozorenje da nešto nije u redu. Dosta naših ljudi će to ignorisati, po logici da kola mogu da izdrže još nekoliko kilometara ili desetina kilometara“, kaže Vujanić i dodaje:
„Nijedno od tih upozorenja se ne uključuje bez razloga i vožnja takvog automobila je rizično. Vozilo treba odmah ili što pre bezbedno zaustaviti, videti u čemu je probem i konsultovati se sa majstorom“.
Potrebno je voditi računa i o starosti vozila, što je automobil stariji, to ga treba češće pregledati i, makar, smanjiti sve faktore rizika od izbijanja požara.
Izvor: nova.rs
