Junak priče koju vam danas donosimo nije bio običan sportista, već ličnost i pojava za divljenje. Uzor kome se teži, prva svetska košarkaška zvezda koja dolazi sa naših prostora i istinska legenda igre pod obručima.
Naravno, reč je o neprikosnovenoj zlatnoj levici jugoslovenske košarke - Radivoju Koraću.
Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938. godine. Majka Zagorka bila je iz stare somborske građanske porodice, dok je otac Bogdan bio poreklom iz Like, iz jedne svešteničke porodice. Brat Đorđe rodio se 1940. godine u Somboru.
Porodica se nakon rata seli u Beograd, međutim, ubrzo po dolasku u prestonicu Koraćev otac je osuđen na dve godine robije na Golom otoku. Mama Zaga je čvrsto držala porodicu u tom periodu. Radivoj je upešno završio osnovnu školu, zatim „Drugu beogradsku gimnaziju“. Bio je odličan đak, nakon gimnazije je odlučio da upiše Elektrotehnički fakultet, bio je jako zainteresovan za fiziku i matematiku. Međutm, zbog velikih obaveza u košarci nije uspeo da diplomira, iako mu je to bila velika želja.
Korać je sa 16 godina počeo da igra za BSK (kasnije OKK Beograd) kod trenera Borislava Stankovića. Negov asistent Dragan Glišić Gliša rekao je da je Korać najpre bio stidljiv i povučen do momenta dok nije uzeo loptu. Kad je počeo da šutira iz raznih pozicija bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Bilo je dovoljno naučiti ga da kako se vodi lopta, jer je šuterske sposobnosti imao urođene.
Sa svojim OKK Beogradom osvojio je četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964). U deset sezona, za beogradski tim je odigrao 169 utakmica postigavši fascinntnih 5773 poena (34 po meču).
14. januara 1965. godine Korać je u Hali 3 Beogradskog sajma, na meču Kupa šampiona protiv švedskog Alvika postigao 99 POENA! Samo jedan koš nedostajao je Žućku da nadmaši rekord Vilta Čemberlena koji je na jednoj NBA utakmici ubacio 100. OKK Beograd je pobedio sa 155:57. U dve utakmice Korać je Šveđanima ubacio 170 poena.
Karijeru je nastavio u Belgiji, bio je prvi strelac Standarda iz Liježa u sezoni 1967/68 kada je ovaj tim osvojio titulu u Belgiji. Jednom prilikom gostovao je u popularnom TV šou i voditeljka ga je pitala koliko bacanja može da ubaci iz 100 pokušaja, odgovorio je između 70 i 80. U tom momentu zavesa se pomerila, a iza nje je stajao koš. Korać je prihvatio izazov, uzeo loptu i ubacio svih 100 bacanja!
Bio je poznat po načinu na koji je izvodio „penale“. Radio je to sa dve ruke, loptu je držao tik iznad poda i izbacivao ju je odozdo.
Već naredne sezone preselio se u Italiju. Igrajući za Petrarku iz Padove bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva, sa 592 poena na 22 utakmice.
Korać je u prvoj ligi debitovao sa 19 godina i sedam puta u nizu bio je najbolji strelac šampionata! Niko ni pre ni posle njega u istoriji košarke na ovim prostorima nije uspeo da ostvari to!
Odigrao je hiljadu zvaničnih utakmica za klubove u Jugoslaviji, Belgiji i Italiji i pretpostavlja se da je postigao više od 35.000 koševa.
Reprezentacija
Za jugoslovenski nacionalni tim je debitovao 1958. Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac (Beograd 1961.-216, Vroclav 1963.-239, Moskva 1965.-195). Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968., kao i bronzanu medanju na Evropskom prvenstvu 1963. Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena, za tadašnje standarde imao je neverovatan prosek od 20,1 poen po utakmici.
Tragična smrt
Neponovljivi Žućko tragično je preminuo u 29. godini života.
Životni i sportski let slavnog asa završio se nesrećnog 2. juna 1969 godine. Korać je nastradao u saobraćajnoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine.
Taj meč odigran je u Sarajevu 1. juna, a Korać je povratak iz prestonice BiH odložio za naredni dan. Razlog je bilo obećanje koje je Žućko dao novinaru "Oslobođenja" da će mu dati intervju. Odmah nakon razgovora krenuo je svojim automobilom za Beograd. Želeo da što pre stigne kako bi u Ateljeu 212 gledao predstavu "Kosa". U selu Kamenica, 12 kilometara od Sarajeva Žućko je dugo preticao jedno vozilo i dogodio se strahovit sudar.
Korać se vraćao sa utakmice svojim "folksvagen 1600" automobilom, koji je dobio na poklon od predsednika Standarda. U jednom momentu pokušao je da pretekne "fiat 1300" koji se takođe kretao iz pravca Sarajeva. Nažalost, iz suprotnog pravca dolazio je autobus. U trenutku kada je razvio brzinu od oko 100 km na čas na klizavom putu izgubio je kontrolu i prednjim desnim krajem udario "fiata". Okrenuo se od udarca na levu stranu kolovoza i na njega je naleteo autobus. "Folksvagen" je prošao nekoliko desetina metara, Korać je ispao iz vozila. Njegovo vozilo se survalo u potočić razlupano.
Odmah nakon stravičnog sudara naišao je automobil u kom su bili selektor Ranko Žeravica i njegova supruga Zaga. Uneli su Žućka u automobil i pojurili ka bolnici, ali nije mu bilo spasa. U jednoj ispovesti Žeravica je otkrio da je legendarni as preminuo na rukama njegove supruge.
"Zaga mu je rukama vraćala organe u stomak. Gledao sam kako Žućko umire na njenim rukama. Tugu koju sam osetio tog 2. juna 1969. godine nikad nisam uspeo da potisnem iz duše".
Veliki Korać preselio se na nebeski teren i iza sebe ostavio brojne rekorde i neizmernu tugu. Njegova tragična smrt potresla je ceo prostor bivše Jugoslavije.
Prvi sportista koji je sahranjen u Aleji
Tog tužnog 3. juna dva kilometra duga kolona Sarajlija koračala je iza kovčega u kom se nalazilo telo legendarnog košarkaša. Prvi iza kovčega koračao je Bogdan Korać. Sumorna povorka zaustavila se i ostavila cveće na mestu na kome je poginuo.
Sahranjen je uz najveće počasti u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg sa posmrtnim ostacima bio je prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom.
Tito je to obrazložio rečima:
- On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu!
Zanimljivosti:
* Korać je imao neverovatnu ponudu da pređe u Crvenu zvezdu. Legendarni Aleksandar Saša Gec mu je nudio dvosoban stan i FIAT 1300 da obuče crveno-beli dres, ali skromni Žućko je odbio. „Hvala ti, Saša, ali mene to stvarno ne interesuje“.
* Žučko je bio prvi evropski košarkaš koji je pozvan da igrač za čuvene Harlemovce (Harlem Globetrotters).
* U Beogradu, ugao Knez Mihailove i Obilićevog venca je Ćošak Radivoja Koraća – nekada mesto sastanka Koraća sa svim poznanicima i prijateljima.
* Korać je doneo prvu ploču „Bitlsa“ u Beograd. Za „Bitlse“ je u direktnom javljanju iz Londona rekao: „Ljudi, ovde sviraju neki Bitlsi. Mnogo su dobri! Zapaliće svet!“
* Obožavao je književnost, pozorište, slikarstvo… Korać je bio čest gost Narodnog pozorišta. Divio se Crnjanskom, Lubardi, Konjoviću, Andriću. Sa nobelovcem Andrićem je često pričao o književnosti.
Izvor: Kurir.rs
