Sombor.info

Šta to čini dobrog čoveka? Da li je vaš partner dobra osoba? Postoje neke karakterne crte koje čine dobrog čoveka, odnosno u ovom slučaju dobrog muškarca.

One stvari koje muškarca čine dobrim čovekom mogu biti i neki sitni gestovi koji ženama puno znače, ali i vrlo bitne stvari, poput toga da partner nikada nije nasilan prema vama, na bilo koji način. U nastavku teksta saznajte koji to znakovi otkrivaju da je vaš partner dobar čovek - piše Zadovoljna.hr.

1. Uz njega se osećate lepo (iznutra i spolja).

Dobar muškarac želeće da se njegova partnerka oseća lepom. Neće mu biti dovoljno da to samo kaže, već će osećaj lepote želeti i da manifestuje u vašem srcu. To uključuje i način na koji komunicira s vama fizički i mentalno.

2. Inspiriše vas.

Dobar čovek ima snažan i nepokolebljiv karakter. Kao takav, po prirodi je inspirativan u svojim rečima i delima i ne prestaje da vas nadahnjuje. Dobar muškarac inspirisaće ženu da bude najbolja verzija sebe.

3. Uvek se trudi da vam bude podrška.

Dobar muškarac razume važnost toga da partnerki bude podrška i da se prilagođava njenim potrebama. To ne znači da će na sve reći "da", već da će podržati partnerku i prilagoditi joj se kada situacija to traži.

4. Uvek radi na tome da bude bolja osoba.

Dobar čovek nikada sebi ne pripisuje prevelike zasluge. Ako je i vrlo inteligentan i pametan, uvek će gledati na to kako da bude još bolja osoba, bilo to učenjem nečeg novog, preuzimanjem dodatnih odgovornosti ili poboljšanjem kondicije – on će se ponositi time što radi na sebi.

5. Uz njega se osećate sigurno i zaštićeno.

Osećaj sigurnosti i zaštićenosti za svaku je ženu vrlo bitna komponenta u vezi. Muškarčeva dužnost je da joj obezbedi taj osećaj. Kada se dogodi neka loša okolnost, dobar muškarac uvek će se zauzeti za svoju partnerku i braniće je.

6. Uvek pazi na one sitnice koje ženama puno znače.

Pridržavanje vrata i stolice, hranjenje dece i tako dalje, sve su to radnje karakteristične za dobrog muškarca, sitnice koje ženi puno znače. Nikada nije previše zauzet ili zaposlen da ne može da zastane i ponudi vam mali gest pomoći.

7. Iskren je i srdačan.

Dobar čovek neće lagati, varati ili krasti, naročito osobi koju voli najviše na svetu. Ne bi trebalo da okleva da govori istinu, bez obzira da li je to što treba da kaže dobro ili loše.

8. Nikada nije nasilan prema vama niti ikome drugom.

Dobar muškarac baš nikada neće biti nasilan prema partnerki, bilo fizički, mentalno ili emocionalno. Takođe ni pod kojim okolnostima neće pokazivati nasilnost prema ikom drugom. Dobar muškarac upotrijebiće snagu svog karaktera i intelekt za rešavanje konflikata.

9. Celim svojim srcem je uz vas.

Kad dobar muškarac izrazi svoju ljubav, ta ljubav ostaje u dobru i u zlu. Ni pod kojim okolnostima vas neće zanemariti, čak ni u izazovnijim situacijama. Dobar čovek neće napustiti svoju dužnost da stoji uz vas.

10. Trudi se da zasluži i zadrži vaše poverenje.

Dobar čovek razume da poverenje, poput ljubavi, ne može da se forsira; ono mora da se zasluži. Nakon što zasluži ženino poverenje, neće ga uzimati zdravo za gotovo i neće izazivati sumnju.

11. U svakoj situaciji stavlja vas na prvo mesto.

To ne znači da pada na kolena i udovoljava svakom ženinu hiru. To u većini slučajeva znači da će biti nesebičan u svojim rečima i delima. Odgovornost muškarca je da stavi ženu na prvo mesto – dobar muškarac to čini gotovo uvek.

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.

Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

„Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje, jer ne možemo da radimo za ‘ništa'“, rekao je Periša.

Prema njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju - piše Danas.

Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo.

On je kazao da su prošle godine dva mlada meštanina dali svoju zemlju u zakup i otišli u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati.

„Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Istakao je da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

„Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

Nemoguće je, kako je rekao, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje, jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, prošle godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri, jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“.

„Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi Eliksir u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša.

Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam.

Naveo je da istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine.

„Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi“, rekao je Periša.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je da nije siguran da će ove godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona.

„Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najgori neprijatelji, a to posebno važi za naš efektivni IQ.

Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve, a u potpunosti se fokusira na ono što zaista izvlačimo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršne funkcije, fluidne inteligencije i stvarne primene inteligencije, što bi Sternberg nazvao „uspešna inteligencija“.

Samodestruktivno ponašanje nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje imenovanjem onoga što nas koči. „Psychology Today“ navodi najčešće mentalne greške koje nas sprečavaju da budemo najbolja verzija sebe - prenosi Nova.rs.

Ne tretiramo mozak kao mišić koji treba trenirati

Daleko najštetnija navika je odnos prema mozgu kao da je fiksna i nepromenljiva stvar. Psiholozi to nazivaju „teorijom entiteta“ inteligencije, što je prosto verovanje da su sposobnosti urođene i nepromenljive. Efikasnija alternativa je „inkrementalni“ ili razvojno orijentisan pogled, koji inteligenciju tretira kao nešto što se može izgraditi kroz trud i strategiju.

Jedno od upečatljivih istraživanja sproveli su Blekvel i saradnici, koji su srednjoškolcima objasnili da inteligencija može da raste poput mišića. Tokom godine ti učenici su postepeno popravljali rezultate iz matematike, dok su vršnjaci sa uverenjem da je sposobnost fiksna ostali na istom nivou. Isti mozgovi suočili su se sa istim gradivom, a jedina razlika bila je u tome kako su „govorili“ sami sebi o sopstvenom potencijalu.

Fascinantno je da unutrašnji skript koji ponavljamo može doslovno da promeni tok naših rezultata. Upravo to čini još tužnijim činjenicu da se mnogi i dalje ponašaju kao da im je mentalni plafon zapečaćen, iako su vrata ka napretku širom otvorena, samo ih ne primećujemo.

Lišavamo mozak sna koji mu je potreban

Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora ili večernjeg „brojanja ovaca“. On ima duboku evolutivnu ulogu i prisutan je čak i kod najjednostavnijih živih bića, poput prevrnute meduze (Cassiopea), koja spava iako uopšte nema mozak.

Za nas, san je trenutak kada mozak vežba, popravlja i reorganizuje ono što je tokom dana naučio. Ako ga preskočimo, performanse opadaju u merljivim parametrima: izvršne funkcije slabe, a donošenje odluka postaje nesigurno.

U jednoj EEG studiji, Zing i saradnici su otkrili da 24 sata bez sna značajno povećavaju latentnost i vreme reakcije, što je jasan pokazatelj kognitivnog pada. Druga istraživanja pokazuju da čak i blaga noćna restrikcija sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i procenu. Nije iznenađujuće da je san ključan za dobrobit tolikog broja vrsta. Naši mozgovi podešeni su na ritmove unutrašnjeg sata i bilo bi nam mnogo bolje da živimo u skladu s njim.

Pijemo alkohol

Alkohol je možda najjasniji oblik samosabotaže. Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem alkohola, ali šteta ide dublje nego što obično očekujemo.

Nedavna istraživanja Justa i saradnika pokazuju da konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno vodi ka jasnim znacima oštećenja mozga. U velikoj autopsijskoj studiji na 1.781 osobi, kod teških alkoholičara zabeležen je 133% veći rizik od vaskularnih lezija na mozgu, poput hijalinske arterioloskleroze. Čak su i bivši alkoholičari imali 89% veću verovatnoću za ove lezije u poređenju sa onima koji ne konzumiraju alkohol. Tau proteini, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41% češći kod alkoholičara i 31% češći kod bivših alkoholičara.

Dakle, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno narušiti vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne bistrine i dugovečnosti, smanjenje alkohola ili makar razmišljanje o tome šta dobijate, a šta gubite može biti jedna od najpametnijih odluka.

Ne dajemo mozgu strukturu

Mozak najbolje funkcioniše uz strukturu, svrhu i rokove. Bez njih postajemo rasuti, a time sami sabotiramo svaku iskru kreativnosti.

Studija Rinaldija i saradnika iz 2021. pokazala je da studenti koji su prijavljivali viši nivo odlaganja obaveza imaju i merljive smetnje u izvršnim funkcijama, što je potvrđeno neuropsihološkim testovima. To je bolan dokaz za sve nas koji se borimo s odlaganjem obaveza i naglašava da čak i najsjajnijim misliocima treba disciplina i struktura kako bi dostigli pun kapacitet.

Prazno platno može biti inspiracija, ali uporna realizacija zahteva kontinuitet i rokove. Ostavite sebi otvorene „linije“ koje ćete nastaviti sutra, tako da vaš mozak nastavi u hodu, umesto da se svakog jutra suočava s prazninom.

Mozak u lošem društvu

Na kraju, ponekad svoj mozak ostavljamo u najgorem mogućem društvu. To je mentalni ekvivalent držanja bombona na stolu dok ste na dijeti: možda ćete odoleti neko vreme, ali na kraju ćete popustiti. Isto važi i za um. Ako ga izložimo stalnom dotoku loših sadržaja, tračeva, besa i distrakcija niskog kvaliteta, neminovno će se prilagoditi naniže.

Kontekst ima ogroman značaj za to čime se naš mozak bavi. Na primer, istraživanja u razvojnoj psihologiji pokazuju da se čak i emocije šire kroz društvene mreže. U jednoj longitudinalnoj analizi, raspoloženja tinejdžera postajala su vremenom sličnija onima iz njihove grupe vršnjaka, pri čemu se negativna raspoloženja širila posebno brzo (Eyre, House, Hill & Griffiths, 2017). Drugim rečima, vaša mentalna osnova tiho se pomera da bi se uskladila s „dijetom emocija“ koju unosite.

Šta je zajedničko lošim navikama za mozak?

Ako sagledamo širu sliku, videćemo da svih ovih pet zamki ima isti koren: cvetaju u odsustvu samosvesti. Bez uvida u ono što se dešava u našem umu, osuđeni smo da ih ponavljamo na autopilotu, bez kraja. Iako sama svest neće rešiti problem, ona je jedino mesto odakle možemo početi.

Kada imenujemo navike koje otupljuju našu oštrinu, tada počinje pravi posao. Bilo da se radi o zaštiti sna, pažljivom izboru društva, postavljanju rokova ili promeni načina na koji razgovaramo sami sa sobom o sopstvenoj inteligenciji, svaka od tih odluka je moćan alat za usmeravanje mozga ka njegovom najboljem radu.

Ada Bojana je poznato turističko mesto na ušću reke Bojane u Jadransko more, na samom jugu Crne Gore, blizu Ulcinja. Ostrvo je nastalo taloženjem rečnog nanosa i danas je jedno od najlepših kupališta na Jadranu, posebno poznato po dugim peščanim plažama i jedinstvenom ambijentu, gde se reka uliva u more. Popularna je i zbog ribarskih kućica na vodi, odlične morske hrane i specifičnog spoja reke i mora - piše Nova.rs.

Danas na Adi Bojani reporter snimio je zmiju koja je gamizala plažom, a potom je ušla u vodu.

Zmije nisu česta pojava na samim plažama gde borave turisti. Najčešće se mogu naći u šumskim i travnatim delovima ostrva, dalje od uređenih kupališta. U okolini Ulcinja i Ade Bojane žive vrste tipične za primorski pojas Crne Gore:

Bjelouška (Natrix natrix) – potpuno bezopasna vodena zmija, često se viđa u blizini reka i močvarnih delova.
Ribarka (Natrix tessellata) – još jedna bezopasna vodena zmija, voli rečne i obalske delove.
Šarka (Vipera ammodytes) – otrovna zmija, ali veoma retka i uglavnom izbegava kontakt s ljudima. Obitava pretežno u kamenitim i nepristupačnim delovima, daleko od plaža.

Za turiste na plaži rizik je praktično zanemarljiv, jer zmije izbegavaju gužvu i buku. Najčešće viđene su bezopasne vodene zmije kao i u slučaju ove na Adi Bojani.

Kada je dugoročna prognoza u pitanju, Republički hidrometeorološki zavod uvek naglašava da je poželjnije koristiti prognozu za 5 dana unapred. Iako je prema prvobitnim dugoročnim analizama najavljen topliji avgust i temperature preko 30 do kraja meseca, prema poslednjim ažuriranim podacima, od 21. avgusta (četvrtka) u Srbiji će biti značajno prijatnije i izgleda da je visokim temperaturama i vrelom letu kraj.

Do kraja dana promenljivo oblačno, ujutro i pre podne iznad većeg dela sa dužim sunčanim intervalima, a na istoku i jugoistoku Srbije, uz nešto više oblačnosti, još ponegde s kišom i lokalnim pljuskovima uz mogućnost grmljavine. Vetar slab do umeren, uglavnom severnih pravaca, navodi u saopštenju RHMZ.
Najviša temperatura od 27 do 30 °C.

Vreme do 31. avgusta

U sredu i četvrtak iznad većeg dela pretežno sunčano, samo u četvrtak na severu malo i umereno oblačno uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuska sa grmljavinom na krajnjem severu zemlje. Biće i toplije, naročito u četvrtak, kada se na jugoistoku Srbije lokalno očekuje do 36 °C.

U petak prolazno naoblačenje s kišom, pljuskovima i grmljavinom uz pojačan severni vetar i pad temperature.

Od subote promenljivo oblačno i svežije, a kiša se kao retka pojava očekuje samo u brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije.

Temperautre do kraja avgusta i vreme

Kako pokazuje grafikon RHMZ-a 22. avgusta očekuju nas padavine i maksimalne dnevne temperature koje neće prelaziti preko 27 stepeni Celzijusovih. Noći će biti prijatne i kretaće se u rasponu od 14 do 16 stepeni. Posle 22. avgusta, pa sve do samom kraja meseca ostaće prijatnije vreme sa hladnijim noćima i dnevnim temperaturama do 30. Sam početak septembra, na osnovu trenutnih najava može da bude topliji sa temperaturama oko 30 stepeni. Na osnovu prognoze jasno je da je vrelom letu došao kraj.

Dok sedite na WC šolji koju je tog dana koristilo stotine ljudi, možda se pitate: koliko dugo patogeni preživljavaju u toaletu?

Čim kročite u javni toalet, teško je odoleti osećaju gađenja. Prizor mokraće po dasci i podu, intenzivan miris tuđih telesnih tečnosti – sve to može snažno da pogodi čula.

Ljudi često vrata kabine otvaraju laktom, puštaju vodu nogom ili celo sedište prekriju papirom pa obave nuždu u čučnju ako im se sve čini previše odbojno, piše BBC.

Ali da li se zaista možete zaraziti samo sedenjem na dasci? Ili su sve te složene tehnike da se izbegne kontakt potpuno nepotrebne? Evo šta kažu mikrobiolozi.

Šta verovatno nećete pokupiti

„Teoretski, da, moguće je da se zarazite s wc daske, ali rizik je zanemarljivo mali“, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Južna Florida.

Polno prenosive bolesti? Bakterije i virusi koji ih izazivaju – od gonoreje do hlamidije – ne mogu dugo da prežive izvan tela, a pogotovo ne na hladnoj i tvrdoj površini poput wc daske. Zato se smatra da se većina polnih bolesti prenosi samo direktnim kontaktom genitalija i razmenom telesnih tečnosti. Da bi postojao rizik, morali biste bukvalno odmah preneti sveže telesne tečnosti sa daske na genitalije, objašnjava Roberts.

Slično je i s bolestima koje se prenose krvlju – krv biste videli i izbegli, a i same šanse za prenos tim putem bez seksualne aktivnosti ili igala gotovo da ne postoje. Ni infekcije urinarnog trakta nije verovatno dobiti sa wc daske – trebalo bi uneti veću količinu fekalija u urinarni trakt, što je teško zamislivo. Mnogo češći razlog za UTI je brisanje sopstvenog izmeta preblizu genitalijama.

Šta se može preneti

Izuzetak su neki dugotrajniji virusi, poput HPV-a, koji može opstati i do nedelju dana na površinama, jer ima čvrstu proteinsku opnu. Ipak, da bi ušao u organizam, potrebna je oštećena koža ili rana na genitalnom području. Zato se HPV uglavnom prenosi seksualnim kontaktom.

U teoriji, i herpes virus bi mogao da se prenese sa daske, ali to je vrlo malo verovatno i uglavnom bi predstavljalo rizik samo za osobe sa slabim imunitetom.

Da li treba prekrivati dasku papirom ili čučati?

Mnogi osećaju da je najčistije rešenje obložiti dasku papirom ili koristiti zaštitne navlake, a neki radije čučnu. Ipak, papir i navlake su porozni, pa mikrobi mogu da prođu. Čučanje može napraviti više štete nego koristi – kod žena naprezanje i nepotpuno pražnjenje bešike može čak povećati rizik od urinarnih infekcija.

Gde je pravi rizik

Glavni problem nije u kontaktu genitalija sa daskom, već u rukama. Dodirivanjem daske i drugih površina bakterije i virusi dospevaju na ruke, a potom preko lica i usta u organizam. Na dasci mogu biti bakterije poput E. coli, salmonele, šigele ili stafilokoka, koje izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju. Fekalije mogu sadržati i norovirus, izuzetno zarazan i otporan, koji može opstati na površinama i do dva meseca.

Studije pokazuju da je verovatnije da se ljudi zaraze norovirusom preko kontaminiranih površina u kupatilu nego preko kovida ili adenovirusa. Ipak, rizik nije veliki, jer se javni toaleti čiste više puta dnevno, dok prosečno domaćinstvo to radi jednom nedeljno.

„U Sjedinjenim Državama kućna kupatila su često prljavija od javnih“, kaže Čarls Gerba, profesor virusologije na Univerzitetu u Arizoni. Njegovo istraživanje pokazuje da bi idealno bilo čistiti kupatilo kod kuće na svaka tri dana.

Pazite na „kijanje toaleta“

Najveći rizik krije se u takozvanom „toaletnom oblaku“. Kada pustite vodu, mikrobi iz šolje raspršuju se po celom prostoru i na vas ako ste još u kabini. Procene govore da 40–60 odsto čestica može da se podigne u vazduh. Patogeni poput Clostridium difficile, česte u bolnicama, lako se šire tim putem.

Zato su opasne ne samo daske, već i ručke, slavine, kvake i pod, koji je najzagađenija površina u kupatilu. Tu se često nalaze i virusi gripa, preneseni kijanjem i kašljanjem.

Kako smanjiti rizik

Najbolja zaštita je – što manje dodirivanja. Proizvođači toaleta trebalo bi da prave bezkontaktne sisteme (puštanje vode, slavine, sušače). Zatvaranje poklopca pre puštanja vode ne pomaže mnogo, jer čestice izlaze i sa strane. Neki stručnjaci čak smatraju da je bolje izbaciti poklopce, da se izbegne nepotrebno rukovanje.

U zdravstvenim ustanovama koriste se zaštitni štitnici na šoljama i specijalni sprejevi koji dezinfikuju vazduh. Još jedna strategija je „pusti vodu i odmah izađi“, a preporuka je i da se sačeka desetak minuta pre ulaska nakon prethodnog korisnika.

Najvažnije je ipak – pranje ruku. Ljudi to rade znatno kraće nego što bi trebalo. CDC preporučuje 20 sekundi, a prosečno vreme je upola kraće. Tek svaki peti to uradi kako treba. Najbolje je kombinovati sapun i vodu sa sredstvom za dezinfekciju ruku, što daje mnogo jaču zaštitu.

Dakle, rizik od zaraze u javnom toaletu mnogo je manji nego što mnogi misle – uz redovno pranje ruku i malo pažnje, nema razloga za brigu.

Ovaj senzor nije imun na neredovnu zamenu filtera za vazduh ili neke druge nečistoće u usisnim cevima.

Merač mase vazduha (MAF senzor) je uređaj koji meri količinu vazduha koja ulazi u usisni sistem motora.

On funkcioniše tako što masa vazduha koja prolazi preko mernog dela senzora izaziva promenu njegove temperature. Elektronski sklop senzora registruje te promene i pretvara ih u električni signal, koji se zatim šalje upravljačkoj jedinici motora u analognom ili digitalnom obliku, kako bi ona na osnovu tih podataka pravilno upravljala radom motora, piše Revija HAK.

Kako MAF senzor utiče na motor

Položaj ovog senzora je gotovo uvek posle filtera za vazduh u usisnoj cevi prema samom motoru, kako bi se održala savršena čistoća samog senzora. Takođe, ovaj senzor nije imun na neredovnu zamenu filtera za vazduh ili neke druge nečistoće u usisnim cevima.

Upravljačka jedinica motora sa izmerenom masom vazduha kontroliše odnos goriva i vazduha u benzinskim i dizel motorima kontrolišući ubrizgavanje goriva, rad turbopunjača, ventil za recirkulaciju izduvnih gasova i niz drugih kontrolnih elemenata koji će uticati na odnos goriva i vazduha u motoru.

Kvarovi koje može izazvati neispravan merač mase vazduha su:

– gubitak snage motora sa paljenjem indikatorske lampice kvara motora

– gubitak snage motora bez paljenja indikatorske lampice kvara motora

– povećana količina čađi u izduvnim gasovima

– gašenje motora bez mogućnosti pokretanja motora.

Generalno, problemi sa meračima protoka vazduha su se smanjivali tokom generacija, jer su prošli kroz razna poboljšanja i modifikacije do te mere da se češće nepotrebno zamenjuju zbog drugih uzroka, kao što je manje sekundarnog vazduha koji se usisava u sistem usisavanja zbog manjeg otvora u crevu za usis vazduha ili slični problemi sa usisom i izduvom.

Metode testiranja i rešavanja problema su:

– topoređenje izmerenih vrednosti sa mernih blokova sa dijagnostičkim uređajem

– merenje osciloskopskim test sondama na električnoj instalaciji merača protoka vazduha,

– uključivanje koda greške koji se očitava dijagnostičkim uređajem,

– isključivanje merača protoka vazduha preko električnog konektora senzora i probna vožnja,

– instaliranje ispravnog merača i probna vožnja.

Bilo koje od gore navedenih merenja ili druga zahtevaju vođeni plan ispitivanja koji je obezbedio proizvođač vozila ili senzora, i sprovodi ga isključivo obučeno servisno osoblje, u suprotnom, neprofesionalno rukovanje može oštetiti sve elektronske komponente u kolu merača mase vazduha, uključujući i sam merač mase vazduha.

Kako navode "Putevi Srbije", do tog datuma, u periodu od 7 do 16 časova, obnavlja se kolovoz na navedenoj deonici, u smeru ka Somboru.

U prvoj fazi za saobraćaj je zatvorena desna saobraćajna traka u sklopu raskrsnice državnih puteva I B reda broj 15 i I B reda broj 12, Vrbas - Odžaci, dok se saobraćaj odvija dvema slobodnim trakama.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Po uzoru na populatni „24h Le Mans“ ovog vikenda nas na stazi „Motodrom Kula“ očekuje trka „24h Kule“ u kojoj će se takmičari nadmetati vozeći neprestalno 24 sata.

Greška, trenutak nepažnje ili pak taktika, odvažnost i koncentracija mogu bitno uticati na krajnji plasman vozača. Organizatori napominju i pozivaju sve sipmatizere ovog sporta da ne propuste ovo jedinstveno i tako moćno takmičenje. Dođi u Kuli i oseti adrenalin u svakoj krivini. Kako je objavljeno, trka startuje u subotu, 23. avgusta od 18 časova.

Kako je još saopšteno, ove godine trka dobija novi nivo, a zahvaljući podršci Auto moto saveza Srbije i Moto saveza Srbije, zvanično je uvrštena u Kalendar FIM Evrope. U ovom momentu više od 20 ekipa iz različitih zemalja Evrope je potvrdilo dolazak, a kako saznajemo ulaz na ovaj događaj je slobodan.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. avgust