Sombor.info

Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi… No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile? U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefiteako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelaza maksimalnih 30%.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženjei termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvaljenom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih ćelija i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo kolesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Dodavanje luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr

Odakle dolazi odeća u srpske second hand radnje?

Second hand radnje sad su već na svakom ćošku, mame popustima na brendiranu odeću koja već u startu košta nekoliko puta manje nego u buticima. I dok neki redovno iz tih radnji izlaze s punim kesama, ponosni što su za male pare kupili kvalitetne krpice i „ulovili“ komade koji se više ne mogu ni naći u redovnoj prodaji, još ima onih koji su skeptični prema tom trendu, čak gadljivi, jer neće da nose odeću koju „ko zna ko je pre njih nosio“.

Second hand po definiciji znači da je u pitanju polovna odeća, „druga ruka“, da ju je neko nosio pre vas, možda samo jednom, možda mnogo puta. U međuvremenu je prošla kontrolu i čišćenje, a svakako ne morate da brinete ni o tome da će prethodni vlasnik prepoznati neki komad na vama. Jer iz Srbije nije.

Ekipa Novosadske novinarske škole je, navodno, pre par godina uspela da nađe jednu second hand prodavnicu u Beogradu, u kojoj su mogli da prodaju svoju odeću. Napomena je bila da roba mora da bude sezonska i veoma dobro očuvana, a cena – 200 dinara po kilogramu odeće. Ipak, to je izuzetak, bez razmišljanja će odbiti vaš predlog da im povoljno prodate svoju super očuvanu prolećnu jaknu ili moderne farmerke koje ste skupo platili, ali su vam tesne. Odeća u ovim radnjama kupuje se na veliko, u kontejnerima.

Ali, odakle zapravo stižu krpice koje se nude u srpskim second hand radnjama?

Kako su nam otkrili iz domaćih second hand prodavnica, polovna odeća kod nas stiže uglavnom iz zemalja EU. Second hand centar Euroshop, koji se bavi veleprodajom i snabdeva više od 100 prodavnica u Srbiji, ističe da prodaje “brendiranu, sortiranu polovnu garderobu – isključivo iz Nemačke, Holandije i Švajcarske”.

Iz Textile housea su nam otkrili da zaposleni u sorting centru godišnje sortiraju 20.000 tona garderobe, a imaju i razrađen sistem kako bi se ispratili trendovi.

“Garderoba u Textile house objektima u Srbiji doprema se iz našeg sorting centra u Slovačkoj koji je jedan od pet najmodernijih u Evropi. U naš centar doprema se garderoba iz cele Evrope, a kako bismo obezbedili najbolju sezonsku ponudu, za sezonu jesen-zima najveći deo garderobe doprema se iz skandinavskih zemalja, dok za sezonu proleće-leto garderoba stiže iz južne Evrope, u najvećoj meri iz Italije”, objasnili su nam.

I neki manji butici imaju svoje “dilove”, pa tako second hand u Novom Sadu navodi da uzima robu isključivo iz Nemačke, u Senti isključivo iz Engleske…

Polovna odeća se često prodaje na međunarodnom nivou, često na veliko i iz razvijenih zemalja zemljama u razvoju. Na Vikipediji ćete saznati da su najveći izvoznici polovne odeće SAD, a slede Velika Britanija, Nemačka i Holandija, te da iako postoji nekoliko kompanija koje se bave prodajom polovne odeće, većina na kraju potiče od dobrotvornih organizacija u bogatim zemljama.

Odeća koju ove dobrotvorne organizacije ne mogu da prodaju lokalnim potrošačima prodaje se kompanijama za reciklažu tekstila, koje je obično šalju u inostranstvo u zemlje sa uspostavljenim lancima snabdevanja polovnih tekstila. Te gomile odeće se sortiraju i procenjuju, a zatim šalju na reciklažu, na deponiju ili na preprodaju.

Izvor: nova.rs

Javnost su pre desetak dana alarmirali građani koji su zapazili pedesetak panjeva sveže posečenih gorostasnih drva u Rokovačkoj šumi koja se proteže na skoro 15 hektara i koja, budući smeštena na samom obodu Sombora, predstavlјa ne samo zelenu oazu za odmor i štenju, već i prava pluća varoši koju okružuje nepregledna ravnica.

Kada je postalo jasno da sa ovom sečom nema nikakve veze Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“, koje je ne tako davno uredilo Rokovačku šumu na ponos ovdašnjih stanovnika, Somborci su se zabrinuli da bi mogli ostati bez svoje šume koja predstavlјa i svojevrsni zeleni bedem između najurbanizovanijeg dela grada, Nove Selenče i UPOV-a, odnosno uređaja za preradu otpadnih voda ovdašnjeg JKP „Vodokanal“.

Kao da ovo nije bilo dosta i ovih dana beleže se novi primeri bespravne seče dvadesetak stabala u istoj šumi u kojoj se, istine radi i prethodnih godina dešavalo da preko noći pod motornim testerama „padne“ po koje stablo. U samoj šumi se može primetiti da su „noćne drvoseče“ birale stabla čija je starost slobodno procenjena na nekoliko decenija, kako bi imali što manje problema oko transporta trupaca ali i zarad maksimalne zarade na ogrevnom drvetu čija je cena u uslovima energetske krize u našoj zemlјi porasla u jednom momentu čak za 40-50 odsto.

Očigledno svesne šta rade drvokradice su se trudile ne samo da prikriju svoje zlodelo, zbog čega su sveži panjevi prekrivani granama i suvim lišćem, već su sekli stabla u neposrednoj okolini prethodno palih ili sa dobrim razlogom posečenih stabala, kao i na takvim mestima kojima su se mogli lako, a opet neprimećeno približiti teretnim vozilima.
Poznat kao jedan od najzelenijih gradova u ovom delu Evrope, Ravangrad Velјka Petrovića, je još od svojih gradonačelnika Josipa Markovića i potom Čihaša Benea pažnju posvećivao i šumama u svojoj, ionako ogolјenoj, okolini. Davno, još u osmoj deceniji 19. veka je, zarad prikuplјanja sredstava za kaldrmisanje varoških ulica, posečena ogromna šuma u okolini salaškog naselјa Bukovac, pa je Somborcima preostala samo starostavna šuma - izletište Šikara i Rakovačka šuma posađena nakon Drugog svetskog rata.

Šikara migrantska loga

Drugu značajniju šumsku površinu u okolini grada, nekada omilјeno izletište Šikara, Somborci već godinama obilaze u širokom luku. Naime, izbijanjem svetske migrantske krize i nastankom takozvane Balkanske rute ova šuma, u kojoj se nalazi i Prihvatni centar Komesarijata za izbeglice, ne samo da je, zbog brojnih migranata iz Azije i Afrike, postala nesigurno mesto za odmor, već pravo smetlište u koje ga pretvaraju oni koji nisu smešteni u samom Prihvatnom centru, pa privremeno borave na skoro svakom koraku šume koja je zasađena još u drugoj polovini 18. veka.

Danas se Rokovačka šuma prostire na nekih 15 hektara, a gradske vlasti, tačnije nadležno JKP „Zelenilo“ je ovu zelenu oazu 2017. godine detalјno pročistilo od podrasta, iskrčilo šetne staze, opremilo klupama i vežbalištem... jednom rečju od nje napravilo mesto za uživanje, pogotovo tokom vrelih letnjih dana. Na žalost, klupe i vežbalište su su vrlo brzo našle na meti vandala, pa somborskim komunalcima nije preostalo ništa drugo do da neprekidno popravlјaju ono što obesni vandali uništavaju.

Na obodu same šume je pre nešto više od dve godine formiran i park novogodišnjih jelki, kako bi ekološki svesniji Somborci koji su novogodišnje i božićne praznike u svojim domovima ulepšavali jelkama i borovima sa busenom imali gde da posade ova mlada stabla, u čemu su im pomagali i sami radnici JKP „Zelenilo“. Prepoznajući potencijal ove zelene oaze gradski planeri novim planom generalne regulacije predvideli za Rokovačku šumu i nove, zabavne sadržaje, poput adrenalinskog parka, kako bi što više Somboraca bilo u prilici da uživa u hladu bujnih krošnji koje su se ovih dana našle na udaru drvokradica.

Izvor: dnevnik.rs

JKP PROSTOR SOMBOR vrši ažuriranje evidencije grobnih mesta i sa tim u vezi pozivamo Vas da se javite u kancelarije Mesnih zajednica, u danima kada naši službenici budu u Vašem mestu, kako biste proverili da li ste upisani kao Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, ili ukoliko niste da izvršimo evidenciju.

Evidencija je neophodna u svrhu ostvarivanja prava i obaveza koja ostvaruju Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, sa jedne strane i Davalac grobnog mesta, sa druge strane.

Danima određenim za konkretno naselјeno mesto, u prostorijama Mesnih zajednica vršiće se:

- naplata naknade za produženo počivanje,
- zaklјučenje Ugovora o sticanju prava na korišćenje grobnog mesta,
- kupovina grobnih mesta,
- izdavanje građevinskih dozvola,
- izdavanje potvrda o posedovanju grobnog mesta,
- naplata usluge sahranjivanja i prihvat pokojnika,
- pružanje informacija, prijava problema i drugo.

Napominjemo da je naplata na licu mesta moguća gotovinskim uplatama. Za uplate koje se vrše elektronskim putem, posredstvom uplatnog mesta ili kupovinom grobnog mesta na rate pružićemo Vam sve informacije i dati instrukcije za plaćanje.
Rad sa strankama, po rasporedu u nastavku teksta, obavlјaće se od 9 do 13 časova.

Raspored dolazaka za mart i april tekuće godine:

RASPORED – NASELjENA MESTA

24.02.2023 - Klјajićevo (Petak)
28.02.2023 - Riđica (Utorak)

MART:
02.03.2023 - Bački Monoštor (Četvrtak)
03.03.2023 - Telečka (Petak)
07.03.2023 - Svetozar Miletić (Utorak)
10.03.2023 - Stapar (Petak)
14.03.2023 - Gakovo (Utorak)
15.03.2023 - Doroslovo (Sreda)
17.03.2023 - Klјajićevo (Petak)
21.03.2023 - Aleksa Šantić (Utorak)
24.03.2023 - Stapar (Petak)
28.03.2023 - Kolut (Utorak)
30.03.2023 - Riđica (Četvrtak)
31.03.2023 - Klјajićevo (Petak)

APRIL:
05.04.2023 - Svetozar Miletić (Sreda)
11.04.2023 - Bački Monoštor (Utorak)
12.04.2023 - Telečka (Sreda)
19.04.2023 - Stapar (Sreda)
21.04.2023 - Klјajićevo (Petak)
25.04.2023 - Gakovo (Utorak)
27.04.2023 - Doroslovo (Četvrtak)

Narodno pozorište Sombor objavilo je repertoar za mart mesec. Osim domaćih i gostujućih predstava, u okviru martovske ponude ove ustanove kulture, biće održano Humanitarno veče poezije, kao i jedan koncert, dok će već 1. aprila u pozorištu biti održan dečiji muzički festival “Šareni vokali”.

Pogledajte Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za mart

Petak, 3. mart, od 20 sati, Velika scena – Ežen Jonesko, ĆELAVA PEVAČICA, u režiji Ive Milošević

Subota, 4. mart, od 20 sati, Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 10. mart, od 20 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PREMIJERA)

Subota, 11. mart, od 20 sati, Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Četvrtak, 16. mart, od 20 sati, Velika scena – IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Petak, 17. mart, od 20 sati, Studio 99 – Stevan Pešić, TESLA – PRILAGOĐAVANJE ANĐELA, dramatizacija i režija Vladimir Posavec Tušek

Subota, 18. mart, od 20 sati, Velika scena – Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Utorak, 21. mart, od 19 sati, Velika scena – Humanitarno veče poezije Marka Miloševića

Četvrtak, 23. mart, od 20 sati, Velika scena – Koncert i promocija albuma RIKATAKA: NEW BALKAN RHYTHM, Alice in Wonder Band

Subota, 25. mart, od 20 sati, Studio 99 – Igor Bauersima, NORVEŠKA DANAS, u režiji Ninoslava Đorđevića

Utorak, 28. mart, od 19 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PRVA REPRIZA)

Četvrtak, 30. mart, od 18 sati, Velika scena – Tena Štivičić, TRI ZIME, u režiji Jasne Đuričić

Petak, 31. mart, od 20 sati, Velika scena – MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Radno vreme biletarnice pozorišta je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati.

Besplatna sportska rekreacija fitnes za žene u Somboru – 24. ciklus

Pod pokroviteljstovom Grada Sombora u organizaciji Sportskog saveza grada u ponedeljak 23. februara startovao 24. ciklus Besplatne sportske rekreacije za žene u Somboru, Budi zdrava – vežbaj sa nama
Plan i program za 2023. godinu (prolećni ciklus)

Termini:

MZ „Nova selenča, Sala MZ – Sombor
Ponedeljak od 18:00 časova
Sreda od 18:00 časova

Program se realizuje po napisanom ciklusnom planu koji traje 100 dana i realizuje se u prolećnom i jesenjem periodu januar – jun i septembar – decembar.

Programe sprovode sportski stručnjaci sa završenim visokim obrazovanjem u oblasti sportske rekreacije i fitnesa i sa odgovarajućim licencama od strane nacionalnih granskih saveza. Program realizuju Nataša Babić, doktor sporta i fizičke kulture, Milan Marić – master sporta i fizičkog vaspitanja, Lea Vukelić – master sporta i fizičkog vaspitanja.

Koordinator projekta je Ilija Lalić.

Ciljevi programa su omasovljenje žena u rekreativnom sportu, dostupnost rekreativnog vežbanja svim ženama u gradu Somboru i naseljenim mestima, pod stručnim vođenjem instruktora i praćenja rezultata vežbanja, prevencija kardiovaskularnih bolesti, podizanje fizičke spremnosti na viši nivo.

Izvor: noviradiosombor.com

Nenad Jovičić (28) iz Kule nestao je u ponedeljak, kada je izašao iz kuće. Od tog momenta, mladiću se gubi svaki trag, a porodica moli za pomoć.

Nenad je, kako priča za Telegraf njegov ujak, kod kuće ostavio sva dokumenta i mobilni telefon.

– Bio je dobro. Prošlog ponedeljka je javio na poslu da ide kod lekara da uzme neke nalaze, i od tada mu se gubi svaki trag. Strastveni je pecaroš, bili smo i na kanalu da ga tražimo, ali ga tamo nema. Sva dokumenta i mobilni telefon, sve je ostavio kod kuće, nastavljamo da ga tražimo i nadamo se da ćemo ga naći – priča za Telegraf Nenadov ujak.

Ukoliko imate neku informaciju u vezi sa Nenadovim nestankom, obavestite porodicu na broj telefona: 061/160-0028 ili javite najbližoj policijskoj stanici.

Izvor: telegraf.rs

Nakon slučaja u Boru, kada su ženu, inače aktivistkinju za zaštitu životinja, napali i izujedali opasni psi, prenosimo šta piše u našim pravnim aktima, odnosno u pravilniku.

Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može da prestavlja opasnost za okolinu (opasan pas), prema pravilniku, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je:

1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt;

2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt;

3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom;

4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar;

5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja;

6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Opasnog psa može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja, odnosno drugih dela iz oblasti dobrobiti životinja i drugih kaznenih dela koja u sebi sadrže elemente nasilja, stoji u pravilniku.

Opasne pse mogu da izvode samo punoletna lica, i to uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom.

Vlasnik opasnog psa ne sme psa ustupiti nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u cilju obezbeđivanja lečenja psa od strane veterinara.

Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom.

Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne.

Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: „OPASAN PAS”.

Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem.

Kako u pravilniku stoji, vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije.

Obuci i proveri podvrgava se i pas koji se, po ovom pravilniku, ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice.

Vlasnik koji drži opasnog psa koji je više od jednog puta bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt mora da obezbedi kastraciju/sterilizaciju psa, u roku od 14 dana od dana upisa podatka da je taj pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, kao i da o tome, kao dokaz, nadležnom veterinarskom inspektoru dostavi fotokopiju računa za obavljenu kastraciju/sterilizaciju, navodi se u pravilniku.

Obavezan rodovnik
Kako stoji u pravilniku, opasni psi iz kontrolisanog uzgoja vrste terijera, i to: bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer mogu se držati ako poseduju rodovnik, koji je izdao kinološki savez i moraju da budu upisani u rodovnu knjigu, odnosno – ako poseduju rodovnik izdat od strane kinološkog saveza jedne od zemalja članica Međunarodne kinološke organizacije (Fédération Cynologique Internationale – F.C.I).

Registar pasa
Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak da je pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, i to:

1) u slučaju da pas bez očiglednog povoda napadne čoveka i nanese mu telesne povrede ili drugog psa i nanese mu teške telesne povrede – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas opasan;

2) u slučaju da je pas dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psima – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom;

3) u slučaju iz člana 2. tač. 4), 5) i 6) ovog člana – prilikom vakcinacije psa protiv besnila.

O upisu podatka veterinarska ambulanta obaveštava kinološki savez, u roku od osam dana od dana upisa.

Izvor: n1info.rs

Otkako su kamate počele da divljaju, sve više korisnika ima problem – dug je sve teže otplatiti. Kada se na to dodaju inflacija, poskupeljenja gotovo svih osnovnih životnih proizvoda i generalno sve lošiji životni standard, jasno je da korisnici kredita prolaze kroz pravi pakao. Ipak, Narodna banka Srbije (NBS) uvela je meru koja može da pomogne dužnicima. Tako oni koji su u problemu, mogu da produže rok otplate i na taj način smanje iznos mesečne rate. Ipak, postoji jedna zamka koja može dosta da vas košta.

Gotovo da nema dužnika koji je podigao kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, a koji ne strahuje od svakog narednog obračuna rate, s obzirom na to da kamate, a samim tim i mesečni iznosi koji se vraćaju banci, rastu.

Kroz to prolazi i Dragana, čitateljka „Nove“, svaki put kada pročita vest o tome da je Evropska centralna banka povećala kamate, da je euribor porastao ili da se približava datum novog obračuna u banci.

Naime, ona je u martu prošle godine podigla stambeni kredit od 100.000 evra sa rokom otplate od 15 godina, a njena prva rata iznosila je 660 evra. Usled rasta euribora, kamate koja utiče na sve kredite u evrima, Dragana sada banci plaća 791 evro mesečno.

Ipak, kako kaže za „Novu“, ona ne bi pristala na produženje roka.

„Bolje mi je da se ‘patim’ 15 godina nego 20, ne bih volela da moram da budem dužna duže nego što moram“, kaže Dragana.

Međutim, postoje dužnici koji jednostavno ne mogu da nastave da otplaćuju kredit, te im je ptoduženje roka jedina opcija.

Zbog toga je nedavno NBS omogućila bankama da dužnicima kojima je to zaista potrebno obezbede neophodne olakšice, kako bi mogli da nastave sa redovnim otplatama duga.

Šta ove olakšice znače u praksi?

Banka može svom klijentu, koji ima potreškoća u isplati kredita, da produži rok otplate za tri ili pet godina, zavisno od vrste pozajmice.

Korisnicima keš i potrošačkih kredita može da bude odobren novi rok otplate, koji za obe vrste pozajmice mora da bude kraći od devet godina.

Što se tiče korisnika auto-kredita, produženje roka je moguće i za njih, ali sa produžetkom on mora da bude kraći od 11 godina.

Korisnici stambenih kredita su verovatno u najvećem problemu, s obzirom na to da su uvek u pitanju veliki iznosi pozajmica, koji se otplaćuju i po nekoliko decenija. Tu je pomoć i za njih – rok otplate može da bude produžen za pet godina.

Ove ustupke može da inicira banka uz pristanak dužnika, ali i sam dužnik.

Ukoliko dužnik shvati da više ne može da otplaćuje kredit, on treba banci da podnese zahtev za produženje roka otplate, te da objasni banci koje su ga okolnosti dovele u situaciju da ne može da nastavi sa otplatom duga. Tada banka treba da proceni da li postoje okolnosti koje su uticale na pogoršanje finansijskog položaja klijenta, a koje mogu da dovedu do toga da on nikako ne može da nastavi da plaća rate. Prilikom procene finansijskog položaja klijenta, banke obraćaju pažnju na to da li korisnik ima više kredita, da li mu je rata značajno skočila, kolika su njegova mesečna primanja.

Inače, iz NBS ističu da ova olakšica može da se koristi samo jednom.

Takođe, ako je u pitanju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, ona ne sme da bude viša od one koju dužnik trenutno plaća.

S druge strane, ukoliko se radi o kreditu sa promenljivom kamatom, marža banke ne sme da bude veća od trenutne.

Da li postoji „caka“?

Kako je nedavno za „Novu“ objasnio profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, kada se produži rok otplate – povećava se ukupan iznos kamate koju će dužnik na kraju da isplati banci.

„Međutim, kreditni korisnici će trpeti manji pritisak, s obzirom na to da će im rata, uz produženje roka otplate, biti manja. Rata bi trebalo da se vrati na, otprilike, nivo na kojem je bila pre skoka kamatnih stopa“, rekao je dr Grubišić za „Novu“.

Nakon smrti penzionera, članovi njegove porodice mogu, pod određenim uslovima, da naslede njegovu penziju. Tako supružnici, vanbračni partneri, deca i roditelji mogu da primaju od 70 do 100 odsto celokupnog iznosa penzije pokojnika.

Članovi porodice preminulog mogu da naslede njegova primanja ukoliko je on umro tokom primanja penzije ili ako ostvario najmanje pet godina staža ili ispunio uslove za prevremenu ili invalidsku penziju.

Međutim, ako je radnik, odnosno korisnik penzijskog osiguranja, umro usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, poput trovanja, članovi porodice imaju pravo da naslede primanja, bez obzira na radni staž preminulog.

Ko može da nasledi penziju?

Članovima porodice koji imaju pravo na nasleđivanje penzije smatraju se supružnik ili vanbračni partner, deca i roditelji.

Udovica ovo pravo stiče ako je do smrti supružnika ili vanbračnog partnera navršila 53 godine života ili ako je u roku od godinu dana od dana smrti postala u potpunosti nesposobna za rad.

Takođe, ako je udovica sa preminulim čovekom imala dete, nad kojim ona još vrši roditeljsku dužnost, odnosno ako je dete maloletno, takođe stiče pravo na porodičnu penziju.

Ako udovica nije napunila 53 godine do smrti partnera, ali jeste 45, ona će sa 53 moći da iskoristi ovo pravo. Kada je u pitanju udovac, uslovi su isti, osim što on treba da ima navršenih 58 godina.

Međutim, ovo pravo može da se ostvari jedino ako je brak ili život u vanbračnoj zajednici trajao barem tri godine. Ukoliko je par do smrti proveo manje vremena, pravo se ostvaruje samo ako su u tom periodu dobili dete.

Ukoliko se par pre smrti razveo, takođe je moguće ostvariti pravo na porodičnu penziju, i to ako se to utvrdi sudskom presudom.

Ako se udovac ili udovica kasnije ponovo venčaju, oni ne gube pravo na penziju.

Supružnik ili vanbračni partner profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme vojnih dejstava, ostvaruje ovo pravo bez obzira na godine života, pod uslovom da nije ponovo stupio u brak nakon smrti partnera.

I dete ima pravo na porodičnu penziju do 15. godine života bez obzira na to da li se školuje, a potom i do kraja školovanja, ali najkasnije do 20. godine ako pohađa srednju školu, odnosno do 26. ako pohađa visokoškolsku ustanovu. Ukoliko je dete nesposobno za samostalan život, on pravo na porodičnu penziju ima dokle god ta nesposobnost traje, ako je ona nastala do 15. godine života i pre smrti roditelja.

Ako dete prekine školovanje zbog bolesti ili služenja vojnog roka, ima pravo na penziju i duže od propisanih godina, ali samo onoliko koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja, odnosno do 27. godine ukoliko je razlog prestanka obrazovanja vojni rok.

Roditelj preminulog penzionera, kao i očuh, maćeha ili usvojilac, kojeg je on izdržavao do smrti mmože da prima porodičnu penziju ako je do smrti deteta navršio 65 godina za muškarce i 60 za žene, kao i ako je ostao potpuno nesposoban za rad.

Naravno, ako je neko od ovih lica prouzrokovalo smrt, namerno ili nepažnjom, nikako ne može da ostvari ovo pravo.

Takođe, treba imati u vidu da, ukoliko je osoba koja prima porodičnu penziju, primera radi udovica, već penzionerka, isplata njene penzije će se obustaviti.

Međutim, primalac penzija tada može da odabere da li želi da nastavi da prima svoju stečenu ili porodičnu penziju. Upravo to se desilo našoj čitateljki Gordani M.

„Kada mi je muž umro ja sam već bila u penziji, ali je njegova bila veća. Čak i sa umanjenjem koje se dešava kada se primanja nasleđuju, iznos je i dalje bio viši. Meni je tada ponuđeno da odaberem koju penziju ću primati, tako da sada dobijam samo porodičnu“, kaže nam Gordana.

Koliki su iznosi porodičnih penzija?

Ovaj iznos određuje se na osnovu penzije koju bi penzioner primao u trenutku smrti, a njegova visina zavisi od broja članova porodice. Tako će jedan član koji ima pravo na nasledstvo da prima 70 odsto iznosa penzije, dva člana 80, tri člana 90, a tek četiri i više članova porodice primaće celokupnu penziju.

Ukoliko je, na primer, penzioner primao 50.000 dinara mesečno, njegova udovica, ukoliko je jedini član domaćinstva, primaće 35.000.

Ako se iznos penzije deli na više članova porodice, onda se određeni iznos deli na jednake delove.

U zavisnosti od toga da li je osoba u trenutku smrti već bila u penziji ili još uvek ne, zavisi o koji se zahtev popunjava, ali je adresa u oba slučaja – PIO fond u mestu prebivališta preminulog.

Pored zahteva, lista potrebne dokumentacije je dugačka – od izvoda iz matične knjige umrlih i rođenih i medicinske dokumentacije, preko izvoda iz knjige venčanih ili sudske presude o razvodu, pa sve do različitih uverenja o plaćanju doprinosa.

Isplata se vrši na tekući, odnosno devizni račun ako je prebivalište koristnika van Srbije, kao I preko ovlašćenog lica.

Izvor: nova.rs