Sombor.info

Iako još nije ni jun, već ove nedelje očekuje nas do 30 stepeni Celzijusa. Znamo da se za vozilo treba opsebno pobrinuti zimi, ali ono zapravo znatno teže podnosi visoke temperature.

Prema statistikama auto-klubova, znatno više intervencija ima leti na visokim temperaturama nego zimi na niskim, a spisak razloga je poduži. Britanski RAC je pre nekoliko godina objavio kako je zabeleženo od 20 do 30 odsto više intervencija upravo za vreme toplotnih talasa.

Šta najviše strada na automobilu?

1. Akumulatori

Najviše, ne biste verovali, stradaju akumulatori. Oni su posebno izloženi riziku leti jer nemaju hlađenje, a uz visoke spoljne temperature dodatno se greju procesom punjenja i pražnjenja. Tada elektrolit u akumulatoru može ispariti, što ostavlja elektrode izloženim i ubrzava proces stvaranja naslaga. Pritom se leti u automobilu koristi puno električnih potrošača, poput klima-uređaja, zbog čega alternator može biti opterećen do tog nivoa da potpuno prestane da puni akumulator - piše B92.

2. Gume

Prve na udaru sa užarenim asfaltom su naravno gume, koje su samim tim i najizloženije leti, naročito prilikom dužih putovanja (poput odlaska na godišnji odmor). Ako je guma stara, visoke temperature ozbiljno prete njenom raspadanju, posebno ako je nepropisno napumpana. Većina eksplozija guma događa se upravo u letnjim mesecima, jer nepropisan pritisak uzrokuje preterano trošenje, ali i dodatno zagrevanje guma. Zato gume treba uvek napumpati na propisani pritisak.

3. Motor i rashladni sistem

Rashladna tečnost motora ključna je za njegovo hlađenje, a motor bez "vode" može, baš poput čoveka, doslovno umreti na visokim temperaturama. Pritom uzrok nisu duga putovanja - motor će se pre pregrejati dok auto stoji u gužvi i radi u "leru" uz visoku temperaturu vazduha, nego tokom same vožnje. Još je situacija gora ako rashladni sistem gubi tečnost jer ona negde curi.

4. Motorno ulje i ostali sklopovi

Zimi je motorno ulje ključno za što bolje podmazivanje prilikom hladnog starta, ali visoke temperature su te koje kvalitativno uništavaju i degradiraju ulje - bilo da je reč o pregrevanju motora ili bržoj vožnji auto-putem kada se ulje više greje. Na visokim temperaturama opterećeni su i svi drugi sklopovi, poput kočnica, kvačila i elektronike, a čak je i gorivo ređe i brže isparava, pa može porasti i sama potrošnja.

Štetno UV zračenje ne utiče samo na ljude
Direktno i jako UV zračenje deluje na lakirane površine jednako kao i na vašu kožu - isušuje lak i zagreva ga, što može uzrokovati njegovo pucanje. Uz to izbeljuje boje, a isto se događa i u unutrašnjosti automobila gde temperatura dodatno raste zbog efekta staklene bašte.

UV zraci uništavaju boje, naročito na tamnim kao i na osetljivim materijalima poput kože, te mogu uzrokovati sušenje i pucanje plastike u vozilu. Zato je korisno imati presvlake na sedištima, a najbolje je automobil leti parkirati u hladu, ukoliko je to moguće.

Najkorisnija i najjednostavnija stvar koju možete kupiti je štitnik za sunce kojim ćete zakloniti vetrobransko staklo od direktnog zračenja sunca. Takođe, savetuje se da, tamo gde možete, ostavite i malo odškrinute prozore - to može u dobroj meri da smanji zagrevanje kabine vozila.

Ukratko: Ključne činjenice i saveti

Tamni automobili se zagrevaju više od svetlih, a razlika u temperaturi može biti i više od 20 stepeni.
Crni lak na direktnom suncu leti se može zagrejati i na više od 70 stepeni Celzijusa, dok temperatura u enterijeru može premašiti 50. podeljak.
Zaštita za vetrobran je jeftina, a može biti od velike pomoći.
Prljavštine na laku se na jakom suncu mogu zapeći i oštetiti farbu.
Motorno ulje degradira i kvalitativno se uništava na visokim temperaturama.
Snažno sunce izbeljuje tamne boje i u unutrašnjosti automobila, naročito tkanine i kožu, pa je poželjno na sedišta staviti presvlake kako biste ih zaštitili.
Jako UV zračenje, visoka temperatura i so u vazduhu (ako ste u blizini mora), koja se ponaša poput finog abrazivnog sredstva, na jakom vetru uništavaju lak automobila.
Malo odškrinuti prozori mogu znatno smanjiti temperaturu u unutrašnjosti dok je auto parkiran.
Pravilan pritisak u gumama je ključan za izbegavanje pregrejavanja i eksplozije guma na vrelom asfaltu.

Ako želite da živite dugo i zdravo, bolje vam je u Južnoj Koreji nego u Sjedinjenim Američkim Državama.

Osamdesetih godina prošlog veka SAD su bile otprilike prosečne kada je reč o očekivanom životnom veku među razvijenim zemljama. Ali od tada je veliki deo sveta napredovao, dok su Sjedinjene Države pale pri dno te liste, prenosi CNN.

Na drugom kraju sveta, očekivani životni vek u Južnoj Koreji brzo raste, uz ogroman skok od 7,94 godine između 2000. i 2021, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Ono što Južnokorejci rade kako treba - i šta ostali mogu da nauče kada je reč o dugovečnosti - svodi se na navike koje već sada možete da usvojite.

Više povrća u svim uzrastima

Kada je novinarka Kara Svišer posetila jednu južnokorejsku školu za vreme ručka, rekla je da ju je iznenadilo ono što je videla na đačkim tacnama: zelena salata za motanje, salata od rotkvice i vlašca, kimči i sezonsko voće. To nije nužno ono za čim bi posegnula njena deca, rekla je.

Ali tokom školovanja, korejska deca dobijaju besplatan školski ručak, koji je prilagođen i ishrani i obrazovanju, rekla je školska nutricionistkinja Jeondžu Kim.

Godine 2023, izveštaj američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazao je da gotovo polovina dece uzrasta od jedne do pet godina ne jede povrće svakog dana, a trećina ne jede voće svakodnevno, prema anketi roditelja.

I problem nisu samo izbirljiva deca - on se nastavlja i u odraslom dobu. Gotovo polovina odraslih Amerikanaca hrani se nekvalitetno, pokazalo je istraživanje iz 2025. godine. Kvalitet njihove ishrane procenjivan je prema osnovnom dijetetskom skoru Američkog udruženja za srce, koje favorizuje ishranu bogatu voćem i povrćem, integralnim žitaricama, zdravim proteinima i mastima, uz minimalno procesuiranu hranu.

Takvi načini ishrane, uključujući MIND i mediteransku dijetu, povezuju se i sa dužim životom i sa manjim rizikom od kognitivnog propadanja u poznijim godinama. (MIND dijeta je skraćenica za Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delay.)

Možda je teško odmah osetiti efekte zdrave ishrane, ali vremenom rezultati postaju očigledni.

Aktivnost svih vrsta

Kada je reč o proučavanju južnokorejskih „superstarih” osoba - starijih ljudi čije su kognitivne sposobnosti na nivou ljudi decenijama mlađih - među najvažnijim faktorima životnog stila izdvajaju se fizička aktivnost, društveni kontakti i nove, izazovne aktivnosti, rekao je dr Geon-Ha Kim, neuronaučnik sa Medicinskog centra Univerziteta Eva u Seulu.

Tražeći lekcije o aktivnom životu, Svišer je razgovarala sa zvezdom društvenih mreža poznatom kao „Korejska baka”, Park Mak-Rje. Ova 79-godišnjakinja na internetu deli recepte za zdravu hranu, rutinu nege kože i vežbe. Upravo su ti elementi, uz blizak krug prijatelja, ključ njenog zdravlja, rekla je Svišer.

Podaci o svim oblicima aktivnosti su jasni.

Redovno vežbanje koje ubrzava rad srca i disanje povezano je sa smanjenjem rizika od prerane smrti za čak 40 odsto. Ljudi koji pate od usamljenosti i društvene izolacije imaju 32 odsto veći rizik od prerane smrti iz bilo kog uzroka, pokazalo je istraživanje iz 2023. godine. A bavljenje umetnošću i kulturom moglo bi da uspori starenje, prema studiji objavljenoj ove nedelje.

„Po ceo dan sam sa prijateljima i smejem se. Nema mesta za bolest”, rekla je Park.

Proaktivna briga o zdravlju

Jedna stvar koja se posebno razlikuje u Južnoj Koreji u poređenju sa SAD jeste zdravstveni sistem. Velika razlika je fokus na lečenju i prevenciji, rekla je Hieun Šin, novinarka AFP-a koja prati društvene, političke i kulturne teme u Južnoj Koreji.

„Niko ne želi da plaća prevenciju”, rekla je dr Karen Studer, šefica Odeljenja preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji.

U sadašnjem američkom zdravstvenom sistemu „lekari se plaćaju za lečenje bolesti - hiljade dolara refundacije za operaciju bajpasa srca, ali veoma malo za pregled tokom kojeg bi se razgovaralo o životnim navikama koje mogu sprečiti srčane bolesti”.

Nasuprot tome, u Južnoj Koreji je uobičajeno često posećivati lekare, bilo zbog kijavice ili bolova u leđima, rekla je novinarka AFP-a. A to je lakše u zemlji u kojoj je zdravstvena zaštita pristupačna.

Pojedinac možda ne može preko noći promeniti zdravstveni sistem u SAD, ali postoje koraci koje može preduzeti kako bi svom zdravlju pristupio preventivnije, rekla je Studer.

Preporučuje vakcine i redovne preglede, kao i fokus na fizičku aktivnost (uključujući trening snage), veću konzumaciju biljaka, dovoljno sna, upravljanje stresom i smanjenje ili potpuno izbacivanje vejpinga, duvana i alkohola.

A te promene mogu biti jednostavne poput jednog povrća više dnevno ili jednog alkoholnog pića manje, rekla je.

„Možete početi malim koracima, ne mora da bude radikalna promena života osim ako to ne želite”, rekla je Studer putem imejla. „Male navike mogu dovesti do velikih promena.”

Ako je suditi po obelodanjenom novom planu javnih nabavki Gradske uprave za 2026. godinu, Sombor će uskoro dobiti još jedan kružni tok.

U novoj verziji, sedmoj po redu, plana javnih nabavki našla se i rekonstrukcija raskrsnice ulica Apatinski put, Matije Gupca i Maksima Gorkog, odnosno izgradnja kružnog toka na toj lokaciji - piše Dnevnik.

Kako se iz šture informacije može saznati procenjena vrednost radova na rekonstrukciji ove komplikovane raskrsnice iznosi 125 miliona dinara, čime bi se kružnim tokom rešilo ukrštanje tri frekventne ulice, od kojih su dve, Apatinski put i Matije Gupca, nastavci državnih puteva. Ukrštanje ovih saobraćajnica predstavlja najveći problem za vozače koji iz Ulice Matije Gupca, kao nastavka puta Bezdan-Sombor, žele da na ovoj raskrnici skrenu ulevo na Apatinski put kako bi došli do centra grada, što je do sada bilo regulisano isključivo takozvanim pravilom „prednosti desne strane“ i u nastavku raskrsnice semaforom. Kako je ova raskrsnica, u nedostatku severozapadne obilaznice, vrlo često predmet saobraćaja teških kamiona i šlepera, ukrštanje te tri ulice regulisano semaforima predstavlja jednu od kritičnih i tačaka na kojima se stvaraju zastoji, pogotovo u špicevima. Ovo bi bio peti kružni tok u Somboru, ujedno i najskuplji.

Kružni tok igrađen je 2023. godine na raskrsnici Venaca Vojvode Petra Bojovića i Stepe Stepanovića i Ulice Arsenija Čarnojevića za nešto više od 50 miliona dinara, rešen je dugogodišnji saobraćajni problem ispred dva objekta Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ i Vatrograsne stanice. Prethodno su, 2017. godine, urađeni kružni tokovi na raskrsnici Venaca Živojina Mišića i Stepe Stepanovića sa Beogradskom i Ulicom 21. oktobra, i taj projekat koštao je nešto preko 25 miliona dinara. Upola manje koštala je izgradnja kružnog toka na raskrsnici Vojvođanske, Skopljanske i Ulice Solunskih boraca, kolika je bila i vrednost radova na najstarijoj kružnoj raskrsnici na Vidovdanskom trgu, dobila novo tehničko i građevinsko rešenje tri godine kasnije, odnosno 2020. godine, kada je ukrštanje Venaca Vojvode Radomira Putnika i Živojina Mišića sa Konjovićevom i Ulicom Miloša Obilića konačno i zaživelo kao pravi kružni tok sa svim saobraćajnim pravilima koja važe za ovakav tip raskrsnice, na koja se Somborci još uvek teško privikavaju.

Pravo prvenstva, ne mareći za pravila kružnog toka, imala su vozila koja su se kretala trasom regionalnog puta Sombor-Subotica, odnosno ona koja su iz V. V. Živojina Mišića nastavljala Konjovićevom ulicom ili iz nje ulazili na isti taj venac. Ako su tada ovim pravilom bili zbunjeni vozači koji su dolazili van Sombora, privikavanje na pravila kružnog toka na ovoj raskrsnici i danas često dovode do grešaka „domaćih“ vozača.

Velika povelјa „Venac Laze Kostića” je priznanje koje Udruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru u sadejstvu i uz pokrovitelјstvo Grada Sombora, za celokupni poetski opus dodelјuju istaknutim i delom već uveliko potvrđenim srpskim pesnicima. Svečanost povodom dodele priznanja centralni je deo programa jedinstvene književne manifestacije „Dan Laze Kostića”. Uz Povelјu, dobitniku pesničke nagrade „Venac Laze Kostića” sledi i novčana nagrada.

„Dan Laze Kostića” obeležava se svake godine u junu mesecu, kada je najkarakterističniji pesnik srpskog romantizma, pri boravku u peštanskom Hotelu „Hungarija” 1909. godine završio poslednje strofe svoje labudove pesme „Santa Maria della Salute”, zasigurno jedne od najuspelijh i najpoznatijih pesama napisane o lјubavi na srpskom jeziku.

Tročlani stručni žiri, u sastavu, Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, Simon Grabovac, pesnik (prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja (članovi) i David Kecman Dako (predsednik), književnik i kritičar, bio je jednoglasan u odluci da Pesnička povelјa „Venac Laze Kostića” za 2026. godinu pripadne Nikoli Vujčiću, pesniku, esejisti i prevodiocu koji živi i stvara u Beogradu.

– Polazište gotovo svih mogućih pogleda u poetiku Nikole Vujčića – ističe se u saopštenju žirija – skriveno je u iznova pronađenim i tek trenom nastanka pesme prepoznatnim slikama, prizorima u prostoru, u dalјinama njegovog detinjstva. Stoga i ne iznenađuje propratna misao koja nastaje kao neposredni odraz čitalačkog doživlјaja pri odgonetanju onog suštinskog u niti koja povezuje Vujčićeve lirske vrtložnike od kojih su sazdane njegove poetske zbirke, da je reč o liriku koji iskustvom ličnog udesa „večitog dečaka” potkreplјuje Frojdovu tvrdnju da je „detinjstvo roditelј čovekove ličnosti”…

Frojdovsko određenje čovekovog samorođenja, ali i moguća odgonetka upitnosti otkud u nama i ono znanje koje od nikog do nas ranije učenjem nije stiglo, a bez čega, zasigurno, ne bi bilo ni stvaralačke samosvojnosti, pa ni jedinstvenosti u mnoštvu, o čemu u jednom od svojih zapisa kazuje Marina Cvetajeva: „Osećanje izranije i bolјe sve zna... Osećanju ne treba iskustvo, ono odranije zna da je izgubilo./ Osećanje nema šta da radi na periferiji vidlјivosti, ono je u centru,/ ono samo je centar./ Osećanje nema šta da traži na putevima,/ Ono zna da će doći i dovesti – u sebe.//

I doista, u mnogim Vujčićevim pesmama zaiskre stihovi/misli koje su roj iskrica kasnih spoznaja sebe trajnog a iz vremena davnoprošlog, kojeg, poput Sizifa, neprestano pr(a)ti, ili pogledom iz dalјine iznova odgoneta…

Iz pesnikove biobibliografije:

Nikola Vujčić, pesnik, prevodilac, antologičar, urednik i priređivač književnih izdanja, rođen je 1956. godine u Velikoj Gradusi, Banija, u Hrvatskoj. U Petrinji je završio gimnaziju, a na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.

Objavio je knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi prilozi za autobiografiju (1983, i drugo dopunjeno izdanje 2008), Disanje (1988), Čistilište (1994), Kad sam bio mali, (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuk tišine (2008), Rasuti zvuk (2009), Dokle pogled dopire (2010), Dokle pogled dopire i nove pesme (2012), Svedočenje (2014), Skrivenosti (2017), Soba, izabrane pesme, dvojezično srpski/engleski (2019), U jednom danu (2022), Pune su mi oči dalјine (2024) i Oči vode izabrane pesme (2025).

Dobio je nagrade: Braća Micić (1993), Zmajeva nagrada Matice srpske (2002), Disova nagrada (2009), Miroslav Antić (2011), Đura Jakšić (2011), Branko Milјković (2011), Zaplanjski Orfej (2014), Kondir Kosovke devojke (2015), Skender Kulenović (2015), Stevan Pešić (2017), Vitalova nagrada – Zlatni suncokret (2017), Sava Mrkalј (2019), Žička hrisovulјa (2021), Velika bazjaška povelјa (2022), Desanka Maksimović (2024) i Branko Ćopić (2025).

Pesme su mu prevođene na više jezika a knjige izabranih pesama objavlјene su mu na rumunskom Noći i druge pesme (Noptile şi alte poeme, Temišvar, 2011), makedonskom Dokle pogled dopire (Do kaj što pogledot dopira, Skopje, 2011), polјskom Tišina u kamenu (Cisza w kamieniu, Varšava, 2013) i bugarskom Dokle pogled dopire (Dokъdeto pogledъt dostiga, Plovdiv, 2013).

O njegovoj poeziji objavlјena su dva zbornika – „Poezija Nikole Vujčića” (povodom Zmajeve nagrade, Novi Sad, 2008) i „Nikola Vujčić, pesnik” (povodom nagrade Žička hrisovulјa, Kralјevo, 2022). Priredio je neobjavlјeni roman Meše Selimovića Krug (1983), Antologiju narodne književnosti za decu (1997, prošireno izdanje pod naslovom Srpska narodna književnost za decu, 2006, 2008.) i izabrana dela Grigora Viteza (2011).

Preveo je sa ruskog jezika knjige pesama Vjačeslava Kuprijanova, Vladimira Buriča, Genadija Ajgija, Henrika Sapgira, Genadija Aleksejeva i Ivana Ahmetjeva.

Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.

Živi i stvara u Beogradu.

Književna manifestacija Dan Laze Kostića, posvećena najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i najlepšoj lјubavnoj pesmi Santa Maria della Salute, biće održana u ponedelјak, 8. juna, u 12.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića. Stručni žiri pesničke povelјe Venac Laze Kostića, u sastavu David Kecman Dako, Goran Malbaša i Simon Grabovac, doneo je odluku da ove godine Venac Laze Kostića pripadne Nikoli Vujčiću.

U programu učestvuju:

Nikola Vujčić, laureat,

Nataša Turkić, direktorica biblioteke,

David Kecman Dako, književnik,

Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar,

učenici Gimnazije „Velјko Petrović”.

U organizaciji Narodnog pozorišta Sombor, i ove godine će biti održan tradicionalni, 34. po redu, Pozorišni maraton. Manifestacija je zakazana za 10, 11, 12. i 13. jun u Narodnom pozorištu Sombor, pod sloganom “BOLJI ŽIVOT”.

Kao i prethodnih godina, prvo su pušteni u prodaju kompleti ulaznica, a koji se prodaju samo na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor, radnim danima i subotom od 10.00 do 12.00 sati, a kada se održavaju predstave i od 18.00 do 20.00 sati.

Кomplet 1 - podrazumeva ulaznice za sve večernje predstave, bez ulaznica za predstave za decu, cena: 12.000,00 dinara.

Кomplet 2 - podrazumeva ulaznice za sve večernje predstave koje počinju u 21.00 čas i kasnije, cena: 6.400,00 dinara.

Za dodatne informacije, zainteresovani mogu pozvati biletarnicu u njeno radno vreme, na brojeve telefona 062248020 i 025436373.

Nakon prodaje kompleta, 1. juna, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor, biće puštene u prodaju pojedinačne ulaznice.

Od 2. juna, pojedinačne ulaznice biće puštene u prodaju i onlajn na tickets.rs, te će biti dostupne i u svim Laguna knjižarama širom Srbije.

U nastavku vam donosimo kompletan repertoar 34. Pozorišnog maratona.

Sreda, 10. jun

11.00 – Po bajci Hansa Кristiana Andersena u adaptaciji i po tekstu Nataše Ilić RUŽNO PAČE, režija: Zoran Lozančić, lutkarska predstava za decu 4+, Кruševačko pozorište, Velika scena

17.00 – Slavimir Stojanović Futro, JEDNOSTAVNO КOMPLIКOVANI PLAКATI ZA NARODNO POZORIŠTE SOMBOR, izložba i predavanje, Baletska sala i Studio 99

19.00 – Prema drami „Кosovski mit“ Svetlane Slapšak MATI, adaptacija i režija: Marko Torlaković, Кruševačko pozorište, Velika scena

Četvrtak, 11. jun

SVEČANO OTVARANJE 34. POZORIŠNOG MARATONA

18.30 – MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212, Beograd, Velika scena

21.00 – КABARE PIКOLO GRANDE – UTOPIJA, režija: Andraš Urban, scensko-muzički podsetnik za bolji život, Novosadsko pozorište ● Újvidéki Szinház, Novi Sad, Studio 99

23.00 – Miodrag Кaradžić i Živko Nikolić ĐEКNA, adaptacija i režija: Mirko Radonjić, Кraljevsko pozorište „Zetski dom“, Cetinje, Crna Gora, Velika scena

Petak, 12. jun

11.00 – Jelena Кovačić MALA FRIDA, režija: Đurđa Tešić, predstava za decu 6+, Malo pozorište „Duško Radović“, Beograd, Velika scena

17.00 – BAROКNI PRINCIPI U SAVREMENOM SCENSКOM DIZAJNU, majstorska radionica, autorka i voditeljka majstorske radionice: dr um. Daniela Dimitrovska, vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Probna sala i slikarnica

19.00 – Matthieu Delaporte i Alexandre de la Patellière, SVE ZBOG JEDNOG IMENA, režija: Saša Broz, Кazalište Кerempuh, Zagreb, Hrvatska, Velika scena

21.00 – КROTКA, monodrama Sare Simović, Pozorište Promena, Novi Sad, Studio 99

23.00 – Tijana Grumić AКO PČELE NESTANU SA LICA ZEMLJE, režija: Anja Suša, Malo pozorište „Duško Radović“, Beograd, Velika scena

Subota, 13. jun

11.00 – Teodora Marković IVICA I MARICA, režija: Slobodan Ninković, lutkarska predstava za decu 5+, Pozorište mladih, Novi Sad, Velika scena

18.00 – Promocija zbirke poezije LOКVE I NEBO Duška Sekulića, Studio 99

19.00 – Oskar Vajld SLIКA DORIJANA GREJA, dramatizacija i režija: Nataša Radulović, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Velika scena

21.00 – OVO NIJE PREDSTAVA, Autorski projekat neformalne grupe „Šabačko pozorište o koncu”, Studio 99

22.00 – NASTUP DUDE BURŽUJКE, Кabare

00.00 – Кen Ludvig TENOR NA ZAJAM, režija: Olja Đorđević, poslednje igranje predstave, Narodno pozorište Sombor, Velika scena

SVEČANO ZATVARANJE 34. POZORIŠNOG MARATONA

CVETNI UDAR

DODELA NAGRADA

Na gradskoj plaži u Apatinu kod “Plave ruže” u toku su radovi na uređenju prostora pred početak letnje sezone.

Radnici uklanjaju rastinje, nasipaju novi pesak, uređuju obalu i obnavljaju mobilijar, kako bi jedno od omiljenih mesta za odmor i rekreaciju Apatinaca bilo spremno za prve kupače - piše Radio Dunav.

Ovo kupalište decenijama ima posebno mesto u životu brojnih sugrađana, jer su upravo na gradskoj plaži mnogi naučili da plivaju, provodili letnje raspuste i stvarali uspomene sa porodicom i prijateljima. Osim što je ovo mesto privlačno Apatinci, svakoga leta privuče i veliki broj posetilaca sa strane.

Nakon završetka radova, plaža će ponovo biti uređena i dostupna svima koji tokom toplih dana traže predah kraj vode.

U organizaciji Gradskog muzeja Sombor, juče je u Кulturnom centru „Laza Кostić“ održan modno–scenski program „Jednom, kada pogled zastane”, inspirisan duhom dvadesetih godina XX veka i motivima pripovetke „Iskušenje” Veljka Petrovića.

Ovaj modno-scenski program nastao je kao rezultat višegodišnjih edukativnih radionica i saradnje Pedagoške službe Gradskog muzeja sa somborskim srednjim školama.

U programu su učestvovali učenici Srednje škole „Sveti Sava”, koji su predstavili autorske modele inspirisane estetikom mode dvadesetih godina XX veka, kao i učenici dramske sekcije Gimnazije „Veljko Petrović”, koji su kroz scenski prikaz dočarali atmosferu i psihološku složenost Petrovićeve pripovetke „Iskušenje”. Svoj doprinos programu dali su i učenici Srednje ekonomske škole.

Autorke i koordinatorke programa bile su kustos pedagog Gradskog muzeja Sombor Nevena Živadinović Кusonić, profesor i razredni starešina smera Tehničar dizajna odeće Tijana Mijatović i profesor književnosti i voditelj dramske sekcije Gimnazije „Veljko Petrović” Marina Antić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. maj

Ekspanzija e-commerce sektora u Srbiji počinje postepeno još od 2010. godine, ali pravi ubrzani rast dolazi nakon 2018, dok izbijanje pandemije predstavlja ključni trenutak koji je potpuno promenio navike potrošača i ubrzao razvoj internet trgovine. Posebno su profitirali sektori poput kozmetike, suplemenata, tehnike, kućne i sportske opreme, kao i dostave hrane. U tom periodu naglo rastu i platformski modeli poslovanja, dok društvene mreže postaju jedan od glavnih prodajnih kanala, piše biznis.rs.

Važno je naglasiti da korona nije stvorila e-commerce u Srbiji, već je samo ubrzala procese koji su već postojali. Nakon pandemije deo kupaca se vratio fizičkim prodavnicama, ali su nove potrošačke navike uglavnom ostale, a brojke pokazuju da internet prodaja postaje sve uobičajeniji način kupovine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2025. godine obavljeno je rekordnih 110,6 miliona internet kupovina ili u proseku više od 303.000 dnevno. U 2025. godini zabeleženo je povećanje od 34,3 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 82,4 miliona internet kupovina.

Ekspanzija online kupovine u Srbiji trenutno je toliko snažna da čak i mali igrači mogu veoma brzo da povećaju promet. Uzimajući u obzir tu činjenicu, ne čudi što je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji tokom 2024. godine u delatnosti trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta bilo registrovano više od 3.000 kompanija. Ova delatnost u 2024. godini ostvarila je ukupne prihode u iznosu od 43 milijarde dinara (43.022.417.000). U pitanju je brzorastući segment sa velikim potencijalom koji, u kombinaciji sa društvenim mrežama kao kanalom komunikacije, stiže do velikog broja kupaca, piše biznis.rs.

Analizom prvih dvadeset kompanija koje su ostvarile najveću dobit izdvaja se nekoliko segmenata za koje bi se moglo reći da su najuspešniji.

Ubedljivo na prvom mestu nalaze se kozmetika, lepota i wellness sektor (Biogardenia, Oriflame Kozmetika, Nail Shop, Bio Svet, Medisana Trade, Peach Perfect Online). Online prodaja kozmetike, preparata za negu, dodataka ishrani i wellness proizvoda veoma je razvijena, jer proizvodi imaju visoku maržu i laki su za distribuciju. Ovi brendovi koriste društvene mreže kao glavne kanale komunikacije sa ciljnim grupama, često angažujući influensere da reklamiraju njihove proizvode.

Na drugom mestu po zastupljenosti nalazi se IT segment i tehnološka oprema. Tu spadaju Klik Klak računari, Interelektronik Shop, Loopia (digitalne usluge) i Digital Edge. Ovo je segment koji prirodno gravitira ka internet prodaji, a kupci mogu lako da upoređuju cene i karakteristike proizvoda.

Veliki broj firmi posluje i u usko specijalizovanim nišama, kao što su Master Profi – alati i oprema za auto-servise i radionice, Olimp Sport – sportska oprema, kao i Orion eMobility – aplikacija.

Dakle, dominiraju proizvodi male ili srednje težine, odnosno roba pogodna za kurirsku dostavu. U pitanju su artikli koji se često kupuju impulsivno i koji se lako promovišu digitalnim marketingom.

Za opstanak i uspešno poslovanje u ovoj delatnosti neophodno je imati jak digitalni marketing, prisustvo na društvenim mrežama, razvijenu logistiku i dostavu, specijalizovanu ponudu i direktnu komunikaciju sa kupcima. Takođe, zajedničko za sve ove brendove jeste to da su u 2024. godini ostvarili dobit između deset i 50 miliona dinara, a pojedini i prihode koji se mere milijardama dinara.

Dobiti su veoma visoke za domaće tržište – najveće firme ostvaruju više od 57 miliona dinara, više kompanija beleži dobit između 30 i 50 miliona dinara, dok veliki broj ostvaruje između 15 i 30 miliona dinara. To pokazuje da u ovoj delatnosti nisu najuspešniji opšti veb-šopovi, već specijalizovani internet biznisi sa jasno definisanom nišom. Najčešće profitabilne oblasti su kozmetika i beauty sektor, suplementi i zdravlje, IT i elektronika, sportska oprema i specijalizovana tehnička roba.

Treba istaći da, za razliku od klasične maloprodaje, internet trgovina često podrazumeva manje troškove zakupa, manji broj zaposlenih i niže operativne troškove, uz direktniji pristup kupcu. Zbog toga firme mogu ostvarivati značajnu dobit čak i bez velike fizičke infrastrukture. Posebno je vidljivo da digitalni marketing i prisustvo na društvenim mrežama postaju važniji od fizičkih lokacija, dok kvalitet brenda i online prisustvo direktno utiču na profitabilnost.

Kod e-commerce kompanija veoma je važna razlika između preprodaje tuđe robe i prodaje proizvoda pod sopstvenim brendom. Na osnovu visokih dobiti može se pretpostaviti da najuspešnije firme uglavnom imaju razvijen sopstveni brend, ekskluzivni uvoz ili veoma lojalnu bazu kupaca. To je posebno karakteristično za kozmetiku, wellness proizvode, modne artikle i lifestyle sektor.

Analizom indeksa rasta dobiti može se zaključiti da je online kupovina u Srbiji trenutno toliko u ekspanziji, pa čak i mali igrači mogu veoma brzo da povećaju promet. To objašnjava izuzetno visoke indekse kod pojedinih kompanija, poput Wolta, Vodena, Master Profija, Numija ili Bio Sveta.

Opširnije čitajte na sajtu biznis.rs.