Sombor.info

Ulaganje je reč koja budi različite asocijacije, nekome priziva slike berzanskih grafikona, nekome štednih računa, a sve većem broju ljudi misao na nekretnine. Kada se govori o sigurnosti i stabilnosti, malo koja investicija može da se meri sa imovinom u vidu zemljišta, stana ili kuće. Za razliku od drugih oblika ulaganja, nekretnine imaju dugoročnu vrednost i mogućnost da generišu dodatne prihode kroz izdavanje, čime postaju dvostruko isplative.

Istorija finansijskih kriza širom sveta pokazuje da nekretnine uglavnom opstaju i posle ozbiljnih poremećaja na tržištu. Dok akcije mogu drastično pasti, a štedni ulozi gubiti vrednost zbog inflacije, stan ili kuća ostaju realan resurs. Upravo ta otpornost čini da se ulaganje u nekretnine percipira kao najpouzdaniji način očuvanja i uvećanja kapitala.

Zašto tržište opstaje i u krizama

Jedna od najvećih prednosti nekretnina jeste konstantan rast vrednosti kroz duži vremenski period. Čak i kada dođe do stagnacije ili manjih oscilacija, tržište se obično brzo oporavlja. Potražnja za stanovima i kućama nikada u potpunosti ne prestaje, jer su ljudi uvek u potrazi za sigurnim mestom za život. Poredeći sa drugim oblicima ulaganja, nekretnine pružaju sigurnost koju retko šta drugo može da obezbedi. Na primer, investiranje u akcije ili kriptovalute može doneti brz profit, ali i jednako brze gubitke.

Nekretnine, s druge strane, rastu postepeno i dugoročno, pružajući vlasnicima stabilan povraćaj. Ova predvidivost čini ih atraktivnim za sve koji žele da u budućnosti osiguraju finansijsku sigurnost. Osim same vrednosti imovine, tu je i činjenica da stan ili kuća mogu biti dodatni izvor prihoda. Davanje u zakup ne samo da pokriva troškove održavanja, već često donosi i višak sredstava koji vlasniku omogućava da ulaže u druge oblasti.

Stambeni krediti kao najčešća forma dugoročne investicije

Za mnoge ljude, ulazak u svet nekretnina moguć je upravo zahvaljujući stambenim kreditima. Iako su finansijski obavezujući, stambeni krediti omogućavaju da se već u mladosti stekne sopstveni dom, a time i sigurnost koju posedovanje nekretnine donosi. U tom smislu, stambeni krediti predstavljaju najrasprostranjeniji oblik dugoročne investicije. Kada se stambeni krediti posmatraju u dužem vremenskom okviru, jasno je da oni omogućavaju postepeno građenje kapitala.

Umesto da mesečno izdvajate novac za kiriju, koja nikada ne postaje vaša imovina, otplatom kredita ulažete u nešto što ostaje u vlasništvu porodice. To dugoročno menja perspektivu i čini ulaganje u nekretninu racionalnim izborom. Naravno, odluka o stambenom kreditu mora biti pažljivo doneta. Potrebno je razmotriti visinu kamatnih stopa, stabilnost prihoda i potencijalne promene u budućnosti. Ipak, u poređenju sa drugim načinima investiranja, stambeni krediti nude jedinstvenu mogućnost da se na kontrolisan način dođe do sigurnog oblika imovine.

Prednosti posedovanja fizičke imovine u odnosu na rizične fondove

Dok investicioni fondovi i akcije zavise od svetskih ekonomskih kretanja, posedovanje fizičke imovine daje potpuno drugačiji osećaj kontrole. Kada imate stan ili kuću, posedujete nešto opipljivo, resurs koji možete koristiti, renovirati ili izdavati. Investitori se često osećaju nesigurno kada svoje bogatstvo ulažu u instrumente koje ne razumeju do kraja. Kod nekretnina, taj osećaj nestaje, jasno je šta posedujete, kakav potencijal ono ima i kako može da se iskoristi. Ova transparentnost daje sigurnost čak i onima koji nemaju veliko iskustvo u svetu finansija. Dok fondovi mogu trpeti zbog promena u industrijama ili geopolitičkim dešavanjima, stan na dobroj lokaciji uvek ima svoju vrednost. Time se rizik smanjuje, a investitor dobija stabilnost koja je ključna za očuvanje kapitala.

Kako odabrati lokaciju koja donosi najveću sigurnost ulaganja

Lokacija je ključni faktor koji određuje vrednost nekretnine. Čak i ako je stan savršen, ukoliko se nalazi u manje razvijenom delu grada, njegova vrednost može stagnirati. Nasuprot tome, imovina u blizini univerziteta, poslovnih centara ili atraktivnih delova grada gotovo uvek beleži rast. Zato se pre svake kupovine savetuje detaljno istraživanje tržišta i prognoza budućeg razvoja područja. Osim same cene, treba obratiti pažnju i na infrastrukturu, škole, bolnice, saobraćajne veze i sadržaje koji podižu kvalitet života. Investicija u lokaciju sa perspektivom često se pokaže isplativijom od kupovine većeg prostora na manje atraktivnom mestu. Stan u traženom delu grada gotovo nikada neće biti prazan, a to znači stabilan i pouzdan prihod za vlasnika. Biranje lokacije često ima jednaku, ako ne i veću važnost od samog objekta.

Ulaganje u nekretnine je i strateški potez koji donosi dugoročnu stabilnost. Za razliku od drugih oblika investiranja, nekretnine pružaju sigurnost kroz realnu vrednost, otpornost na krize i mogućnost dodatnih prihoda. Bilo da se radi o kupovini doma ili investiciji radi izdavanja, ovaj oblik ulaganja ostaje najpouzdaniji način da se obezbedi stabilna budućnost. Iako postoje izazovi, benefiti značajno prevazilaze rizike. Upravo zato, sve veći broj ljudi odlučuje da svoje ušteđevine usmeri ka nekretninama, svesni da je reč o investiciji koja nadilazi trenutne trendove i ostaje trajna vrednost za generacije koje dolaze.

Pripadnici policije u Novom Sadu uhapsili su 27-godišnjeg N.Z. iz Sombora kod kojeg su pronašli veću količinu marihuane kao i oružje i municiju.

"Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su N. Z. (27) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija", navodi se u saopštenju policijske uprave u Novom Sadu.

Pregledom vozila osumnjičenog, policija je, u gepeku, pronašla oko 1,1 kilogram marihuane.

Pretresom kuće u Somboru, u kojoj N. Z. neprijavljeno boravi, pronađena je marihuana i pištolj sa osam metaka u okviru, dodaje se u saopštenju.

Osumnjičenom je, kako se navodi, određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Novom Sadu.

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.

U julu ove godine na sednici SES-a dogovoreno je da minimalna cena rada u Srbiji od oktobra bude veća 9,4 odsto i da se sa sadašnjih 450 evra poveća na 500 evra.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da će od 1. januara „minimalac“ iznositi 550 evra - piše Danas.

Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ predložili su da „minimalac“ za 2026. iznosi 600 evra ili 70.000 dinara.

Unija poslodavaca Srbije ocenila je da, posle povećanja minimalne zarade na 500 evra od 1. oktobra, taj iznos ne treba više povećavati.

U slučaju da socijalni partneri Vlada Srbije, sindikati i poslodavci ne postignu saglasnost konačnu odluku o iznosu će doneti Vlada Srbije, najkasnije do 15. septembra.

Nekoliko poslednjih godina minimalnu zaradu i pre početka pregovora saopštavao je predsednik države Aleksandar Vučić, a to je učinio i ove godine, kada je rekao da će „minimalac“ za 2026. iznositi 550 evra.

Grad Sombor naručio je i sproveo postupak javne nabavke za izvođenje hidroizolaterskih radova na krovu Gradskog bazena. Kao jedini ponuđač posao je dobila firma Aquaseal sistemi d.o.o. Lipar po ceni od 13,9 miliona dinara sa uračunatim PDV-om.

Prema tehničkom opisu nabavke, izvođač radova najpre mora da ukloni nečistoće sa krova, a zatim da nanosi slojeve hidroizolacije, uključujući i završni UV sloj, kako bi se obezbedilo jednoliko i trajno zaptivanje površina. Na materijal i radove tražena je pisana garancija od minimum 10 godina.

- Sistem mora biti pogodan za direktnu izloženost vremenskim uslovima (sunce, kiša, sneg) bez potrebe za dodatnim zaštitnim slojevima - jedan je od zahteva naručioca. U tehničkom opisu piše i da je izvođač u obavezi da dinamiku radova na postavljanju hidroizolacije uskladi sa radovima na postavljanju solarnih panela, što je takođe novost u radu Sportskog centra Soko, koji upravlja zatvorenim bazenom Mostonga - piše eKapija.

Rok za izvođenje radova na hidroizolaciji krova je 90 kalendarskih dana.

Trivun Ivković je na Kurir televiziji pričao o manifestacijama koje organizuju iza velikih zidina i koji zatvorenici imaju privilegije

Nedavno je u Smederevu u okružnom zatvoru održan festival imitacije pod nazivom "Tajna". Ovo je jedna u nizu manifestacija gde osuđenici mogu da pokažu svoju kreativnost. Podsećamo i na, festivale literarnog stvaralaštva u zavodu za maloletnike u Valjevu i likovne kolonije u zavodu u Somboru - piše Kurir.

Kakav je život u zatvorima u Srbiji, za "Puls Srbije" na Kurir televizije pričao je Trivun Ivković, nekadašnji upravnik KP doma „Sremska Mitrovica“.

Istorijska evolucija zatvora

- Od kada je sveta i veka, jedni su radili, a drugi krali. Pronađeni su ostaci nekog zakona, a ti dokumenti datiraju od pre 1.700 godina. Dakle, oni svedoče da su ljudi bili osuđivani, ali nije bilo izdržavanje kazne kao danas. Recimo, neko je počinio delo ubistvo, on je bio kratko zatvoren u nekoj prostoriji, pa mu se sudilo da li će ići na vešanje, kamenovanje, bičovanje... Dešavalo s i da bude rob 4-5 godina, pa da tako odrobija svoju kaznu. Još od tada se neprestano usavršavaju zakoni i zatvori, pa smo danas došli do savremenih zatvora - započeo je Ivković.

Detalji svakodnevnice iza rešetaka

- Svaki osuđenik dnevno ima 175 grama mesa, imaju tri obroka dnevno, tako je u zakonu i ta pravila se održavaju. Vidite, ti ljudi sigurno nisu došli u pozorište ili obdanište, već u KP dom. Ako je zatvorenik korektan, onda je sve uredu, a ako nije, prvo će da ima problem sa okruženjem, a ako nastavi onda i sa stražom, postoje disciplinske mere u vidu specijalnih ćelija, pa čak i batine, da se ne stidimo, policajci ne nose palice za potpisivanje. Red mora da se poštuje. Ima privilegovanih, a to su isključivo oni koji su disciplinovani, dobri radnici i poštuju pravila. Nema nikakvih drugih privilegija, ovo su više nagrade za dobro ponašanje u vidu jedne posete više ili slično.

Da li izađu opamećeni iz zatvora

- Nisam baš siguran, ali zasigurno izađu obrazovaniji jer tamo dosta čitaju. Mi imamo tri biblioteke koje ukupno broje oko 200.000 knjiga, u zatvorima se jako puno čita. Imali smo čak i višu školu u KP domu. Dakle, mogu da nauče zanat, pa čak i da završe fakultet iz KP doma. Može sve, samo da se korektno ponaša. Njega su već osudili, nismo mi iz KP doma tu da mu ponovo sudimo, ali mora da zna gde se nalazi.

Mališani iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ iz Кikinde zajedno sa članom Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine ovog grada Đorđem Tešinom pozvali su Somborce da posete jubilarne 40. „Dane ludaje“ u Кikindi.

Pod sloganom „Ludaji u čast“ ovogodišnja tradicionalna manifestacija održaće se od 18. do 21. septembra, a posetioci će moći da uživaju u najvećoj gostinskoj sobi Evrope u kojoj kulturno-umetnička društva prikazuju svoj program, Banatskom fruštuku gde mogu da se probaju specijaliteti ovog kraja, Evropskom kutku, igrama sa ludajom, ulici starih zanata, a maskirani predškolci napraviće pravu atrakciju defileom u kostimima plodova jeseni. Neizostavni su i večernji koncerti koji upotpunjuju program manifestacije, a ono što čini srž manifestacije jeste merenje najteže i najduže ludaje.

„Trećeg vikenda u septembru, evo već 40. godina, Кikinda postaje jedna velika gostinska soba i Кikinda postaje jedna raskošna trpeza svih jesenjih plodova, gde, pored tog jednog centralnog dela – takmičenja u merenju najteže ludaje i posle smo uveli i najdužu ludaju, ljudi mogu da posete i vide razne štandove, da probaju razne kulinarske specijalitete, da vide neke stare zanate kako se rade, da prisustvuju i čuvenom kinderbalu – to su predivna naša dečica iz predškolskih ustanova i iz nižih odeljenja osnovne škole koji kroz jednu paradu, obučeni u jesenje plodove i prirodne materijale defiluju gradom, promovišu i tako otvaraju svečanost“, istakao je Tešin pozivajući Somborce da posete čuvenu tradicionalnu manifestaciju.

Mladi promoteri iz Кikinde ovom prilikom prošetali su centralnim gradskim ulicama, gde su pesmom i igrom najavili „Dane ludaje“ u Кikindi.

Odigrano je prvo kolo poslednjeg somborskog fudbalskog ranga. Na programu su bila tri duela. Najubedljiviji trijumf ostvarila je ekipa Dunava iz Bačkog Monoštora koja je „deklasirala“ Dinamo iz Sonte. Monoštorci su pitanje pobednika rešili u drugom delu meča kada su postigli pet golova.

U somborskom derbiju sastali su se Sport i Telečka.

Bezdanci su bili bolji i odneli su pobedu golovima Stefana Lerića (2) i Nemanje Đenića. Poraz gostiju ublažio je Stiven Nikolić. U poslednjem meču snage su odmerili Jedinstvo Lemeš i PIK 2023. Ekipa sa somborskog kanala do pobede je došla pogotkom rezerviste Daniela Kokrehelja u 57. minutu susreta.

U uvodnom kolu odmarala je ekipa Omladinca sa Bukovca. Narednog vikenda sastaju se: Telečka – Dunav, PIK 2023 – Sport, Omladinac – Jedinstvo Lemeš. Slobodna je ekipa Dinama iz Sonte - piše somborsport.org.

U nedelju, 14. septembra, u Sivcu, održaće se manifestacija pod nazivom „Štraparijada“. Takmičari koji uzmu učešće takmičiće se u četiri kategorije: pero laka, laka, srednja i samci.

Takođe, za sve posetioce obezbeđen je i prigodan muzički program, a podršku u realizaciji događaja pružila je opština Kula, Turistička organizacija i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Informacije o tačnoj satnici biće dostavljene naknadno.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. septembar

Većina radne populacije provodi veći deo dana na poslu, pa je prirodno da zanimanja i radni uslovi direktno utiču na nivo stresa.

Stres na poslu može da nastane iz različitih razloga. Rokovi i stalna konkurencija vrše pritisak da se zadaci završe na vreme, dok poslovi sa velikom odgovornošću, gde su životi ljudi, pa čak i sopstveni, ugroženi, prirodno povećavaju nivo stresa.

Izloženost opasnim uslovima rada ili stalna pažnja javnosti dodatno opterećuje, a osećaj da vam se ne veruje i da nemate autonomiju može da izazove frustraciju, prenosi Bizlife.

Pored toga, ometanja na poslu, nedostatak komunikacije, niske plate i ograničene mogućnosti napredovanja spadaju među česte izvore stresa.

Najstresniji poslovi danas

Medicinska sestra u hitnoj pomoći – rad u hitnoj je izuzetno stresan, jer odluke treba donositi stalno, pod pritiskom, a pogrešne odluke mogu da imaju katastrofalne posledice.

Anesteziolog – odgovornost za život pacijenta dok je u kontrolisanom stanju bez svesti, sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama, čini posao izuzetno zahtevnim.

Savetnik za mentalno zdravlje – emotivna dostupnost i rad sa osetljivim situacijama može da bude psihički iscrpljujuća.

Dispečer u hitnim službama – odluke koje donose mogu bukvalno odlučiti o životu ili smrti, uz potrebu za smirenom i preciznom komunikacijom.

Novinar i voditelj – duge smene, striktni rokovi, javna izloženost i visok nivo odgovornosti za informacije povećavaju stres.

Socijalni radnik – svakodnevno se suočava sa nasiljem, zlostavljanjem i tužnim situacijama, što emocionalno iscrpljuje.

Vatrogasac – visok rizik po život i odgovornost za živote drugih stvaraju intenzivan stres.

Policajac – posao visokog rizika sa stalnim pritiskom i ozbiljnim posledicama.

Vojno osoblje – ekstremna fizička i psihološka zahtevnost, posebno u ratnim sukobima, čini ovaj posao jednim od najstresnijih.