U utorak, 23. aprila, u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Smrt vreba”, umetnika Danijela Babića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 16. maja.
Biografija Danijel Babić (1967)
Završio srednju školu za Grafički dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, diplomirao na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu i Akademiji umet nosti u Novom Sadu (odsek Slikarstvo, 1995. godine). Učestvovao na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Do sada priredio 79 samostalnih izložbi.
O PRIRODI ŽIVOTA
Možda i jedina stvar koja nam je izvesna u životu, koju ne možemo izbeći koliko god se trudili jeste smrt. Ono što se razlikuje jeste naša individualna percepcija te činjenice koja nas može ophrvati i odvesti u različita depresivna stanja ili, kao drugu krajnost, podstaći nas da uživamo u svakom trenutku života. Ovo razmišljanje o prolaznosti života poznato je kao Memento mori, latinska fraza koja nas podseća da moramo jednom umreti. Umetnici su kroz istoriju oduvek bili zaintrigirani ovom temom gde je u vizuelnom smislu razvijen jedan bogat i univerzalan jezik simbola koji podrazumeva često predstavljanje lobanja, uvelog cveća, hrane, sveća ili satova. Ova tema je u okviru hrišćanstva imala jednu moralnu poruku o ispraznosti uživanja u različitim zemaljskim zadovoljstvima odnosno luksuzu i u suprotnosti je sa izrekom Car pe diem koja nas podseća da iscrpimo mogućnosti uživanja u svakom danu u svim mogućim malim i velikim stvarima. Iako su umetnici tokom vekova na različite načine interpretirali smrtnost,
Memento mori ne prestaje u kontinuitetu da in spiriše i savremene umetnike koji kroz istraživanje efemerne prirode života povećavaju uvažavanje sadašnjosti. Tako se i umetnik Danijel Babić na izložbi “Smrt vreba” kroz upotrebu motiva lobanje i njenog ukorenjenog simboličnog značenja sebi svojstvenim vizuelnim jezikom bavi preispitivanjem pojma smrti. Ovo umetnikovo promišljanje o smislu života i smrti i njegovo prevođenje u vizuelni jezik skoro proročki je prethodilo specifičnoj situaciji u kojoj se trenutno nalazmo kada je smrt postala centralna tema u svim medijima. U maniru pop arta gde je prisutno ubacivanje vizuelnog žargona ulice u svet umetnosti (dizajn, stripovi), Danijel Babić ostaje dosledan svom načinu slikanja korišćenjem jake konturne linije i plakatskog načina upotrebe boje. Takođe ostaje dosledan čestim poigravanjem sa delima iz istorije umetnosti, ali ovaj put sužava fokus na motiv lobanje. Ove lobanje su rađene u jednom strip klišeu gde dominiraju jak kontrast, objedi njujući crtež i osnovne boje, kojima dodaje fluroscentne boje aludirajući na reklame.
Slikarstvo Danijela Babića baš zato što svoje uporište pronalazi u popularnoj kulturi je razumljivo svima, ali često zna da bude duhovito pa i cinično. Ovaj humor mu pomaže da se sam predstavljen motiv ne shvati banalno i ostavlja prostor samim posmatračima da participi raju u postavci tako što će sami crtati ovaj motiv ili što će ugledati svoj lik u ogledalu na kom je nacrtana lobanja. Pored slika umetnik je deo radova izveo na manekenskim lutkama, kutijama, banerima i drugim odbačenim materijalima.
Koristeći ove materijale, koji u savremenom društvu brzo gube svoju upotrebnu vrednost, umetnik im daje novi život i novu dimenziju razmatranja pojma smrtnosti. Kako sami materijali odnosno medijum pružaju dodatnu inspiraciju, ovi radovi se mogu posmatrati kao jedna kontemplacija o životnom ciklusu, krhkosti života i možda potrage za dugovečnošću koja se, koliko god mi to želeli, ipak ne nalazi u materijalnom svetu.
Slavica Žarković, viša kustoskinja Savremene galerije, Zrenjanin
