Sve više gradova i opština u Srbiji zbog širenja zaraze izazvane virusom korona proglašava vanrednu situaciju, samo u poslednjih nekoliko dana to su učinili Novi Sad, Ruma, Sombor, Leskovac, Apatin, Lebane i mnogi drugi, dok je u Beogradu vanredna situacija proglašena 3. jula i od tada nije ukinuta.
Sekretar za vanredne situacije Grada Beograda Darko Glavaš za Tanjug objašnjava da bilo koji grad i opština u Srbiji može da proglasi vanrednu situaciju kada je stepen opasnosti dela ili cele teritorije na snazi, kao što je trenutno slučaj sa epidemijom virusa korona.
Navodi da uvođenje vanredne situacije daje mogućnost gradu ili opštini da centralizovanim upravljanjem brže i efikasnije mobiliše ceo sistem, odnosno da se sve službe stave u funkciju otklanjanja opasnosti zaštite stanovništva.
"Vanredna situacija znači brže delovanje, brže mobilisanje svih resursa, brže odlučivanje, i ono što je najvažnije - kvalitetan odgovor grada ili opštine u zaštiti naših sugrađana", rekao je Glavaš.
U konkretnom slučaju protiv širenja virusa korona to znači, objašnjava Glavaš, da gradski Štab za vanredne situacije sprovodi odluke koje donosi republički Krizni štab, asistira se medicinskom sistemu, vojsci i policiji na sprovođenju tih odluka.
Pripadnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova su, navodi Glavaš, sastavni deo gradskog Štaba za vanredne situacije, dok obim i vrsta angažovanja tih jedinica zavisi od toga koja je opasnost u tom momentu na snazi.
Gradska komunalna preduzeća su, takođe, angažovana, pa tako, dodaje Glavaš, na primer, sada na izgradnji kovid bolnice u Batajnici ta preduzeća rade na postavljanju prateće infrastrukture, kao što su vodovod i kanalizacija, struja, telefonske linije, proširenje puta, postavljanje autobuskih stajališta i uvođenje dodatnog javnog prevoza za medicinske radnike koji će tamo raditi.
Glavaš ukazuje da su naredbe Kriznog štaba obavezujuće za sve jedinice lokalnih samouprava u Srbiji, dok se pojedine odluke gradskih i opštinskih štabova, kaže on, mogu razlikovati.
Međutim i te se odluke, objašnjava, koordiniraju i prosleđuju republičkom Kriznom štabu.
Vanredna situacija, osim opasnosti od širenja zaraznih bolesti, može se uvesti, dodaje Glavaš, kada preti opasnost od požara, poplava, tehničko tehnoloških akcidenata, klizišta, migracija...
Za bilo koju od tih opasnosti, kaže Glavaš, gradski ili opštinski štab daje predlog komadantu štaba, gradonačelniku ili predsedniku opštine, da izvrši proglašenje vanredne situacije.
Takođe, za svaku od tih opasnosti napravljen je i plan delovanja.
Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
Izvor: Dnevnik
