Malaksalost, visoka temperatura i snažan kašalj danima su mučili Zorana Pajića.
Posle nekoliko odlazaka kod lekara, ustanovljena mu je dijagnoza – upala pluća.
„Sve vreme sam bio umoran, nikada se nisam osećao tako zbog prehlade ili virusa”, kaže ovaj 51-godišnjak iz Kraljeva.
Upala pluća ili pneumonija je infekcija donjih disajnih puteva, objašnjava Vesna Radulović, doktorka pulmologije, za BBC na srpskom.
„Najčešće je izazvana virusima i bakterijama, a tokom pandemije korona virusa pojavile su se atipične varijante koje nisu zahvatale samo plućno tkivo, već i intersticijum – vezivno tkivo između alveola i venskih kapilara”, dodaje.
Više od 5.500 ljudi umrlo je od plućnih bolesti u Srbiji tokom 2023. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Upala pluća je najčešći uzrok smrti izazvan zaraznim bolestima kod dece u svetu, pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije.
‘Bitan je odmor’
Zoranu je upala pluća počela kao obična prehlada.
Međutim, zabrinulo ga je što se, kako su dani prolazili, osećao sve gore i gore.
„Prepisani antibiotici mi nisu pomagali, pa sam ponovo otišao doktoru”, kaže on za BBC na srpskom.
Lečenje pneumonije zavisi od uzročnika i težine bolesti, objašnjava doktorka Radulović.
„Bakterijska pneumonija obično se leči antibioticima, dok virusna zahteva odmor i mnogo tečnosti.
„U težim slučajevima, hospitalizacija može biti neophodna, posebno kod starijih ili onih sa hroničnim bolestima”, dodaje ona.
Koji su simptomi upale pluća?
Kašalj: Može biti suv ili produktivan (s ispljuvkom), poput gnoja, krvi ili sukrvice
Groznica: Povišena temperatura, često praćena znojenjem
Otežano disanje: Pacijenti mogu imati kratak dah ili otežano disati, čak i dok miruju
Bol u grudima: Osećaj pritiska ili bola u grudima, koji se može pogoršati prilikom kašljanja ili dubokog disanja
Umor: Često se pacijenti osećaju iscrpljeno i slabo
Bolovi u mišićima i zglobovima
Gubitak apetita
Zbunjenost ili dezorijentacija, posebno kod starijih ljudi
Glavobolja
Izvor: Britanika
‘Ljudi piju antibiotike bez preporuke lekara’
Upalu pluća pacijenti često dobiju u bolnici tokom lečenja, kaže doktorka Radulović.
U pitanju su „bolničke upale pluća”.
„Njih izazivaju retke vrste bakterija i po pravilu su imune na primenu standardne antibiotske terapije, tako da su teške za lečenje.
„Zbog toga je važno da ljudi ne uzimaju antibiotike na svoju ruku, jer organizam stvara otpornost na njih”, objašnjava.
Kako se širi upala pluća?
Upala pluća može da se prenese na nekoliko načina.
Virusi i bakterije koji se nađu ljudskom nosu ili grlu mogu da dođu do pluća ako se udahnu.
Prenose se kao i većina respiratornih infekcija – kapljično, prilikom kašljanja i kijanja.
Bakterijsku upalu pluća najčešće izaziva pneumokoka.
Ova bakterija je deo normalne flore sluzokože nosa, ali usled virusa gripa ili slabljenja imuniteta, one se razmožavaju i tako dolazi do plučne infekcije.
Kovid-19 i ‘neobične upale pluća’
Tokom 2020. godine, u jeku pandemije, Danica Tošić, 72-godišnja profesorka u penziji, obolela je od korona virusa.
„Prvo sam se dobro osećala, ali sam vremenom postajala sve slabija”, kaže ona za BBC na srpskom.
Bolest se brzo zakomplikovala, pa je zbog upale pluća smeštena na infektivnu kliniku, gde su joj davali kiseonik.
Upale pluća izazvane korona virusom imale su često ozbiljnije posledice, ukazuje Vesna Radulović.
„Brzo su se razvijale i napadale oba plućna krila.
„Bakterijske upale su uglavnom jednostrane, dok virusi zahvataju oba plućna krila, kao što je bio slučaj sa kovid-19 pneumonijama”, dodaje.
Prema istraživanju tima Kliničkog bolničkog centra u Zagrebu, sprovedena na 138 pacijenata hospitalizovana zbog upale pluća, od početnih blagih simptoma trebalo je u proseku pet dana da se pojavi kratak dah, a potom i ozbiljnije komplikacije.
Pacijenti sa pneumonijom koji zahtevaju lečenje na intenzivnoj nezi su u proseku bili stariji od 65 godina i češće su imali neku hroničnu bolest poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
‘Stariji ljudi i hronični bolesnici u opasnosti’
Ni posle višenedeljnog boravka u bolnici, Danica se nije osećala mnogo bolje.
„Jedva sam hodala, malo sam jela, tek posle tri meseca od izlaska iz bolnice sam povratila snagu”, priseća se ona.
Teže oblike upale pluća imaju stariji od 65 godina, mala deca, ali i oni koji imaju neke hronične bolesti, kaže doktorka Radulović.
„Pacijenti sa hroničnim plućnim bolestima, poput astme i bronhitisa, treba redovno da uzimaju terapiju.
„Važno je da se sve prehlade odleže i da se oni koji imaju hronične bolesti vakcinišu protiv sezonskog gripa”, preporučuje Radulović.
Izvor. BBC na srpskom
