Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pokrenulo je postupak javne nabavke podizanja dela vetrozaštitnih pojaseva u Aleksa Šantiću u dužini od 1.500 metara i Čonoplji u dužini dva kilometra
Kao jedna od najčešćih mera u zaštiti poljoprivrednog zemljišta već vekovima unazad u Vojvodini se koriste vetrozaštitni pojasevi, koje je podizala još Austrougarska monarhija u, pre svega, pokušaju sprečavanja erozije plodnog bačkog černozema. U novija vremena ovi drvoredi pomažu u bezbednosti saobraćaja pošto imaju uticaj na smanjivanje snežnih nanosa koje zimi stvara žestoki severac. Upravo zato je varoška vlast Sombora nedavno odobrila nastavak akcije podizanja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada.
U okviru ovih aktivnosti koje za cilj imaju da se obnove vetrozaštitni pojasevi na teritoriji grada, nastaviće se sa sadnjom novih pojaseva i obnovom sadnica koje se tokom ranijih sadnji nisu primile. Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pokrenulo je postupak javne nabavke podizanja dela vetrozaštitnih pojaseva u Aleksa Šantiću u dužini od 1.500 metara i Čonoplji u dužini dva kilometra. Reč je o drvoredima topole, a ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ zameniće novim eventualno osušene sadnica koje se nisu svojevremeno „primile“ tokom prethodnih sadnji u pojasevima u Gakovu, Kolutu i Bačkom Monoštoru.
Minulih godina Gradska uprava Sombora izdvojila je značajna sredstva za revitalizaciju vetrozaštitnih pojaseva, kako za održavanje, tako i za podizanje novih. Međutim, kako se pojasevi nalaze između njiva i atarskih puteva, pojedini nesavesni meštani zloupotrebljavaju tu činjenicu i seku stabla za svoje potrebe, najčešće za ogrev, što je protivzakonito i kažnjivo. Samim tim sve prethodne akcije podizanja vetrozaštitnih pojaseva ličile su na na epsku pesmu o gradnji Skadra na Bojani, pošto ono što komunalci preko dana posade, „vile“, odnosno lopovi noću poseku u potrazi za malom materijalnom koristi, prodajući na pijacama stabla mladica topole kao pritke za povrtarske kulture.
Nad podignutim pojasevima biće pojačan nadzor Poljočuvarske službe, pošto radom ove službe nadležni u Gradskoj upravi Sombora na terenu pokušavaju da se izbore sa nelegalnom sečom koja je uzela sve više maha. Kako kažu nadležni u somborskoj lokalnoj samoupravi bespravnu seču i krađu drvene mase prethodnih godina bilo je veoma teško sprečiti, ali i, zbog nedostatka dokaza o počiniocima pravno-sudski procesuirati, pa su zbog toga sada angažovani poljočuvari.
Zaprećene kazne
Novčana kazna za fizičko lice koje ošteti ili seče drveće koje čini poljozaštitni, odnosno vetrozaštitni pojas, ili se nalazi u putnom pojasu, odnosno na poljoprivrednom zemljištu, iznosi 25.000. Za pravno lice novčana kazna je 150.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna je 25.000 dinara. Preduzenik koji načini ovaj prekršaj moraće da plati kaznu od 75.000 dinara.
Izvor: novosti.rs
