Sombor.info

Zbog nedostatka sopstvene proizvodnje, Srbija godišnje uvozi na desetine hiljada tona mesa iz Evropske unije. Ono što je najveći problem kod ovog uvoza je to, što je rok trajanja zamrznutog mesa u EU šest meseci, dok je kod nas on mnogo duži - godinu dana. To praktično znači da u našu zemlju stiže meso na koju je u inostranstvu stavljena zabrana prodaje.

Neusklađenost propisa u EU i Srbiji o dozvoljenom roku za držanje mesa u smrznutom stanju, za Zorana Nikolića potpredsednika Naconalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) su dvostruki standardi.

On se pita, zbog čega je potrošačima u Srbiji, ponuđeno meso, na koje je u EU stavljena formalna zabrana za promet.

“Meni je negde glavni adut da uskladimo propise. Tako će svima biti lakše, i proizvođačima koji imaju jedinstveno tržište u EU i nama kao potrošačima, jer uživamo ista prava kao tamo negde. Da li mi sad govorimo i o enormnim zaradama domaćih proizvođača? Znamo da su te cene u EU skoro damping, lakše im je da prodaju meso, nego da ga uništavaju, jer bi morali da plate uništavanje. Zašto je neko rekao da je tamo šest meseci dozvoljeno, a mi imamo duži rok. Postavlja se pitanje da li su ti uvoznički lobiji i prerađivačka industrija toliko moćni, da su prosto naterali državu, da spusti kriterijume kada je u pitanju dozvoljeni rok smrznutog mesa”, pita se Nikolić.

Iz ugla potrošačih prava, on kaže da je dobro što su u Srbiji uvedeni propisi za obeležavanje mesa i prerađevina na kojima mora da bude istaknuta zemlja porekla.

Objašnjava, da takve deklaracije građanima daju mogućnost da naprave izbor pri kupovini.

“Na vakumiranim pakovanjima mora da bude istaknuta zemlja porekla. To je ispoštovano i ja sam lično viđao proizvode na kojima piše da je recimo zemlja porekla Španija. To ne mora nužno da znači da je to meso već bilo zaleđeno negde i da je prošlo šest meseci. Ne bih sada da diskriminišem uvozno meso i uvozne sirovine, jer na kraju krajeva, mi nemamo pojma ni šta se dešava u Srbiji. Nema tu mnogo jasnih parametara, nigde ne piše koliko je to meso bilo zaleđeno, pre nego što je prerađeno. Mi na deklaraciji imamo samo zemlju porekla i rok upotrebe, tako da je svemu tome teško ući u trag”, kaže Nikolić i dodaje da građani treba da steknu naviku da čitaju deklaracije.

Napominje i da ne postoje nikakvi dokazi da je meso iz uvoza štetno, ali navodi da deklaracije građanima daju mogućnost izbora.

“Nemamo naučnih dokaza da je to meso štetno. Postoje ljudi koji recimo kupuju samo sveže meso i to je OK. A mi, koji kupujemo prerađevine imamo mogućnost da pročitamo odakle je to meso. Mada, i to što pročitamo, ne znači nužno da je taj komad mesa loš, jer ne znamo koliko je dugo stajao. Zbog toga bi najbolje rešenje bilo da se naši propisi usklade sa propisima EU”, zaključio je Nikolić.

“Meso iz evropskih robnih rezervi završava u Srbiji”

Prema zvaničnim podacima za prvih šest meseci Srbija je uvezla 18.000 tona mesa, a godišnji prosek uvoza je od 30 do 35 hiljada tona.

Agroanalitičar i novinar Branislav Gulan za Nova.rs navodi da najviše smrznutog mesa uvozimo iz Španije, dok žive prasiće uglavnom uvozimo iz Danske.

Gulan ukazuje da na srpsko tržište stiže meso koje zemlje EU “počiste iz svojih robnih rezervi”.

“Oni posle šest meseci obnavljaju svoje robne rezerve. To meso nije štetno za ljudsku ishranu, ali oni to meso neće da daju svom narodu, pa ga za simboličan iznos prodaju. Mi godišnje uvezemo oko 35.000 tona takvog mesa. Praktično, to je meso treće klase, a kod nas završi u mesnim prerađevinama koje kupujemo u marketima”, rekao je Gulan.

On je posebno istakao da je na našem tržištu prisutno dosta mesa iz Španije, čija je proizvodnja, kako kaže, značajno jeftinija od proizvodnje u Srbiji.

“Zašto izdvajam Španiju? U toj zemlji dozvoljeno je da se svinje hrane GMO hranom, što kod nas nije slučaj. Njihova proizvodnja jefinija je 40 odsto, nego naša. To su podaci do kojih sam došao. Nije zvanično dokazano da je to meso štetno, ali se ono nalazi u Srbiji i kroz mesne prerađevine je prisutno na našem tržištu”, rekao je Gulan pozivajući se na svoje izvore.

Matijević: Uvozimo meso, ali strogo po svim propisima

Navode naših sagovornika o uvoznom mesu proverili smo kod jednog od najrasprostranjenih prerađivača u Srbiji Industriji mesa “Matijević”.

U rukovodstvu te kompanije za Nova.rs su potvrdili da uvoze meso iz EU, ali da, kako su rekli, nema ni govora o mesu koje je bilo zamrznuto šest meseci.

“Ta priča o smrznutom mesu koje je dugo stajalo je zabluda koju je neko plasirao. Tačno je da mi uvozimo meso, ali u veoma malim količinama. Na našim deklaracijama može da se vidi da je uvozno meso bilo zamrznuto sedam do deset dana. Ono duže putuje do nas, nego što je bilo zamrznuto. Bilo bi nam jeftinije da uvozimo sveže meso, ali se na dâ dozvola za uvoz svežeg mesa i zbog toga se uvozi zamrznuto, da bi ostalo ispravno. Međutim, nije uvoz mesa najveći problem. Naša zemlja ima drugi problem i glavno je pitanje, zašto uvozimo meso, a izvozimo kukuruz i šta je sa domaćom proizvodnjom”, rekli su iz Matijevića za naš portal.

Izvor: nova.rs

Među stanovnicima Jugoslavije postojala je tvrdnja da je Josip Broz Tito jednu pesmu strogo zabranio jer je bila previše depresivna.

Reč je o pesmi „Pluća su mi bolna“ koju je napisao Dragiša Nedović 1950. godine, kada je bio u izuzetno teškom stanju zbog tuberkuloze.

„Bole me pluća, nemam više zdravlja, jer su mi poslednji dani veoma blizu. Živeću danas, a možda i sutra, a onda zbogom zauvek, živote. Nije mi žao svog jadnog života jer nikada nisam osetio sreću. Samo bol i patnja, gorke suze prolio sam. Nikad u životu nisam srećan nisam bio“, navodi se u tekstu.

Ovu pesmu je prvo snimio Zaim Imamović, a potom Velibor Spužić Kvaka.

Tito i Centralni komitet navodno su zabranili prodaju ploča i izvođenje ove pesme uz obrazloženje da ona navodi ljude na samoubistvo. U tom periodu u Jugoslaviji je zabeležen povećan broj samoubistava.

Zabrana je trajala oko 10 godina, dok je Jovanka Broz nije naručila na jednoj proslavi. Ovu pesmu joj je otpevala Nada Mamula.

Izvor: n1info.rs

Grad na severu Švedske, gde skoro da nema sunca tokom zime, smislio je jednostavan način da poveže usamljene stanovnike.

Svi stanovnici Lulea zamoljeni su da kažu jedni drugima „zdravo“, prenosi „The Guardian“.

Čitava planeta se bori sa usamljenošću nakon pandemije kovid-19, do te mere da je Svetska zdravstvena organizacija taj problem opisala kao „hitnu pretnju po zdravlje“.

„Usamljenost i izolacija su veliki problemi u bilo koje doba godine, skoro bilo gde u svetu“, rekao je Mikael Dalen, profesor blagostanja i sreće na Ekonomskoj školi u Stokholmu i dodao da je to posledica vremena u kome živimo, načina života koji vodimo, gde se ne susrećemo nužno u istoj meri kao ranije.

On je takođe rekao da se „problem produbljuje zimi kada smo manje napolju jer smo manje u društvu“ i konstatovao da je Švedska tu veoma osetljiva.

Jedno „hej“ može da promeni dan

U gradu Luleo polovina mladih od 16 do 29 godina imala je probleme u vezi sa usamljenošću, prema istraživanju koje je citirao „The Guardian“.

„Pre kovida je bilo 50-50. Neki ljudi su se pozdravljali, ali se posle kovida plaše da kontaktiraju sa strancima“, rekao je 25-godišnji stanovnik Lulea Sejed Mohsen Hašemi.

Nova kampanja „Sag hei!“ (pozdravi) želi to da promeni. Koncept je jednostavan – samo toplo pozdravite prolaznike na ulici rečju „hej“, švedskim izrazom za „zdravo“, prenosi Index.hr.

Jedno ’hej’ može nekome da promeni dan“, priznaje Hašemi.

Privlačna fraza se reklamira u autobusima, a škole čak organizuju radionice o prijateljskim pozdravima.

U okviru projekta „Volonteri bez granica“ koji realizuje Grad Sombor kroz aktivnosti Kancelarije za mlade, u saradnji sa Srednjom medicinskom školom „Dr Ružica Rip“, pokrenut je „Volonterski servis“ u kojem učestvuje oko 60 učenika trećeg i četvrtog razreda fizioterapeutskog smera. Tom prilikom, školu su posetili član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, načelnica Odelјenja za društvene delatnosti Marija Jerković i koordinator za decu i mlade Bojana Šimunov, gde su zajedno sa direktoricom škole Žužanom Fridrih, obišli učenike koji su pružali kineziterapijske usluge zainteresovanim građanima.

Načelnica Odelјenja za društvene delatnosti Marija Jerković, istakla je da će kroz ovaj projekat učenici steći neophodnu praksu, dok će građanima biti dostupna još jedna zdravstvena usluga.

„Projekat se organizuje sa cilјem realizacije terapija kroz kineziterapijske procedure od strane mladih učenika trećeg i četvrtog razreda fizioterapeutskog smera uz nadzor tri profesora – instruktora praktične nastave. Kroz realizaciju ovih aktivnosti budući mladi fizioterapeuti će steći više iskustva u direktnom radu sa pacijentima, dok je našim sugrađanima dostupna još jedna usluga u cilјu pobolјšanja njihovog zdravlјa“, izjavila je Marija Jerković.

Za potrebe pružanja fizioterapeutskih usluga u sklopu ovog projekta, Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ je dobila opremu za rad u vidu tegova za zglobove, elastične trake za vežbanje, pilates lopte, ripstole, medicinske lopte, ortopedske hodalice, tatami strunjače i drugu opremu, a finansiranje je obezbedio Pokrajisnki sekretarijat za sport i omladinu.

Zainteresovani građani koji imaju oštećenja i povrede lokomotornog aparata i koji pripadaju ranjivim kategorijama u lokalnoj zajednici, moći će da prisustvuju terapijama koje će se realizovati svakog četvrtka u periodu od 8 do 12 časova, a sve dodatne informacije se mogu dobiti na brojeve telefona: 061/475-2222 i 064/075-0989.

U Galeriji „Milan Konjović" u Somboru u toku je tematska izložba pod nazivom „Enterijeri Milana Konjovića", kojom se obeležava 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti znamenitog slikara.

Stvaralački rad Milana Konjovića trajao je skoro 80 godina. U celokupnom njegovom opusu značajan je broj umetničkih dela koja su nastala u mnogim ateljeima u zemlji i u inostranstvu. U postavci povodom značajnog jubileja nalazi se 34 dela iz više razvojnih faza.

“Na slikama dominiraju dve drvene figure, koje su bile Konjovićeva onako velika inspiracija, veiliki izazov da ih prenosi u svoj čarobni svet slike. Naime, on je nekako simbolički prenosio te dve figure kao zemaljskog i kao nebeskog radnika", kaže Nebojša Vasić, kustos Galerije „Milan Konjović" Sombor.

Gde god da se pojave dela Milana Konjovića izazivaju veliku pažnju, a ove godine je zbog jubileja bilo više postavki nego obično.

“Mi smo počeli prezentacijom Milana Konjovića u Čačku, koji je ove godine poneo prestižnu titulu prestonica kulture Srbije, zatim smo imali izložbu za Dan grada, izložbu za Noć muzeja i kao kruna svih tih izložbi je ova sadašnja izložba „Enterijeri Milana Konjovića", navodi Milena Rackov Kovačić, direktorka Galerije „Milan Konjović" Sombor.

Ovu izložbu prati i edukativni program, koji je namenjen uglavnom mladima.

"Radimo razne edukativne sadržaje, kao što su likovne radionice, multimedijalne prezentacije, kako ovde u Galeriji, tako isto i u ustanovama, školskim ustanovama, predškolskim ustanovama. Isto tako imamo i dobru saradnju i sa raznim Udruženjima građana i sa društveno osetljivim grupama", navodi Jasmina Medić, muzejski edukator.

Postavka izložbe trajaće koliko i zainteresovanost samih posetilaca. Galerija Milan Konjović priprema i izložbu pod nazivom „Ekspresija duše" inspirisanu ličnostima sa kojima je sarađivao sam Konjović.

Izvor: RTS

Grad Sombor je dobio 4.8 miliona dinara za aktivnosti lokalne samouprave u cilju podrške interno raseljenim licima i njihovog ekonomskog osnaživanja koje finansira Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Za pomoć izbeglicama kroz nabavku i pribavljanje manjih poljoprivrednih mašina i opreme ili osnovnog stada za započinjanje poljoprivredne delatnosti ili alata i opreme za obavljanje zanatskih usluga predviđeno 3,1 milion dinara. Za nabavku hrane za najugroženije porodice izbeglica i interno raseljenih lica biće obezbeđeno 720.000 dinara. Ovom metrom će biti obuhvaćeno oko 120 porodica koje će dobiti pomoć u vidu prehrambenih namirnica u vrednosti šest hiljada dinara.

Za pomoć interno raseljenim licima dok su u raseljeništvu kroz dodelu pomoći za pokretanje, razvoj i unapređenje dohodovnih aktivnosti Gradu Sokmboru dodeljena su sredstva u iznosu od 900.000 dinara, a Grad će dodatno učestvovati sa još 100.000 dinara.

U Palati Srbije je uručeno 85 ugovora za 55 jedinica lokalne samouprave, a ukupna sredstva izdvojena za ovu namenu iznose 161 milion dinara.

Izvor: novosti.rs

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu „Rummilly“ u boćanju, koje se održalo u Francuskoj, reprezentacija Srbije se okitila sa zlatnom i bronzanom medalјom. Tim povodom, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, upriličili su prijem za Somborca Dejana Kovačevića koji je u paru sa Milicom Kolundžijom u disciplini miks krug osvojio zlatnu medalјu.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je čestitao Kovačeviću na ostvarenom rezultatu i poželeo mu da nastavi sa velikim rezultatima na ponos grada.

„Drago mi je da imam priliku da razgovaram sa još jednim uspešnim sportistom iz našeg grada. Želim da ti čestitam na velikom uspehu koji si postigao, kako za sebe, tako i za sve nas. Naš grad ima nekoliko boćarskih klubova koji su veoma uspešni i bilo je pitanje vremena kada će neko od igrača doći do najvišeg međunarodnog odličja, a ti si uspeo u tome. Čestitam ti još jednom i želim ti puno uspeha u dalјim takmičenjima i da nam se vratiš ponovo sa još mnogo medalјa“, izjavio je gradonačelnik Ratković tokom razgovora.

Dejan Kovačević je u juniorskim i seniorskim kategorijama osvajao nekoliko medalјa na međunarodnim takmičenjima, ali po prvi put se popeo na najvišu stepenicu. Trenutno je član BK „Novi Beograd“, a prema njegovim rečima, iako boćanje deluje kao lagan sport, potrebno je mnogo truda, veštine i koncentracije kako bi se napredovalo i kako bi se ostvarili zavidni rezultati.

Na teritoriji Grada Sombora ima nekoliko boćarskih klubova koji okuplјaju veliki broj zainteresovanih igrača različitih uzrasnih dobi, kao što su BK „Sombor“, BK „Ravangrad“, BK „Stanišić“, BK „Riđica“ i BK „Foks“ iz Klјajićeva, koji veruju da sport ide uzlaznom putanjom i da podrškom koju im pruža lokalna samouprava imaju mogućnosti za mnogo veće rezultate kada je reč o međunarodnim takmičenjima.

U Somboru je počela međunarodna konferencija partnera učesnika projekta zaštite biosfere u oblasti oko reka Dunava, Drave i Mure, saopštilo je danas javno preduzeće "Vojvodinašume".

U pitanju je međunarodni projekat za obnovu Uneskovog rezervata biosfere u pet zemalja, za dobrobit prirode i ljudi. Po prvi put, 17 institucija iz pet država, uključujuci institucije i organizacije iz oblasti zaštite prirode, voda, šuma i regionalnog razvoja, kao i univerziteta i nevladinih organizacija koje predvodi "Svetska fondacija za prirodu Austrija", okupile su se u Somboru.

Cilj je da se razmene znanja i iskustva i postave temelji zajedničkom radu na obnavljanju rečnog ekosistema i njegovih jedinstvenih poplavnih šuma duž tri reke, koje se često nazivaju "Evropskim Amazonom".

Uvodnim rečima skupu su se obratili Aleksandar Stanojević ispred Ministarstva zaštite životne sredine, direktor JP "Vojvodinašume" Roland Kokai, zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, kao i Arno Mol isped "Svetske fondacije za prirodu Austrija".

Kokai je naglasio da na teritoriji Srbije "Vojvodinašume" projekat sprovode na području Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje".

JP "Vojvodinašume", sa budžetom od oko 1,9 miliona evra, jedini je projektni partner koji ne dolazi iz Evropske Unije, ističe se u saopštenju.

Kokai je naglasio da je fokus ovog preduzeća na sprovođenju projekta na unapređenju vodnog režima, sa ciljem očuvanja i unapređenja stanja šuma Monoštorskog rita, navodi se u saopštenju. Pored obnove vodnog režima, na projektu će se uraditi i konverzija plantažnih zasada u autohtone šume, kao i unapređenje rasadničke proizvodnje autohtonih vrsta sadnica.

Menadžer projekta Lisa Volf rekla je da je projekat zvanično pokrenuo napore na obnovi staništa duž reka Mure, Drave i Dunava, odnosno područja koje se nalaze u okviru rezervata biosphere u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji, prvom rezervatu biosfere biosfere u pet zemalja na svetu.

Volf je naglasila koliko je važno što i Srbija sa svojim predstavnikom, kao država koja nije članica EU, učestvuje u ovom projektu. Projekat LIFE RESTORE for MDD, koji sufinansira EU, počeo je sa realizacijom od 1. oktobra 2023. godine. Konferencija u Somboru trajaće do sutra, 23. novembra.

Izvor: RTV

Savetovalište radi na principu zakazivanja, od ponedeljka do petka, a broj telefona za zakazivanje je 0645383438.

U Centru za individualni razvoj i unapređenje društva "Psihozon" u Somboru u toku je besplatno psihološko savetovalište za mlade, a kako u ovom centru kažu najvažnije je da osobe koje osete da imaju problem razgovaraju i da se ne plaše da podele svoja osećanja.

Period mladalaštva je period kada se ulazi u svet odraslih, veoma je buran i nosi sa sobom mnoge dileme. Ipak, mladi danas smatraju da je psihoterapija "in" i da se za pomoć treba obratiti stručnim licima.

"Veoma je važno da se javimo,ako nije psiholog u pitanju onda neka starija osoba kojoj verujemo i koja nam može pomoći", rekla je Milica Vismeg, srednjoškolka iz Sombora, prenosi RTV.RS.

Problemi koji muče mlade su razni, od porodičnih odnosa, ljubavnih problema do pitanja u kom pravcu nastaviti školovanje.

Projekat "Sombor - grad mladih, razumevanja i podrške" realizuje Grad Sombor, u partnerstvu sa Somborskim edukativnim centrom i Udruženjem slepih Sombor, uz finansijsku podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije.

U savetovalištu se mogu dobiti usluge psihološkog savetovanja, psihoterapije, psihodijagnostike, profesionalne orijentacije i druge stručne usluge, psihologa i psihoterapeuta.

Savetovalište vodi Saša Stojšić, psiholog i psihoterapeut, članica Društva psihologa Srbije i Saveza psihoterapeuta Srbije.

Savetovalište radi na principu zakazivanja, od ponedeljka do petka, a broj telefona za zakazivanje je 0645383438.

Izvor: telegraf.rs

U ovom gradiću nema hordi turista ni gužvi čak ni u sezoni. Autentično, slatko, mediteransko – i mirno...

Atrani je mestašce na italijanskoj Amalfijskoj obali za koje većina nikad nije čula. No, samo jedan pogled na njega dovoljan je da se čovek zapita: kako to?

Potpuno netipičan izgled mesta trebalo bi već da bude na naslovnicama i popisima najlepših plaža, ali Atrani se uspešno sakrio u senci poznatijih gradova u okolini kao što su Salerno, Amalfi ili Napulj.

Malo ribarsko selo ima manje od hiljadu stanovnika i lice koje, jednom kad vidite, nikad ne zaboravljate. Nad njim se nadvijaju dve oštre litice, a iznad plaže se nalaze most i pregršt šarenih kućica s malim utvrđenjem na samom rubu, piše Punkufer.hr.

Uske uličice i mala površina uspele su da udome i stanovnike i nekoliko trgova s fontanama, i stare barokne crkvice iz srednjeg veka, i utvrđenje Torre dello Ziro… Zovu ga najmanjim gradom Italije, premda tehnički ne spada u kategoriju grada. No, barem zvuči šarmantno.

A strme litice skrivaju i dvije špilje: jednu zvanu „Masanielova kuća“, prema čoveku koji se ovde navodno skrivao od napuljske vojske, a drugu „Špilja svetaca“ koja čuva stare freske u bizantskom stilu iz 12. veka.

atraniSalvatoreMonetti/Pixabay
Samo mesto ima pomalo šik izgled, što mu daje posebnu dozu atraktivnosti. Istorija ovde seže do samih početaka nove ere, kada su u slavnoj erupciji Vezuva 79. godine uništeni rimski gradovi u blizini.

Uprkos svemu, ovde nema hordi turista ni gužvi čak ni u sezoni. Autentično, slatko, mediteransko – i mirno. Neka tako i ostane, pa ako ga već „bukirate“ za odmor, nemojte nikome reći.