- Došla sam kod moje Milice, u Sombor. Sama sam pored njenog groba. Stojim. Hladno je, oblačno. Nema ništa novo u vezi njenog slučaja, sve je isto kao i prethodnih 11 godina – kaže Svetlana Simendić, majka Milice Barašin (16), devojčice ubijene 2010. godine nadomak kućnog praga u Subotici.
Hrabra žena ne želi da prekida razgovor i kaže da je jaka jer tako mora, tako je obećala da će biti dok se ne pronađe ubica njene jedinice. Međutim, tome je prestala da se nada.
- Više ne idem u policiju, ne pitam nikoga ništa. Nikada me niko ništa nije ni pitao, niti obaveštavao. Tuga je to velika. Moje Milice više nema, to je jedino što nikada neće prestati da boli – neutešna je majka.
Priseća se da je kobnog 7. oktobra 2010. godine bilo lepo vreme. Njena ćerka nosila je tog dana majicu na bretele, džemperak i ponela je sa sobom kožnu jaknu.
- Prvi put za ovih 11 godina da je ovako oblačno, hladno, kiša, i prvi put da sam joj došla sama na grob. Uvek je sa mnom dolazila moja majka, Miličina baka, ali ona se sada razbolela. Život je težak... – kaže Svetlana Simendić.
Zahvaljuje se što smo se setili njene Milice, jer, kako kaže - retki se sete. A Milica je bila divna devojčica, prelepa, nasmejana, puna života, tek što je zakoračila u mladost.
Porodica se preselila iz Sombora u Suboticu, tačnije samohrana majka zajedno sa roditeljima odlučila se na novi početak na samom severu Srbiju. Da je Milica danas živa imala bi 27 godina, i kako su prethodnih godina pričale njena majka i baka "možda bi imala već svoju porodicu, pa ih svaki susret sa njenim vršnjacima dira pravo u srce i dušu".
Ubistvo Milice Barašin je jedno od najsvirepijih ubistava u našoj zemlji koje nikada nije rešeno. Ubica joj je život oduzeo pored Somborske pruge, na samo stotinjak metara od kuće u kojoj je živela sa majkom, bakom i dekom, koji je ubrzo posle tragedije preminuo od tuge za svojom unukom.
Milica je pohađala srednju školu, a kobne oktobarske večeri se vraćala iz grada oko 21 sat. Deo puta je uvek morala da prođe sama, jer niko iz njenog društva nije stanovao u tom delu grada, iza groblja kod Dudove šume i bazena.
Zločin koji nije rešen 11 godina
U ušima je imala slušalice, a kod kuće je nestrpljivo čekala majka. Na mestu sa kojeg se gotovo jasno vidi naša kuća, s leđa joj je prišao nepoznati muškarac, najverovatnije sa kapuljačom. Nije ga primetila ni čula njegovo kretanje u blizini zbog slušalica. Prema obdukcionim nalazima, ubica joj je prerezao vrat mesarskim nožem koji nije pronađen, utvrđeno je da je dešnjak, a povredio joj je i jagodice prstiju na ruci jer je Milica pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva. Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio.
Ubio je i pobegao.
- Ne želim više uopšte da se nadam i da posle opet kolabiram. Pomirila sam se sa sudbinom. Verujem da je ubica umakao i da će ga pronaći jedino ako se sam oda ili počini novi zločin, a pošto imaju njegov DNK poređenjem mogu da ga identifikuju.
Toliko tragedija se još desilo u međuvremenu, strašnih zločina i svaka me dira. Potreslo me je mnogo ubistvo porodice Đokić, nadam se da će otkriti počinioca – poručuje majka.
izvor:blic.rs
