O umetniku osobenog dara najpre je govorila glumica Biljana Keskenović, u svoje ime i u ime Narodnog pozorišta Sombor
Komemorativnom skupu povodom smrti Radoja Čupića ( Novi Sad, 3. februar 1958.– Novi Sad, 22. mart 2026.), dugogodišnjeg člana ansambla i prvaka Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, održan je u njegovoj matičnoj teatarskoj kući. Skupu su prisustvovali članovi njegove porodice, prijatelji, kolege i poštovaoci. Otvorio ga je Nebojša Savić, zamenik upravnika SNP-a. O umetniku osobenog dara Radoju Čupiću najpre je govorila glumica Biljana Keskenović, u svoje ime i u ime Narodnog pozorišta Sombor, ističući da je „bio čuvar duha pozorišnog salona, šarm i slatkoća kakva se ne sreće, onaj koji je umeo da udeli savet mlađim kolegama bez zadrške i sa šeretskim osmehom”. Čupićev odlazak, kako je naglasila: nije samo gubitak imena na plakatu, već gubitak dela identiteta Narodnog pozorišta Sombor.
Od dragog Radoja Čupića oprostili su se i Jelica Gligorin ispred Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović, dok je Marko Marković pročitao pismo makedonskog dramskog pisca Dejana Dukovskog, koji je, pored ostalog, zapisao:
–Gledam knjigu u mojoj biblioteci, „Legenda o Svetom pijancu”, to mi je Čupe jednom poklonio. Od svetog glumca, pomislio sam. I sad mislim: ostaće legenda o tebi, Čupe!
Odajući poslednju počast dragom umetniku, na sceni su se obratili i Radojeve kolege sa klase Tihomir Stanić i Miroslav Fabri. Tihomir Stanić sećao se Čupeta kao „radoznalog, neobuzdanog, talentovanog, obrazovanog, divnog dečaka” koji mu je pomogao da zavoli Novi Sad i otkrije velika dela filmske i književne umetnosti. Ivana V. Jovanović, napomenula je da je:
–Čupe bio pozorišna zvezda koja oko sebe širi toplinu, u čijem društvu sve vrca od humora. Ne skrivajući tugu zbog rastanka sa dragim kolegom Milovan Filipović, kazao je da je Čupe „živeo pozorište i život podignute glave”, da je bio „tačka okupljanja” i čovek čije su reči imale težinu, bilo da govori o umetnosti ili životu… Posle govora Nine Rukavine i uz insert iz predstave „Na Drini ćuprija”, komemoracija je završena dugim, poslednjim aplauzom u čast ovog dramskog umetnika.
