Sombor.info

Bilo da na vašoj malenoj terasi imate tek nekoliko saksija sa cvećem, ili na gracioznom tremu i u dvorištu posedujete bogatu koleciju najrazličitijih biljnih vrsta, priča je uvek ista.

Volimo ih, kupujemo, rasađujemo, negujemo, poklanjamo onima koje volimo. One predstavljaju naš mali doprinos očuvanju prirode i unošenju iste u velike gradove. Kada su sukulenti u pitanju priča je zaista zanimljiva. Ovo cveće spada u red biljaka koje ne zahtevaju mnogo brige i nege zbog čega su vrlo zahvalne za održavanje. Mogu da se uzgajaju na prostranim plantažama poput famozne Echeverie, ali i da u malenoj saksiji krase okvir vašeg prozora. Takođe ukoliko želite da vaša bašta bude bogata cvećem, a nemate dovoljno ni vremena ni iskustva da se bavite negom cveća – sukulenti su pravi izbor za vas.

Skromne ali veoma otporne biljke poput svima nam znane čuvarkuće, aloe, agave i dr., mogu na vrlo učinkovit način da oplemene vaše okruženje. Njihova sposobnost skladištenja vode, odnosno čuvanja iste kao u rezervoaru, omogućava im da budu bez zalivanja i do dve nedelje. Naravno ukoliko želite da vaša bašta sa sukulentima izgleda sveže, ne dozvolite joj da bude tako dugo zapostavljena.

Postoji neverovatno mnogo vrsta sukulenata. Njihovi oblici, zadebljani sjajni listovi i gotovo nestvarne boje čine ih zaista posebnim. Dizajneri enterijera ih posebno vole, jer svaki prostor ispunjavaju svežinom. Osim toga sukulenti nisu sebični i uopšte im ne smeta da dele saksiju ili tlo sa drugim biljnim vrstama. Ovo vam daje mogućnost da stvorite fantastičan prizor u svojoj bašti, kombinujući brojne vrste.

Kako biste započeli sa uzgajanjem sukulenata u bašti, prvo je potrebno da odaberete koje će to vrste biti. I mada su šanse da napravite pogrešan izbog gotovo ravne nuli, jer sve vrste izgledaju fantastično, pokušaćemo makar malo da vas usmerimo. Postoji nekoliko ključnih faktora koji su presudni za uspešno gajenje sukulenata. Uvek nas možete kontaktirati radi saveta u vezi gajenja sukulenata.

Prvo i osnovno pravilo vezano je za temperaturu

Potrebno je da konstatujete kakva je temperatura i nivo osunčanosti u vašoj bašti. Iako većina sukulenata voli sunce, ipak im je u toku dana potrebno da provedu par sati u hladu. Tokom najtoplijih dana u godini, oni mogu potpuno da budu uništeni ako su prepušteni na milost i nemolost Suncu.

Raznolikost je i više nego dobro došla

Odlučite se za nju prilikom aranžiranja vaše bašte sa sukulentima. Ovo je važno zbog toga što ćete sigurno poželeti da vaša bašta bude razigrana. Različiti sukulenti, različito rastu. Neki idu u visinu, neki se spuštaju ka dole, a neki se eksponencijalno šire. Sam dizajn vaše bašte zavisiće od odabira odgovarajućih vrsta sukulenata.

Drenaža tla

Dobra drenaža je svakako važna stavka za uspešno gajenje sukulenata.

Naučnici predviđaju da će se u budućnosti atmosfera vratiti u stanje slično onom iz davne prošlosti, sa visokim nivoima metana i vrlo malo kiseonika.

Ova promena verovatno neće nastupiti još najmanje milijardu godina, ali kada dođe do nje, odvijaće se prilično brzo, prema istraživanju objavljenom 2021. godine. Zemlja će se tada vratiti u stanje slično onom pre Velike oksidacione revolucije koja se dogodila pre oko 2,4 milijarde godina, piše newscientist.com, a prenosi nova.rs.

„Godinama se diskutovalo o tome koliko dugo će biosfera Zemlje opstati, na osnovu naučnih saznanja o postepenom jačanju sjaja Sunca i globalnom geološkom ciklusu ugljenika i silikata“, izjavio je ekološki naučnik Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho u Japanu, kada je studija objavljena.

„Jedna od posledica ovog teorijskog okvira jeste kontinuirani pad nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, uz globalno zagrevanje na geološkoj vremenskoj skali“, dodao je Ozaki.

Naučnici ističu da prisustvo kiseonika u atmosferi verovatno nije trajna karakteristika nastanjivih planeta uopšte, što može imati velike posledice u potrazi za životom u svemiru.

„Naš model predviđa da će do deoksigenacije atmosfere doći naglo, pri čemu će nivo kiseonika pasti na vrednosti slične onima iz arhajskog doba Zemlje, i to pre nego što klima dođe u stanje vlažne staklene bašte i pre nego što dođe do opsežnog gubitka površinske vode iz atmosfere“, navodi tim istraživača u svom radu.

U tom trenutku, za ljude i većinu organizama koji zavise od kiseonika biće kraj puta, pa se nadamo da ćemo do tada pronaći način da napustimo planetu.

Da bi došli do ovih zaključaka, naučnici su koristili detaljne modele biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen-dioksida, koji se razgrađuje pod uticajem rastuće toplote. Manje ugljen-dioksida znači i manje fotosintetičkih organizama, poput biljaka, što vodi ka smanjenju proizvodnje kiseonika.

Prema proračunima Ozakija i Reinharda, period u kojem je Zemlja pogodna za život sa obiljem kiseonika mogao bi trajati samo 20 do 30 procenata ukupnog životnog veka planete – dok će mikrobiološki život opstati i dugo nakon što ljudi nestanu.

„Atmosfera nakon velike deoksigenacije biće bogata metanom, sa niskim nivoom ugljen-dioksida i bez ozonskog omotača“, rekao je Ozaki.

Inflacija u Srbiji u januaru je iznosila 4,6 odsto u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, a da bude tolika najviše su doprinele cene kafe i konditorskih proizvoda. Naime, konditorski proizvodi za godinu dana poskupeli su čak 15,1, a kafa 12,6 odsto.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o inflaciji za januar, prema kojima se vidi da je hrana u periodu od godinu dana poskupela 3,6 odsto. Najveći udeo u poskupljenjima imaju dve grupe proizvoda – šećer, džem, med i čokolada na prvom mestu, sa poskupljenjem od 15,1 na godišnjem nivou. Na drugom mestu je kategorija u koju spadaju kafa, čaj i kakao, koji su poskupeli 12,6 odsto - piše Nova ekonomija.

Za to delimično mogu da se “okrive” kretanja sirovog kakaoa i kafe na berzi.

Cene na berzi drastično porasle

Samo tokom prošle, 2024. godine, cene kakaa na berzi porasle su za oko 180 odsto, gledano decembar na decembar. Ovoliki skok izazvao je najveći globalni deficit snabdevanja u proteklih šest godina. Razlog za tolika poskupljenja su prvenstveno loši vremenski uslovi u zemljama koje su najveći proizvođači i izvoznici, poput Gane i Obale Slonovače. Zapadnoafričke države, zapravo, čine više od 70 odsto svetske proizvodnje kakaovca.

Cene kafe takođe su porasle tokom prošle godine, i to za u proseku 70 odsto. Ključni razlog za skok ponovo su nepovoljni vremenski uslovi u zemljama proizvođačima. Brazil su pogodile najveće suše u prethodnih sedam decenija, dok se Vijetnam suočio sa poplavama izazvanim tajfunom.

Na cene je uticao i sukob na Bliskom istoku. Naime, početkom prošle godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području. Preusmeravanje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, a sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.

Kakve su cene u prodavnicama?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za novembar 2024. godine, prosečna cena kilograma kafe u radnjama u Srbiji je bila 1.894 dinara.

Tačno godinu dana ranije, u novembru 2023, bila je 1.734 dinara, što znači da je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla, u proseku, za 9,23 odsto.

Što se tiče čokolade, zvanični podaci RZS-a pokazuju da je kilogram u novembru u prodavnicama u proseku koštao 1.850 dinara.

Samo godinu dana ranije, kilogram čokolade koštao je 1.227 dinara. To je, dakle, poskupljenje od čak 50 odsto.

Cene rasle i u Evropi

Cene su rasle i u Evropskoj uniji i regionu.

U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je, prema oktobarskim podacima, skočila 10 procenata. Prema podacima Eurostata, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji – 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.

Cene kakaoa takođe su rasle. U decembru 2024. godine, potrošačke cene kakaa i praškastih čokoladnih proizvoda u EU bile su 9,5 odsto više u poređenju sa majem 2023, pokazuju podaci Eurostata. Međutim, u Srbiji su bile čak 21,9 odsto veće, što našu zemlju stavlja na šesto mesto od 33 zemalja Evrope po stopi poskupljenja kakaoa i čokolade u prahu u 2024.

Takođe, prema podacima Međunarodne organizacije za kakao (ICCO), u drugom kvartalu 2024. godine, mlevenje kakaa u Evropi poraslo je za četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Šta će se dešavati u budućnosti?

Fjučersi kakaoa su zabeležili stabilizaciju na manje od 10.200 dolara po toni nakon rasta u drugoj nedelji februara, pokazuju podaci sajta Trading Economics. Takođe, u Obali Slonovače očekujuju se jake kiše, što će ojačati stabla kakaoa i poboljšati uslove za rast. U međuvremenu, ipak, trgovci su primetili smanjenu dopremu kakaoa u luke Obale Slonovače, uz zabrinutost zbog kvaliteta.

Što se kafe tiče, fjučersi za arabiku su, prema podacima sajta Trading Economics, pali na manje od 4,1 dolara po funti (oko 450 grama), što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Isti sajt navodi da je procenat prodaje brazilske kafe veći u odnosu na prethodne godine, što znači da je na raspolaganju manje kafe za prodaju. Naime, do 11. februara, proizvođači su prodali 88 odsto brazilske kafe za 2024/25 godinu. Istovremeno, prodaja kafe za 2025/26 bila je spora, sa 13 odsto prodaje, daleko ispod proseka, što, prema analizi ovog sajta, ukazuje na manjak nove ponude i oprez proizvođača.

Pesma „Pluća su mi bolna“, autora Dragiše Nedovića, duboko je ukorenjena u istoriju nekadašnje Jugoslavije. Ova balada, nastala 1950. godine, odražava ličnu borbu pesnika s tuberkulozom i osećaj neminovne propasti.

Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita, Jovanku i bivšu državu, povezana u vezi je sa pesmom „Pluća su mi bolna“ koju su navodno komunisti zabranili. Pesmu je napisao i komponovao Dragiša Nedović. Smatrana je za jednu od najtužnijih i najdepresivnijih pesama od svih nastalih na ovim prostorima.

Legenda kaže da je bila zabranjena u čitavoj Jugoslaviji za slušanje. Zvuči kao briga za mentalno zdravlje, ali i nije baš tako, piše „Nedeljnik„.

Prema ovoj urbanoj legendi, za koju ne postoje konkretni dokazi, razlog zbog kog je Partija donela takvu odluku bio je porast broja samoubistava u SFRJ.

Prema podacima iz publikacije Saveznog zavoda za statistiku: Vitalna statistika, odnosno „Demografska statistika“, broj samoubistava u Jugoslaviji je od 1950. godine do 1957. značajno rastao. Zabeleženo je da je 1950. bilo 1.660 samoubistava, a 1957. bilo je 2013.

Zbog toga je, eto tako glasi ta nikad nepotvrđena priča, Tito odlučio da ovu pesmu zabrani. Obrazloženje je bilo da je pesma tužna i da loše utiče na ljude, toliko da su zbog nje ljudi dizali ruku na sebe.

Iako to nije bilo moguće dokazati, ni tada a ni sad, njegova je ipak bila poslednja. Centralni komitet i Tito odlučili su da se ploča sa ovom pesmom povuče iz prodaje i zabranjeno je bilo svako njeno izvođenje.

„Prokletstvo pesme“

U trenutku kada je napisao pesmu, Nedović je bio u izuzetno lošem zdravstvenom stanju. Pesma je brzo postala popularna, ali ju je ubrzo obavila mračna senka. Nakon njenog objavljivanja, navodno primećen je zabrinjavajući porast broja samoubistava među obolelima od tuberkuloze.

Ovaj trend izazvao je reakciju vlasti, pa su Josip Broz Tito i Centralni komitet odlučili da zabrane njeno izvođenje i prodaju ploča, uz obrazloženje da pesma može podstaknuti suicidne misli.

Zabrana je trajala gotovo deset godina, sve dok nije neočekivano prekinuta na jednoj proslavi. Inicijativu za ponovno izvođenje pokrenula je Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, a pesmu je tom prilikom otpevala legendarna Nada Mamula. Taj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javni život.

Stihovi pesme odišu dubokom tugom i osećajem neizbežnog kraja:

„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote“

Ovu potresnu baladu prvi je snimio Zaim Imamović, a kasnije su je izvodili i Nada Mamula, kao i Velibor Spužić Kvaka.

„Bole me pluća“ nije samo pesma – to je svedočanstvo jednog vremena, društvenih prilika i ljudskih emocija koje su ostale zapisane u istoriji.

Jovanaka je pesmu „podigla iz mrtvih“

Prema priči koja se i danas prepričava, tokom jedne od proslava drugarica Jovanka naručila pesmu „Pluća su mi bolna“ da joj se otpeva na uvo. Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.

Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.

Na zahtev prve dame pesmu je tad otpevala Nada Mamula, Beograđanka koja je zbog ljubavi otišla u Sarajevo. Kasnije su tu pesmu otpevali i drugi pevači, a najdirljivijom verzijom smatra se ona u izvođenju Bore Spužića Kvake.

Obična prehlada i grip imaju mnogo simptoma, ali pošto grip ponekad može da eskalira u nešto mnogo ozbiljnije, prepoznavanje ključnih razlika može biti ključno za pravilno lečenje simptoma.

Sa prehladom su svakodnevne aktivnosti obično još podnošljive, dok ćete se prvih nekoliko dana gripa osećati toliko loše da normalne aktivnosti neće biti moguće.

Još jedna ključna razlika je u tome što prehlada obično uzrokuje nazalne simptome kao što su curenje ili začepljen nos i kijanje, a prvi simptom je verovatno bol u grlu, dok je to manje verovatno kod gripa.

Jak, suv i uporan kašalj čest je kod gripa, kao i bolovi u telu i drhtavica, prenosi Danas.

Dok je blago povećanje temperature normalno kod prehlade, grip može izazvati temperaturu od 38 stepeni ili više.

Umor je još jedan pokazatelj. Dok je blagi umor uobičajen kod prehlade, kod gripa je mnogo izraženiji i može trajati nedeljama nakon što drugi simptomi nestanu.

Kod dece, simptomi gripa ponekad uključuju probleme sa varenjem, uključujući mučninu, povraćanje ili dijareju. Ovi simptomi se retko javljaju kod prehlade.

Najbolji način za lečenje virusa je da se odmorite i pijete puno tečnosti.

Zdrav gubitak težine se ne dešava preko noći, a pokušaj brzih rešenja može biti štetan.

Iako su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost jedini siguran način za regulisanje telesne težine, tržište je puno proizvoda koji obećavaju brze rezultate – uključujući čajeve za „detoks” i „ravan stomak”.

Ali umesto da pomognu, ovi čajevi mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, upozorava dijetetičarka Ejmi Šapiro.

„Mnogi čajevi za detoksikaciju sadrže sastojke ili aditive poput efedre, koji mogu biti štetni po zdravlje, a istovremeno potiskuju apetit“, objašnjava Šapiro za „SheFinds“.

Problem je što sastav ove vrste čaja često nije jasno definisan, što znači da konzumacija neproverenih sastojaka može negativno uticati na probavni sistem, prenosi Index.hr.

Pored toga, kofein u ovim čajevima deluje kao laksativ, što dovodi do privremenog gubitka vode – ali to nije isto što i stvarno sagorevanje masti. Dugoročno, ovo može izazvati dehidrataciju, poremećaje varenja i ozbiljne metaboličke poremećaje.

Takvi proizvodi mogu poremetiti ravnotežu crevne flore, izazivajući dijareju, dehidrataciju i gubitak elektrolita.

Šapiro upozorava da su efekti ovih čajeva samo kratkoročni:

„Svaki rezultati koje dobijete od čajeva za detoksikaciju biće privremeni, baš kao i svaka druga moderna dijeta. Ako niste naučeni kako da jedete uravnoteženo, čaj koji uzrokuje gubitak vode ili učestalu probavu može učiniti više štete nego koristi na duži rok“, kaže ona.

Takvi proizvodi mogu poremetiti ravnotežu crevne flore, izazivajući dijareju, dehidrataciju i gubitak elektrolita, a da pritom ne obezbede dugoročne zdravstvene koristi.

Umesto brzih rešenja, Šapiro preporučuje prirodne metode za podršku varenju i detoksikaciju tela.

„Ako želite da detoksirate svoje telo, preporučujem vam da izbegavate upalne sastojke poput alkohola, kofeina i zašećerenih pića. Pijte više vode, dodajte koren limuna i maslačka, konzumirajte zeleni čaj koji ubrzava metabolizam i jedite hidratantnu hranu poput voća i povrća“, zaključila je dijetetičarka.

U prvom meču 15. kola 2. MRL KSV Sever B košarkaši "Sombora" savladali su na gostovanju sastav "Beočina" sa 82:90 (26:28, 18:25, 18:19, 20:18).

Gosti su bili bolji rival tokom čitavog susreta. Nakon prvih dvadeset minuta stekli su prednost od devet poena (44:53). U nastavku susreta su održavali prednost i uspešno priveli meč kraju. Somborcima je ovo druga uzastopna pobeda u dva dana. Da podsetimo, dan ranije gostovali su u Bajmoku gde su pobedili domaći Subak. Nakon ovog kola Sombor se vratio na drugu poziciju (11/2) iza neporažene Velike Kikinde (13/0).

U narednom (16) kolu u Somboru gostuje ekipe Karađorđeva. Termin ovog meča znaće se početkom nedelje.

Izvor: somborsport.org

U organizaciji Zavičajnog udruženja Crnogoraca u Somboru, upriličen je bogat kulturno – umetnički i muzički program povodom obeležavanja sada već tradicionalne manifestacije pod nazivom „Crnogorsko veče“. Goste iz Sombora, Srbije i Crne Gore pozdravio je član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike i jedan od organizatora, dr Radenko Stanić, istakavši da je ovaj događaj prilika da se potsete zavičaja, tradicije i običaja uz koje su odrasli.

„Nacionalno – Crnogorsko veče koje, može se reći s uspehom organizujemo jedanaesti put, prilika je da se podsetimo ko smo, šta smo, gde su nam koreni, da se podsetimo našeg zavičaja, pesama uz gusle pevanih, tradicije i običaja uz koje smo odrastali, stasavali i u svet odlazili. Ovo je prilika da vidimo koliko smo očuvali čojstvo na koje nas naš vladika Rade s Lovćena navijek opominje, koliko smo bili uspešni i vredni između dva susretanja. Isto tako, prilika da se setimo onih naših prijatelja, članova udruženja koji su nas za to vreme zauvek napustili“, nakon čega je pozvao prisutne da minutom ćutanja odaju počast preminulim članovima, Goranu Bulajiću i Miloradu Veljoviću.

Dr Stanić je takođe istakao značaj podrške lokalne samouprave, te konzulata Crne Gore u Srbiji u radu i delovanju udruženja Crnogoraca dodavši: „Iskoristio bih priliku da se u ime udruženja zahvalim Gradu Somboru i gradonačelniku Antoniu Ratkoviću i saradnicima, koji su pokazali puno razumevanje i pružili podršku našem radu i tako doprineli da budemo vidljiviji u zajednici u kojoj živimo i radimo. Veoma nam je važno da se čvrstim vezama povezujemo sa svojom maticom i očuvamo osobenosti našeg identiteta. Tu nam naročitu podršku pruža konzulat Crne Gore u Srbiji i generalna konzulka gospođa Nevenka Ćirović“, dodao je dr Stanić.

Značaj tradicionalnih manifestacija kao što je „Crnogorsko veče“ naglasio je i pomoćnik gradonačelnika Sombora, Uroš Buzadžić, navodeći da je ova manifestacija prilika da se još više učvrste prijateljske veze dva bratska naroda.

„Ovo je moje drugo „Crnogorsko veče“ po redu i večeras smo se skupili kako bi slavili crnogorske tradicionalne običaje, nošnje, gastro specijalitete i kako bi zajedno učvrstili prijateljstvo između dva bratska naroda. Sombor je jedna multinacionalna i multikulturalna sredina, a crnogorska zajednica samo oplemeljuje tu sredinu i ja mislim da je dobro što smo se večeras skupili, što imamo priliku da razmenimo utiske, da steknemo prijateljstva i da što bolje učvrstimo naše odnose“, istakao je Buzadžić.

Gusle, kao prepoznatljiv muzički instrument Crnogoraca, kojim su opevani mnogi istorijski događaji, kako Crnogoraca, tako i Srba, bile su sastavni deo programa, a brojne goste svojim nastupom oduševili su narodni guslari Dušan Živković i Slobodan Bodonji, te čuveni narodni guslar i osvajač brojnih guslarskih takmičenja Saša Laketić.

U kulturno – umetničkom delu, КUD „Petar Petrović Njagoš“ iz Lovćenca, izveo je splet tradicionalnih igara, nakon čega su goste zabavljali Terapija bend i estradni umetnik Milivoje Bubanja.

Forum prosvetnih radnika opštine Apatin izdao je sapštenje za javnost kojim je najavio da će od ponedeljka, 24. februara, do petka, 28. februara, svakodnevno u 11:45 časova okupljati ispred zgrade Opštinske uprave. Plan je da se oda počast za 15 tragično nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, pružiti podrška studentima u njihovim zahtevima, kao i da se ukaže na velike probleme u sistemu školstva.

Saopštenje prenosimo u celosti:

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Učitelji i nastavnici zaposleni u apatinskim školama osnovali su Forum prosvetnih radnika opštine Apatin s ciljem udruživanja zaposlenih i zajedničkog delovanja u rešavanju brojnih nagomilanih problema u sistemu obrazovanja. Povezivanje ljudi stručnih i verziranih u oblasti obrazovanja i vaspitanja podstaknuto je potrebom za adekvatnim i pravovremenim reagovanjem na trenutno stanje u društvu. Prosveta, po zakonima zdravog razuma, predstavlja stub svake zemlje koja ceni i razume svoju prošlost, ali i u sadašnjosti deluje tako da smisleno gradi svoju budućnost. Februar je mesec u kojem se podsećamo na velike pisce, a jedan od njih, Borislav Pekić, rekao je: „Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo.“ Smatramo da svaki korak u tom pravcu treba da bude zdrav temelj za sve dobro i sve dobre koji dolaze posle nas. Vreme je da se zakoni prirode udruže sa zakonima zdravog razuma. Mali, ali važan korak, za početak je ovaj:

Od ponedeljka, 24. februara, do petka, 28. februara, u 11:45 časova, učitelji i nastavnici opštine Apatin okupljaće se ispred zgrade Opštine, gde će, svesno i savesno reagujući na aktuelne probleme i društvena dešavanja, iskazati podršku mladima za koje su odgovorni, ali i ukazati na probleme koji moraju biti rešeni sada, a ne ostavljeni deci i mladima da ih nose u budućnosti. Pod sloganom „15 minuta tišine i 5 minuta buke“, pokazaćemo da smo svi sazdani i svi utemeljeni u svesti da živimo od saradnje, rada, poštenja, uvažavanja i vidljivosti. Jer, nasleđe je, čega smo svi danas postali svesni – pitanje časti. Zato pozivamo sve društveno odgovorne ljude, zaposlene u drugim oblastima, roditelje i sve sugrađane da nas podrže i pridruže se aktivnostima planiranim za naredni period.

Forum prosvetnih radnika opštine Apatin

Izvor: Radio Apatin

Suđenje pe­da­go­škom asi­stentu I. O. (27) iz Bo­go­je­va, ko­ji se sum­nji­či za sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje ma­li­ša­na iz PU „Po­le­ta­rac” u Odža­ci­ma, počelo je iznova zbog izmene u sastavu sudskog veća, saznaje „Dnevnik”.

Kako je za naš list rekla portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac, u ovom predmetu jav­nost je is­klju­če­na, a naredni glavni pretres je zakazan za 27. februar.

Pr­o­tiv ovog dva­de­set­sedmo­go­di­šnja­ka se vo­di sud­ski po­stu­pak zbog šest kri­vič­nih de­la ob­lju­ba zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja, 28 kri­vič­nih de­la ne­do­zvo­lje­ne pol­ne rad­nje i kri­vič­nog de­la pri­ka­zi­va­nje, pri­ba­vlja­nje i po­se­do­va­nje por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la i is­ko­ri­šća­va­nje ma­lo­let­nog li­ca za por­no­gra­fi­ju.

I. O. se te­re­ti da je pred­met­ne rad­nje pred­u­zi­mao u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du u kon­ti­nu­i­te­tu od le­ta 2022. do 4. ma­ja 2023. go­di­ne pre­ma ve­ćem br­o­ju ošte­će­nih li­ca, od­no­sno de­ci ko­ja su ro­đe­na 2017, 2018, 2019. i 2020. go­di­ne, zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći po­lo­žaj li­ca ko­me su de­ca iz pe­da­go­ške usta­no­ve bi­la po­ve­re­na na sta­ra­nje i ne­gu.

Preti mu do 12 godina robije

Za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja zaprećena je kazna zatvora od pet do 12 godina, za nedozvoljene polne radnje od šest meseci do pet godina, a za pri­ka­zi­va­nje, pri­ba­vlja­nje i po­se­do­va­nje por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la i is­ko­ri­šća­va­nje ma­lo­let­nog li­ca za por­no­gra­fi­ju zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Jav­nost je za ne­ča­sne rad­nje pe­da­go­škog asi­sten­ta sa­zna­la ka­da je je­dan če­tvo­ro­go­di­šnjak ro­di­te­lji­ma is­pri­čao ka­ko ga je on u vr­ti­ću na­gog fo­to­gra­fi­sao, na­kon če­ga su oni od­lu­či­li da pr­o­ve­re de­te­to­ve na­vo­de. Po­sle raz­go­vo­ra sa psi­ho­lo­gom, utvr­đe­no je da je de­te­tov is­kaz ve­ro­do­sto­jan, slu­čaj je pri­ja­vljen po­li­ci­ji, a I. O. ubr­zo uhap­šen i od ta­da se na­la­zi iza re­še­ta­ka.

Njemu je re­še­njem van­pre­tre­snog ve­ća Vi­šeg su­da u Som­bo­ru pritvor pro­du­žen i mo­že da tra­je do dalje odluke suda, a najduže do 25. marta.

Izvor: Dnevnik.rs