Sombor.info

Na osnovu jednoglasne odluke žirija Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru dodelila je književnu nagradu "Herceg Janoš" za 2026. godinu Zoltanu Bičkeiju.
Povodom dana rođenja Hercega Janoša, 11. maja, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru za laureata književne nagrade "Herceg Janoš" za 2026. godinu jednoglasno je proglasila Zoltana Bičkeia, filmskog reditelja, grafičkog umetnika i esejiste, kao priznanje za značaj njegovog dosadašnjeg životnog dela - piše RTV.

Žiri, koji čine dr Ištvan Šiling, lingvista, pisac i etnolog, dr Ferenc Mak, pisac i istoričar književnosti i kulture, i Timea L. Moger, pesnikinja, dodeljenu nagradu dao je uz obrazloženje:

"Nagrada koja nosi ime Hercega Janoša ne priznaje samo književno stvaralaštvo. Mnogo više od toga, ona prepoznaje jedan duh: vernost mestu, odgovornost prema zajednici, osetljivost za ljudske sudbine i onu tihu, ali nepokolebljivu stvaralačku posvećenost koja ne dozvoljava da u zaborav padne ono što je suštinsko. Taj duh nosi i oličava ovogodišnji laureat Zoltan Bičkei, istaknuti stvaralac iz Kanjiže, sa područja Potisja. On nije isključivo književnik – a ipak jeste, jer su njegovi filmovi zapravo pisanje slikom. Njegovi crteži su lirske priče o pejzažu. Njegovi eseji su zgusnute ispovesti koje nastaju na granici viđenja i mišljenja. Njegova umetnost prevazilazi žanrove: oblikuje se u jedno veliko, povezano životno delo u kojem se slika, reč, zvuk i pejzaž međusobno prožimaju. Zoltan Bičkei je osebujan i svestran stvaralac vojvođanske mađarske kulture: filmski reditelj, crtač, esejista i organizator kulturnog života. Kao redovni član Mađarske umetničke akademije, zastupa uverenje da se umetnost ne odvaja od svog okruženja, već iz njega izrasta i njemu se vraća. Centralna inspiracija njegove umetnosti jeste severnobanatski pejzaž, naročito kanjiška pustara. Kod njega je taj pejzaž istovremeno konkretno mesto i simbolički prostor: tačka susreta istorije, mita i ljudske sudbine. Ali i više od toga: svojevrsna mera. Nepomično središte. U svetu koji danas često karakterišu nemir, rasutost i prekomerna dinamika, ova pustara postaje prostor izvesnosti. Prostor u kojem se – kako on kaže – sve vidi jasnije, gde "svemu malom treba prići bliže i voleti ga više". Gde horizont nije samo prizor, već i način mišljenja. U njegovim filmovima pustara nije pozadina, već prisustvo. U njegovim crtežima nije prizor, već unutrašnji pejzaž. U njegovim tekstovima istovremeno je i sećanje i pitanje. Ovakav stvaralački pristup pokazuje duboku srodnost sa nasleđem Hercega Janoša. U njihovim delima prisutni su vernost zavičaju, poniznost pred ljudskim pričama i težnja da lokalna stvarnost dobije univerzalno značenje".

Svečana dodela nagrade biće održana na jesen, u okviru manifestacije Podunavski dan Janoša Hercega.

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, uz podršku Grada Sombora, održan je 1. trkački dan, koji je otvorio ovogodišnju sezonu trka na Gradskom hipodromu. 

Tokom 1. trkačkog dana, na programu je bilo devet uzbudljivih kasačkih trka, u kojima je učestvovalo oko devedeset grla iz petnaest konjičkih klubova.

Između ostalog, BreakpointPellini iz somborske štale „DreamCatcher“ odnelo je pobedu u trci „Termovod“ d.o.o., najbrže grlo u trci „Triglav“ a.d.o. Beograd, bilo je Cervantonpridegar, dok je najuspešnije u nadmetanju pod nazivom „JoshPower“ bilo grlo JoueuseMajyc.

Pobednicima su po završetku trke uručeni su pehari i novčane nagrade.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. maj

Svetski poznate destinacije poput Mikonosa i Santorinija lako je prepoznati na fotografijama delom zahvaljujući njihovoj upečatljivoj arhitekturi. Influenseri obožavaju da se fotografišu ispred okrečenih belih kuća sa plavim detaljima i vratima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?

Mnogi ljudi plavu i belu prepoznaju kao kultne boje Grčke. To su boje zastave. To su i boje mora i vedrog neba koje povezujemo sa prelepim Mediteranom, piše Greekreporter.

Međutim, na Kikladskim ostrvima karakteristične plavo-bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici tih boja u Grčkoj. Zapravo, iza ove prepoznatljive osobine arhitekture grčkih ostrva krije se nekoliko razloga, uglavnom praktične prirode.

Rashlađivanje kuća tokom leta

Mnoge kuće na ostrvima poput Mikonosa, Parosa i Naksosa prvobitno su građene od kamena. To je bilo praktično rešenje jer drvo nije bilo lako dostupno na stenovitim egejskim ostrvima.

Međutim, kamenito tlo tamnije je boje. To je predstavljalo problem tokom vrelih grčkih leta. Sunčevi zraci koje su upijali tamni kameni zidovi činili su unutrašnjost kuća nepodnošljivo toplom.

Zbog toga su stanovnici počeli da kreče kamen u belo kako bi rashladili unutrašnji prostor. Ovaj postupak se pokazao uspešnim i kuće su postale prijatnije za život tokom leta.

Kako je kolera uticala na izgled kuća

Godine 1938. doneta je državna uredba kojom je naloženo krečenje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme Grčku je tokom diktature Joanisa Metaksasa pogodila epidemija kolere. U pokušaju da suzbije bolest, vlast je naredila građanima da okreče svoje kuće.

To danas može zvučati neobično, ali kreč koji se koristio sadržao je krečnjak. Krečnjak je snažno dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih sredstava u širokoj upotrebi.

Građani Grčke zato su krečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.

Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?

Iako je plava najčešća boja za vrata i škure na Kikladskim ostrvima, ona nije jedina. Šetnjom po mnogim ostrvima mogu se videti i crveni, zeleni i braon detalji, pored plavih.

Ipak, upečatljiva plava boja i dalje dominira pejzažem Kiklada. Zašto?

Odgovor leži u ceni. Ribari i drugi pomorci farbali su prozore i škure onim što bi im ostalo nakon farbanja čamaca. Zbog svog sastava, plava boja je uglavnom bila najjeftinija dostupna opcija.

Plava boja za kuće na grčkim ostrvima pravila se mešanjem krečnjaka i sredstva za čišćenje zvanog „lulaki”, vrste plavog talka koji je većina ostrvljana imala kod kuće. Zato je plavu boju bilo veoma lako napraviti.

Vojna diktatura nametnula je ovu kombinaciju boja

Prepoznatljive boje kuća na grčkim ostrvima postale su obavezne tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je smatrao da te boje podstiču patriotizam i odražavaju grčki nacionalizam.

Na kraju je 1974. usvojen zakon kojim je propisano farbanje kuća na grčkim ostrvima u plavo i belo.

Iako su ta pravila danas ublažena, plavo-bele boje grčkih ostrva postale su veliki magnet za turiste. Zato mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u te boje - delom iz praktičnih razloga zbog kojih su ih prvobitno koristili, a delom zato što su dobre za turizam.

Šetajući Kikladskim ostrvima danas, posetioci mogu lako pronaći kuće od kamena prirodne boje zemlje ili u nešto drugačijim nijansama. Ipak, plava i bela i dalje dominiraju dizajnom grčkih ostrva, a kuće su širom sveta poznate upravo po toj kombinaciji boja.

Da li svako od nas negde u svetu ima svog dvojnika? Naučnici su istraživali fizičke blizance bez srodstva i otkrili zapanjujuće genetske sličnosti.

Možda vam se nekada dogodilo da na ulici, u prolazu ili na staroj fotografiji, ugledate osobu koja neverovatno podseća na vas. Taj trenutak ume da izazove čudan osećaj, kao da gledate sopstveni odraz u ogledalu, ali u potpuno nepoznatom čoveku.

Verovanje da negde na planeti postoji naš „fizički blizanac“, osoba sa kojom ne delimo ni kap krvi, vekovima je inspirisalo priče, mitove i teorije. Danas se tim fenomenom ozbiljno bavi i nauka, pokušavajući da odgovori na pitanje koliko smo zapravo jedinstveni - piše Direktno.

Fascinacija dvojnicima traje vekovima

Tema dvojnika prisutna je još od davnina. Dok su nekada ljudi u neverovatnoj fizičkoj sličnosti videli znak sudbine, reinkarnacije ili „igre univerzuma“, moderni istraživači pokušavaju da pronađu racionalno objašnjenje.

Jedan od najpoznatijih projekata na ovu temu pokrenuo je francuski fotograf François Brunelle, koji je godinama fotografisao ljude iz različitih delova sveta, a koji izgledaju gotovo identično iako nisu u srodstvu.

Njegov rad pokazao je koliko fizička sličnost među potpunim strancima može biti zapanjujuća.

Šta kaže nauka o ljudskim dvojnicima?

Veliku pažnju izazvalo je istraživanje Instituta Josep Carreras Leukaemia Research Institute iz Barselone, u kojem su naučnici analizirali osobe koje izgledaju gotovo isto, ali nemaju nikakve porodične veze.

Koristeći softvere za prepoznavanje lica, istraživači su došli do iznenađujućeg zaključka – kod određenog broja ispitanika pronađena su genetska poklapanja slična onima koja se viđaju kod jednojajčanih blizanaca.

To znači da fizička sličnost nije samo slučajnost ili optička iluzija, već da određeni ljudi zaista dele slične genetske obrasce.

Dvojnici često imaju slične navike i stil života

Naučnici su otkrili još jednu zanimljivu stvar – ljudi koji neverovatno liče jedni na druge često imaju i slične životne navike.

Kod mnogih su primećeni:

slična telesna građa
približan nivo obrazovanja
slični obrasci ponašanja
čak i iste sitne navike ili poroci

Ovo je dodatno otvorilo pitanje koliko geni utiču ne samo na izgled, već i na način života.

Tamna strana otkrića: gde je granica?

Iako ovakva istraživanja mogu pomoći medicini i forenzici, stručnjaci upozoravaju i na moguće opasnosti.

Neki naučnici sa Stanford University upozorili su da bi povezivanje fizičkih karakteristika sa ponašanjem moglo dovesti do ozbiljnih etičkih problema.

Postoji bojazan da bi algoritmi u budućnosti mogli nepravedno povezivati određene crte lica sa kriminalnim ponašanjem ili društvenim stereotipima.

Koliko smo zapravo jedinstveni?

Iako genetika igra ogromnu ulogu u oblikovanju našeg izgleda, stručnjaci ističu da čoveka ne određuju samo geni.

Okruženje, životno iskustvo, emocije i odluke koje donosimo čine ono što jesmo.

Vaš dvojnik možda ima isto lice, osmeh ili pogled, ali život koji živite ostaje potpuno jedinstven.

Sada su naučnici utvrdili i količinu kafe koja može pomoći u smanjenju stresa.

Velika studija, objavljena u stručnom časopisu Journal of Affective Disorders, analizirala je podatke o unosu kafe i medicinsku dokumentaciju 460.000 ljudi tokom približno 13 godina.

Nakon tog perioda, rezultati su pokazali da su osobe koje su svakodnevno pile kafu, tačnije dve do tri šolje, imale manji rizik od razvoja poremećaja raspoloženja (kao što su velika depresija ili bipolarni poremećaj) i poremećaja povezanih sa stresom (poput anksioznosti i poremećaja prilagođavanja) u poređenju sa onima koji uopšte nisu pili kafu.

Kod ljudi koji su pili pet ili više šolja kafe dnevno nije zabeleženo smanjenje stresa, već naprotiv uočen je porast poremećaja raspoloženja. Doktorka Kyra Bobinet i dijetetičar Alexander Lerit ističu pozitivan uticaj antioksidanasa u kafi, koji mogu pomoći u borbi protiv upala, a samim tim i raznih bolesti - pišu Novosti.

"Kafa je mnogo više od kofeina. Sadrži stotine bioaktivnih jedinjenja, uključujući polifenole i hlorogenske kiseline, koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva i vremenom mogu nezavisno podržavati zdravlje mozga", rekla je Bobinet.

Veza između kafe i manjeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem može se objasniti njenim uticajem na funkciju bubrega, jetre i metabolizam masti. To su procesi koje antioksidansi iz kafe mogu podržati, naglasila je ona.

DOBAR savet za ubod stršljena i drugih insekata...

Ubod stršljena je vrlo bolan, no u većini slučaja nije koban kako neki misle. Uglavnom se sve završi blagim otokom koji traje nekoliko dana. Međutim, ubod stršljena ponekad može izazvati anafilaktički šok, odnosno alergijske reakcije na otrov, a tada je čitava stvar mnogo opasnija.

U svakom slučaju, najbolje je izbegavati avanture u prirodi na mestima gde ima stršljenova. Ako se bavite baštovanstvom, budite na oprezu i zaštititi otvorene delove tela. Ako ipak dođe do uboda, odmah izvadite žaoku i stavite hladan oblog.

Ubod stršljena - simptomi i reakcije

Ubod stršljena uglavnom izaziva otekline, crvenila i osećaja svraba na oštećenom delu kože. Mali ubod može proći već za pola sata ili sat vremena, ali ako je osoba posebno osetljiva na njegov otrov, može oteći čitava ruka, noga ili drugi deo tela na kojemu se nalazi ubod.

Kako biste sprečili širenje otrova u telu, ubodeni deo tela držite povišeno u odnosu na trup, savetuje portal Krenizdravo.rtl.hr.

Ako je žaoka ostala u koži, pokušajte ga istisnuti nekim ravnim nožem. Nemojte koristiti pincetu jer se njome najčešće samo otrov dodatno istisnete u telo, a žaoka ostane dublje u koži.

Posebno su opasni ubodi na predelu grla i vrata jer oteklina može uzrokovati otežano disanje ili čak gušenje, zbog čega je ozleđenu osobu potrebno odmah odvesti u hitnu.

Ubodi otrovnih insekata poput stršljena posebno su opasni za osobe sklone alergijskim reakcijama. One mogu pasti u anafilaktički šok.

Ubod stršljena može dovesti do anafilaktičkog šoka koji dolazi iz nekoliko razloga:

Zbog toga što je osoba alergična na ugriz insekta,
Zbog toga što je ubod na nezgodnom mestu gde otok izaziva gušenje,
Ako je osobu u proteklih nekoliko nedelja već ugrizao stršljen ili osa, imunološki sistem je postao preosjetljiv na alergen i u slučaju ponovnog uboda dolazi do anafilaktičke reakcije organizma.

Potrebno je naglasiti da u slučaju anafilaktičkog šoka treba odmah pozvati hitnu pomoć kako bi se sprovela antišok terapija. Tu terapiju mogu izvesti samo profesionalci koji praćenjem simptoma određuju doze adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida, kako bi neutralizovali alergijsku reakciju.

U slučaju da je čovek u smrtnoj opasnosti, a u tom trenutku nema doktora koji bi mu pomogao, alergijska reakcija se može ublažiti injekcijom adrenalina koja je unapred pripremljena. Zato, ako ste izloženi opasnosti od ugriza stršljena, a posebno ako ste alergični na ugriz insekata, potrebno je da imate jednu takvu injekciju i tablete antihistaminika za svaki slučaj, a za sve to se pre svega posavetujte sa doktorom.

Ubod stršljena - šta preduzeti?

U slučaju da nema alergijske reakcije, već je u pitanju samo običan otok, mesto uboda treba tretirati hladnim oblozima. U tu svrhu možete upotrebiti hladan predmata kao što je metalna kašika.

Međutim, u nekim slučajevima, alergijska reakcija može zakasniti i 8 do 10 sati, pa je ipak najbolje obratiti se lekaru, posebno ako vas je već ugrizao insekt u poslednjih nekoliko nedelja.

Dobar savet za ubod stršljena i drugih insekata

Jedan iskusni pčelar kaže da otok i bol koji nastaju zbog ugriza pčele, ose ili stršljena, možete ublažiti i pomoću tablete aspirina ili andola. Potrebno je jednu tabletu rastopiti i prisloniti na mesto uboda, držati jedan minu, a zatim skloniti. To je potrebno učiniti odmah nakon uboda i tako ćete smanjiti otok i ublažiti bol i svrab, prenosi 100posto.jutarnji.hr.

Ako ste vas ubode stršljena ili neki drugi insekt, nemojte paničiti. U slučaju alergijske reakcije bitno je odmah posetiti lekara.

Komarci tokom toplijih dana mogu da budu veliki problem, ali postoje prirodni načini koji pomažu da ih oterate bez upotrebe hemikalija. Određene biljke, eterična ulja i jednostavne svakodnevne navike mogu efikasno da smanje njihov broj i učine boravak napolju prijatnijim.

Jedan od najpoznatijih prirodnih načina da se zaštitite od komaraca jeste uz pomoć biljaka i njihovih eteričnih ulja.

Stručni članak objavljen u časopisu „Malaria Journal“ navodi da biljke poput citronele (limunske trave), lavande, nane i eukaliptusa imaju dokazano repelentno dejstvo protiv raznih vrsta komaraca, iako efekat zavisi od vrste biljke i koncentracije ulja.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) slično potvrđuju ovo, naglašavajući da se prirodna ulja poput limunskog eukaliptusa i citronele koriste kao biljna alternativa sintetičkim repelentima. Međutim, naglašavaju da se za najbolji efekat najčešće moraju nanositi direktno na kožu ili koristiti u obliku formulisanih proizvoda, piše Klix.ba.

Takođe je važno napomenuti da neke biljke ne rastu podjednako dobro u svim područjima. Lavanda, bosiljak, nana, ruzmarin i matičnjak su lako dostupni, ne zahtevaju posebne uslove i mogu se držati u saksijama na balkonima ili prozorskim daskama.

Iako same biljke nisu potpuna zaštita od ujeda, istraživanja pokazuju da njihova eterična ulja sadrže jedinjenja poput geraniola i linaloola koja utiču na ponašanje komaraca i smanjuju njihovu privlačnost za ljude.

Kako postići najbolji efekat?

Pored same sadnje, važna je i praktična primena biljaka. Najbolji efekat se postiže kada se listovi lagano zgnječe ili kada se eterična ulja koriste razblažena u sprejevima i losionima, jer se tako oslobađa više aktivnih jedinjenja.

Samo prisustvo biljaka često nije dovoljno – koncentracija mirisnih jedinjenja i njihova primena u neposrednoj blizini kože ili područja koje želite da zaštitite igraju ključnu ulogu.

Pored biljaka, korisne su i jednostavne navike koje dodatno smanjuju prisustvo komaraca. To uključuje uklanjanje stajaće vode iz kanti, podloga tegli i buradi, korišćenje ventilatora na terasama jer protok vazduha otežava prilaz komarcima, kao i sadnju aromatičnih biljaka oko ulaza u kuću.

Komarce ne privlače same biljke, već uglavnom mirisi, ugljen-dioksid i telesna toplota, pa kombinacija nekoliko mera daje najbolje rezultate.

Prirodne metode mogu biti koristan deo zaštite, ali najefikasnije deluju kada se kombinuju sa drugim merama. Na ovaj način se postiže ravnoteža između prirodnog pristupa i prave zaštite u svakodnevnom životu.

Еpidеmiја hаntаvirusa kоја sе dеsilа nа kruzеru u Јužnоm Аtlаntiku i u kојој је, zа sаdа, оbоlеlо šеst оsоbа, оd kојih su tri prеminulе је izаzvаlа je veliku pažnju javnosti širom sveta, a nije nepoznanica da je ovaj virus u određenom obliku prisutan i u Srbiji, poznat i kao "mišja groznica". Koliko je opasan, koji su simptomi, ali i da li nam preti nova pandemija, poput kovida, objasnila je direktorka "Batuta", profesorka Verica Jovanović.

Na pitanje da li nam preti nova pandemija, Jovanović za RTS ističe da je odgovor jednostavan.

"Prema svim stručnim i dobijenim podacima, kako od eminentnih institucija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Evropski centar za kontrolu bolesti, Centar za kontrolu bolesti, podacima koji dolaze iz laboratorijskih analiza i analiza genoma, mi u ovom trenutku zaista možemo da kažemo da se ne radi niti o sličnom virusu kao što je to bio SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju", istakla je profesorka Jovanović.

Dodaje da ovaj javnozdravstveni problem koji je definisan kroz jednu epidemiju koja se pojavila na kruzeru je veoma izazovan i težak.

"Nažalost, tri smrtna ishoda su zabeležena upravo među putnicima koji su se našli na kruzeru. Ali pažnja svih, i lekara i svih drugih institucija koje vode računa o zbrinjavanju potencijalno zaraženih, možda zaraženih i obolelih koji se nalaze na kruzeru, je veoma intenzivna. I naravno, prate se, epidemiološki istražuju svi oni koji taj brod napuste", objašnjava.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rizik od bilo kakvog prenosa hantavirusa ovog tipa koji se zove Andes je zaista mali, podvukla je Jovanović za RTS, a prenosi Nova.

"Hantavirus nije nov virus. Mi možemo da samo izvestimo o tome, kako su naravno i podaci govorili od svih zvaničnih institucija, da je na brodu bilo građana iz 28 zemalja, uključujući i posadu. Na brodu je bilo preko 145 ljudi, pri čemu je 30 osoba napustilo brod pre izvesnog vremena. Međutim, svi ostali koji su ostali na brodu su i dalje pod zdravstvenim nadzorom", objašnjava.

"Svaki putnik sa kruzera dodatno će se pratiti 42 dana"

Kako dodaje, svi putnici koji imaju potrebu za daljim lečenjem, naročito sada posle iskrcavanja, biće transportovani u bolničke ustanove gde će dobiti, prema protokolima, adekvatnu terapiju. S druge strane, sve osobe koje budu bez simptoma biće pod epidemiološkim nadzorom koji će biti organizovan u skladu sa svim pravilima epidemiološke struke. Što znači da će se 42 dana svaki putnik sa kruzera dodatno pratiti.

"Podaci se mogu menjati. Mi ne očekujemo da će taj broj biti mnogo drugačiji. Odnosiće se, uglavnom na osobe koje su boravile na kruzeru i naravno na njihove članove porodice i najbliže kontakte", ističe prof. Jovanović.

Podseća i da je hantavirus tip Andes, koji je vrlo karakterističan za Južnu Ameriku i registruje kod osoba, opasan zato što se u veoma retkim slučajevima može preneti sa čoveka na čoveka. To se upravo i dogodilo.

Koliko traje period inkubacije

"Period inkubacije je najduži. Mi kažemo između 6 do 7 nedelja. Svetska zdravstvena organizacija je rekla da će 42 dana biti praćeni svi koji budu izašli sa broda, što je maksimalno vreme za pojavu simptoma", objasnila je.

Kada je u pitanju situacija koja je bila na kruzeru treba naravno voditi računa i znati da prilikom putovanje u određene krajeve sveta, Južnu Ameriku, Argentinu, da su ovakvi kontakti mogući.

Međutim, osnovna poruka koju podvlači direktorka "Batuta" jeste da se ovaj virus prenosi sa glodara na ljude.

"To je zoonoza koja se prenosi sa miševa na ljude. Treba voditi računa u ličnim i privatnim aktivnostima kada su naši ljudi u pitanju, u smislu obazrivosti za prenos drugog tipa hantavirusa koji je karakterističan za ove krajeve i za Evropu. To je takozvani tip koji napada bubrežni sistem. I mi takve slučajeve imamo, što smo izvestili, naravno, od strane Instituta za javno zdravlje Srbije", objašnjava.

"Nije došlo do mutacije 30 godina"

Ali kada je u pitanju Andes tip, dodaje da je on sada registrovan na kruzeru jer je došlo do mešanja različitih putnika i prvih koji su došli iz Argentine, koja je inače i endemsko područje za ovaj subtip virusa.

"U ovom trenutku inače nema opasnosti od pandemije, ne radi se niti o sličnim virusima. Laboratorijski je potvrđeno da u ovom tipu virusa nije došlo do mutacija već 30 godina i prema tome ne očekujemo mutacije", objašnjava.

Da li Srbiji preti opasnost

Na pitanje koji su rizici, ali i dali postoje opasnosti kao što su bile u slučaju kovid pandemije direktorka "Batuta", Verica Jovanović ističe da nemamo razlog da budemo zabrinuti.

"Mi nismo imali putnike na brodu. Oni ne dolaze kod nas. Ali samo želim da kažem da od kovida, a naravno i pre toga, naša zemlja je i po kapacitetima i po svim drugim spremnostima apsolutno spremna i da prepozna, epidemiološki istraži, da smesti u karantin osobe koje su potrebne", istakla je.

Dodala je da se na aerodromima i graničnim prelazima primenjuju sve mere predostrožnosti i apelovala na građane da vode računa o higijeni, naročito prilikom čišćenja podruma, vikendica i prostora u kojima mogu biti prisutni glodari.

Koji su simptomi hantavirusa

Simptomi se razlikuju kod dva tipa virusa.

"Ovaj bubrežni koji se kod nas pojavljuje, on daje prve simptome sa bolovima u stomaku, bolovima u leđima i dolazi do tih urinarnih tegoba kada se i prestaje sa mokrenjem. Međutim, to je blaži tip", objašnjava.

Smrtnost je između 10 i 15 odsto.

Kada je u pitanju Andes tip koji se dogodio na kruzeru u epidemiji, simptomi su slični gripu.

"Zato se i teško pretpostavlja da se radi upravo o ovoj infekciji. Dolazi veoma brzo do posledica na plućima, dolazi do oštećenja disanja, do nedostatka vazduha i do kardiopulmonalnog sindroma", istakla je na kraju.

Meteorolozi najavljuju da u Srbiju stižu nepogode sa gradom i grmljavinom i da će se za konkretne lokacije izdavati hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da se u nedelju ujutru očekuje lokalna pojava magle i niske oblačnosti. Magla se kratkotrajno očekuje i u perifernim delovima Beograda uz smanjenu vidlјivost ispod 500 m, kao i po pojedinim kotlinama, dolinama, nizijama i zatvorenim visoravnima.

Pre podne u većini mesta pretežno sunčano, a onda suže naoblačenje.

„Naoblačenje koje će do sredine dana zahvatiti južnu i jugozapadnu Srbiju posle podne će se proširiti i na ostale krajeve uz retku (lokalnu) pojavu kratkotrajne kiše. Vetar slab, promenlјiv. Najviša temperatura od 23 do 28 °C“, javlja RHMZ.

Vremenska prognoza za Srbiju za 5 dana

Početkom naredne sedmice, naročito u utorak, nestabilno - plјuskovi i grmlјavine lokalno će biti praćeni gradom uz jak, na udare i olujni vetar.

„U ponedelјak 11. 5. promenlјivo oblačno i toplo sa sunčanim intervalima, ali nestabilno uz lokalne plјuskove i grmlјavinu koji se posle podne i uveče očekuju uglavnom na severozapadu, severu i istoku Srbije. U prvom delu dana će duvati slab i umeren južni vetar, koji će posle podne biti u pojačanju i skretanju na jugozapadni. Najniža temperatura od 10 do 17 °C, a najviša dnevna od 23 do 28 °C.“

Kako dalje navodi RHMZ, u utorak 12. 5. biće nestabilno u svim regionima, a plјuskovi i grmlјavine će biti praćeni jakim, na udare i olujnim vetrom uz lokalnu pojavu grada. Temperatura će biti u padu. Za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

„U sredu i četvrtak 13-14. 5. kratkotrajna stabilizacija vremena - u većini mesta pretežno sunčano uz sveža jutra, a samo će se na jugu Srbije zadržati promenlјivo oblačno sa povremenom kišom ili plјuskom sa grmlјavinom.“

Od petka 15. 5. ponovo nestabilno sa čestim prolaznim padavinama.

A meteorolog amater Marko Čubrilo na Fejsbuku navodi da će se od nedelje do utorka ka nama ponovo pokrenuti strujanje toplog vazduha iz Mediterana, te će dnevni maksimumi biti u porastu i kretaće se od +23 do +28 stepeni Celzijusa. Nedelja će uglavnom biti suva, a ponedeljak nestabilan uz grmljavinske pljuskove i uslove za pojavu lokalnih nepogoda. U utorak se očekuje premeštenja hladnog fronta, pljuskovite padavine, prolazno jak i olujan severozapadni vetar i jače zahlađenje. Ispred fronta maksimumi uglavnom do +23 stepen Celzijusa, a iza njega od +8 do +12 stepeni Celzijusa.

„U sredu posle hladnog jutra suvo, a na planinama ponegde mogući lokalni pljuskovi. Od četvrtka, pa sve do kraja nedelje na vreme kod nas bi trebalo da utiče đenovski ciklon čije se formiranje očekuje u četvrtak i koji bi nam doneo pretežno oblačno, sveže i vrlo nestabilno vreme. Još uvek se ne zna tačna snaga i putanja ovog ciklona i tek oko srede ćemo imati jasniju sliku o količini i rasporedu padavina koje će svakako biti neujednačene zbog pljuskovitog karaktera. Maksimumi će se kretati oko ili malo ispod proseka uglavnom od +18 do +22 stepena Celzijusa.“

Dakle, do utorka uglavnom toplo, u ponedeljak nestabilno, dok se u utorak očekuje premeštanje hladnog fronta, zaključuje Čubrilo.