U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, jedan lekar u proseku leči gotovo 400 ljudi, dok je u zemljama Evropske Unije (EU) ovaj broj gotovo duplo manji. Bolnice i domovi zdravlja u našoj zemlji vape za kadrovima, jer je obolelih sve više, a deficit lekara, kao i medicinskih sestara, drastično se povećava, dok se gužve u čekaonicama, pred ambulantama, ne smiruju.
Jedna od posledica pandemije koronavirusa je povećan broj pacijenata sa različitim dijagnozama, koji su preležali kovid, a potom zadobili trajne zdravstvene komplikacije. Takođe, statistike govore da nezaustavljivo raste i broj obolelih od onkoloških, kardiološih, pulmoloških, ali i mentalnih bolesti, a svedoci smo povratka i “zaboravljenih” epidemija malih boginja i velikog kašlja.
Postavlja se pitanje: Ko će da leči sve ove ljude?
Odgovor je: Malobrojni lekari, koji još odolevaju prelasku u privatni sektor ili odlasku u inostranstvo.
Duplo više lekara u EU
Dok u Srbiji jedan lekar u proseku ima i do 400 pacijenata, njegov kolega u EU pregleda oko 250 ljudi.
“Na 100.000 stanovnika u Srbiji imamo 283 lekara, što je znatno ispod proseka u odnosu na zemlje Evropske unije (EU), gde na taj broj ljudi postoji najmanje 400 lekara”, izjavila je dr Gorica Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).
Naime, rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), iz 2023. godine, pokazuju da je u našoj zemlji, odnos lekara i pacijenata u proseku jedan prema 339.
Prema ovim podacima, takođe, u Srbiji radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.
U domovima zdravlja u Srbiji je u 2022. radilo je 3.557 lekara, prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Od toga je bilo 2.008 lekara opšte medicine, 244 doktora na specijalizaciji, a 1.305 specijalista.
“U periodima kada vladaju i stomačni i respiratorni virusi, grip, kovid, alergije, a od nedavno i veliki kašalj i male boginje, u jednoj smeni bude i 40, čak i 50 mališana i to je zaista strašno. Nemamo dovoljno vremena za svaki pregled, trebalo bi da izdvojimo bar 20 minuta do pola sata po detetu, ali kada su velike gužve to je neizvodljivo, pa jedva da imamo i 10 minuta za pacijenta”, rekla je za naš portal dr Milena Đorđević, pedijatar.
Umesto 35, u smeni i do 100 pacijenata
Na klinikama vlada alarmantno stanje. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), lekari se žale da nemaju dovoljno vremena za sve pacijente, jer ih je previše.
“Nemamo pauze, ostajemo posle smene, gužve su nenormalne. Ima ljudi koji dolaze na zakazani termin, ali i dalje je onih koji dođu jer se loše osećaju, a ne slušaju kad im kažemo da moraju prvo u dom zdravlja po uput. Ne možemo da ih izbacujemo, pa pregledamo sve, ali plašimo se da tako može doći do propusta. Kad su gužve velike, a nas je malo, gubimo snagu, samim tim i koncentraciju. Za postavljanje dijagnoze i određivanje terapije, lekar mora biti smiren i fokusiran na svakog pacijenta podjednako, jer nisu svi sa istim simptomima, niti istorijom bolesti, u suprotnom može doći do kobnih posledica”, objašnjava za Nova.rs specijalista kardiologije, koji radi u UKCS.
Ista je situacija na endokrinologji, neurologiji, radiologiji.
“Možda je radiolozima i najteže, jer je njihova dijagnostika najvažnija, pa većina obolelih bude upućena na snimanja, a u svim ustanovama su ovi kadrovi deficitarni”, napominje ovaj lekar.
Uznemirujuća je činjenica da je zbog pandemije koronavirusa, koja je desetkovala lekare, pregled kod specijaliste u Srbiji sa 30 minuta skraćen tri puta, pa umesto 35 pacijenata u smeni, koliko bi trebalo da ih bude, u čekaonicama je 50, a ponekad i preko 100 ljudi, koji čekaju jednog doktora.
“Još 2006. godine ustanovljen je normativ po kojem specijalista neurologije treba da pregleda 120 pacijenata mesečno, što ostavlja 11 minuta po bolesniku. Norma se odnosila na rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti gde je lekar svakodnevno raspoređen za ambulantni rad. Ova praksa je u bolničkim uslovima nemoguća, posebno je bila u vreme pandemije, kad je veliki broj kolega bio raspoređen u kovid bolnice ili su bili na bolovanju. Sa pacijentom, posle upoznavanja sa tegobama i pregleda, moramo i da porazgovaramo, propišemo terapiju, otkucamo izveštaj, a sve to za 11 minuta koliko nam je ostavljeno u ambulantnom danu kada je propisano da primimo 30 pacijenata, ne računajući hitne slučajeve“, objasila je za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, koja je do pandemije radila na Klinici za neurologiju UKC Srbije.
Podsetimo, prema podacima Instituta “Batut” iz 2022. godine, u Srbiji je najviše lekara na 100.000 stanovnka u Nišavskom okrugu (470), zatim u Šumadijskom (387) i na teritoriji Beograda (366). Najmanje lekara na 100.000 stanovnika ima u Sremu i to samo 195, zatim u Mačvi (225) i u Rasinskom okrugu (234).
Izvor: nova.rs
