Sombor.info

Poznat i kao biljka guma, simbolizuje obilje, sreću i bogatstvo, dok istovremeno doprinosi protoku pozitivne energije u domu i čisti vazduh od štetnih gasova.

Fikus je među najpopularnijim sobnim biljkama, a njegova specifična simbolika ga čini posebno cenjenim u feng šui filozofiji. Postavljanje ove biljke u domu ima poseban značaj. Među brojnim sobnim biljkama koje se preporučuju za svaki dom, fikus se ističe kao jedna od najpoželjnijih.

Potiče iz porodice kaučuka, zbog čega nosi i naziv „biljka guma“, iako se od nje ne dobija ništa konkretno. Prirodno stanište mu je Južna Azija, posebno Indija i ostrvo Java, gde raste u visokim šumama.

Fikus simbolizuje bogatstvo

Zahvaljujući svojim dekorativnim, širokim tamnozelenim listovima, fikus je popularan kao sobna biljka koja se lako održava i ukrašava svaki ambijent, od klasičnog do modernog.

Pored estetske vrednosti, fikus je posebno cenjen u feng šui filozofiji zbog simbolike koju nosi. On simbolizuje obilje, sreću i bogatstvo, te pomaže u protoku pozitivne energije u domu. Takođe, fikus je koristan i kao sredstvo za pročišćavanje vazduha od štetnih gasova, posebno formaldehida, hemikalije koja se često javlja u zatvorenim prostorijama.Kada je reč o mestu postavljanja fikusa u domu, prema principima feng šuija, preporučuje se postavljanje u uglove prostorija kako bi se ublažile njihove oštrine, posebno u uglovima koji se odnose na bogatstvo.

Idealno mesto za fikus je ugao za bogatstvo, a možete ga pronaći tako što ćete stajati u centru svog doma i pronaći severni deo stana. Važno je osigurati da biljka dobija dovoljno prirodnog svetla i redovno je zalivati i hraniti kako bi ostala zdrava i vitalna.

Izvor: direktno.rs

Nova lista najboljih jela iz Srbije otkriva i neke skrivene gastronomske dragulje: Brza, autentična jela koja su retko poznata široj publici.

Na prestižnom gastronomskom sajtu Taste Atlas nedavno je objavljena lista od 68 najbolje ocenjenih jela iz Srbije. Među raznovrsnim izborom, našla su se i jela koja su često skrivena od očiju šire javnosti, poznata samo pravim poznavaocima srpske kuhinje koji često posećuju tradicionalne kafane. Jedno od takvih jela je čalabrca.

Dok je petrovački kulen zauzeo prvo mesto sa najvišim ocenama, a komplet lepinja i leskovački roštilj su se našli na drugom i trećem mestu, lista je otkrila ostala jela iz Srbije kao što su sarma, miročki sir, karađorđeva šnicla, gomboci i podvarak. Ipak, jedno jelo izaziva posebnu pažnju svojim neobičnim imenom, a to je čalabrca.

Čalabrca je na ovoj prestižnoj listi zauzela 55. mesto. To je specijalitet koji se tradicionalno poslužuje u srpskim kafanama, ali je stekao popularnost kao brzo, sirotinjsko jelo iz zapadnih krajeva Srbije, prenosi danas.rs.

Sastoji se od lisnatog testa, ulja, masti, mleka i kajmaka, i priprema se brzo i lako!

Pored čalabrce, na listi su se našli i drugi manje poznati specijaliteti iz Srbije kao što su pite iz Vranja, propeć i sečenica, kao i desert herovke iz Vojvodine.

Izvor: blic.rs

Cveće georgina biće vaš najlepši ukras bašte ove godine.

Dalija, poznata i kao georgina, spada u rod žbunastih, gomoljastih, zeljastih perena (višegodišnjih biljki ili trajnica), poreklom iz Meksika. Dalija je član porodice Asteraceae, to jest glavočika, kojoj pripadaju i suncokret, bela rada, hrizantema i cinija. Postoje 42 vrste georgina i brojni hibridi koji su pogodni za uzgoj u vrtu.

 Oblik cveta može da se razlikuje, a zajedničko im je da jedna stabljika nosi samo jedan cvet. Cvetovi mogu da budu mali, prečnika 5 cm, a isto tako i jako veliki, prečnika 30 cm. Stabljike su lisnate i razlikuju se po visini – od 30 cm, pa do više od 2 m. Većina dalija nema mirisne cvetove. Kao i većina biljaka polinatore (insekte oprašivače) ne privlače mirisom, već jarkim i raznovrsnim bojama svih vrsta, osim plave.

Georgina je 1963. proglašena nacionalnim cvetom Meksika. Asteci su je zbog gomolja gajili kao jestivu biljku, međutim, dolaskom španskih osvajača ova praksa je uglavnom prekinuta. Pokušaji da se dalija gaji kao jestiva biljka u Evropi prošli su bez uspeha, piše Stil.

 Savremenim baštovanima je georgina poznata kao ukrasna baštenska biljka koja raste iz malih, smeđih, dvogodišnjih gomoljika koje se sade u proleće.

Ovo raznobojno štrkljasto cveće uglavnom cveta od sredine leta, pa do prvih mrazeva, kada je većina drugog cveća već odradila svoje.

Mada nije najbolje prilagođena ekstremno toplim podnebljima sa visokom vlažnošću vazduha, georgina ipak i u takvim uslovima ulepšava sunčane vrtove, sa sezonom cvetanja koja traje najmanje 120 dana. Georgine napreduju u hladnijim i umereno vlažnim klimatskim pojasevima.

Georgine sadnja

Ne žurite sa sadnjom jer će biljka da boluje u hladnom zemljištu. Sadnja bi trebalo da počne kada temperatura tla bude oko 15,5 stepeni Celzijusa. Treba sačekati dok ne prođu sve opasnosti prolećnih mrazeva.

Za sadnju odaberite dobro osunčano mesto. Georgine će imati više cvetova ako su izložene direktnoj sunčevoj svetlosti 6 – 8 sati dnevno. Najviše vole jutarnje sunce. Za uzgoj georgina odaberite mesto koje je donekle zaklonjeno od vetra.

Dalije bujaju u zemljištu koje je plodno i dobro drenirano. Zemljište bi trebalo da ima pH vrednost između 6,5 – 7, dakle, da bude blago kiselo. Ako imate zemljište koje nije rastresito, dodajte malo peska, tresetnice ili pregorelog stajskog đubriva da biste rastresli tlo zbog bolje drenaže.

Gomolje (lukovice) georgina pokrivačica postavljajte u leju na razmaku od 22 – 30cm. Sitnije sorte, koje obično rastu do 1m u visinu, rasporedite sa razmakom od 60cm. Sadnja više sorte, sa krupnijim cvetovima, treba da bude sa razmacima od 1m.

Sadnja dalija bi trebalo da se obavi u rupi koja je malo veća od gomolja i u nju bi trebalo da stavite malo komposta ili tresetnice. Korisno je i da u rupu za sadnju ubacite jednu pregršt koštanog brašna. Prilikom sadnje ne koristite nikakvo đubrivo.

Izbegavajte gomolje dalija koji su naborani ili truli. Malo zelenih izdanaka je dobar znak. Nemojte deliti gomolje dalija za sadnju , kao što se to radi sa krompirom.

Posadite ceo gomolj, sa pupoljcima izbojaka, ili okcima, okrenutim gore, na dubini od 15 – 20cm. Krunica bi trebalo da bude tik iznad nivoa tla.

Visoki kultivari sa krupnim cvetovima traže potporu. Postavite kočiće, visoke od 1,5 do 2m, oko biljaka u vreme sadnje i vezujte stabljike za njih kako biljke budu rasle.

Velike dalije i one koje se gaje kao reznice, najbolje se uzgajaju u posebnim lejama u redovima i to same, bez konkurencije drugih biljaka. Dalije srednje i niske visine se odlično kombinuju sa drugim letnjim cvećem. Ako imate samo povrtnjak, to je idealno mesto da posadite red dalija za reznice (ujedno ćete imati nešto lepo u šta ćete gledati dok budete plevili baštu).

Ono što je lepo kad je uzgoj dalija u pitanju je što počinju da cvetaju oko 8 nedelja nakon sadnje, negde sredinom jula. Neki baštovani zasade gomolje u zatvorenom prostoru mesec dana ranije da bi počele da cvetaju ranije.

Ne zalivajte gomolje odmah nakon sadnje jer ćete tako izazvati truljenje. Počnite da zalivate kada se iznad zemlje pojave prvi izdanci. Dalije nemojte da pokrivate malčom ili korom jer će izbijanje izdanaka biti otežano. Nega i održavanje dalija

Nema potrebe za zalivanjem dok se ne pojave izdanci dalija; zapravo, preterano zalivanje može da dovede do truljenja gomolja. Kada se dalije prime, obezbedite im zalivanje natapanjem 2 – 3 puta nedeljno; koristite prskalicu bar 30 minuta (u suvim i toplim podnebljima i duže).

Ljuske od jaja za cveće
Ljuske od jaja za cveće: Kako se pravilno koriste da bi biljke bile raskošne
cveće
Ako ovo ulje iz apoteke pomešate s vodom i time zalijete cveće, bujaće kao ludo cele godine
Dalijama godi tečno đubrivo sa malim sadržajem azota (slično onom koje se koristi za povrće). Prihranjujte ih nakon nicanja, a posle toga, svake 3 do 4 nedelje od sredine leta do rane jeseni. Ne preterujte sa prihranom, naročito sa azotom jer ćete rizikovati da cvetovi budu ili mali ili da ih uopšte ne bude, kao i slabe ili trule lukovice.

Kao i mnoge krupne hibridne cvetnice, velike dalije će možda zahtevati posebnu pažnju pre ili posle kiše, kada otvoreni cvetovi mogu da se napune vodom ili da se stabljike poviju od vetra.

Dalije pokrivačice tla ne traže podupiranje niti kidanje pupoljaka; dovoljno je da zakinete vrh izdanka da podstaknete formiranje žbuna i da uklonite precvetale cvetove. Otkinite središnji izbojak iznad trećeg reda listova.

Za više sorte dalija, u vreme sadnje, postavite kočeve za podupiranje. Umereno kidajte izbojke, grane i pupoljke, kao i precvetale cvetove da biste dobili raskošan izgled biljke u trajanju od 3 meseca pa i duže.

Lišće dalije će pocrneti sa prvim mrazevima.

Šta sa georginama tokom zime

Dalije su otporne na zimske uslove koji su karakteristični za naše podneblje. Možete da ih orežete i ostavite da prezime u tlu; pokrijte ih debelim slojem suvog malča.

Štetočine i bolesti
Uzgoj dalija mogu ometati štetočine i bolesti karakteristični i za drugo baštensko cveće.

Puževi golaći i puževi sa kućicom – 2 nedelje nakon sadnje počnite da postavljate mamce za puževe i nastavite tako tokom čitave sezone.

Paučinari – ako mislite da ih izbegnete počnite sa prskanjem krajem jula i nastavite čitavog septembra. Raspitajte se u poljoprivrednoj apoteci koje sredstvo je najbolje da koristite.

Georgine presađivanje

U hladnijim podnebljima, ako želite da sačuvate biljke, morate da iskopate lukovice početkom jeseni i čuvate ih preko zime. U našem podneblju mogu da prezime u tlu, međutim, ako niste sigurnu, izvadite ih.

Biljke treba skratiti na 5 do 10 cm iznad zemlje.

Izvadite i razdvojte lukovice. Nežno ih protresite da biste uklonili zemlju. Odsecite trule delove, okrenite ih naglavačke i ostavite da se prirodno osuše.

Spakujte ih u neki rastresit materijal (vermikulit, suvi pesak ili granule stiropora).

Čuvajte u dobro provetrenom prostoru u kome nema mraza – 4 -7 stepeni je idealno, 1,5 – 10 stepeni je prihvatljivo.

U proleće iznesite lukovice , odvojite ih od roditeljskog spleta i počnite uzgoj dalija ispočetka.

Ako vam sve ovo deluje kao mnogo mučenja ili nemate odgovarajući prostor za čuvanje, preskočite kopanje i skladištenje pa krenite iznova tako što ćete na proleće kupiti nove lukovice za uzgajanje.

Izvor: nova.rs

Magnezijum je mineral neophodan za zdrave mišiće, nerve, kosti i nivo šećera u krvi. Ako ne unosite dovoljno magnezijuma tokom dužeg vremena, možda ćete biti izloženi većem riziku od zdravstvenih problema kao što su srčani udar, moždani udar, dijabetes ili osteoporoza.

Ukoliko razmišljate o suplementima magnezijuma, imajte na umu da postoje različite vrste magnezijuma sa različitim namenama. Samim tim i odgovor na pitanje koji je magnezijum najbolji zavisi od vaših potreba i stanja koja tretirate.

Magnezijum glicinat

Magnezijum glicinat je visoko bioraspoloživi oblik magnezijuma napravljen od magnezijuma i aminokiseline glicinata. Smatra se jednim od najbolje apsorbovanih oblika magnezijuma.

Efikasan je za lečenje niskih nivoa magnezijuma, dobro se podnosi i manje je verovatno da će izazvati gastrointestinalne neželjene efekte od drugih oblika, kao što su magnezijum oksid i magnezijum sulfat. Starija istraživanja sugerišu da magnezijum glicinat može biti od pomoći za poboljšanje simptoma depresije.

Magnezijum citrat

Magnezijum Citrat je jedan od najpopularnijnih suplemenata ovog tipa. Reč je o obliku magnezijuma koji je vezan sa limunskom kiselinom koja se prirodno nalazi u citrusnom voću i daje kiselkast ukus. Obično se uzima oralno da bi se nadoknadio nizak nivo magnezijuma. Zbog svog prirodnog laksativnog efekta, ponekad se koristi i u većim dozama za lečenje zatvora.

Magnezijum oksid

Magnezijum oksid je so koja kombinuje magnezijum i kiseonik. Prirodno formira belu, praškastu supstancu i može se prodavati u obliku praha ili kapsula. Ova vrsta se obično ne koristi za sprečavanje ili lečenje nedostataka magnezijuma, jer neke studije navode da se slabo apsorbuje u digestivnom traktu. Umesto toga, češće se koriste za ublažavanje neprijatnih simptoma za varenje, kao što su žgaravica, loše varenje i zatvor.

Magnezijum hlorid

Magnezijum hlorid je magnezijumova so koja uključuje hlor – nestabilan element koji se dobro vezuje sa drugim elementima, uključujući natrijum i magnezijum, da bi formirao soli. Dobro se apsorbuje u digestivnom traktu, što ga čini odličnim višenamenskim dodatkom. Možete se koristiti za lečenje niskih nivoa magnezijuma, a najčešće se uzima u obliku kapsula ili tableta, ali može biti i sastojak proizvoda kao što su losioni i masti.

Magnezijum laktat

Magnezijum laktat je so koja nastaje kada se magnezijum vezuje sa mlečnom kiselinom. Često se dodaje da bi se hrana obogatila magnezijumom. Magnezijum laktat je efikasan kao dodatak ishrani i verovatno nežniji za probavni sistem. Možda je pogodnije za one koji ne tolerišu druge oblike ili moraju da uzimaju posebno velike doze.

Magnezijum sulfat

Kada se magnezijum, sumpor i kiseonik kombinuju, formiraju magnezijum sulfat, koji izgleda slično kao kuhinjska so. Često se koristi za opuštanje mišića kako bi se ublažio stres. Kao so, može se rastvoriti u vodi za kupanje.

Kada i koliko dugo se pije magnezijum?

Gornja granica za unos magnezijuma kroz suplemente je 320 miligrama dnevno. Gornja granica za suplemente je niža nego preporučena doza magnezijuma, jer ćete kroz hranu takođe uneti određenu količinu magnezijuma, obzirom da je prisutan u velikom broju namirnica.

Iako unos velikih količina magnezijuma kroz hranu, ne predstavlja rizik za zdrave ljude, unos velikih količina putem suplemenata može dovesti do mučnina, dijareje i slabosti mišića.

Generalno se smatra da nije štetno unositi suplemente magnezijuma svakog dana, ali svakako bi trebalo da se pridržavate upustava sa pakovanja i konsultujete svog lekara.

Takođe, preporuka je da se obratite lekaru i kada budete birali koji tip magnezijuma želite da unosite kroz suplemente, kao i oblik u kojem ćete ga unositi – u tečnom stanju, u prahu ili u tabletama.

Izvor: n1info.rs

Svako od nas ima svoju sudbinu, ali na nju možete uticati i ako poslušate unutrašnji glas. Pre nekoliko hiljada godina, u planinama Tibeta, gde i dan danas ljudi iz raznih delova sveta odlaze u potrazi za odgovorima na svoja najintimnija pitanja, rođen je tibetanski horoskop.

Postoje samo 4 horoskopska znaka, a oni simboliziraju božanska bića, piše Sensa.hr.

U nastavku donosimo karakteristike svojstvene svakom od njih:

Pauk

Meseci rođenja: januar, februar, mart

Predstavnike ovog horoskopskog znaka karakteriše dobro zdravlje i neiscrpna energija zahvaljujući kojoj postižu vrhunce u profesionalnom i financijskom smislu. Ipak, oni se generalno ponašaju nerazumno sa novcem. Imaju običaj da velike svote novca troše na zabavu (šoping, zabave, putovanja i ostale životne radosti), a ostatak meseca žive praznih džepova.

Tibetanski spisi takođe obraćaju pažnju na specifične karakteristike ljudi rođenih u prva tri meseca u godini. Pauci plene pažnjom i osvajaju srca svojim bogatim duhovnim svetom na čijoj privlačnosti mogu da im pozavide.

Mrav

Meseci rođenja: april, maj, jun

Budisti poštuju mrave zbog neverovatno napornog rada, visokog nivoa organizacije i energije. Sićušne, pametne bube stalno su zauzeti i nastoje da postignu svoje ciljeve. Zato se osobe rođene u ovom horoskopskom znaku smatraju odgovornim radnicima. Napori mrava uvek su velikodušno nagrađeni, a oni onda žure da podele svoje blagostanje sa porodicom i prijateljima, kojima su privrženi.

Škorpion

Meseci rođenja: jul, avgust, septembar

Škorpion u tibetanskom budizmu predstavlja pravdu, oštar um, snagu i dugovečnost. Osobe rođene u trećem kvartalu godine odlikuju se jakim fizičkim i psihičkim zdravljem, pa obično žive dugo i srećno. Ako se Škorpioni iznenada osećaju loše, to je zbog problema sa probavom, a prema tibetanskim spisima.

U profesionalnom i ljubavnom životu, ovim snažnim i živahnim osobama sve ide od ruke. Osobe rođene u znaku Škorpiona su svrsishodne, inteligentne, brižne i pouzdane. Drugima je vrlo teško da odole takvim harizmatičnim pojedincima.

Kornjača

Meseci rođenja: oktobar, novembar, decembar

Na kraju smo stigli do najnezaštićenijeg znaka zodijaka (prema tibetanskim budistima). Kornjače karakterišu loše zdravlje i bolesti, pa je za njih ključna reč odricanje od svih loših navika. Iako im sudbina nije najnaklonjenija, ne znači da ispravnim životom ne mogu stvari da preokrenu u svoju korist.

Kada se grade ljubavne veze, ljubomora se smatra nedostatkom za osobe rođene u poslednjoj četvrtini godine. Ipak, to ne znači da savez sa kornjačama donosi samo patnju i nelagodu: one su vrlo strpljive, dosledne i više vole da budu povezane porodičnim vezama sa jednom osobom za ceo život.

Izvor:n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. maj

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru otkrili su laboratoriju za uzgoj marihuane u veštačkim uslovima i uhapsili S. N. (1983) iz Sombora i T. Z. (1985) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je prilikom pretresa laboratorije, u kojoj je zatekla osumnjičene, pronašla oko 250 biljaka kanabisa i oko 9,4 kilograma biljne materije nalik na marihuanu.

Takođe, policija je pronašla i opremu i sredstva za proizvodnju ove opojne droge.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: RTV

Konjički klub Vojvođanin, u nedelju, 26. maja na Gradskom hipodromu u Somboru organizuje drugi trkački dan.

Objavljeno je da će glavna trka nedeljnog programa biti 23. Pehar grada Sombora. Pored ove predviđeno je održavanje još pet kasačkih trka. Sve trke su jednoprežne i u dužini od 1.700 metara. Nagradni fond se kreće od 100.000 dinara do 33o hiljada dinara.

Propozicije sa posebnim odredbama možete pročitati u prilogu. Somborski klub uputio je poziv svim prijateljima i ljubiteljima konjičkog sporta da dođu u što većem broju na hipodrom i uživaju u čarima konjičkog sporta.

Da podsetimo, prošlogodišnji pobednik 22. trke za „Pehar grada Sombora“ je bilo grlo „Bondo JET„, Mileta Kopunovića iz Tavankuta.

Izvor: somborsport.org

„Susret starovremenih vozila“ održao se po 19. put u Somboru i okupio ljubitelje oldtajmera, ali i privukao veliku pažnju naših sugrađana. Manifestaciju je zvanično otvorio član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, koji je pozdravio učesnike i poželeo im prijatan boravak u Somboru.

„Dragi gosti i dragi Somborci, pozdravljam vas u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Lepo je videti da istrajavate u vremenu i želite da vreme zaustavite i učinite da sve ono što je nekada bilo lepo, prikažete danas ovde. U prethodna dva dana smo imali ovde „Karavan bezbednosti saobraćaja“, gde su naši najmlađi, ali i ostali sugrađani imali priliku da se upoznaju sa osnovama iz bezbednosti saobraćaja, a danas imamo ovu izuzetno lepu manifestaciju. Svima želim prijatan boravak u našem gradu i da uživate u svemu onome što ovaj grad pruža i da nam se svi zajedno vratite ovde iduće godine i po dvadeseti put“ rekao je gradski većnik Zorić.

Manifestacija za cilj ima širenje tehničke kulture i znanja o istoriji automobilizma, a pored toga, predstavljanje Sombora i njegovih znamenitosti gostima koji dolaze. Na ovogodišnjem susretu, publici je prikazano oko 70 automobila i 20 motocikala.

Organizatori manifestacije su Oldtajmer Kretaivni studio „Des Arts“, u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Sombora, uz pokroviteljstvo Grada Sombora.

U dvorištu Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru, prigodnim programom obeležen je mini jubilej, pet godina akcije „Bebiteka: bibliobata i biblioseka“. Ispred lokalne samouprave, događaju je prisustvovala članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, koja je pozdravila prisutne i istakla da Grad podržava aktivnosti koje uključuju naše najmlađe sugrađane i promovišu njihov razvoj i napredak.

„Gradska biblioteka već pet godina uspešno sprovodi ovu akciju i nama je veoma drago što su razmišljali o našim najmlađim sugrađanima i što su upravo sproveli ovu akciju kako bi podigli svest kod roditelja o značaju čitanja deci i sa decom, što ujedno poboljšava vezu roditelja i deteta, samim tim kod deteta razvija neku veću zainteresovanost za okruženje. Drago mi je da se to sprovodi sa našom bolnicom i što su uključeni i drugi privrednici koji pomažu da naša dečica budu svakog meseca obradovana. Takođe, mi kao Grad podržavamo sve programe i aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje uslova života, učenja i igre za decu“, istakla je ovom prilikom gradska većnica Stojakov.

Prisutne sugrađane, pozdravila je i direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Nataša Turkić, kao i pomoćnik direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor za medicinska pitanja, dr Milisav Vujović.

„Veoma smo srećni što ove godine proslavljamo pet godina akcije „Bebiteka: bibliobata i biblioseka“ koju smo pokrenuli 2019. godine. Svake godine nam se pridružuju novi članovi, kako u biblioteci tako i ljudi koji prepoznaju važnost ove akcije, a pokrenuli smo je sa ciljem da promovišemo čitanje kod dece od najmlađeg uzrasta, dakle dok su još bebe u stomaku, jer istraživanja pokazuju da od 18. nedelje trudnoće ako majka čita detetu, dete pamti taj glas i kada se rodi ako se to čitanje nastavi, deca dok odrastaju imaju bogatiji fond reči, ulaze u svet mašte, upoznaju likove koje nikada ne bi upoznali na drugačiji način“, rekla je Nataša turkić.

Akciju „Bebiteka: bibliobata i biblioseka“ Gradska biblioteka sprovodi od 2019. godine u saradnji sa Opštom bolnicom „Dr Radivoj Simonović“ i društveno odgovornim kompanijama sa teritorije Grada Sombora. Pomenuta akcija podrazumeva darivanje paketa prvorođenoj devojčici i prvorođenom dečaku u mesecu, koji sadrži knjige za najmlađi uzrast i igračku. Ovom akcijom biblioteka želi da ukaže, pre svega roditeljima, na to koliko je važno čitanje sa decom od najranijeg uzrasta.

Povodom ovog lepog jubileja, organizovan je koncert Dečijeg hora „Šareni vokali“.